Na 12. sednici, održanoj 4. decembra, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su šest predloga zakona i odluka, koji su predloženi Narodnoj skupštini za razmatranje na Petoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2016. godini. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora da se rasprava o svim tačkama dnevnog reda sednice objedini, a u skladu sa članom 76. Poslovnika Narodne skupštine. Predložene zakone i odluke članovima Odbora obrazložio je predstavnik predlagača, ministar finansija Dušan Vujović. Ministar Vujović je istakao da su javne finansije unapređene u prethodne dve godine i dodao, odgovarajući na primedbe upućene zbog kašnjenja dostavljanja Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu u skupštinsku proceduru, da se već godinama ne uspeva da se drži dinamika rokova u skladu sa Zakonom u budžetskom sistemu. Ove godine razlozi za to proizilaze iz potrebe dogovaranja sa MMF-om i analizom rezultata posle trećeg kvartala, koja pokazuje postojanje suficita, rast od 36 odsto i 1,6 odsto deflatora. Govoreći o zamerkama upućenim na član 3. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, a koji se odnosi na javni dug zemlje, Vujović je naveo da je po prvi put ovaj član obuhvatio sve projektne zajmove u iznosu od 43,5 milijardi dinara. Deficit u narednoj godini planiran je na 1,7 odsto BDP-a, od čega se 1,6 odsto odnosi na projektne zajmove. On je dodao i da je planirani deficit najniži u istoriji i najmanji od 2001. godine do danas. U narednoj godini planiran je privredni rast od 3 odsto, inflacija od 1,6 odsto i ciljani deficit od 1,7 odsto. Ministar je ocenio da nismo izašli iz problema, ali smo ostvarili više nego što smo planirali. Javni dug će biti niži za 0,5 odsto u 2017. godini, u odnosu na 2016. godinu, odnosno, smanjuje se sa 73,5 na 72,8 odsto BDP-a, a tendencija je i da se učešće dolara u javnom dugu smanji, naveo je Vujović. Govoreći o oceni koju je dao Fiskalni savet na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je ocenio kao značajan uspeh planiranje deficita od 1,7 odsto na nivou opšte države i 1,6 odsto za Republiku, jer obezbeđuje da se putanja duga o odnosu na BDP okrene i da se dug smanji za jedan procentni poen u narednoj godini, što je presudno za ozdravljenje javnih finansija. Bez obzira na navedeno, javni dug i sledeće godine ostaje na visokom nivou, što je opasnost, jer zbog eventualne recesije može doći do krize i njegovog ponovnog povećanja, istakao je Petrović. Petrović je pohvalio povećanje prihoda, što će dovesti do smanjenja deficita i većeg privrednog rasta. Govoreći o strukturi deficita, Petrović je istakao da je više od njegove polovine isplata garancija na dugove javnih preduzeća iz perioda 2010-2014. godine. Rizik od aktiviranja takvog mehanizma postoji i za 2017. godinu, jer preduzeća u restrukturiranju ne plaćaju dugovanja prema javnim preduzećima i postoji opasnost da se ti dugovi sa javnih preduzeća preliju na budžet, što može ponovo da stvori problem u narednim godinama, ocenio je Petrović. Primedba koja je upućena od strane Fiskalnog saveta odnosi se na reformu javne uprave, u smislu optimizacije strukture zaposlenih i produženja važenja postojećeg zakonskog rešenja o zabrani zapošljavanja do kraja 2017. godine, što indicira da taj problem reforme neće biti sledeće godine rešavan. Takođe, primedba je i to što nema listinga za isplatu kazni, penala i šteta u iznosu od 100 miliona evra, kao i da nije data analiza po pojedinim korisnicima budžetskih sredstava, kako bi se podaci upoređivali sa podacima iz ranijih godina. Pohvale Fiskalnog saveta se odnose na transparentnost, posebno u odnosu na subvencije, uključivanje infrastrukturnih projekata, što je značajno metodološko unapređenje, kao i povećanje javnih investicija kao glavne poluge za privredni rast. Po okončanju duge rasprave, članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2016. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2016. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2016. godinu i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2016. godinu. Većinom glasova članovi Odbora prihvatili su, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Većinom glasova, članovi Odbora podneli su i jedan svoj amandman na član 8. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, kojim se vrši smanjivanje sredstava opredeljenih za Narodnu skupštinu, a koji je predstavnik predlagača prihvatio na sednici. Članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2017. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2017. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2017. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2017. godinu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Radmilo Kostić, Vojislav Vujić, Dušan Bajatović, Goran Kovačević, Srbislav Filipović, dr Milorad Mijatović, Zoran Bojanić, Snežana B. Petrović, Zoran Krasić, Veroljub Arsić, Milorad Mirčić, Goran Ćirić i Saša Radulović.

Na 11. sednici, održanoj 14. novembra, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava obavili su razgovor sa kandidatima za izbor dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Razgovor je obavljen sa šest kandidata, i to sa Jelenom Stojanović, Svetlanom Ražić, Slavišom G. Miloševićem, Rastkom Naumovim, Jasminom Pejaković i Snežanom Dobrinjac. Po obavljenom razgovoru sa kandidatima Odbor je jednoglasno utvrdio Predlog odluke o izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i predložio Narodnoj skupštini Jelenu Stojanović, za prvog člana i Svetlanu Ražić, za drugog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Takođe, na sednici je konstatovan prestanak funkcije člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije Stojanu Stamenkoviću, istekom mandata 13. novembra 2016. godine, i odlučeno je da se uputi dopis poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini da do 29. novembra 2016. godine dostave predloge kandidata za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Veroljub Arsić, Milorad Mirčić, Radmilo Kostić, Đorđe Kosanić, Srbislav Filipović, Nikola Jolović, Zoltan Pek, prof. dr Vladimir Marinković, Goran Ćirić i Milan Lapčević. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Na 10. sednici, održanoj 20. oktobra, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1768 (2012) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete III/B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1830 (2014) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Program modernizacije i optimizacije javne uprave) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku, koje je podnela Vlada. Članovi Odbora odlučili su većinom glasova da objedine raspravu o svim tačkama dnevnog reda, koje je obrazložila u ime predstavnika predlagača Dragana Ratković, iz Uprave za javni dug Ministarstva finansija. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1768 (2012) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije odnosi se na izgradnju zatvorskih kapaciteta u Kragujevcu za smeštaj osuđenika osuđenih na duže od pet godina, a ukupan iznos zajma je 17 miliona evra. Kod ovog zajma je povoljno to što povodom svakog povlačenja tranše može da se bira kamatna stopa, a period otplate se kreće u rasponu od 15 do 20 godina. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete III/B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije odnosi se na finansiranje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, u iznosu od 150 miliona evra. Do sada je Srbija koristila ovakvih pet kredita, koji se koriste preko Narodne banke Srbije, a koja ta sredstva plasira poslovnim bankama, koje ih onda nude krajnjim korisnicima. Minimalni iznos tranše je 5 miliona evra, a kod zapošljavanja mladih ne može biti manja od 2,5 miliona evra. Novina kod ovog zajma je novo zapošljavanje mladih, tako da je pola ove kreditne linije tome namenjeno. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1830 (2014) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije namenjen je za otklanjanje posledica zemljotresa u Kraljevu, u iznosu od 8 miliona evra, a uslovi su kao i kod prvog zajma, odnosno, nema troškova provizije banci, može da se bira kamatna stopa, a povlačiće se u dve tranše. Deo sredstva za izgradnju stambenih objekata u Kraljevu obezbediće grad Kraljevo, a radovi će započeti početkom 2017. godine. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Program modernizacije i optimizacije javne uprave) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj namenjen je budžetu Republike Srbije u iznosu od 69 miliona evra, a isplata tranši će zavisiti od ispunjavanja indikatora definisanih zajmom. Zajam se uzima na 17 godina, uz grejs period od pet godina. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku je sličan ugovoru iz 2014.godine i može se smatrati bilateralnim sporazumom sa Vladom Abu Dabija. Zajam je u iznosu od jedne milijarde dolara, predviđeno je da se povlači u pet tranši, od po 200 miliona dolara, s tim što razmak između tranši ne može da bude kraći od šest meseci. Sredstva će se povlačiti po potrebi, odnosno, kako budu dospevale obaveze države u dolarima, kamatna stopa je 2,25 odsto godišnje sa stopom za administriranje, otplata je na 10 godina, uz grejs period od pet godina. Nakon duže rasprave članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, sve predložene zakone. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Krasić, Goran Kovačević, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Milorad Mirčić, Goran Ćirić, Slaviša Bulatović, Zoltan Pek, Ivan Manojlović i Milan Lapčević.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici održanoj 12. oktobra, razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Republike Azerbejdžan kao zajmodavca za finansiranje izgradnje deonica Ljig – Boljkovci, Boljkovci – Takovo i Takovo – Preljina autoputa E – 763 u Republici Srbiji od 2. februara 2012. godine, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložili su predstavnici Ministarstva finansija, Uprave za javni dug, i to Predrag Ivanović, v.d. pomoćnika direktora i Dragana Ratković, šef Odseka za projektne i programske zajmove. Izmene i dopune Sporazuma donose se radi produženja roka raspolaganja sredstvima iz zajma, imajući u vidu da su radovi još uvek u toku. Sve druge odredbe osnovnog Sporazuma ostaju iste, a do sada je od ukupnih sredstava povučeno 80 odsto. Takođe, iako srpsko zakonodavstvo ne predviđa ratifikaciju izmena i dopuna osnovnih sporazuma, azerbejdžanska strana je na tome insistirala, zbog svog zakonodavnog procesa. U raspravi koja je usledila članove Odbora je zanimalo da li i zašto radovi kasne, iznos ukupnog javnog duga Srbije na današnji dan, da li su domaći podizvođači isplaćeni po situacijama, odnosno za izvedene radove, da li je Srbija ispunila neku obavezu prema Azerbejdžanu prema ovom zajmu. Po okončanju rasprave članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Krasić, Goran Kovačević, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Radmilo Kostić, Milorad Mirčić, Veroljub Arsić i Goran Ćirić.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici od 6. oktobra, razmotrili Predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave, u pojedinostima. Na Predlog zakona podneto je ukupno 24 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Krasić, Zoltan Pek, Goran Kovačević, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, dr Milorad Mijatović, Slaviša Bulatović, Đorđe Milićević i Ivan Manojlović.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici od 4. oktobra, razmotrili Predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave, u načelu. Predlog zakona obrazložio je predstavnik predlagača, državni sekretar Ministarstva finansija Nenad Mijatović. Mijatović je naveo da Predlog zakona predviđa izmene dva člana kojima se menja raspodela prihoda između lokalnih i budžeta države. Iako su u pitanju tehničke izmene, one će doprineti uravnotežavanju i poželjnijem fiskalnom efektu, tako što će se 4,8 milijardi dinara sa lokala vratiti na centralni nivo. Učešće lokalnih samouprava u porezu na zarade biće, umesto dosadašnjih 80 odsto, 74 odsto za opštine, 77 odsto za gradove i 66 odsto za grad Beograd. U nastavku rada, članovi Odbora razmenili su mišljenja i stavove o predloženom zakonu i sa ministarkom državne uprave i lokalne samouprave Anom Brnabić. Nakon rasprave Odbor je većinom glasova prihvatio Predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave, u načelu. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Krasić, Veroljub Arsić, Zoltan Pek, Goran Kovačević, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Radmilo Kostić, Srbislav Filipović, prof. dr Vladimir Marinković, Zoran Bojanić, Milan Lapčević i Milorad Mirčić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici od 16. septembra, utvrdili pitanja za test provere stručne osposobljenosti iz oblasti javnih nabavki kandidata za izbor dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić podsetila je na principe po kojima se obavljanja testiranje kandidata i utvrđivanje liste pitanja za test provere stručne osposobljenosti. Ona je navela da će test imati 42 pitanja, koja, od ukupno 80 pitanja koja je pripremila služba Odbora, biraju članovi Odbora, da će testiranje trajati 90 minuta, kao i da je prag za prolaz u sledeću fazu izbora odgovor na 34 pitanja. Na sednici su razmotreni i zahtevi zaposlenih u Upravi za javne nabavke, za dobijanje prethodne pisane saglasnosti za obavljanje dodatne plaćene aktivnosti, nakon čega je Odbor dao saglasnost podnosiocima zahteva Danijeli Bojović, Milošu Joviću i Oliveri Rajković. Predsednica Odbora najavila je održavanje radionice sa predstavnicima Državne revizorske institucije o predstavljanju sektorskih nalaza iz izveštaja o revizijama, a koja će se održati u ponedeljak, 19. septembra i upoznala članove Odbora sa pozivom predsednika Beogradske berze da u narednom periodu posete ovu instituciju i tamo održe sednicu van sedišta Narodne skupštine. Na kraju sednice, predstavnici Parlamentarne budžetske kancelarije predstavili su članovima Odbora dosadašnji rad i planove za naredni period. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Krasić, Veroljub Arsić, Dušan Pavlović, Zoltan Pek, Vojislav Vujić, Goran Kovačević, Momo Čolaković, dr Milorad Mijatović, Goran Ćirić, Nikola Jolović, Olivera Pešić, Slaviša Bulatović, Gorica Gajić i Žika Gojković. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici od 6.septembra, razmotrili Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2015.godinu, koji je podneo predsednik Saveta DRI Radoslav Sretenović. Sretenović je članovima Odbora predstavio organizacionu strukturu DRI, realizaciju finansijskog plana i realizaciju plana revizija u 2015.godini. Predstavljajući strukturu Izveštaja, on je kao najvažniju stvar istakao preporuke koje je DRI dao za izmene i/ili donošenje novih propisa. Sretenović je podsetio da reviziji podleže 11.000 korisnika javnih sredstava, kao i da se svake godine vrši revizija završnih računa budžeta Republike Srbije, institucija socijalnog osiguranja, Narodne banke Srbije, jedinica lokalne samouprave, a od 2015.godine i političkih stranaka.U 2015.godini izvršena je revizija finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja kod 78 subjekata i revizija sastavnih delova finansijskih izveštaja kod 80 subjekata. Prvi put je izvršena kontrola finansijskih izveštaja tri političke partije, Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Demokratske stranke. Takođe, u 2015.godini izvršena je revizija i kod 16 jedinica lokalne samouprave, kao i tri revizije svrsishodnosti, tako da je ukupno u prethodnoj godini izvršeno 174 revizije. Sretenović je naveo i da je DRI skrenula pažnju na neusklađenost propisa u preko 60 izveštaja o reviziji. Što se tiče efekata revizije, odnosno preporuka, DRI je dala ukupno 1.672 preporuke, najviše iz oblasti rashoda. Subjekti revizije su uglavnom u toku revizije postupali po preporukama, mada je DRI podnela i 113 prijava, što sa prijavama iz 2014.godine iznosi ukupno 358 prijava za preko 347 odgovornih lica. Predsednik Saveta DRI predstavio je i strateški plan DRI u narednom periodu, kao i spremnost ove institucije za rad na pregovaračkoj poziciji Srbije za Poglavlje 5. Nakon duže rasprave, članovi Odbora utvrdili su većinom glasova Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o radu DRI za 2015.godinu i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. U nastavku sednice, članovi Odbora su većinom glasova utvrdili i Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2015.godinu i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Članovi Odbora dali su saglasnost predsednici Odbora dr Aleksandri Tomić da u ime Odbora potpiše Memorandum o saradnji između Fiskalnog saveta i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, i utvrdili principe za sprovođenje testiranja kandidata za izbor dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Članovi Odbora odlučili su da će se testiranje sprovesti 12.septembra 2016.godine, kao i da se kandidatkinja dr Jelena Stojanović oslobađa testiranja, odnosno, da joj se uvažavaju rezultati sa prethodnog testiranja. Na sednici su razmotreni i zahtevi zaposlenih u Upravi za javne nabavke, za davanje prethodne pisane saglasnosti za obavljanje dodatne plaćene aktivnosti. Odbor je dao saglasnost za obavljanje dodatne plaćene aktivnosti Danijeli Bokan, Svetlani Ražić, Danijeli Božović i Daliborki Srećkov iz Uprave za javne nabavke. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radmilo Kostić, Srbislav Filipović, Zoran Krasić, Veroljub Arsić, Saša Radulović, Zoltan Pek, Vojislav Vujić, Goran Kovačević, Momo Čolaković, dr Milorad Mijatović, Goran Ćirić, Nikola Jolović, Dušan Bajatović, Olivera Pešić i Milan Lapčević. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Na četvrtoj sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 18. avgusta 2016. godine, članovi Odbora obavili su razgovor sa kandidatima za izbor predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti i utvrdili Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti. Nakon predstavljanja kandidata koje su predložile poslaničke grupe, članovi Odbora su izglasali Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti. Za mesto predsednika Komisije predložen je Predrag Dedeić, a za članove Žarko Milićević, Vladisav Stanković, Mirjana Ivošević i Marko Janković. Takođe, Odbor je razmatrao i prihvatio zahtev Svetlane Ražić, zaposlene u Upravi za javne nabavke, za dobijanje prethodne pisane saglasnosti za obavljanje dodatne plaćene aktivnosti. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora Žika Gojković, Dušan Bajatović, Momo Čolaković, Saša Radulović, Zoran Bojanić, Milan Lapčević, dr Milorad Mijatović, Goran Ćirić, Olivera Pešić, Ivan Manojlović, Arpad Fremond, Snežana Petrović i Radmilo Kostić.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici od 21. jula, većinom glasova doneli Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2016. godinu, koji je Odboru predstavio predsednik Saveta Agencije Ljubo Maćić. Članovi Odbora većinom glasova su prihvatili i Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2015. godinu, koji su predstavili članovi Fiskalnog saveta Vladimir Vučković i Nikola Altiparmakov. U nastavku rada, članovi Odbora doneli su Odluku o obrazovanju Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije i za predsedavajućeg izabrali potpredsednika Narodne skupštine prof.dr Vladimira Marinkovića, a za članove narodne poslanike Milana Lapčevića, Veroljuba Arsića, Zorana Bojanića, Vojislava Vujića, Sašu Radulovića i Dušana Bajatovića. Doneta je i Odluka o obrazovanju Radne grupe za sprovođenje postupka za izbor dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u sledećem sastavu: Veroljub Arsić, predsednik i članovi Milan Lapčević, dr Milorad Mijatović, Goran Kovačević i Goran Ćirić. Članovi Odbora dali su i saglasnost Milošu Joviću i Danijeli Bojović, zaposlenima u Upravi za javne nabake, za dobijanje prethodne pisane saglasnosti za obavljanje dodatne plaćene aktivnosti. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić dostavila je članovima Odbora Predlog plana rada Odbora za naredni period i pozvala ih da daju svoje predloge, o čemu će se izjašnjavati na nekoj od narednih sednica. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Zoran Krasić, Veroljub Arsić, Saša Radulović, Milorad Mirčić, Slaviša Bulatović, Vojislav Vujić, Goran Kovačević, Momo Čolaković, Žika Gojković, Srbislav Filipović, prof.dr Vladimir Marinković, Goran Ćirić, Nikola Jolović i Milan Lapčević.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održao je Prvu sednicu 14. jula 2016. godine, koju je, na osnovu člana 25. stav 1, Poslovnika Narodne skupštine, sazvala je predsednica Narodne skupštine. Do izbora predsednika Odbora, sednici je predsedavao najstariji član Odbora, narodni poslanik Momo Čolaković, iz Poslaničke grupe Partija ujedinjenih penzionera Srbije.Članovi Odbora izabrali su za predsednika narodnu poslanicu dr Aleksandru Tomić iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka, a za zamenika predsednika Odbora Milana Lapčevića iz Poslaničke grupe Demokratska stranka Srbije.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 14. jula, pokrenut je postupak za izbor predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić naglasila je da na današnji dan ističe mandat predsedniku i članovima Komisije za hartije od vrednosti i da se prestankom funkcije stiču uslovi za izbor novog predsednika i članova Komisije. Ona je podsetila da je Zakonom o tržištu kapitala predviđeno da Komisija ima pet članova, uključujući i predsednika Komisije, da predsednika i članove bira Narodna skupština na period od pet godina , sa mogućnošću reizbora i pozvala poslaničke grupe Narodne skupštine da svoje predloge kandidata, za četiri člana i jednog predsednika Komisije, upute Odboru. Odbor je doneo odluku da se rok za podnošenje predloga za novi sastav Komisije sa sadašnjih osam, produži na 14 dana, odnosno do 29. jula 2016. godine. Sednicom je predsedavala predsednik Odbora dr Aleksandra Tomić.