Odbor za dijasporu i Srbe u regionu je, na sednici održanoj 21. februara, razmatrao Rešavanje pitanja nestalih lica – preduslov pomirenja u regionu.
Predsednik Odbora Miodrag Linta istakao je na početku sednice da je Odbor pre šest meseci razgovarao na temu nestalih lica i zaključio da je to pitanje najvažnije humanitarno pitanje, bez čijeg pravednog rešavanja nije moguće govoriti o normalizaciji odnosa, a kamoli pomirenju u regionu Zapadnog Balkana. Linta je dodao da je rešavanje pitanja nestalih lica na prostoru bivše SFRJ u opštem zastoju, odnosno na njegovom rešavanju nema pomaka i za njega nema političke volje, što je islustrovao primerima rešavanja ovog pitanja u BiH, Hrvatskoj i na KiM. On je naveo i da je cilj današnje sednice da se vidi koliko i da li ima napretka po ovom pitanju u prethodnih šeset meseci, nakon čega će se Odbor svojim zaključcima obratiti relevantnim državnim organima.
Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova i predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović složio se sa konstatacijom da je u ovom trenutku proces traganja za nestalim licima u ozbiljnom zastoju. Govoreći o broju identifikovanih na prostoru Hrvatske, BiH i KiM, Odalović je istakao kao najvažnije otvaranje arhiva, jer ima slučajeva da se identifikuju lica koja nikada nisu bila u evidencijama nestalih. Poseban izazov predstavljaju arhive OEBS i NATO. Odalović je istakao da je ove godine obeleženo 25 godina rada Komisije za nestala lica i da se nada da će o tome biti prilike da govore pred međunarodnim organizacijama. On je dodao da Komisija želi da podigne interesovanje međunarodnih organizacija za srpske žrtve sa ciljem da iz ovog procesa ne izađu i ostave da se ovo pitanje rešava na bilateralnom nivou. On se založio za izradu jedinstvene evidencije srpskih žrtava, i zaključio da što više rezultata u celokupnom radu budemo imali, biće i više uslova za stabilizaciju i vraćanje poverenja.
Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije dr Duško Čelić naveo je da Koordinacija okuplja 60 udruženja porodica ubijenih i nestalih sa prostora bivše SFRJ i da se njihovo nezadovoljstvo ogleda u tome što Srbija nema zakon o nestalim licima i ne prepoznaje kategoriju nestalih lica i njihovih porodica. On je istakao da je u dogovoru sa predsednikom Srbije Koordinacija pripremila model zakonskog rešenja o nestalim licima i pravima njihovih porodica i uputili ga predsedniku i Komisiji za nestala lica. Kooridnacija je predložila da se zakonski reše sve pravne praznine u pogledu nestalih i prava njihovih porodica, posebno kada su u pitanju imovinska prava, ali i da reši kapacitet državnih institucija koje se bave ovim pitanjem, istakao je Čelić. Koordinacija traži pravo na pravdu srpskih žrtava, kao i da država učini više na kulturi pamćenja i pokloni ovom pitanju više pažnje u medijima.
Dragana Đukić, predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih lica „Suza“ iz Beograda istakla je da je u njihovom radu najteže objasniti porodicama kako teče proces i zašto traje dugo, a oni žele samo da nađu i sahrane svoje najbliže. Ona je ocenila da se glas srpskih žrtava slabo čuje i slabo se promovišu, kao i da je Udruženje za 22 godine postojanja imalo samo jednu priliku da o srpskih žrtvama govori u američkom Kongresu i nikad više.
Slobodanka Koldžić iz Udruženja roditelja i porodica uhapšenih, zarobljenih i nestalih lica istakla je da ovo udruženje insistira na rešavanju slučajeva nestalih u kojima su poznati detalji nestanka, posebno onih slučajeva iz 1991. i 1992. godine na prostoru Hrvatske. Ona je apelovala na državne institucije da u međunarodnoj javnosti i organizacijama insistiraju na rešavanju ovakvih slučajeva i zatražila veću uključenost Vojske u dopuni podataka o nestalim licima i okolnostima nestanka.
Nakon rasprave, članovi Odbora jednoglasno su usvojili zaključke koje će uputiti relevantnim državnim institucijama.
Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miodrag Linta, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Blaža Knežević, Mirjana Dragaš, Aleksandar Čotrić, Marjana Maraš, Milimir Vujadinović, Goran Nikolić, Dragan Veljković, doc. dr Ivan Bauer i mr Jadranka Jovanović.
