Odbor za dijasporu i Srbe u regionu je, na sednici održanoj 21. februara, razmatrao Rešavanje pitanja nestalih lica – preduslov pomirenja u regionu. Predsednik Odbora Miodrag Linta istakao je na početku sednice da je Odbor pre šest meseci razgovarao na temu nestalih lica i zaključio da je to pitanje najvažnije humanitarno pitanje, bez čijeg pravednog rešavanja nije moguće govoriti o normalizaciji odnosa, a kamoli pomirenju u regionu Zapadnog Balkana. Linta je dodao da je rešavanje pitanja nestalih lica na prostoru bivše SFRJ u opštem zastoju, odnosno na njegovom rešavanju nema pomaka i za njega nema političke volje, što je islustrovao primerima rešavanja ovog pitanja u BiH, Hrvatskoj i na KiM. On je naveo i da je cilj današnje sednice da se vidi koliko i da li ima napretka po ovom pitanju u prethodnih šeset meseci, nakon čega će se Odbor svojim zaključcima obratiti relevantnim državnim organima. Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova i predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović složio se sa konstatacijom da je u ovom trenutku proces traganja za nestalim licima u ozbiljnom zastoju. Govoreći o broju identifikovanih na prostoru Hrvatske, BiH i KiM, Odalović je istakao kao najvažnije otvaranje arhiva, jer ima slučajeva da se identifikuju lica koja nikada nisu bila u evidencijama nestalih. Poseban izazov predstavljaju arhive OEBS i NATO. Odalović je istakao da je ove godine obeleženo 25 godina rada Komisije za nestala lica i da se nada da će o tome biti prilike da govore pred međunarodnim organizacijama. On je dodao da Komisija želi da podigne interesovanje međunarodnih organizacija za srpske žrtve sa ciljem da iz ovog procesa ne izađu i ostave da se ovo pitanje rešava na bilateralnom nivou. On se založio za izradu jedinstvene evidencije srpskih žrtava, i zaključio da što više rezultata u celokupnom radu budemo imali, biće i više uslova za stabilizaciju i vraćanje poverenja. Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije dr Duško Čelić naveo je da Koordinacija okuplja 60 udruženja porodica ubijenih i nestalih sa prostora bivše SFRJ i da se njihovo nezadovoljstvo ogleda u tome što Srbija nema zakon o nestalim licima i ne prepoznaje kategoriju nestalih lica i njihovih porodica. On je istakao da je u dogovoru sa predsednikom Srbije Koordinacija pripremila model zakonskog rešenja o nestalim licima i pravima njihovih porodica i uputili ga predsedniku i Komisiji za nestala lica. Kooridnacija je predložila da se zakonski reše sve pravne praznine u pogledu nestalih i prava njihovih porodica, posebno kada su u pitanju imovinska prava, ali i da reši kapacitet državnih institucija koje se bave ovim pitanjem, istakao je Čelić. Koordinacija traži pravo na pravdu srpskih žrtava, kao i da država učini više na kulturi pamćenja i pokloni ovom pitanju više pažnje u medijima. Dragana Đukić, predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih lica „Suza“ iz Beograda istakla je da je u njihovom radu najteže objasniti porodicama kako teče proces i zašto traje dugo, a oni žele samo da nađu i sahrane svoje najbliže. Ona je ocenila da se glas srpskih žrtava slabo čuje i slabo se promovišu, kao i da je Udruženje za 22 godine postojanja imalo samo jednu priliku da o srpskih žrtvama govori u američkom Kongresu i nikad više. Slobodanka Koldžić iz Udruženja roditelja i porodica uhapšenih, zarobljenih i nestalih lica istakla je da ovo udruženje insistira na rešavanju slučajeva nestalih u kojima su poznati detalji nestanka, posebno onih slučajeva iz 1991. i 1992. godine na prostoru Hrvatske. Ona je apelovala na državne institucije da u međunarodnoj javnosti i organizacijama insistiraju na rešavanju ovakvih slučajeva i zatražila veću uključenost Vojske u dopuni podataka o nestalim licima i okolnostima nestanka. Nakon rasprave, članovi Odbora jednoglasno su usvojili zaključke koje će uputiti relevantnim državnim institucijama. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miodrag Linta, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Blaža Knežević, Mirjana Dragaš, Aleksandar Čotrić, Marjana Maraš, Milimir Vujadinović, Goran Nikolić, Dragan Veljković, doc. dr Ivan Bauer i mr Jadranka Jovanović.

Članovi Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održali su, zajedno sa Odborom za kulturu i informisanje, 22. oktobra, sednicu na kojoj se razgovaralo o očuvanju kulturnog identiteta u dijaspori. Na tu temu članovima Odbora obratila se Milica Mila Pivnički Malruni, supruga bivšeg premijera Kanade Brajana Malrunija, istaknuta članica srpske dijaspore u Kanadi. U ime predsednice Narodne skupštine Maje Gojković, i svoje ime, Milu Malruni i njenog supruga Brajana Malrunija, pozdravio je potpredsednik Narodne skupštine prof. dr Vladimir Marinković, a uvodnim obraćanjima obratili su se predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta, kao i predsednik PGP sa Kanadom Zoran Bojanić. Mila Malruni, kao istaknuta članica srpske dijaspore iz Kanade, govorila je o tome kako očuvati kulturni identitet srpskog naroda u dijaspori. Ona je naglasila da je multikulturalizam izuzetno važno pitanje u Kanadi, kao državi koja veruje u vladavinu prava, demokratiju i slobodu mišljenja, dodavši da kulturne raznolikosti mogu biti blago svake zemlje ukoliko su tretirane na pravi način. Milica Mila Pivnički Malruni poreklom je iz Novog Bečeja i kao istaknutoj članici srpske dijaspore dode ljen joj je Vitez svetosavskog pacifizma. Opština Novi Bečej je u saradnji sa Arhivom Zrenjanina i Novog Bečeja i ambasadorkom dr Ljiljanom Nikšić priredila knjigu pod nazivom „Milina zemlja predaka – Porodica Pivnički u istoriji Novog Bečeja“. Sednici su prisustvovali članovi Poslaničke grupe prijateljstva sa Kanadom, ambasador Kanade u Srbiji Nj.E. Kati Čaba, ambasadori Belgije, Iraka, Katara, Maroka i Alžira, predstavnici diplomatskog kora, Ministarstva spoljnih poslova i Opštine Novi Bečej. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miodrag Linta, kao i članovi i zamenici članova Odbora Mirjana Dragaš, Aleksandar Marković, Blaža Knežević, Olivera Ognjanović, mr Jadranka Jovanović, Snežana Paunović, prim. dr Vlado Babić, Marjana Maraš, Dragan Veljković, Zoran Bojanić i Aleksandar Čotrić.

Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održanoj 1. avgusta, usvojeni su zaključci sa 15. sednice Odbora, održane 22. aprila 2019. godine i razgovaralo se o rešavanju pitanja nestalih lica, kao najsloženijem humanitarnom pitanju. Odbor je usvojio sledeće zaključke sa 15. sednice Odbora: Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava inicijativu da Narodna skupština Republike Srbije donese Deklaraciju o osudi genocida NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava ideju o formiranju Memorijalnog centra srpskih žrtva genocida u NDH; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava formiranje Memorijalnog centra žrtvama fašizma; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava da se na dostojan način obeleže i obezbede sva mesta zločina u NDH i da se čuva uspomena na mnogobrojne srpske žrtve; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava da se ekshumiraju srpske žrtve NDH gde je moguće i da se sahrane u skladu sa hrišćanskim običajima; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava stalni projekat Muzeja žrtava genocida „Žrtve rata 1941-1945“ i smatra da popis treba proširiti na popis svih stradalih Srba u XX veku i zalaže se za aktivnije angažovanje nadležnih državnih organa na utvrđivanju popisa stradalih; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava odluku Skupštine grada Beograda da se podigne spomenik Dijani Budisavljević, koja je tokom Drugog svetskog rata spasila više od 15.000 srpske dece iz ustaških logora smrti; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava inicijativu da se kej ili deo obale reke Save nazove obalom Jasenovačkih žrtava, ili ulica ili trg sa istim nazivom u cilju negovanja kulture sećanja na žrtve genocida u NDH; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu smatra da u cilju negovanja kulture sećanja treba podići spomenik srpskoj deci nastradaloj u Drugom svetskom ratu; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu smatra da u školskim programima treba da se da mnogo veći značaj sećanju na srpske žrtve genocida u NDH; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu konstatuje da su Jevreji i Jermeni razvili snažnu kulturu sećanja na genocid koji je počinjen nad njima dok je kod Srba počinjeni genocid u NDH decenijama prećutkivan, a žrtve umanjivane, negirane i zaboravljene; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu upoznaće sa zaključcima: Predsednicu Narodne skupštine, Predsednika Republike Srbije, Predsednicu Vlade Republike Srbije, Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Skupštinu grada Beograda i Muzej žrtava genocida. U nastavku rada predsednik Odbora Miodrag Linta govorio je o rešavanju pitanja nestalih lica srpske nacionalnosti, naglasivši da je rad na tom planu poslednjih godina u zastoju, jer kod zvaničnog Zagreba i Sarajeva ne postoji politička volja da sve žrtve, bez obzira na nacionalnost, budu tretirana na isti način. On je istakao da to proističe iz snažne podrške koju Hrvatska i Bosna i Hercegovina dobijaju od zapadnih centara moći, u nameri da se Srbi predstave kao agresori, tokom ratova na teritoriji bivše Jugoslavije devedesetih godina, a Bošnjaci, Hrvati i Albanci kao žrtve koje su tobože vodili oslobodilačke ratove. Veljko Odalović predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, istakao je da Srbija ulaže maksimalne napore kako bi to humanitarno pitanje bilo rešeno u potpunosti i da je do sada mnogo urađeno. On je izneo podatak da se od ukupno 35.000 nestalih lica, koliko ih je evidentirano od strane Crvenog krsta, još 10.179 lica vode kao nestala, od kojih jednu trećinu čine Srbi. Odalović je naglasio da Republika Srbija poklanja veliki značaj unapređenju bilateralne saradnje, međutim i dalje postoje određene teškoće u saradnju sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. On istakao da je zbog toga neophodno da međunarodne organizacije ostanu uključena u proces rešavanja tog pitanja. Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske naglasio je da je pitanje nestalih lica ne samo humanitarno pitanje već i procesno-pravno pitanje i da iz tog razloga bošnjačka strana opstruiše proces traženja nestalih Srba. On je istakao da Institut za nestala lica koji je osnovan 2008. godine ne radi profesionalno i nije mu cilj da se ekshumiraju i identifikuju sva nestala lica bez obzira na nacionalnu pripadnost već je naglasak na uvećavanju bošnjačkih žrtava u Srebrenici. O rezultatima rada i problemima sa kojima se susreću tokom rešavanja pitanja nestalih lica govorili su direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske Milorad Kojić, predsednik Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije dr Duško Čelić i Dragan Pjevač, predsednik Upravnog odbora Koordinacije, predsednica Udruženja nestalih porodica "Suza" Dragana Đukić, sekretar Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih i nestalih boraca i civila Republike Srpske Isidora Graorac Štrkić, Marko Grabovac, predsednik Odbora zarobljenih boraca i nestalih civila RS i član Savetodavnog odbora Instituta za nestala lica BiH, predsednica Udruženja roditelja i porodica uhapšenih zarobljenih i nestalih lica Mirjana Božin i Slobodanka Koldžić, član Udruženja, predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih iz Zapadne Slavonije Ljuba Šućur i Jovica Prodanović, član Udruženja. Predsednik Odbora Miodrag Linta je na kraju sednice naglasio da će Odbor pripremiti predlog zaključaka koji će biti usvojen na narednoj sednici Odbora. Sednicom je predsedavao predsednik Obora Miodrag Linta, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Marjana Maraš, Vladimir Đurić, prof. dr Miladin Ševarlić, Olivera Ognjanović, Blaža Knežević, Snežana Paunović, Goran Nikolić,prim.dr Vlado Babić, Aleksandar Čotrić i Branimir Jovanović.

Na sednici Odbora, održanoj 22. aprila, članova Odbora razmotrili su jedinu tačku dnevnog reda, sećanje na žrtve genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, povodom 74 godine od proboja poslednjih jasenovačkih logoraša. Predsednik Odbora Miodrag Linta je, na početku sednice, istakao da je 22. april dan kada su 1945. godine poslednji zatočenici najveće fabrike smrti na Balkanu, u Drugom svetskom ratu, Jasenovcu izvršili proboj. On je naveo da je u noći između 21. i 22. aprila od preko 1000 zatočenika njih oko 600 krenulo u proboj, a preživelo je svega 117 ljudi. Istog dana proboj je izvršilo 147 logoraša u Kožari od kojih je preživelo svega 11 njih. Predsednik Odbora naveo je da u Hrvatskoj od dolaska Tuđmana i HDZ na vlast 1990. godine traje proces rehabilitacije zločinačke NDH i ustaške ideologije. Hrvatska je još 1993. godine donela zakonske odredbe da se preživelim ustašama i drugim pripadnicima zločinačke NDH, kao i njihovim porodicama isplaćuju penzije. Linta je istakao da vlast u Hrvatskoj, između ostalog, finansira desetine udruženja koja kao svoja obeležja koriste ustaški grb sa početnim belim poljem i ustaški pozdrav „Za dom spremni”, finansira udruženja koja zastupaju anticivilizacijsku tezu da je Jasenovac bio sabirni i radni logor i finansira koncerte jednog od glavnih promotera ustaštva, pevača Marka Perkovića Tompsona i druge. Aktuelna vlast u Hrvatskoj je donela 2016. godine sramnu odluku da Hrvatski sabor ponovo bude pokrovitelj komemoracije ubijenim ustaškim zločincima u Blajburgu gde se svake godine okupljaju hrvatski zvaničnici i desetine hiljada Hrvata koji žale za propašću NDH. Prema Linti, Hrvatska se još nije suočila sa svojom zločinačkom prošlošću, nije priznala da je NDH počinila zločin genocida nad srpskim narodom, nije izrazila kajanje srpskim žrtvama i nije zatražila oproštaj. Dušan Bastašić, predsednik Udruženja Jadovno iz Banjaluke naglasio je da Republika Srbija, odnosno srpsko društvo u celini do danas se nije terminološki odredilo prema zločinu genocida koji je počinjen nad pravoslavnim Srbima od strane Nezavisne Države Hrvatske. Dok su Jevreji i Romi uveli terminologiju koja je planetarno poznata za genocid izvršenim nad ovim narodima, Srbi i dalje nemaju termin za genocid počinjen tokom Drugog svetskog rata od strane Nezavisne Države Hrvatske, i dao je ideju da se pomenuti genocid imenuje kao Pokolj. Linta je naveo da termin Pokolj, kao naziv za genocid nad srpskim narodom, Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske ocenio kao nepodoban. Navedena institucija smatra da i dalje treba da se koristi pojam genocid za nezapamćeni masovni zločin koji je izvršen nad srpskim narodom tokom Drugog svetskog rata u NDH. Istoričar prof. dr Vasilije Krestić, istakao je da Republika Srbija ne može da ponudi podobna rešenja za najopštija pitanja poput termina kojim će se imenovati počinjen događaj, te da u Srbiji ne postoji ni jedan memorijali centar za žrtve genocida, dok Jevreji u svetu imaju 17 memorijalnih centara podignutih za žrtve Drugog svetskog rata. On je podsetio da i da Staro sajmište koje će biti pretvoreno u memorijalni centar, biti memorijalni centar Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, a ne samo za žrtve Jasenovca, što takođe govori o nedovoljnoj posvećenosti o žrtvama Drugog svetskog rata. Stefan Radojković, sekretar Odbora za Jasenovac Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve, prisutnima je govorio o aktivnostima kojim se Odbor bavi i dodao da se vode zavetom ostavljenim od strane vladike Nikolaja Velimirovića, da se praznuju Novomučenici Jasenovački, da se svetu objavljuju, odnosno da se svet upozna sa stradanjem srpskih mučenika i da se srpski narod ne sveti za nepravdu koja mu je učinjena, već da ne zaboravlja i uči iz svojih iskustava. Nenad Antonijević, savetnik u Muzeju žrtava genocida, govorio je o aktivnostima Muzeja i potrebi da se o ovom pitanju govori više u javnosti, kako srpska istorija ne bi pala u zaborav. Na sednici su govorili i Slavko Milanović, predsednik Udruženja logoraša Jasenovac, Milinko Čekić, počasni predsednik Udruženja logoraša Jasenovac, Snežana Dragosavljević, potpredsednik Udruženja logoraša Jasenovac, Jelena Radojčić, član UO Udruženja logoraša Jasenovac i Ranko Bujić, član UO Udruženja logoraša Jasenovac. Članovi Udruženja govorili su o inicijativama koje su podnosili Narodnoj skupštini i drugim državnim i međunarodnim institucijama, naglasivši da očekuju da će u budućnosti nailaziti na više razumevanja i podrške koja je udruženjima potrebna. Jedna od tih inicijativa jeste da Narodna skupština Republike Srbije donese Deklaraciju o osudi genocida u NDH. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miodrag Linta, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Dragan Veljković, Blaža Knežević, Aleksandar Čotrić, Aleksandar Marković, Olivera Ognjanović, Goran Nikolić, Snežana Paunović i Mirjana Maraš. Linta je na kraju sednice rekao da će do naredne sednice Odbora biti pripremljeni zaključci u vezi osnivanja Memorijalnog centra srpskih žrtava genocida NDH, usvajanje Deklaracije o genocidu nad Srbima Romima i Jevrejima u NDH i drugi koji se odnose na negovanje kulture sećanja na nezapamćeno i masovno stradanje našeg naroda u NDH. On očekuje da će Odbor na narednoj sednici jednoglasno usvojiti predložene zaključke.

Odbor za dijasporu i Srbe u regionu je, na sednici održanoj 1. aprila 2019. godine, razmotrio je sredstva, Budžetom Republike Srbije za 2019. godinu, opredeljena Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu kulture i informisanja i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za finansiranje aktivnosti koje se odnose na dijasporu i Srbe u regionu. Predsednik Odbora Miodrag Linta istakao je da su predstavnici organizacija Srba iz dijaspore i regiona ukazali članovima Odbora da sredstva koja se izdvajaju u matici za njihov rad nisu dovoljna i da je potrebno da budu znatno viša, te je to razlog predlaganja Odboru ovakve tačke dnevnog reda. Na ovu temu govorili su predstavnici sva tri ministarstva, i to: dr Bojan Tubić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nikolina Milatović Popović i Ljiljana Nikšić iz Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova i Mladen Vesković i Milan Petković iz Sektora za savremeno umetničko stvaralaštvo, odnosno, iz Sektora za informisanje i medije, Ministarstva kulture i informisanja. Dr Bojan Tubić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predstavio je projekte i programe za koje ovo ministarstvo izdvaja iz budžeta za oblast visokog obrazovanja, gde su na prvom mestu stipendije, koje se godišnje povećavaju za 18. Ove godine za stipendiranje studenata izdvojeno je 31.500.000 dinara. Druga oblast koja se finansira jesu lektori u inostranstvu, za šta je opredeljeno četiri miliona dinara, te je za ovu oblast potrebno u narednom periodu izdvojiti dodatna sredstva, imajući u vidu da su sredstva koja postoje dovoljna za finansiranje samo četiri lektora. Tubić je naveo i da će podatke za osnovno i srednje obrazovanje Ministarstvo dostaviti Odboru naknadno. Projekte i sredstva Ministarstva spoljnih poslova koji se finansiraju preko Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu predstavile su Nikolina Milatović Popović i Ljiljana Nikšić, koje su navele da je Uprava nosilac trećeg dela budžeta Ministarstva, kao i da sredstva sa kojima raspolaže nisu velika te ih je potrebno uvećati. Ovogodišnji budžet je čak niži u odnosu na prethodnu godinu za četiri do pet miliona dinara i iznosi 157.439.000 dinara. Od tog iznosa 100.402.000 dinara opredeljeno je za programsku aktivnost saradnje sa Srbima u regionu i dijaspori i za projekte očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta Srba. One su navele da su korisnici sredstava udruženja u regionu i dijaspori, ali i organizacije i udruženja iz Srbije. Takođe, ove godine je opredeljen i iznos od 4.700.000 dinara za nabavku knjiga i didaktički materijal. Naglašeno je i da je potrebno da kao država odredimo projektne zadatke koje treba povezati sa važnim događajima od nacionalnog značaja i formirati interresorni tim koji će se ovim baviti. Mladen Vesković iz Sektora za savremeno umetničko stvaralaštvo Ministarstva kulture i informisanja naveo je da su sredstva opredeljena za dijasporu i Srbe u regionu pri ovom Ministarstvu u iznosu od 12 miliona dinara i aktivnosti se sprovode preko konkursa. Bilo bi dobro da su sredstva veća kako bi se zadovoljile potrebe, jer je prijava svake godine sve više. Sredstva su namenjena za organizacije koje su registrovane van granica Srbije, posebno one koje su iz regiona. Milan Petković iz Sektora za informisanje i medije Ministarstva kulture i informisanja istakao je da je potrebno povećanje sredstava za finansiranje sadržaja na srpskom u zemljama regiona. Ovogodišnji budžet za medije je manji za 8,7 odsto i iznosi 21.320.000 dinara, iako se beleži veći broj prijava u odnosu na raniji period. Sva sredstva su namenjena medijima u regionu, i to za projekte na godišnjem nivou. Ministarstvo takođe finansira i konkretne održive projekte u regionu koji su vezani za probleme na terenu, a naravno tu je i finansiranje nacionalnog javnog servisa koji je dostupan i regionu i dijaspori. Nakon rasprave, članovi Odbora doneli su dva zaključka, i to da se u narednom periodu organizuje sastanak članova Odbora i predstavnika ministarstava spoljnih poslova, kulture i informisanja, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, za rad, boračka i socijalna pitanja i omladine i sporta na kome bi se definisali kapitalni projekti za narednu godinu i razgovaralo o mogućnosti povećanja budžeta u ministarstvima opredeljenih za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i da Odbor podržava sve aktivnosti ministarstava spoljnih poslova, kulture i informisanja i prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje se preduzimaju u cilju poboljšanja položaja Srba u dijaspori, a naročito u regionu. U nastavku sednice razmotrena je i Inicijativa za održavanje sastanka sa Komisijom za rumunske zajednice u inostranstvu Predstavničkog doma Parlamenta Rumunije. Članovi Odbora odlučili su jednoglasno da se Inicijativa prihvati i da se sastanak održi u septembru ove godine u Beogradu. Predsednik Odbora informisao je na kraju sednice članove Odbora o održanim sastancima između dve sednice Odbora i o dopisu organizacije Srba iz Venecuele, koji su ukazali da u toj zemlji živi veliki broj Srba koji bi želeli da imaju srpsko državljanstvo, čije dobijanje je otežano visokim administrativnim troškovima i nepostojanjem ambasade Srbije u toj zemlji. Dogovoreno je da se ovaj dopis uputi na dalju nadležnost Ministarstvu spoljnih poslova. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miodrag Linta, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: prim. dr Vlado Babić, Blaža Knežević, Olivera Ognjanović, Mirjana Dragaš, Aleksandar Marković, Zoran Bojanić, Aleksandar Čotrić i Marjana Maraš.

Na 13. sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije, koja je održana 23. novembra 2018. godine, predsednik Miodrag Linta i članovi Odbora razmotrili su aktivnosti Konferencije srpskih nacionalnih organizacija iz zemalja regiona. Sednici su prisustvovali predstavnici Srba iz Crne Gore, Hrvatske, Republike Srpske, Makedonije, Rumunije, Slovenije i Albanije. Na početku sednice predsednik Odbora Miodrag Linta je istakao da u osam država regiona živi blizu dva miliona Srba. Dodao je i da se Srbi u regionu susreću sa različitim problemima, u zavisnosti od države u kojoj žive. Zadovoljavajući položaj uživaju Srbi u Rumuniji i Mađarskoj, dok je najteži u Hrvatskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine, sa kojih je proterano preko milion Srba, rekao je predsednik Odbora. U teškom položaju nalaze se Srbi koji žive u Crnoj Gori jer aktuelni režim u Podgorici diskriminatorskom politikom nastoji da se na sledećem popisu stanovništva smanji procenat Srba, a da se pređe granica od 50 odsto građana koji se nacionalno izjašnjavaju kao Crnogorci. Položaj Srba u Albaniji je takođe izuzetno težak. Srbi u Makedoniji imaju problema sa informisanjem dok u Sloveniji Srbi nemaju status nacionalne manjine. Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog Saveta Crne Gore, Momčilo Krajišnik, predsednik Asocijacije „Stvaraoci Republike Srpske”, Branislav Rajić, predsednik Nacionalnog saveta Srba u Sloveniji, Saša Milošević, potpredsednik Srpskog narodnog vijeća u Hrvatskoj, Pavle Jakoja Brajović, predsednik udruženja srpske manjine u Albaniji, Ivan Stoilković, poslanik u Skupštini Republike Makedonije i Ognjan Krstić, predsednik Saveza Srba Rumunije, govorili su o zajedničkim, ali i pojedinačnim problemima sa kojima se susreću Srbi u zemljama regiona. Opšti problemi Srba u regionu su vezani za slobodnu upotrebu srpskog jezika i ćirilice, za obezbeđivanje neophodnih udžbenika na srpskom jeziku, dobijanje statusa nacionalnih manjina u pojedinim zemljama, zapošljavanje Srba u državnim institucijama, do pojedinačnih problema vezanih za određenu zemlju. Momčilo Vuksanović je govorio i o inicijativi da se prikupe potpisi kako bi se povuklo priznanje lažne države Kosovo od strane Crne Gore a Momčilo Krajišnik o prekoj potrebi da se očuva ćirilično pismo, te omogući liberalizacija protoka robe na granici Srbije i Srpske. Branislav Rajić je istakao da u Sloveniji mora doći do formiranja nacionalnog saveta, kako bi Slovenija priznala Srbe kao nacionalnu manjinu, dok je Saša Milošević govorio o potrebi prisnije veze Srbije i Hrvatske, što bi donelo boljitak u položaju Srba u Hrvatskoj. Ognjan Krstić istakao je da, i pored toga što Srbi u Rumuniji imaju status nacionalne manjine, problem predstavlja očuvanje pisma. Na sastanku su govorili i Jovan Vlaović, predstavnik Zajedničkog Veća opština u Vukovaru, Srđan Milalković, zamenik Gradonačelnika Vukovara iz reda Srba, Gordana Jović Stojkovska, predsednica srpske zajednice u Makedoniji, Mile Šapić iz Koalicije udruženja izbeglica i Budimir Milojko iz Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske. Linta je na kraju duge i iscrpne diskusije istakao da Srbiji nedostaje posebno državno telo koje bi se bavilo pitanjima Srba iz regiona, ako ne na nivou ministarstva, onda barem na nivou kancelarije, i to one koja bi se bavila samo pitanjima i problemima Srba iz regiona, jer su oni daleko drugačiji od problema Srba u dijaspori. Linta je istakao da će nakon sednice Odbor sastaviti zaključke sa sastanka sa specifičnim i opštim zahtevima, koji će na narednoj sednici biti usvojeni i po kojima će nastaviti da se radi u budućnosti kako bi se rešavala pitanja Srba iz regiona. Predsednik Odbora informisao je ostale članove Odbora o aktivnostima između dve sednice Odbora i ukratko obrazložio teme obavljenih razgovora. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miodrag Linta, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Mirjana Dragaš, Marjana Maraš, doc. dr Ivan Bauer, mr Ivan Kostić, Aleksandar Marković, Aleksandar Čotrić, Olivera Ognjanović, Blaža Knežević, Dragan Veljković i prim. dr Vlado Babić.

Članovi Odbora za dijasporu i Srbe u regionu održali su sednicu na kojoj su razmotrili položaj Srba u Federaciji Bosne i Hercegovine sa akcentom na imovinsko-pravna pitanja. Sednici su prisustvovali: Radovan Grajić, pomoćnik ministra u Ministarstvu za izbeglice i raseljena lica u Vladi Republike Srpske i koordinator Projekta Zaštita srpske imovine u Federaciji BiH, Mlađen Cicović, direktor Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, predstavnici Saveza srpskih udruženja „Zavičaj“ i predstavnici Saveza opštinskih udruženja izbeglica i raseljenih lica Republike Srpske. Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta istakao je da je položaj Srba u Federaciji BiH nepovoljan i da je od 1991. godine do 2013. godine, u periodu između dva popisa stanovništva, registrovano 500.000 manje srpskog stanovništva, koje je bilo proterano ili prinuđeno da napusti teritoriju Federacije BiH. Linta je naveo da se vrši sistematska diskriminacija Srba u obrazovanju i zapošljavanju u javnom sektoru, prosveti, pravosuđu, zdravstvu, kao i u raspodeli sredstava iz budžeta Federacije BiH. Linta je ukazao i da je veliki broj proteranih Srba koji ne mogu da povrate svoju imovinu. Govoreći o položaju i problemima sa kojima se suočava srpsko stanovništvo u BiH, pomoćnik ministra za izbeglice i raseljena lica Vlade Republike Srpske Radovan Grajić, istakao je da se donošenjem Zakona o zemljišnim knjigama sprovodi diskriminacija Srba po pitanju registracije nepokretnosti. Upoznao je članove Odbora sa otvaranjem šest kancelarija, u Bijeljini, Zvorniku, Nevesinju, Istočnom Novom Sarajevu, Mrkonjić Gradu i Banjaluci, sa ciljem pružanja pravne podrške u zaštiti imovinskih prava Srba u BiH. Odbor je, nakon rasprave, usvojio i sledeće zaključke: Odbor za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Republike Srbije daje punu podršku aktivnostima Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske, Savezu srpskih udruženja „Zavičaj“ i Savezu opštinskih udruženja izbeglica i raseljenih lica Republike Srpske, po pitanju očuvanja srpske imovine i povratka uzurpirane srpske imovine; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu upoznaće sa sadržajem ove sednice Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Komesarijat za izbeglice i migracije, kao nadležne organe izvršne Vlasti Republike Srbije; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu poziva proterane Srbe i druge građane Srbije koji su rodom i poreklom sa područja Federacije BiH, da se do 24. jula prijave za glasanje izvan BiH, u vezi sa opštim izborima koji će se održati 7. oktobra u BiH; Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske upoznaće Odbor za dijasporu i Srbe u regionu sa izveštajem o radu šest kancelarija koje su otvorene na teritoriji Federacije BiH, sa ciljem zaštite imovinskih prava Srba u BiH; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu održaće do kraja godine još jednu sednicu na temu aktuelnog položaja Srba u Federaciji BiH, na koju će biti pozvani predstavnici Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, novoizabrani srpski predstavnici na nivou kantona i Federacije BiH, predstavnici Srpske pravoslavne crkve iz eparhija koje deluju na teritoriji BiH i predstavnici zavičajnih udruženja koja deluju u Srbiji; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu organizovaće sastanak sa predstavnicima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, na koji će biti pozvani i predstavnici Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske, kako bi se razmotrila mogućnost otvaranja u Beogradu kancelarije za pravnu pomoć i podršku u zaštiti imovinskih prava građana Republike Srbije koji su rodom i poreklom iz Federacije BiH. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miodrag Linta, a prisustvovali su sledeći članovi Odbora: Mirjana Dragaš, Aleksandar Marković, Blaža Knežević, Jadranka Jovanović, Vlado Babić, Goran Nikolić, Marjana Maraš, Ivan Kostić, Dragan Veljković, Vladimir Đurić, Ivan Bauer, Aleksandar Čotrić, kao i zamenik člana Odbora Miladin Ševarlić.

Na sednici održanoj 17. maja 2018. godine, članovi Odbora za dijasporu i Srbe u regionu razgovarali su o značaju predstojećih izbora u Bosni i Hercegovini za položaj Srba u Federaciji BiH. Na početku sednice, zamenik predsednika Odbora Miodrag Linta rekao je da je Centralna izborna komisija BiH raspisala 8. maja 2018. godine opšte izbore u Bosni i Hercegovini za 7. oktobar tekuće godine, koji bi mogli imati suštinski značaj za Srbe u Federaciji BiH, s obzirom na njihov, inače težak, položaj, koji se ogleda u diskriminaciji na raznim poljima. Linta je istakao da su predstojeći izbori mogućnost da se izaberu legitimni predstavnici srpskog naroda u BiH. U nastavku sednice, kroz dopunu dnevnog reda, članovi Odbora su, većinom glasova, razrešili predsednika Odbora mr Ivana Kostića i zamenika predsednika Odbora Miodraga Lintu. Većinom glasova, članovi Odbora su izabrali Miodraga Lintu za novog predsednika Odbora, a Mirjanu Dragaš za novog zamenika predsednika Odbora. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Ivan Kostić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Olivera Ognjanović, Aleksandar Marković, Blaža Knežević, Mirjana Dragaš, prim. dr Vlado Babić, Dragan Veljković, Milosav Milojević, Miodrag Linta, dr Ivan Bauer i Marjana Maraš.

Na sednici održanoj 22. marta 2018. godine, članovi Odbora razmatrali su položaj studenata srpskog porekla iz regiona, koji studiraju u Srbiji. Predsednik Odbora mr Ivan Kostić istakao je da je, imajući u vidu da Srbi, u delu regiona i dijaspore, imaju ugrožena prava i neadekvatan položaj, Odbor prvenstveno fokusiran na saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu, kao i unapređivanje njihovog položaja. Tim povodom, u saradnji sa studentskim klubom Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na današnjoj sednici prisustvovao je određeni broj studenata srpskog porekla iz regiona, koji studiraju u Srbiji kao stipendisti projekta Vlade RS „Srbija za Srbe iz regiona“ i Zadužbine Studenica. Kostić je izrazio nadu za produbljivanje saradnje Odbora sa nadležnim institucijama i ministarstvima, kako bi se položaj Srba u regionu podigao na viši nivo. Miodrag Linta, zamenik predsednika Odbora, istakao je značaj saradnje sa studentima srpskog porekla iz regiona, koji studiraju u Srbiji i predstavljaju budućnost našeg naroda, kao i da je položaj dijaspore tema od prioritetnog državnog značaja. U nastavku sednice, predstavnici studentskih organizacija i studenti iz regiona izneli su svoja mišljenja, sugestije i postojeće probleme u vezi sa ostvarivanjem svojih prava u dijaspori, kao i utiske o studiranju u Srbiji. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Ivan Kostić, a prisustvovao je i zamenik predsednika Odbora Miodrag Linta.

Na sednici, održanoj 4. decembra, razmotren je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, koji je podnela Vlada, u delu koji se odnosi na Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Po Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu u delu koji se odnosi na Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, predložena raspoloživa sredstva iznose 165 010 000 dinara. Ova sredstva predviđena su za dve programske aktivnosti: zaštita prava i interesa pripadnika dijaspore i Srba u regionu, za koji je predviđeno 57 430 000 dinara i očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta dijaspore i Srba u regionu, za čija se sredstva predlaže 107 580 000 dinara. Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, za poziciju koja se odnosi na Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, prisutnima su obrazložili predstavnici Uprave i Ministarstva finansija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Ivan Kostić.

Na sednici održanoj 15. novembra Odbor je razmatrao pitanje povratka dijaspore u maticu i iskorišćenosti kapaciteta naše dijaspore u podsticanju ekonomskog i privrednog razvoja Republike Srbije, na kojoj je Organizacija srpskih studenata iz inostranstva predstavila projekat “Podsticaj za promociju povratka mladih-kako vratiti mlade u Srbiju“. Predsednik Odbora mr Ivan Kostić istakao je da je Odbor u svom radu prvenstveno fokusiran na saradnju sa Srbima u dijaspori i unapređivanju njihovog položaja, imajući u vidu da su delu srpske dijaspore ugrožena prava i nemaju adekvatan položaj. Kostić je dodao da 1/3 Srba, koji predstavljaju veliki finansijski kapital, živi u inostranstvu, a da je mali broj njih uključen u ekonomski razvoj Srbije i zaključio da donošenjem zakonskih rešenja, u vidu poreskih olakšica, matica može pokazati volju da vrati mlade u Srbiju i uključi ih u politički i ekonomski razvoj zemlje. Predstavnik Organizacije „Srpski studenti iz inostranstva“ Aleksandar Jakovljević upoznao je prisutne sa radom organizacije, za koju je istakao da je u svom radu prvenstveno fokusirana na mladu, visokoobrazovanu dijasporu i njihovo umrežavanje širom sveta. Jakovljević je, predstavljajući projekat, istakao da trenutno između 20 i 25 hiljada srpskih studenata studira u inostranstvu, od kojih je oko 3 hiljade u Sjedinjenim Američkim Državama, a 5 hiljada studira na univerzitetima u Beču. Jedan od glavnih problema za povratak mladih u Srbiju, kako je naveo, još uvek je priznavanje diploma, pošto je postupak komplikovan i treba ga birokratski pojednostaviti, ali je i dodao da je nadležno ministarstvo izrazilo nameru da učestvuje u rešavanju ovog problema. Jakovljević je naglasio i to da godišnje, oko 5 hiljada mladih odlazi na studije u inostranstvo i da je neophodno da im, kroz zakonska rešenja, u vidu finansijskih podsticaja i poreskih olakšica, država omogući povratak i rad. Koordinator Poslovnog saveta za dijasporu u Privrednoj komori Srbije Aleksandar Radovanović naveo je da je u izradi strateški projekat, zajedno sa UNDP i Ministarstvom spoljnih poslova, a uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Radio televizije Srbije, koji će omogućiti umrežavanje srpske dijaspore sa maticom i čiji je cilj približavanje poslovnog ambijenta Srbije i ukazivanje na prednosti ulaganja u Srbiju. Članovi Odbora saglasili su se da je neophodno intenzivirati saradnju sa mladim ljudima u dijaspori i obezbediti im bolje uslove za povratak u Srbiju. Istakli su da je tema povratka mladih u Srbiju ključna i da zahteva sistemski pristup u rešavanju i interresornu saradnju, te da će u tom smislu, Odbor preporučiti održavanje niza sastanaka sa svim nadležnim organima i Privrednom komorom, kako bi se definisale jasne mere za rešavanje ovog pitanja. U nastavku je, pod tačkom Razno, predsednik Odbora obavestio članove o održavanju Okruglog stola „Upotreba srpskog jezika i ćiriličnog pisma“ u Podgorici, na kojoj će, sa još jednim članom Odbora, uzeti učešće, kao i o učešću člana Odbora Aleksandra Čotrića na konferenciji u Pečuju u Mađarskoj. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora mr Ivan Kostić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Blaža Knežević, Dragan Savkić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Nenad Mitrović, Vlado Babić, Marjana Maraš, Mirjana Dragaš, Ljiljana Mihajlović, Nemanja Šarović, dr Ivan Bauer i Dragan Veljković.

Na sednici održanoj 8. juna Odbor je razmatrao temu položaja i perspektive Srba u regionu. U uvodnom delu sednice, učešće su uzeli i potpredsednik Narodne skupštine Đorđe Milićević, savetnik predsednika Vlade za regionalnu saradnju i odnose sa verskim zajednicama mr Vladimir Božović, v. d. pomoćnika ministra spoljnih poslova za konzularne poslove, ambasador Aca Jovanović, kao i predstavnik Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova Vukman Krivokuća. Predsednik Odbora mr Ivan Kostić iskoristio je priliku da se zahvali prisutnima na učešću, ističući da je ovo prva sednica Odbora u ovom formatu u protekle četiri godine i izrazio nadu da će se ubuduće jednom godišnje održavati skupovi ovakvog tipa. Predsednik je naglasio da pitanje Srba u dijaspori treba da postane nacionalno pitanje i u skladu sa tim treba raditi na poboljšanju položaja srpske dijaspore. Kostić je dodao da parlamentarci imaju značajnu ulogu u donošenju važnih dokumenata, poput Deklaracije o pravima Srba u regionu, Deklaracije o genocidu u Jasenovcu, ali i u kreiranju republičkog budžeta kojim bi se značajnija sredstva opredelila za srpsku dijasporu. Potpredsednik Narodne skupštine Đorđe Milićević naglasio je da je Narodna skupština otvorena za dijalog i saradnju sa svim Srbima koji žive u dijaspori i da će u okviru svojih nadležnosti, zajedno sa nadležnim institucijama Republike Srbije, raditi na poboljšanju položaja svih Srba i očuvanju srpskog nacionalnog identiteta kako u regionu, tako i šire. Kako je istakao, veza između Srba u dijaspori i Matice treba da bude jaka, stalna i neraskidiva i dodao da se samo kontinuiranim dijalogom mogu lakše rešavati pitanja od obostranog značaja. Milićević je zaključio da nacionalne manjine u Srbiji uživaju visok nivo poštovanja manjinskih prava, i skladu sa tim naglasio da država neće odustati od insistiranja na poštovanju svih zagarantovanih manjinskih prava i sloboda pripadnika srpske dijaspore, pre svega u zemljama regiona. Vladimir Božović je, osvrćući se na položaj Srba u regionu, izneo podatak da je položaj srpske dijaspore, pre svega u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj izuzetno loš, imajući u vidu činjenicu da je nakon rata broj povratnika izuzetno mali, da srpsko stanovništvo ne može da ostvari osnovna prava poput prava na obrazovanje na maternjem jeziku, prava na penziju, stanarska prava i slično. Sa druge strane, Božović je kao dobar primer naveo Mađarsku u kojoj oko 10.000 Srba ostvaruje visok stepen prava i sloboda i uživa veoma dobar položaj. Neki od prioriteta Vlade u narednom periodu, kako je naveo, biće otvaranje tzv. „Srpske kuće“ u centru Podgorice, a koja će predstavljati sedište srpskih medija, kulturne i istorijske baštine, radiće se i na tome da 65. 000 Srba koji žive u Sloveniji dobiju status nacionalne manjine, a ohrabrivaće se i dijalog između srpske pravoslavne i rumunske pravoslavne crkve oko verskih pitanja. Ambasador Aca Jovanović naveo je da je mir i stabilnost regiona jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta Vlade i da se do regionalnog pomirenja može najbolje doći kroz intenzivnu ekonomsku saradnju i zajedničke infrastrukturne projekte, dok je Vukman Krivokuća naveo da prioritetna pitanja poput ustavnog i zakonskog definisanja pravnog položaja srpskog naroda, pre svega u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori i Albaniji, imovinsko-pravnih pitanja, jačanje saradnje crkve i sloboda ispovedanja, učešće i zapošljavanje u državnim organima, očuvanje srpskog jezika i pisma, treba rešavati u koordinaciji svih državnih organa Republike Srbije. Zamenik predsednika Odbora za dijasporu Miodrag Linta informisao je prisutne da oko dva miliona Srba živi na teritoriji zemalja regiona i da je veoma važno što se na ovoj sednici mogu razmeniti mišljenja i doći do zajedničkih rešenja za poboljšanje položaja srpske dijaspore. Linta je posebno istakao da u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj postoji sistemska diskriminacija srpskog naroda, dvostruki standardi u suđenjima za ratne zločine i etnički motivisano pravosuđe, kao i da je sve više primetna rehabilitacija ustaštva i ustaške ideologije, što predstavlja ozbiljan problem, i naglasio da se jedino zajedničkim insistiranjem na jednakim standardima i reciprocitetu, doslednom poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma u slučaju BiH, može doći do trajnog mira i stabilnosti u regionu. U nastavku sednice, učešće u dijalogu uzeli su i Mladen Bosić, drugi zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, Staša Košarac, Klub poslanika SNSD - Milorad Dodik u Parlamentarnoj skupštini BiH, Andrija Mandić, predsednik Nove srpske demokratije u Crnoj Gori i narodni poslanik u Skupštini Crne Gore, Ivan Stoilković, narodni poslanik Sobranju Makedonije i predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji, Slavoljub Adnađ, narodni poslanik u rumunskom parlamentu i član Saveza Srba u Rumuniji, Nine Horvat, narodni poslanik samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskom Saboru i izaslanik predsednika Srpskog narodnog veća SNV, Ljubomir Aleksov, narodni poslanik u mađarskom parlamentu i predstavnik Samouprave Srba u Mađarskoj, kao i predstavnici Nacionalnih saveta Srba u Sloveniji, Makedoniji, Rumuniji, kao i udruženja Srba u Albaniji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori. Predsednik Odbora je nakon diskusije predložio da se zaključci sa Sedme sednice Odbora usvoje na narednoj sednici i upute nadležnim državnim institucijama i organima Republike Srbije, radi preduzimanja odgovarajućih mera. Predsednik Odbora se na kraju sednice zahvalio na prisustvu studentima srpske nacionalnosti iz regiona, kao i Društvu srpskih domaćina i UNDP-u, koji je podržao održavanje sednice.

Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održanoj 19. aprila, članovi Odbora razmatrali su pitanje održavanja izložbe „Jasenovac - pravo na nezaborav“, koja će biti predstavljena od 28. aprila do 10. maja 2017. godine, u centralnom holu Doma Narodne skupštine. Izložba će biti organizovana u saradnji Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i Odbora za prava deteta Narodne skupštine. Predsednik Odbora mr Ivan Kostić istakao je da je od izuzetne važnosti održavanje ove izložbe, kojom će biti predstavljena istorija stradanja srpskog, jevrejskog i romskog naroda u koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata. Kostić je dodao da je od izuzetnog značaja što se o temi Jasenovca govori u okviru institucija, kao i to da se o svim dešavanjima obavesti što šira, kako domaća tako i međunarodna javnost, što je i razlog za održavanje izložbe. Ljiljana Nikšić, načelnik Odeljenja za migracionu politiku i dijasporu pri Ministarstvu spoljnih poslova obavestila je prisutne da je inicijativa za održavanje izložbe pokrenuta od strane srpske i jevrejske akademske zajednice i da je pitanje rasvetljavanja istine o Jasenovcu istorijska misija za sve. Nikšić je naglasila da je dužnost Srbije da se štiti kultura stradanja srpskog naroda, kao i to da su zločini počinjeni u Jasenovcu istorijska činjenica. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Ivan Kostić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Blaža Knežević, mr Jadranka Jovanović, Miodrag Linta, Aleksandar Čotrić, prim. dr Vlado Babić, dr Ljubinko Rakonjac, Vladimir Đurić i Dragan Veljković.

Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održane 4. decembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu u delu koji se odnosi na Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Po Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu u delu koji se odnosi na Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, predložena raspoloživa sredstva iznose 175 645 000 dinara. Ova sredstva predviđena su za dve programske aktivnosti, zaštita prava i interesa pripadnika dijaspore i Srba u regionu, za koji je predviđeno 67 077 000 dinara i očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta dijaspore i Srba u regionu, za čija se sredstva predlaže 108 568 000 dinara. Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu za poziciju koja se odnosi na Upravu, prisutnima su obrazložili predstavnici Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, kao organ uprave Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva finansija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Ivan Kostić, a prisustvovali su članovi Odbora Prim. dr Vlado Babić, Vladimir Đurić, Milorad Mirčić i Dejan Šulkić.

Na sednici održanoj 3. novembra 2016. godine, članovi Odbora za dijasporu i Srbe u regionu razgovarali su sa srpskim poslanicima iz parlamenata Slovenije, Rumunije, Mađarske i Makedonije. Predsednik Odbora mr Ivan Kostić je pozdravio goste i ukazao na dobru saradnju Ministarstva spoljnih poslova i Kabineta predsednika Vlade kada je u pitanju položaj Srba u regionu i Srba iz dijaspore. Kostić je naveo da je od velikog značaja da se kroz razgovor sa poslanicima srpskog porekla iz regiona upoznamo sa problemima sa kojima se susreću Srbi iz dijaspore. Podsetio je da je za Srbe u Sloveniji od velikog značaja osnivanje Nacionalnog saveta Srba u Sloveniji i da očekuje da se u skorije vreme Srbima u Sloveniji prizna status nacionalne manjine, jer ih u Sloveniji živi oko 65.000. Prof. dr Slavomir Gvozdenović narodni poslanik srpskog porekla u Parlamentu Rumunije upoznao je članova Odbora sa položajem Srba u Rumuniji gde živi oko 18.500 Srba. Izneo je podatak da u Rumuniji ima šest srpskih osnovnih škola i jedna srpska gimnazija „Dositej Obradović“, ali da postoji problem prilikom obezbeđivanja udžbenika na srpskom jeziku u dovoljnom tiražu za sve studente i đake. U nastavku izlaganja izneo je da je od krucijalnog značaja za srpsku pravoslavnu crkvu povratak imovine (Makrin Dom), kao i primenjivanje dvojezičnih natpisa na svim institucijama u Rumuniji. Takođe, dodao je da je potrebno pojednostaviti dobijanje državljanstva izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu. Gvozdenović je informisao članove Odbora da je u rumunskom Parlamentu izglasan Zakon kojim je definisan 21. novembar kao Dan srpskog jezika u Rumuniji. Slavoljub Adnađ potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji naveo je da je Savez veliki doprinos dao otvaranjem tri granična prelaza 2014. godine, a koji su bitno unapredili ekonomsku saradnju dve zemlje. Takođe, upoznao je članove Odbora da država Rumunija izdvaja značajna godišnja sredstva za srpsku nacionalnu zajednicu. U nastavku izlaganja naveo je da je od matice neophodno obezbediti specifična sredstva za redovnu i vanrednu nastavu na srpskom jeziku i rešiti pitanje lektora srbistike. Ljubomir Aleksov, član parlamenta Mađarske izneo je podatak sa u Mađarskoj živi oko 10.000 Srba i da imaju najsređeniji status u regionu. Takođe, dodao je da je neophodno pojednostaviti dobijanje srpskog državljanstva Srbima koji žive u Mađarskoj. Ivan Stojiljković, član Parlamenta Makedonije, posebno je naglasio da u Makedoniji ne postoji informisanje na srpskom jeziku i apelovao na maticu da se preuzmu neophodni koraci u tom smislu. U nastavku sednice članovi Odbora vodili su konstruktivnu debatu a predsednik Odbora Ivan Kostić naveo je da će se svi predlozi i sugestije koji su izneti od poslanika iz regiona, uputiti nadležnim institucijama na dalje razmatranje i postupanje. Sednici je predsedavao mr Ivan Kostić, predsednik Odbora a sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora Vladimir Đurić, Jadranka Jovanović, Aleksandar Čotrić, Ljubinko Rakonjac, Blaža Knežević, Dragan Veljković, prim. dr Vlado Babić i Miodrag Linta.

Odbor za dijasporu i Srbe u regionu održao je sednicu, 6. oktobra, sa jednom tačkom dnevnog reda – Zaštita kulture sećanja na srpske žrtve genocida i žrtve Holokausta. Sednicu je otvorio predsednik Odbora mr Ivan Kostić koji je istako da ta sednica predstavlja istorijski dan za Dom Narodne skupštine , jer će se govoriti o stradanjima Srba koji su tokom tokom 20. veka bili predmet sistematskog uništenja. „Zadatak svih nadležnih institucija mora biti da u spoljnoj i unutrašnjoj politici promoviše strategiju prevencije genocida, kroz obrazovanje, medije i kulturne projekte, kao i kroz zakonske inicijative koje treba da budu pokrenute u Narodnoj skupštini“, naglasio je Kostić. Prisutne je pozdravio potpredsednik Narodne skupštine Veroljub Arsić rekavši da je neophodno da svi daju svoj doprinos u sprečavanju prekrajanja istorijskih činjenica o žrtvama Drugog svetskog rata, jer bi to, kako je istako predstavljalo novi zločin. Arsić je pozdravio inicijativu da se zaštiti kultura sećanja na žrtve genocida i Holokausta. U ime Vlade Republike Srbije skupu se obratio Vladimir Božović, savetnik predsednika Vlade za regionalnu saradnju i odnose sa verskim zajednicama. On je naglasio da vlada aktivno učestvuje u zaštiti kulture i sećanja na žrtve Holokausta i najavio otvaranje Državnog memorijalnog kompleksa, koji bi bio mesto na kome bi, prilikom poseta našoj zemlji,strani državnici polagali vence i odavali poštu svim žrtvama palim za slobodu otadžbine. On je tako istakao važnost usvajanja Predloga deklaracije o počinjenim zločinima u NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima. Zamenik predsednika Odbora Miodrag Linta podržao je inicijativu vlade za otvaranje Državnog memorijalnog kompleksa , i istakao neophodnost popisa žrtava ratova tokom 20.veka. U uvodnom obraćanju generalni sekretar predsednika Republike Srbije Nedeljko Tenjević, rekao je da je predsednik Tomislav Nikolić svojom posetom Papi Franji u Vatikanu sprečio kanonizaciju Alojza Stepinca i da svi koji se bore protiv zaborava žrtvi genocida i Holokausta imaju punu podršku predsednika. Prisutnima su se obratili i generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović i prof. dr Gidiona Grajfa, glavni istoričar Instituta za Holokaust Šem Olam iz Izraela, a u nastavku sednice prikazan je film „Istina o Jasenovcu“. Predsednik Odbora najavio je da će na jednoj od narednih sednica biti razmotrena pitanja koja se odnose na : - Deklaraciju o počinjenim zločinima u NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima, - Uvođenju dana sećanja na stradanje Srba, - Uvođenje simbola koji će podsećati na stradanje Srba, - Uspostavljanje Memorijalnog centra. Sednici su prisustvovale mnogobrojne visoke zvanice, predstavnici verske i akademske zajednice, diplomatskog kora i nevladinog sektora.