Na sednici održanoj 4. decembra, članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmatrali su, u načelu, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Evrodžast-a, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da prihvati pomenute predloge zakona, u načelu. Sednici je predsedavao Petar Petrović, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Marjana Maraš, Neđo Jovanović, Srbislav Filipović, Đorđe Komlenski, dr Balint Pastor, Biljana Pantić Pilja, Dragan Veljković i Marko Parezanović.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 3. decembra, razmotren je u pojedinostima Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koji je podnela Vlada. Narodni poslanici podneli su sedam amandmana na ovaj Predlog zakona, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Mirko Krlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Mladen Lukić, prof. dr Marko Atlagić, Srbislav Filipović, Nataša Mihailović Vacić, Dragana Kostić, Ana Karadžić, Stanija Kompirović i prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković.

Na sednici održanoj 3. decembra, članovi Odbora razmotrili su, u pojedinostima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Na Predlog zakona podneto je ukupno 37 amandmana, od kojih je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na jučerašnjoj sednici, dva odbacio. Vlada je podnela dva amandmana i to na član 18. i na član 42. Predloga zakona, koje je Odbor prihvatio. Takođe, Vlada i Odbor su prihvatili amandman na član 34. Predloga zakona koji je podnela narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da odbije preostala 32 amandmana. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dragan Savkić, Josip Broz, prim. dr Branimir Rančić, Filip Stojanović, Slavica Živković, Radovan Jančić, prim. dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su na sednici od 3. decembra obavili razgovor sa kandidatima za izbor predsednika i četiri člana Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić podsetila je Odbor da je Radna grupa 20. novembra pregledala prijave pristigle na konkurs raspisan za izbor predsednika i četiri člana Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći i konstatovala da je pristiglo 17 blagovremenih prijava, od kojih dve ne ispunjavaju uslove da se nađu u daljoj proceduri izbora. Odbor je na 95. sednici usvojio Izveštaj Radne grupe i na današnjoj sednici obaviće razgovor sa kandidatima za predsednika i kandidatima za članove Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći. Predsednica je napomenula i da je jedan kandidat u međuvremenu povukao svoju kandidaturu. U nastavku sednice članovi Odbora obavili su razgovor sa sledećih šest kandidata za izbor predsednika Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći: Vladimirom Antonijevićem, Ljiljanom Blagojević, Markom Vidakovićem, Draganom Đurđevićem, Anom Nikolić i Bobanom Stojanovićem. Takođe, razgovor je obavljen i sa sledećih 14 kandidata za izbor četiri člana Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći Vladimirom Antonijevićem, Ljiljanom Blagojević, Stankom Bulajićem, Markom Vidakovićem, Mitrom Dobrosavljevićem, Dušicom Đorđević, Draganom Đurđevićem, Marinom Joksimović, Natašom Kovačević, Mirjanom Mišković Vukašinović, Anom Nikolić, Markom Obradovićem, Branislavom Stankovićem i Bobanom Stojanovićem. Po obavljenom razgovoru Odbor je utvrdio Listu kandidata za izbor predsednika i predložio Narodnoj skupštini kandidata Vladimira Antonijevića za predsednika Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći. Takođe, Odbor je utvrdio i Listu kandidata za izbor četiri člana Saveta komisije za kontrolu državne pomoći predloživši Narodnoj skupštini kandidate Ljiljanu Blagojević, Marka Vidakovića, Dušicu Đorđević i Dragana Đurđevića. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Tanja Tomašević Damnjanović, Sonja Vlahović, Momo Čolaković, Snežana R. Petrović, Đorđe Milićević, Zoltan Pek, Milan Lapčević i Vojislav Vujić.

Na sednici od 3. decembra, održana je prezentacija radnog teksta Brošure o održivoj urbanoj mobilnosti, koju su članovima Odbora predstavili Vladimir Đorić, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i Klara Danilović iz Stalne konferencije gradova i opština. Stručnjaci su istakli da su osnovni ciljevi Brošure o održivoj urbanoj mobilnosti kvalitetnija životna sredina u gradskim sredinama i kreiranje praktičnih politika. Projekat je pre svega namenjen jačanju kapaciteta lokalnih samouprava, a cilj je unapređenje kvaliteta životne sredine, unapređivanje saobraćajne mreže, promovisanje nemotorizovanih vidova saobraćaja, kao i poboljšanje usluga javnog prevoza. Projekat je započet u dva grada u Srbiji, Pirotu i Šapcu, dok je Kruševac samostalno razvio i usvojio Plan održive urbane mobilnosti. Ovaj projekat deo je šire inicijative - regionalnog projekta „Održiva urbana mobilnost u gradovima jugoistočne Evrope“, koji finansira Nemačka organizacija za tehničku saradnja u okviru otvorenog regionalnog fonda za energetsku efikasnost (GIZ). Predsednica Odbora istakla je da je urbana mobilnost pre svega namenjena jedinicama lokalne samouprave, a da je na zakonodavnoj vlasti da im pomogne i dâ smernice kako da se ovakav plan implementira. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, dr Vladimir Orlić, Dalibor Radičević, Jasmina Karanac, Stefana Miladinović, Dragan Jovanović, Milan Ljubić i Snežana B. Petrović. Sednici su prisustvovali i članovi Odbora za zaštitu životne sredine.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na sednici zatvorenoj za javnost, održanoj 2. decembra 2019. godine, izrazio je posebnu zabrinutost zbog načina ophođenja prema funkciji predsednika Republike i pozvao državne organe da reaguju. Članovi Odbora oštro su osudili pritiske na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i druge funkcionere Vlade Republike Srbije, naglašavajući da je krajnje vreme da se stane na put govoru mržnje i crtanju meta na čelo najodgovornijih funkcionera u državi. Na današnjoj sednici Odbor je razmatrao i usvojio Izveštaj o radu Generalnog inspektora službi Ministarstva odbrane. Generalni inspektor realizovao je sve planirane zadatke u potpunosti i kvalitetno, ostvario potpunu saradnju sa direkcijama Vojnoobaveštajne i Vojnobezbednosne agencije, što je po oceni članova Odbora obezbedilo unapređenje kvaliteta, efikasnosti, zakonitosti i pravilnosti rada agencija. U izveštajnom periodu Generalni inspektor je u šest centara Vojnoobaveštajne i Vojnobezbednosne agencije sproveo nadzor nad primenom posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka iz nadležnosti direktora, Višeg i Vrhovnog kasacionog suda. U primeni posebnih postupaka i mera, u koje je izvršen uvid, nisu zapažene nezakonitosti i nepravilnosti u radu. Posebni postupci i mere u nadziranim slučajevima primenjivani su na zakonit način u skladu sa propisanim procedurama. Odbor je za naredni period planirao nastavak svojih redovnih aktivnosti radi sprovođenja nadzora i kontrole nad zakonitošću rada službi bezbednosti, u tom smislu članovi Odbora naglasili su da saradnja sa Generalnim inspektorom službi predstavlja značajan element civilne i demokratske kontrole nad radom službi Ministarstva odbrane, koji doprinosi daljem unapređenju zakonitosti i efikasnosti rada službi, te da će saradnja sa Generalnim inspektorom biće unapređivana u budućnosti.

Na sednici Odbora održanoj 2. decembra, članovi Odbora razmotrili su, u pojedinostima, više predloga zakona, koji su uvršteni na dnevni red Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, podneto je ukupno 14 amandmana, Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu s Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, podneto je ukupno 23 amandmana, od kojih podneti amandman na član 15. Predloga zakona nije u skladu s Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok svi preostali jesu. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, podneto je ukupno 17 amandmana, Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, podnet je ukupno 31 amandman, od kojih je Odbor odbacio podneti amandman na član 12. Predloga zakona, dok su preostali amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, podneto je 23 amandmana, Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, podneto je ukupno 37 amandmana, od kojih je Odbor odbacio dva amandmana, dok je preostale ocenio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, podnet je jedan amandman, Odbor je ocenio da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, podneto je ukupno 11 amandmana, Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, podneto je 12 amandmana, Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, podneto je sedam amandmana, Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, podneto je četiri amandmana, Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, podneto je četiri amandmana, Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, podneto je ukupno pet amandmana, Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, podneto je pet amandmana, Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju, podneto je ukupno 67 amandmana, Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao Đorđe Komlenski, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Živan Đurišić, Vesna Marković, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, dr Balint Pastor, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Članovi Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva zajedno sa Odborom za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova održali su sednicu na temu Pristupačna budućnost – obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, a koja je održana 2. decembra. Milanka Jevtović Vukojičić, predsednica Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva istakla je da se Dan osoba sa invaliditetom u svetu obeležava od 1992. godine, a u Republici Srbiji redovno od 2007. godine. Navela je da 15 odsto svetske populacije živi sa nekim vidom invaliditeta i da je jasno do koje mere je tema zajedničke sednice bitna, te da društvo mora težiti tome da prepreke koje postoje prevaziđe i ukloni. Navela je da barijere na koje osobe sa invaliditetom nailaze mogu da budu u raznim oblastima, od onih koje se odnose na fizičko okruženje, informacione i komunikacione tehnologije do onih koje proizilaze iz zakonodavstva, ali i iz društvenog stava i diskriminacije. Dodala je da rezultati često pokazuju da osobe sa invaliditetom imaju poteškoća u društvu, pristupu uslugama, obrazovanju, zaposlenju, zdravstvenim uslugama. „Iskustvo pokazuje da kada se uklone prepreke za njihovo uključivanje i osobe sa invaliditetom dobijaju mogućnost da u potpunosti učestvuju u društvenom životu, a da korist ima cela zajednica“, istakla je Jevtović Vukojičić. U svom izlaganju dodala je i to da je cilj da se u budućnosti osobama sa invaliditetom omogući ulazak u svaku zgradu, ustanovu, muzej, bez razmišljanja o preprekama i diskriminaciji. Jasmina Karanac, predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova navela je da se pitanje pristupačnosti i osnaživanja osoba sa invaliditetom mora posmatrati sa stanovišta poštovanja ljudskih prava. „Osobe sa invaliditetom imaju pravo na potpuno i jednako uživanje svih ljudskih prava, a njihova diskriminacija zabranjena je i nedopustiva. Obezbeđivanje pristupačnosti je od ključnog značaja, jer samo na taj način osobe sa invaliditetom ostvaruju pravo na samostalan i slobodan život“, navela je Karanac. Istakla je i to da je Narodna skupština usvojila veliki broj zakona koji se tiču inkluzije osoba sa invaliditetom, i da je njihova vidljivost veća nego ranije ali da su osobe sa invaliditetom i dalje ranjiva grupa koja se suočava sa nizom problema. Istakla je da se posebna pažnja mora posvetiti problemu pristupačnosti, jer će se njegovim rešavanjem ukloniti barijere, i osigurati pristup okruženju, prevozu, informacijama, komunikacijama, javnim uslugama i otkloniti svaki vid diskriminacije. Biljana Barošević, v. d. pomoćnik ministra za rad socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva govorila je o rezultatima koji su postignuti u 2019. godini i o aktivnostima koje su imale za cilj da olakšaju svakodnevicu osoba sa invaliditetom. Navela je da je postavljeno 77 rampi u 34 lokalne samouprave, 37 adaptacija, rekonstrukcija, opremanja objekata i nabavki opreme za potrebe udruženja osoba sa invaliditetom na teritoriji Republike Srbije. Takođe, poboljšani su uslovi za rad članova udruženja u 23 lokalne samouprave, uvedene su taktilne table u Somboru i Subotici i ostvaren je niz drugih aktivnosti kako bi se poboljšao položaj osoba sa invaliditetom. Na sednici su se obratila i Suzana Paunović, v.d. direktorka Kancelarije Vlade Republike Srbije za ljudska i manjinska prava, koja je govorila o usvojenoj Konvenciji osoba sa invaliditetom, gde je podvukla da se u prethodnih nekoliko godina napravio kvalitativni pomak kada je reč o sprovođenju same konvencije u praksi. Od 2016. godine kada je podnet poslednji Izveštaj Komitetu UN za prava osoba sa invaliditetom, dobijeno je 37 preporuka koje treba realizovati do 2020. godine. Od tada je formirano posebno telo u Vladi koje prati sprovođenje preporuka. Zaštitnik građana Zoran Pašalić istakao je da ključna ocena iz redovnog godišnjeg Izveštaja, ukazuje da pristupačnost, kao jedan od osnovnih preduslova za puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života, i dalje nije dovoljno razvijena, uprkos solidnom zakonskom i strateškom okviru. Na sednici su se obratile i Dragana Jovanović Arijas, član Tima Vlade za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Ivanka Jovanović, izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom. Nakon uvodnih reči, otvorena je diskusija između predstavnika udruženja osoba sa invaliditetom, narodnih poslanika i resornih predstavnika Vlade i organizacija. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova oba odbora.

Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova zajedno sa Odborom rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva održali su sednicu na temu Pristupačna budućnost – obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, održane 2. decembra. Jasmina Karanac, predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova navela je da se pitanje pristupačnosti i osnaživanja osoba sa invaliditetom mora posmatrati sa stanovišta poštovanja ljudskih prava. „Osobe sa invaliditetom imaju pravo na potpuno i jednako uživanje svih ljudskih prava, a njihova diskriminacija zabranjena je i nedopustiva. Obezbeđivanje pristupačnosti je od ključnog značaja, jer samo na taj način osobe sa invaliditetom ostvaruju pravo na samostalan i slobodan život“, navela je Karanac. Istakla je i to da je Narodna skupština usvojila veliki broj zakona koji se tiču inkluzije osoba sa invaliditetom, i da je njihova vidljivost veća nego ranije ali da su osobe sa invaliditetom i dalje ranjiva grupa koja se suočava sa nizom problema. Istakla je da se posebna pažnja mora posvetiti problemu pristupačnosti, jer će se njegovim rešavanjem ukloniti barijere, i osigurati pristup okruženju, prevozu, informacijama, komunikacijama, javnim uslugama i otkloniti svaki vid diskriminacije. Milanka Jevtović Vukojičić, predsednica Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva istakla je da se Dan osoba sa invaliditetom u svetu obeležava od 1992. godine, a u Republici Srbiji redovno od 2007. godine. Navela je da petnaest odsto svetske populacije živi sa nekim vidom invaliditeta i da je jasno do koje mere je tema zajedničke sednice bitna, te da društvo mora težiti tome da prepreke koje postoje prevaziđe i ukloni. Navela je da barijere na koje osobe sa invaliditetom nailaze mogu da budu u raznim oblastima, od onih koje se odnose na fizičko okruženje, informacione i komunikacione tehnologije do onih koje proizilaze iz zakonodavstva, ali i iz društvenog stava i diskriminacije. Dodala je da rezultati često pokazuju da osobe sa invaliditetom imaju poteškoća u društvu, pristupu uslugama, obrazovanju, zaposlenju, zdravstvenim uslugama. „Iskustvo pokazuje da kada se uklone prepreke za njihovo uključivanje i osobe sa invaliditetom dobijaju mogućnost da u potpunosti učestvuju u društvenom životu, a da korist ima cela zajednica“, istakla je Jevtović Vukojičić. U svom izlaganju dodala je i to da je cilj da se u budućnosti osobama sa invaliditetom omogući ulazak u svaku zgradu, ustanovu, muzej, bez razmišljanja o preprekama i diskriminaciji. Biljana Barošević, v. d. pomoćnika ministra za rad socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva govorila je o rezultatima koji su postignuti u 2019. godini i o aktivnostima koje su imale za cilj da olakšaju svakodnevicu osoba sa invaliditetom. Navela je da je postavljeno 77 rampi u 34 lokalne samouprave, 37 adaptacija, rekonstrukcija, opremanja objekata i nabavki opreme za potrebe udruženja osoba sa invaliditetom na teritoriji Republike Srbije. Takođe, poboljšani su uslovi za rad članova udruženja u 23 lokalne samouprave, uvedene su taktilne table u Somboru i Subotici i ostvaren je niz drugih aktivnosti kako bi se poboljšao položaj osoba sa invaliditetom. Na sednici su se obratila i Suzana Paunović, v.d. direktorka Kancelarije Vlade Republike Srbije za ljudska i manjinska prava, koja je govorila o usvojenoj Konvenciji osoba sa invaliditetom, gde je podvukla da se u prethodnih nekoliko godina napravio kvalitativni pomak kada je reč o sprovođenju same Konvencije u praksi. Od 2016. godine kada je podnet poslednji Izveštaj Komitetu UN za prava osoba sa invaliditetom, dobijeno je 37 preporuka koje treba realizovati do 2020. godine. Od tada je formirano posebno telo u Vladi koje prati sprovođenje preporuka. Zaštitnik građana Zoran Pašalić istakao je ključna ocena iz redovnog godišnjeg Izveštaja, ukazuje da pristupačnost, kao jedan od osnovnih preduslova za puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života i dalje nije dovoljno razvijena, uprkos solidnom zakonskom i strateškom okviru. Na sednici su se obratile i Dragana Jovanović Arijas, član Tima Vlade za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Ivanka Jovanović, izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom. Nakon uvodnih reči, otvorena je diskusija između predstavnika udruženja osoba sa invaliditetom, narodnih poslanika i resornih predstavnika Vlade i organizacija. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jasmina Karanac, a prisustvovali su članovi i zamenici članova oba odbora.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su na sednici od 2. decembra razmotrili u pojedinostima više predloga zakona iz dnevnog reda Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2019. godini. Pre prelaska na rad po tačkama dnevnog reda sednice, Odbor je prihvatio predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi objedinjena rasprava o tačkama 10. i 11, kao i objedinjena rasprava o tačkama 12. i 13. dnevnog reda sednice. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje podneto je 14 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su jedan amandman i to narodnog poslanika dr Aleksandra Martinovića na član 6. sa ispravkom na Predlog zakona. Narodni poslanici podneli su ukupno 23 amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Od 17 amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Vlada i Odbor prihvatili su dva amandmana narodnog poslanika dr Aleksandra Martinovića na član 5. i na član 10. sa ispravkom na Predlog zakona. Od 31 amandmana koje su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Vlada i Odbor prihvatili su jedan amandman narodnog poslanika dr Aleksandra Martinovića na član 54. Predloga zakona. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu podneto je 23 amandmana od kojih su Vlada i Odbor prihvatili četiri amandmana narodnog poslanika dr Aleksandra Martinovića i to na članove 8,9,14. i 15. Predloga zakona. Na Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava podnet je jedan amandman koji Vlada i Odbor nisu prihvatili. Narodni poslanici podneli su 11 amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Od 12 amandmana koje su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. U nastavku sednice članovi Odbora dali su saglasnost na Predlog finansijskog plana Fiskalnog saveta za 2020. godinu, sa Predlogom kadrovskog plana Fiskalnog saveta za 2020. godinu, koji je podneo Fiskalni savet i utvrdili Predlog odluke o davanju saglasnosti na Izmene pojedinih rashoda bez promene ukupnih rashoda i ukupnih prihoda Finansijskog plana Regulatornog tela za elektronske medije za 2019. godinu i na Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2020. godinu, koje je podnelo Regulatorno telo za elektronske medije. Takođe, Odbor je utvrdio Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2020. godinu i Predlog odluke o davanju saglasnosti na rebalans finansijskog plana za 2019. godinu Agencije za energetiku Republike Srbije, koje je podnela Agencija za energetiku Republike Srbije i razmotrio i dao saglasnost na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu, koji je podnela Komisija za hartije od vrednosti. Predložene akte obrazlagali su predstavnici predlagača Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta i Zlatiborka Andrejić, sekretar Fiskalnog saveta, Milina Raca i Rastko Stefanović iz Regulatornog tela za elektronske medije, Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije sa članovima Saveta, kao Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovli su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Tanja Tomašević Damnjanović, Sonja Vlahović, Momo Čolaković, Snežana R. Petrović, Gorica Gajić i Đorđe Milićević.

Na sednici Odbora, održanoj 29. novembra, razmotreno je stanje šuma u Srbiji – planovi u šumarstvu za 2020.godinu. Direktor Uprave za šume Saša Stamatović naglasio je da je promena stanja šuma dugotrajan proces i najbolje oslikava opšte stanje u jednoj državi. On je u izlaganju opisao trenutno stanje šuma i ukazao na najkritičnije tačke. Osnovne probleme predstavlja stara sastojina, kao i nizak nivo iskorišćenosti prirasta, od svega 5 odsto, što ukazuje na nizak intenzitet gazdovanja. Stamatović je naglasio da je jedan od osnovnih problema i niska otvorenost šume, odnosno nedovoljan broj puteva, što otežava kretanje, pa time i gajenje šuma, kao i odbranu od požara. Kao još jedan od problema Stamatović je naveo bržu izradu planske dokumentacije nego planova seče, odnosno nemogućnost javnih preduzeća da realizuju planiranu seču zbog nedostatka radne snage. Tim povodom je najavio projekat u saradnji sa Privrednom komorom Srbije kojim će zainteresovanima biti omogućena besplatna obuka ili prekvalifikacija za šumske radnike i dodao da je neophodno i podizanje nivoa mehanizovanosti. Predsednik Odbora izrazio je nezadovoljstvo trenutnim stanjem šuma u Srbiji, posebno se osvrnuvši na nisku iskorišćenost prirasta. U diskusiji koja je usledila učestvovali su članovi Odbora dr Ljubinko Rakonjac, Mladen Lukić i Nada Lazić. Predsednik Odbora Marijan Rističević predložio je da nadležne institucije preduzmu sve neophodne mere kako bi se unapredilo stanje u šumama. Odbor je jednoglasno prihvatio predloženi zaključak. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Ljubinko Rakonjac, Mladen Lukić, Dalibor Radičević, Aleksandra Jevtić, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Arpad Fremond, Radovan Jančić i Jasmina Obradović.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 28. novembra, razmotreni su predlozi akata predloženi za dnevni red Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2019. godini, kao i Predlog odluke o izboru zamenika Zaštitnika građana, koji je podneo Zaštitnik građana. Članovi Odbora su ocenili da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2019. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama i Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju, koje je podnela Vlada. Odbor je ocenio i da Predlog odluke o izboru zamenika Zaštitnika građana, odnosno da predloženi kandidati, koje je predložio Zaštitnik građana, ispunjavaju uslove koji su predviđeni Zakonom o zaštitniku građana. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Krsto Janjušević, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora, održanoj 28. novembra, razmotreni su izveštaji o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. aprila do 30. juna i za period od 1. jula do 30. septembra 2019. godine. Izveštaje je članovima Odbora predstavio državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Miroslav Knežević, a sednici je prisustvovao i Željko Knežević, načelnik Odeljenja za trgovinu i razvoj konkurencije. Odbor je većinom glasova usvojio izveštaje o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. aprila do 30. juna i za period od 1. jula do 30. septembra 2019. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Stanislava Janošević, Studenka Stojanović, Gorica Gajić, Maja Mačužić Puzić, Jelena Mijatović, Nataša Mihajlović Vacić, Zoran Bojanić, Snežana Paunović, Ana Čarapić i Snežana R. Petrović.

Na sednici održanoj 28. novembra, članovi Odbora razmotrili su i jednoglasno dali saglasnost Vladi Republike Srbije za osnove za vođenje pregovora i zaključivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine i teksta Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, radi davanja saglasnosti za privremenu primenu Sporazuma do njegovog stupanja na snagu. U nastavku rada, izvestilac Radne grupe narodni poslanik Jovica Jevtić je izvestio članove Odbora o pristiglih 12 predstavki. Odbor je jednoglasno prihvatio sve predloge Radne grupe o njihovom daljem postupanju. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Vladimir Orlić, Dalibor Radičević, Jasmina Karanac, Olivera Pešić, Stefana Miladinović, Goran Kovačević, Dragan Jovanović, Jovica Jevtić i Snežana B. Petrović.

Na sednici održanoj 27. novembra, članovi Odbora usvojili su inicijative za posete i usvojili izveštaje o realizovanim posetama. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Jovan Palalić, Milisav Petronijević, Maja Mačužić Puzić, Tijana Davidovac, Dubravka Filipovski, dr Milorad Mijatović i Ljiljana Malušić.

Članovi Odbora za kulturu i informisanje, održali su 27. novembra sednicu, na kojoj su doneli Odluku o obustavi postupaka za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlažu ovlašćeni predlagači: nadležni odbor Narodne skupštine, udruženje filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženje kompozitora u Republici Srbiji i nacionalni saveti nacionalnih manjina, imajući u vidu da su zakonom utvrđeni rokovi za sprovođenje navedenih postupaka istekli. Odbor je, nakon toga, doneo Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlažu ovlašćeni predlagači: nadležni odbor Narodne skupštine, udruženje filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženje kompozitora u Republici Srbiji i nacionalni saveti nacionalnih manjina. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su u načelu Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koji je podnela Vlada, a koji su obrazložili Aleksandar Gajević, državni sekretar i Slavica Trifunović, pomoćnica ministra kulture i informisanja. Nakon rasprave, Odbor je prihvatio predloženi zakon. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Mirko Krlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Mladen Lukić, prof. dr Marko Atlagić, mr Jadranka Jovanović, Nataša Mihailović Vacić, Tatjana Macura, Dragana Kostić, Snežana Paunović, Jasmina Obradović, Stanija Kompirović i prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković.