Na sednici, održanoj 12. septembra, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su četiri inicijative za posete i utvrdili prošireni sastav delegacije Narodne skupštine Republike Srbije za 141. skupštinu Interparlamentarne unije, koja će se održati u Beogradu, od 13. do 17. oktobra 2019. godine. Takođe, članovi Odbora konstatovali su redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili više izveštaja o realizovanim posetama i konstatovali ostale realizovane kontakte. U nastavku sednice, Odbor je konstatovao promene u sastavu PGP sa Irakom i izabrao potpredsednika Narodne skupštine prof. dr Vladimira Marinkovića za predsednika ove PGP. Takođe, konstatovane su i promene u sastavu PGP sa Saudijskom Arabijom, Sjedinjenim Američkim Državama i Indonezijom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dubravka Filipovski, Ljiljana Malušić, Jovan Palalić, Maja Mačužić Puzić, Milisav Petronijević, Tijana Davidovac, Dragan Šormaz, dr Milorad Mijatović,Đorđe Vukadinović i Dušica Stojković.

Na sednici održanoj 12. septembra, članovi Odbora razmotrili su zahteve narodnih poslanika Blaže Kneževića i Veroljuba Matića za davanje pozitivnog mišljenja za obavljanje drugih javnih funkcija. Odbor je jednoglasno dao pozitivno mišljenje Blaži Kneževiću da uz vršenje funkcije narodnog poslanika može da vrši i funkciju člana Privremenog saveta Akademije strukovnih studija Šabac. Takođe, Odbor je dao pozitivno mišljenje i Veroljubu Matiću da uz vršenje funkcije narodnog poslanika može da vrši i funkciju člana Privremenog saveta Akademije strukovnih studija Šabac. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, dr Dragana Barišić, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Milorad Mirčić, Vera Jovanović, Vojislav Vujić i Aleksandar Marković.

Na sednici održanoj 12. septembra, članovi Odbora su razmotrili predlog izmena Skupštinskog budžeta za 2019. godinu. Predlog izmena Skupštinskog budžeta za 2019. godinu obrazložio je generalni sekretar Narodne skupštine Srđan Smiljanić, istakavši da je navedeni predlog pripremljen na osnovu potreba Narodne skupštine i dopisa Ministarstva finansija, od 10. septembra 2019. godine. U svom obrazlaganju Smiljanić je naveo da se izmene odnose na dve klasifikacione jedinice i to: Narodni poslanici - budžetska šifra funkcije 110, u okviru koje su opredeljena sredstva za finansiranje rashoda u iznosu većem od iznosa utvrđenog u Skupštinskom budžetu za 2019. godinu i u okviru funkcionalne klasifikacije 130 - Stručne službe, predviđeno je uvećanje osnovice za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 20.750,35 dinara sa pripadajućim porezima i doprinosima, počev od plate za novembar 2019. godine za državne službenike i nameštenike. Članovi Odbora su, većinom glasova, prihvatili predlog izmena Skupštinskog budžeta za 2019. godinu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, Vladimir Đurić, dr Dragana Barišić, Stefana Miladinović, dr Darko Laketić, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Milorad Mirčić, Vojislav Vujić i Aleksandar Marković.

Na sednici Odbora, održanoj 10. septembra, razmotren je Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu. Izveštaj je članovima Odbora predstavila poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Ona je istakla da je tokom 2018. godine poverenik postupao u 1407 predmeta, što predstavlja povećani broj predmeta u odnosu na prethodnu godinu. Jedan od razloga za povećanje broja predmeta bile su pritužbe zbog primene odredaba Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kao i pritužbe organizacija civilnog društva zbog nepristupačnosti objekata i usluga osobama s invaliditetom. Inače najviše pritužbi ove godine podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, na drugom mestu po broju pritužbi je diskriminacija na osnovu starosnog doba, dok se svaka deseta pritužba odnosi na diskriminaciju na osnovu pola. Nakon detaljnog predstavljanja izveštaja poverenice, članovi Odbora razmotrili su Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu i utvrdili Predlog zaključka koji će dostaviti Narodnoj skupštini na razmatranje. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jasmina Karanac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Marjana Maraš, Nataša St. Jovanović, Milena Turk, Vesna Ivković, Milanka Jevtović Vukojičić, Olivera Ognjanović, Elvira Kovač, Ljiljana Malušić i Borka Grubor.

Na sednici Odbora, održanoj 9. septembra, članovi Odbora razmatrali su u načelu, Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda. Predloge zakona obrazložio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju je, kako je istakao Šarčević, model realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju u kome se kroz aktivnu nastavu na visokoškolskoj ustanovi i praktičnu obuku i rad kod poslodavca stiču, usavršavaju i izgrađuju veštine, sposobnosti u skladu sa studijskim programom. Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, takođe je obrazložio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, istakavši da se ovim zakonom uređuju minimalni uslovi osposobljavanja u Republici Srbiji za pristup i obavljanje profesija doktora medicine, doktora medicine specijaliste, doktora dentalne medicine itd, kao i priznavanje profesionalnih kvalifikacija za obavljanje regulisanih profesija u Srbiji. Srbija se obavezala da u periodu pre pristupanja EU donese pomenuti zakon, koji će imati odloženo dejstvo, odnosno primenjivaće se od momenta pristupanja EU, naveo je ministar. Nakon konstruktivne debate, koja je usledila, članovi Odbora su jednoglasno usvojili sve predloge zakona dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Zukorlić a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Nataša Jovanović, Olena Papuga, doc. dr Mihailo Jokić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, prof. dr Marko Atlagić, Miletić Mihajlović, Andrijana Avramov, Arpad Fremond i prof. dr Žarko Obradović.

Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo razmotrio je, na sednici od 12. septembra, u pojedinostima, predloge zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, o izmenama i dopunama Zakona o patentima, o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima i o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda. Na Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju podneto je ukupno 17 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su dva amandmana, i to na članove 1. i 20. Predloga zakona. Narodni poslanici podneli su 23 amandmana na Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan amandman. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima narodni poslanici podneli su 13 amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Od 82 amandmana koje su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima Vlada i Odbor prihvatili su sedam amandmana, i to na članove 5, 20, 23, 43, 45, 47. i 64. Predloga zakona. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda podneto je 11 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan amandman. Sednici je predsedavao prof. dr Ljubiša Stojmirović, zamenik predsednika Odbora, a sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Marko Parezanović, prof. dr Marko Atlagić, prof. dr Žarko Obradović, Nataša St. Jovanović, doc. dr Mihailo Jokić, Fatmir Hasani, Andrijana Avramov, dr Predrag Jelenković i Miletić Mihajlović.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održao je 5. i 6. septembra 2019. godine, sednicu van sedišta Narodne skupštine u Zrenjaninu, na kojoj je utvrđen sledeći dnevni red: Izveštaja o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Grada Zrenjanina za 2018. godinu; Donošenje Odluke o izmenama Odluke o obrazovanju Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije; Razmatranje Izveštaja Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije o razmatranju revizija finansijskih izveštaja sprovedenih tokom 2019. godine; Razmatranje Izveštaja Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije o razmatranju revizija pravilnosti poslovanja sprovedenih tokom 2019. godine; Inicijative za izmene zakona i propisa u vezi finansijskog izveštavanja i javnih nabavki; Razmatranje predloga Odbora za revizije svrsishodnosti za 2020. godinu. Na početku sednice, prisutnima se obratio gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, poželevši prisutnima dobrodošlicu i uspešan rad. Ukazao je na odličnu saradnju Grada Zrenjanina sa republičkim organima, kako sa Narodnom skupštinom i Vladom, tako i sa svim resornim ministarstvima. Naveo je da je Zrenjanin atraktivan grad za investiranje, istakavši da je jedna od najvećih privrednih investicija u Srbiji upravo realizovana u ovom gradu i to izgradnja fabrike guma kineske kompanije LINGLONG. Takođe, naveo je da se očekuje još jedna velika investicija, izgradnja auto-puta Beograd-Zrenjanin i Zrenjanin-Novi Sad, i dodao da je u prethodne dve godine u Zrenjaninu otvoreno 4500 novih radnih mesta, kod domaćih i stranih investitora. U nastavku sednice Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Grada Zrenjanina za 2018. godinu predstavio je dr Duško Pejović, predsednik Saveta Državne revizorske institucije. Članovi Odbora doneli su i Odluku o izmenama Odluke o obrazovanju Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije. U nastavku rada, održana je Peta sednica Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije, na kojoj su razmatrane obavljene revizije Državne revizorske institucije o revizijama finansijskih izveštaja sprovedenih u 2019. godine i o revizijama pravilnosti poslovanja sprovedenih u 2019. godini. Predsedavajući Pododbora prof. dr Vladimir Marinković dao je reč dr Dušku Pejoviću, predsedniku Saveta Državne revizorske institucije koji je navedene izveštaje obrazložio. Nakon detaljnog obrazlaganja i konstruktivne rasprave, članovi Pododbora su predložili Odboru da prihvati navedene izveštaje. Odbor je većinom glasova prihvatio predloge Pododbora. Drugog dana rada, 6. septembra, članovi Odbora diskutovali su o inicijativi za izmene zakona i propisa u vezi finansijskog izveštavanja i javnih nabavki sa posebnim osvrtom na nacrt Zakona o računovodstvu i nacrt Zakona o reviziji, koje je predstavio Aleksandar Janjušević, v. d. pomoćnika ministra finansija i nacrt Zakona o javnim nabavkama, koji je obrazložila Ivana Đenić, zamenik direktora Uprave za javne nabavke. Na kraju sednice razmotren je predlog Odbora za revizije svrsishodnosti za 2020. godinu, koji je obrazložio dr Duško Pejović, predsednik Saveta Državne revizorske institucije. Sednici su prisustovali predstavnici Državne revizorske institucije, predstavnici Ministarstva finansija, Uprave za javne nabavke, predstavnici Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i predstavnici Udruženja internih revizora javnog sektora Srbije, kancelarija Novi Sad. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Despotović, Milorad Mijatović, prof. dr Vladimir Marinković, Momo Čolaković, Milan Lapčević, Vojislav Vujić, Zoltan Pek, Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Sonja Vlahović, Olivera Pešić, Veroljub Arsić i Arpad Fremond, kao i narodni poslanici Mirko Krlić i Stanislava Janošević. Ova sednica Odbora održana je u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine, druga faza“, koji sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Narodna skupština Republike Srbije, a finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC).

Na sednici održanoj 4. septembra 2019. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su i ocenili da su svi predlozi zakona koji su uvršteni na dnevni red ove sednice u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i to: Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju; Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, zvaničnih i službenih pasoša; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mjanmarske Unije o ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Surinama o oslobađanju od obaveze pribavljanja viza za nosioce običnih, diplomatskih, službenih i zvaničnih/specijalnih pasoša i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Dominikanske Republike o ukidanju viza za nosioca diplomatskih i službenih pasoša. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Srbislav Filipović, dr Balint Pastor i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora, koja je održana 4. septembra, razmotren je Predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora 23.761, 24.745, 25.002, 25.198, 25.497, 25.610, 25.872, 81.657 i 82.640 između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je podnela Vlada. Odbor je jednoglasno ocenio da je Predlog opravdan i uputio ga na razmatranje Narodnoj skupštini. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Srbislav Filipović, dr Balint Pastor i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora, održanoj 4. septembra, razmotreni su, u načelu, Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju i Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija. Razmotreni su i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda, koje je podnela Vlada. Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, članovima Odbora obrazložila je prof. dr Gabrijela Grujić i dr Bojan Tubić vršioci dužnosti pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i vršilac dužnosti pomoćnika direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, Aleksandra Mihailović. Članovi Odbora su jednoglasno usvojili predloge zakona dnevnog reda sednice. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Ivana Nikolić,Hadži Milorad Stošić,Vladimir Đurić,Biljana Pantić Pilja, Mladen Grujić, Dragan Šormaz, Zvonimir Đokić i Elvira Kovač.

Na sednici Odbora, održanoj 3. septembra 2019. godine, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za drugi kvartal 2019. godine i razgovarali o aktuelnom stanju u veterini. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević predstavio je Informaciju o radu za drugi kvartal 2019. godine, istakavši da je Vlada na predlog Ministarstva u izveštajnom periodu donela šest propisa, 23 pravilnika i jedno rešenje. Istaknuta je odlična međunarodna saradnja u okviru koje su potpisana tri sporazuma, dva memoranduma i dva protokola, a sve u cilju unapređenja bilateralne saradnje sa drugim zemljama. Takođe, Radošević je naveo da je u Beogradu 8. i 9. aprila 2019. godine, održano 1. zasedanje Mešovitog komiteta za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, i da je 15. aprila u Subotici održana zajednička sednica vlada R. Srbije i Mađarske. Tom prilikom, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović razgovarao je sa ministrima pomenutih država o mogućnostima unapređenja saradnje dveju država u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije. Nakon konstruktivne debate koja je usledila, članovi Odbora su većinom glasova prihvatili Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za drugi kvartal 2019. godine. U nastavku sednice, članovi Odbora su razgovarali o drugoj tački dnevnog reda, o aktuelnom stanju u veterini, sa akcentom na pojavu afričke kuge svinja. S tim u vezi, Emina Milakara, direktor Uprave za veterinu, istakla je da je Srbija dve i po godine uspešno odolevala snažnom udaru afričke kuge svinja u svetu i našem regionu, koja se na kraju, ipak pojavila u Srbiji i locirana je na četiri tačke u okolini Mladenovca. Virus afričke kuge svinja, za koji ne postoji vakcina kao preventiva, napada isključivo svinje i divlje svinje i nema opasnosti za ljude koji mogu da konzumiraju svinjsko meso kupljeno u registrovanim objektima koji su pod nadzorom veterinarske inspekcije, navela je Emina Milakara. Takođe, dodala je da su nadležne službe preduzele sve preventivne mere za sprečavanje širenja tog virusa, koji je, kako je istakla, u ovom momentu pod kontrolom. Posle monitoringa koji će trajati oko 40 dana, koliko traje i inkubacija, Srbija će moći nesmetano da izvozi na prostor EU i u druge države, a u skladu sa instrukcijama Svetske organizacije za zdravlje životinja. Istaknuto je da je potpisana naredba o uvođenju principa regionalizacije u Srbiji, što znači da samo iz područja koje je zaraženo nema trgovine svinjama i svinjskim mesom, a sva ostala područja gde nema virusa su slobodna za trgovinu. Članovi Odbora razgovarali su o aktuelnom stanju u veterini, interesovavši se za preduzete mere protiv afričke kuge i da li su obezbeđena sredstva za nadoknadu štete vlasnicima. Na predlog predsednika Odbora Marijana Rističevića, članovi Odbora su doneli zaključak povodom razmatranja druge tačke dnevnog reda, koji se odnosi na pojačane mere po pitanju zaštite životinja od zaraznih bolesti. Sednici su prisustvovali predstavnici relevantnih institucija Emina Milakara, direktor Uprave za veterinu, Nataša Milić, direktor Republičke direkcije za vodu, Biljana Petrović, direktor Uprave za agrarna plaćanja i Bojan Živković, direktor Uprave za šume. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Marjana Maraš, Mladen Lukić, Vladimir Đurić, Nada Lazić, Veroljub Matić, Radovan Jančić, Milorad Mirčić, prof. dr Miladin Ševarlić, Milija Miletić, Tijana Davidovac, Zvonimir Đokić i Arpad Fremond.

Na sednici, održane 29. avgusta, članovi Odbora usvojili su dve inicijative za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali ostale realizovane kontakte. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, zvaničnih i službenih pasoša i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Surinama o oslobađanju od obaveze pribavljanja viza za nosioce običnih, diplomatskih, službenih i zvaničnih/specijalnih pasoša. Nakon obrazloženja Odbor je predložio Narodnoj skupštini da prihvati ove predloge zakona. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Žika Gojković, Dušica Stojković, Nemanja Radojević, Milisav Petronijević, Nikola Savić, dr Milorad Mijatović, Đorđe Kosanić, Dragan Šormaz, Maja Puzić Mačužić, prof. dr Zoran Dragišić, Tijana Davidovac i Dubravka Filipovski.

Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održanoj 1. avgusta, usvojeni su zaključci sa 15. sednice Odbora, održane 22. aprila 2019. godine i razgovaralo se o rešavanju pitanja nestalih lica, kao najsloženijem humanitarnom pitanju. Odbor je usvojio sledeće zaključke sa 15. sednice Odbora: Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava inicijativu da Narodna skupština Republike Srbije donese Deklaraciju o osudi genocida NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava ideju o formiranju Memorijalnog centra srpskih žrtva genocida u NDH; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava formiranje Memorijalnog centra žrtvama fašizma; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava da se na dostojan način obeleže i obezbede sva mesta zločina u NDH i da se čuva uspomena na mnogobrojne srpske žrtve; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava da se ekshumiraju srpske žrtve NDH gde je moguće i da se sahrane u skladu sa hrišćanskim običajima; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava stalni projekat Muzeja žrtava genocida „Žrtve rata 1941-1945“ i smatra da popis treba proširiti na popis svih stradalih Srba u XX veku i zalaže se za aktivnije angažovanje nadležnih državnih organa na utvrđivanju popisa stradalih; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava odluku Skupštine grada Beograda da se podigne spomenik Dijani Budisavljević, koja je tokom Drugog svetskog rata spasila više od 15.000 srpske dece iz ustaških logora smrti; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava inicijativu da se kej ili deo obale reke Save nazove obalom Jasenovačkih žrtava, ili ulica ili trg sa istim nazivom u cilju negovanja kulture sećanja na žrtve genocida u NDH; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu smatra da u cilju negovanja kulture sećanja treba podići spomenik srpskoj deci nastradaloj u Drugom svetskom ratu; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu smatra da u školskim programima treba da se da mnogo veći značaj sećanju na srpske žrtve genocida u NDH; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu konstatuje da su Jevreji i Jermeni razvili snažnu kulturu sećanja na genocid koji je počinjen nad njima dok je kod Srba počinjeni genocid u NDH decenijama prećutkivan, a žrtve umanjivane, negirane i zaboravljene; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu upoznaće sa zaključcima: Predsednicu Narodne skupštine, Predsednika Republike Srbije, Predsednicu Vlade Republike Srbije, Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Skupštinu grada Beograda i Muzej žrtava genocida. U nastavku rada predsednik Odbora Miodrag Linta govorio je o rešavanju pitanja nestalih lica srpske nacionalnosti, naglasivši da je rad na tom planu poslednjih godina u zastoju, jer kod zvaničnog Zagreba i Sarajeva ne postoji politička volja da sve žrtve, bez obzira na nacionalnost, budu tretirana na isti način. On je istakao da to proističe iz snažne podrške koju Hrvatska i Bosna i Hercegovina dobijaju od zapadnih centara moći, u nameri da se Srbi predstave kao agresori, tokom ratova na teritoriji bivše Jugoslavije devedesetih godina, a Bošnjaci, Hrvati i Albanci kao žrtve koje su tobože vodili oslobodilačke ratove. Veljko Odalović predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, istakao je da Srbija ulaže maksimalne napore kako bi to humanitarno pitanje bilo rešeno u potpunosti i da je do sada mnogo urađeno. On je izneo podatak da se od ukupno 35.000 nestalih lica, koliko ih je evidentirano od strane Crvenog krsta, još 10.179 lica vode kao nestala, od kojih jednu trećinu čine Srbi. Odalović je naglasio da Republika Srbija poklanja veliki značaj unapređenju bilateralne saradnje, međutim i dalje postoje određene teškoće u saradnju sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. On istakao da je zbog toga neophodno da međunarodne organizacije ostanu uključena u proces rešavanja tog pitanja. Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske naglasio je da je pitanje nestalih lica ne samo humanitarno pitanje već i procesno-pravno pitanje i da iz tog razloga bošnjačka strana opstruiše proces traženja nestalih Srba. On je istakao da Institut za nestala lica koji je osnovan 2008. godine ne radi profesionalno i nije mu cilj da se ekshumiraju i identifikuju sva nestala lica bez obzira na nacionalnu pripadnost već je naglasak na uvećavanju bošnjačkih žrtava u Srebrenici. O rezultatima rada i problemima sa kojima se susreću tokom rešavanja pitanja nestalih lica govorili su direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske Milorad Kojić, predsednik Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije dr Duško Čelić i Dragan Pjevač, predsednik Upravnog odbora Koordinacije, predsednica Udruženja nestalih porodica "Suza" Dragana Đukić, sekretar Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih i nestalih boraca i civila Republike Srpske Isidora Graorac Štrkić, Marko Grabovac, predsednik Odbora zarobljenih boraca i nestalih civila RS i član Savetodavnog odbora Instituta za nestala lica BiH, predsednica Udruženja roditelja i porodica uhapšenih zarobljenih i nestalih lica Mirjana Božin i Slobodanka Koldžić, član Udruženja, predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih iz Zapadne Slavonije Ljuba Šućur i Jovica Prodanović, član Udruženja. Predsednik Odbora Miodrag Linta je na kraju sednice naglasio da će Odbor pripremiti predlog zaključaka koji će biti usvojen na narednoj sednici Odbora. Sednicom je predsedavao predsednik Obora Miodrag Linta, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Marjana Maraš, Vladimir Đurić, prof. dr Miladin Ševarlić, Olivera Ognjanović, Blaža Knežević, Snežana Paunović, Goran Nikolić,prim.dr Vlado Babić, Aleksandar Čotrić i Branimir Jovanović.

Na sednici od 30. jula 2019. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su više izveštaja, programa i planova koje je dostavila Narodna banka Srbije i Savet guvernera Narodne banke Srbije. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se o svim tačkama dnevnog reda sednice obavi zajednički pretres. Na sednici su razmotreni Polugodišnji izveštaj o monetarnoj politici za period januar-jun 2018. godine, Program monetarne politike Narodne banke Srbije za 2019. godinu, Finansijski plan Narodne banke Srbije za 2019. godinu, Finansijski izveštaji Narodne banke Srbije za 2018. godinu, sa izveštajem ovlašćenog revizora, Izveštaj o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period od 1. januar – 30. jun 2018. godine, Izveštaj o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period 1. jul - 31. decembar 2018. godine, Godišnji izveštaj o monetarnoj politici za 2018. godinu, Godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada za 2018. godinu i Godišnji izveštaj o stabilnosti finansijskog sistema za 2018. godinu. Dostavljena akta obrazložila je guvernerka Narodne banke Srbije dr Jorgovanka Tabaković, a nakon duže rasprave, članovi Odbora su iste prihvatili jednoglasno. U nastavku sednice članovi Odbora dali su saglasnost predsednici Odbora da ispred Odbora potpiše Sporazum o preuzimanju Parlamentarne budžetske kancelarije između Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstva i Vestminsterske fondacije za demokratiju. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Milan Lapčević, Vladimir Đurić, Vojislav Vujić, Snežana B. Petrović, dr Milorad Mijatović, Milorad Mirčić, Zoran Despotović, Srbislav Filipović i Veroljub Arsić.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na sednici održanoj 26. jula razmotrio amandman Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Članovi Odbora ocenili su da je podneti amandman, na član 9. Predloga zakona, u skladu sa Ustavom i pravnom sistemu Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Neđo Jovanović, Krsto Janjušević, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Aleksandra Majkić, Vesna Marković, dr Dragana Barišić, Srbislav Filipović, dr Balint Pastor i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora, održane 25. jula, članovi Odbora usvojili su tri inicijative za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali realizovane parlamentarne i ostale realizovane kontakte. Na sednici Odbora konstatovane su promene u poslaničkim grupama prijateljstva sa Albanijom, BiH, Bugarskom, Crnom Gorom, Hrvatskom, Holandijom, Grčkom, Izraelom, Italijom, Japanom, Kanadom, Kinom, Nemačkom, Norveškom, Republikom Korejom, Severnom Makedonijom, SAD, Slovenijom, Velikom Britanijom i Švedskom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, Dragan Šormaz, Jovan Palalić, Stefana Miladinović, Tijana Davidovac, Vera Jovanović, dr Milorad Mijatović, Ljiljana Malušić i Dubravka Filipovski.