Na sednici, održanoj 30. januara, članovi Odbora razmotrili su Predlog za organizovanje javnog slušanja na temu Kvalitet vazduha u Srbiji. Predlog je podnela narodna poslanica Nada Lazić, obrazloživši da javnost mora obratiti više pažnje na ovu temu, s obzirom da je u januaru mesecu Beograd bio jedan od najzagađenijih svetskih gradova, po pitanju kvaliteta vazduha. Članovi Odbora su se složili da se na javnom slušanju obrate resorni ministri Goran Trivan i Aleksandar Antić, šef sektora za kvalitet vazduha Agencije za zaštitu životne sredine, zamenik gradonačelnika Beograda, kao i ostali eminentni stručnjaci. Nakon diskusije Odbor je odredio 10. februar 2020. godine, za organizovanje javnog slušanja na temu Kvalitet vazduha u Srbiji. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Duško Tarbuk, Ivana Nikolić, Radoslav Cokić, Jasmina Karanac, Nada Lazić, Zoran Despotović, Branko Popović, Borka Grubor, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Milena Turk i dr Predrag Jelenković. Sednici je prisustvovala i Lidija Radulović, predstavnik mehanizma „Zelena stolica.“

Odbor za zaštitu životne sredine Narodne skupštine, na sednici održanoj 13. januara 2020. godine kojoj je predsedavala Maja Gojković, predsednik Narodne skupštine i Odbora za zaštitu životne sredine, razmotrio je i dao pozitivno mišljenje na Pregovaračku poziciju Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene.

Na sednici, održanoj 25. decembra, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2018. godinu, koji je podnela Vlada. Članovima Odbora, Izveštaj je predstavio ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan i direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović. Za izradu Izveštaja o stanju životne sredine odabrani su indikatori na osnovu dostupnosti i važnosti za ocenu stanja u pojedinim segmentima životne sredine u Srbiji, kao što su kvalitet vazduha i monitoring klime, vode, prirodna i biološka raznolikost, zemljište, upravljanje otpadom, buka, nejonizujuće zračenje, šumarstvo, lovstvo i ribolov, održivo korišćenje prirodnih resursa, prirodni i društveni potencijali i aktivnosti, sprovođenje zakonske regulative iz resorne oblasti i subjekti sistema zaštite životne sredine. Na osnovu Izveštaja za 2018. godinu izvedeni su zaključci da emisija gasova u vazduh, odnosno oksida sumpora, oksida azota i suspendovanih čestica najviše potiču iz termoenergetskih postrojenja, prehrambenih, hemijskih i mineralnih industrija. Što se tiče alergena, polen ambrozije bio je najdominantniji i u 2018. godini, a najveću koncentraciju dostigao je u Subotici. Prema indikatoru SWQI kvalitet voda u periodu od 2008. do 2017. godine, zabeležen je rast kvaliteta voda u Republici Srbiji. Loš kvalitet voda određen je na 12 odsto mernih mesta, i to pretežno na teritoriji Vojvodine. U 2018. godini, zaštićeno je 6416 hektara zemljišta, ukupno je zaštićeno 2 633 vrste biljaka, životinja i gljiva, od kojih su 1 783 vrste strogo zaštićene. Proizvodnja ribe je u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu povećana za 26 odsto. Što je se tiče zemljišta u 2018. godini i praćenja ugroženosti od hemijskog zagađenja koje je vršeno u 18 jedinica lokalne samouprave, zabeleženo je prekoračenje graničnih vrednosti za cink, bakar, nikl, kobalt, kadmijum, polihlorovane bifenile. U 2018. godini proizvedeno je 11,6 miliona tona otpada, od kojih je 92 hiljade bio opasan otpad, a najveći proizvođači otpada su bili termoenergetski objekti. Praćenje intenziteta buke u 2018. godini vršeno je u 12 jedinica lokalne samouprave, s tim da je grad Niš jedini sa kontinualnim monitoringom buke. U 2018. godini izdato je 28 rešenja za korišćenje izvora nejonizujućeg zračenja od posebnog interesa, a u oblasti industrije primenjene su mere u cilju smanjenja uticaja na životnu sredinu. U oblasti energetike i potrošnji finalne energije zabeleženo je da domaćinstva imaju najveći udeo, potom industrija i saobraćaj. Zadata vrednost obnovljive energije za 2020. godinu iznosi 27 odsto, a Srbija ide ka tom cilju. U oblasti poljoprivrede u 2018. godini zabeležen je pad organske proizvodnje, a od korišćenog privrednog zemljišta oranice i bašte zauzimaju 74.1 odsto, na kojima se najviše gaji žito i industrijsko bilje. Nakon diskusije Odbor je usvojio Izveštaj i predložio Narodnoj skupštini da ga prihvati. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Duško Tarbuk, Milena Turk, Mladen Lukić, Radoslav Cokić, Aleksandra Jevtić, Jasmina Karanac, Nada Lazić, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Borka Grubor i Milena Ćorilić.

Na sednici, održanoj 14. novembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, Razdeo 25 – Ministarstvo zaštite životne sredine. Članovima Odbora Predlog zakona obrazložio je državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić koji je istakao da je za razdeo 25 iz budžeta RS izdvojeno 7 900 287 000 dinara, što je 25 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Karić je članovima Odbora obrazložio da su sredstava u najvećoj meri raspodeljena na podsticaje za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada 3 500 000 000 dinara, interventne mere u vanrednim okolnostima, zagađivanje životne sredine i druge interventne mere u iznosu od 500 000 000 dinara, uređenje sistema upravljanja otpadom preko 300 000 000 dinara. Nakon rasprave koja je usledila, članovi Odbora su, većinom glasova, predložili Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava da prihvati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, Razdeo 25 – Ministarstvo zaštite životne sredine. Za predstavnika predlagača na sednici Narodne skupštine ispred Odbora za zaštitu životne sredine izabrana je prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio dopis Udruženja reciklera Srbije od 13. novembra 2019. godine sa molbom da Odbor za zaštitu životne sredine uputi zahtev prema Ministarstvu finansija, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Ministarstvu zaštite životne sredine kako bi se dobile informacije o isplati dugovanja prema reciklažnoj industriji, odnosno konačnog rešenja za plaćanje tretiranog otpada iz prethodnih godina, što je Odbor usmenim putem i učinio na samoj sednici. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Milena Turk, Mladen Lukić, Radoslav Cokić, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Borka Grubor, Duško Tarbuk, dr Ljubinko Rakonjac, Jasmina Karanac, Aleksandra Jevtić, kao i predstavnici nevladinih organizacija kroz mehanizam Zelena stolica.

Na sednici Odbora, održanoj 18. jula, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar, mart i april 2019. godine. Na predlog predsednice Odbora Maje Gojković, na samom početku sednice otvorena je diskusija o Informaciji o radu, gde su narodnim poslanicima predstavnici Ministarstva odgovarali na pitanja o dostavljenom Izveštaju. Članovi Odbora u diskusiji, interesovali su za normativne aktivnosti Ministarstva, implementaciju započetih projekata, nove pravilnike koji treba da se donesu i za Direktivu o divljim pticama za područje Republike Srbije, s obzirom na njen značaj za pregovaračku poziciju za Poglavlje 27. Članovi Odbora interesovali su se i za projekat Ekotane na opštini Ub za skladištenje opasnog otpada, kao i za sanaciju deponije u Zajači. Predsednica Odbora Maja Gojković, navela je da je Izveštaj obiman, ali da ono što Ministarstvo treba da intenzivira jesu normativne aktivnosti. Navela je da je neophodno da Ministarstvo organizuje javnu raspravu za Nacrt zakona o klimatskim promenama, a potom i da podnese Predlog zakona u skupštinsku proceduru. Gojković je upoznala članove Odbora i predstavnike Ministarstva sa činjenicom da je održala nekoliko sastanaka sa predstavnicima Udruženja Reciklera Srbije, koji imaju dugovanja prema bankama zbog zaostajanja države u isplatama poslova za recikliranje. Navela je da udruženje čini oko 16 000 zaposlenih, od sakupljača sekundarnih sirovina do inženjera, koji su u nezavidnoj poziciji od gubitka posla, ako se sredstva iz budžeta ne odobre za namirenje dugovanja. Sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Branislav Atanasković naveo je da su razgovori sa ministrom finasija, obavljeni po ovom pitanju i da se vode pregovori da se Udruženje isplati iz tekuće budžetske rezerve. Naveo je i to da će dugo očekivani Predlog zakona o klimatskim promenama u skupštinskoj proceduri biti do kraja tekuće godine. Predstavnici nevladinih organizacija koji kroz mehanizam Zelena stolica učestvuju u radu Odbora interesovali su se o održavanju javnih rasprava na nacrte zakona iz oblasti zaštite životne sredine i kada će predlozi zakona iz ove oblasti ući u skupštinsku proceduru, kao i da li će pregovaračka pozicija 27 biti dostupna javnosti. Prof. dr Vladimir Džamić, državni sekretar Ministarstva naveo je da će odgovore na pitanja sa sednice Odbora članovi dobiti pisanim putem, najkasnije u roku od nedelju dana. Nakon iscrpne diskusije članovi Odbora usvojili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar, mart i april 2019. godine. Na sednici Odbora, formirana je i Radna grupa za predstavke građana upućene Odboru za zaštitu životne sredine, koju će činiti prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Nada Lazić i Aleksandra Jevtić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Milena Turk, Radoslav Cokić, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Borka Grubor, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Duško Tarbuk, dr Ljubinko Rakonjac, Borisav Kovačević, Jasmina Karanac i Aleksandra Jevtić.

Na sednici, održanoj 16. maja, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period novembar, decembar 2018. godine i januar 2019. godine. Članovima Odbora Informaciju o radu obrazložio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. Ministar je istakao da se u Ministarstvu kroz sektore realizuju sve tekuće aktivnosti, da se radi na osavremenjivanju Ministarstva, ali da zbog velikog obima posla i njegove kompleksnosti Ministarstvo nema dovoljan broj izvršilaca. Istakao je da je međunarodna saradnja Ministarstva na zavidnom nivou, i dodao da će se za realizaciju postavljenih ciljeva, koja se između ostalog, tiču pitanja prerade otpadnih voda i upravljanja otpadom, obezbediti sredstva za izradu projektno-tehničke dokumentacije. Na sednici je bilo reči i o nacrtu zakona o klimatskim promenama i njegovom ulasku u skupštinsku proceduru, kao i o drugim zakonima koji se tiču zaštite životne sredine, na šta je ministar odgovorio da bi Predlog zakona trebao biti spreman u junu ove godine. U diskusiji je pomenuto i pregovaračko poglavlje 27, na šta je odgovoreno da će Ministarstvo biti spremno za otvaranje do kraja godine, što je godinu dana ranije od očekivanog, ali da samo otvaranje poglavlja zavisi od Evropske komisije. Nakon diskusije članovi Odbora usvojili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period novembar, decembar 2018. godine i januar 2019. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Duško Tarbuk, Gordana Čomić, Radoslav Cokić, Jasmina Karanac, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Branko Popović, Borka Grubor i Milena Ćorilić.

Odbor za zaštitu životne sredine održao je 21. sednicu, 25. aprila 2019. godine, na kojoj je izabrao predsednicu Narodne skupštine Maju Gojković za predsednicu Odbora za zaštitu životne sredine. Član Odbora Radoslav Cokić, iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka (SNS), predložio je predsednicu Narodne skupštine Maju Gojković za predsednicu Odbora, imajući u vidu da su pred Odborom važni zadaci i izazovi na putu ka Evropskoj uniji, kao i da bi Odbor mogao da radi mnogo bolje nego do sada. Cokić je naglasio i da izborom predsednice Narodne skupštine za predsednicu Odbora ovo radno telo i oblast životne sredine dobija veći značaj. Zoran Despotović, član Odbora iz Poslaničke grupe Srpska radikalna stranka (SRS), je rekao da nema ništa protiv predloženog kandidata, ali da smatra da ni drugi predlog za predsednika Odbora ne bi umanjio težinu koju Odbor ima. Snežana Bogosavljević Bošković iz Socijalističke partije Srbije je istakla da je to najbolji mogući predlog, i da ima puno pozitivnog iskustva u radu sa predsednicom Skupštine i u okviru delegacije pri Interparlamentarnoj uniji, te da smatra da će biti izuzetno dobar predsednik Odbora za zaštitu životne sredine i da će doprineti unapređenju ove oblasti, imajući u vidu da je predana svakom poslu koji joj se poveri. Ljubinko Rakonjac iz stranke Zeleni Srbije, sa liste SPS, takođe je rekao da podržava predlog i da smatra da će to dati snagu Odboru da ne bude samo eksponent Ministarstva zaštite životne sredine, već da bude i kontrolor rada Ministarstva i da pomogne Ministarstvu na važnim zadacima. Maja Gojković se nakon izbora za mesto predsednice Odbora zahvalila na podršci i rekla da joj je želja da pokrene rad Odbora i da to radno telo u budućnosti mnogo bolje funkcioniše, da redovno razmatra izveštaje Ministarstva životne sredine i da bude jedan od najaktivnijih odbora. Gojković je podsetila da Odbor nije funkcionisao u prethodnih nekoliko meseci i da sada mora aktivnije da radi, budući da ima ključnu ulogu u budućnosti, pošto je pred nama otvaranje pregovaračkog poglavlja koji se odnosi na zaštitu životne sredine. Gojković je rekla da su pred Odborom brojni zadaci na izazovima koji se tiču zaštite životne sredine, te da je potrebno da se u narednom periodu odredi član Odbora u Komisiji Narodne skupštine za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom, kao i član koji će učestvovati na Konferenciji o klimatskim promenama u Ženevi. Gojković je zamolila zamenicu člana Odbora iz Poslaničke grupe Demokratska stranka (DS) Gordanu Čomić da se u okviru njene Poslaničke grupe obave konsultacije u vezi sa zamenikom predsednika Odbora, imajući u vidu da je osnovna funkcija Odbora kontrolna i da je uobičajeno i dobro da zamenik predsednika Odbora bude iz opozicije i bude proaktivan. Sednici Odbora, koja je sazvana na osnovu člana 71. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, do izbora novog predsednika predsedavao je najstariji član Odbora Borisav Kovačević, iz Poslaničke grupe Partija ujedinjenih penzionera, koji je objasnio da je, imajući u vidu da je Ivana Stojiljković, koja je bila predsednica Odbora, podnela ostavku na mesto narodnog poslanika 24. decembra 2018. godine, bilo potrebno da Odbor izabere novog predsednika. Sednici su prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Žarko Bogatinović, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Maja Gojković, Borka Grubor, Zoran Despotović, Aleksandra Jevtić, Jasmina Karanac, Borisav Kovačević, Nada Lazić, Gordana Čomić, Ivana Nikolić, dr Ljubinko Rakonjac, Dragan Jovanović, Milena Turk, Radoslav Cokić i Violeta Lutovac Đurđević.

Na sednici, održanoj 3. decembra, članovi Odbora razmotrili su amandmane na Predlog zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodni poslanik Maja Gojković. Na Predlog zakona podneto je 510 amandmana, od kojih je Odbor prihvatio četiri. S obzirom na to da je Odbor organizovao i javno slušanje na Predlog zakona i da su se nevladine organizacije upoznale sa Predlogom zakona, Odbor je podneo i predlog amandmana na član 1, 4, 5, 13, na naslov iznad člana 16. i član 16, na naslov iznad člana 19. i član 19, član 22, 47, 56, 68, 74, 100, 10, 135, 153, 183, 193, 207, 215, 216, 233, 235, 236, 246. i 249. Predloga zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Duško Tarbuk, Milena Turk, Radoslav Cokić, Jasmina Karanac, Aleksandra Jevtić, Petar Jojić, Milena Ćorilić, Borka Grubor i predstavnici nevladinih organizacija kroz mehanizam „Zelena stolica“. Na sednici su još prisustvovali i predstavnici Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Republike Srbije.

Na sednici, održanoj 26. novembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodni poslanik Maja Gojković, u načelu. Predlog zakona prisutnima je obrazložio Branko Brajić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije. Brajić je istakao da je za devet godina od kada je donet Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti, došlo do znatnog unapređenja na tehnološkom planu i novih saznanja u ovoj oblasti, koje je potrebno urediti donošenjem novog zakona. Donošenje pomenutog zakona ima za cilj i dostizanje višeg nivoa zaštite zdravlja pojedinca, stanovništva i životne sredine od štetnog dejstva jonizujućeg zračenja. Ovim zakonom uspostaviće se striktan i celovit nadzor nad izvorima jonizujućeg zračenja i nuklearnim postrojenjima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, kao i nad upravljanjem radioaktivnim otpadom. Direktor Agencije Slađan Velinov dodao je i to da će Predlog zakona pratiti oko 30 podzakonskih akata. Nakon diskusije, Odbor je prihvatio Predlog zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Radoslav Cokić, Borka Grubor, Branko Popović, Gordana Čomić, Duško Tarbuk, Milena Turk, Jasmina Karanac, Zoran Despotović, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Ivana Nikolić i predstavnici „Zelene stolice“.

Na sednici, održanoj 13. novembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog za organizovanje javnog slušanja o Predlogu zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodni poslanik Maja Gojković. Kako bi se stručna javnost upoznala sa ovim zakonom, Odbor se usaglasio da javno slušanje za Predlog zakona bude organizovano 19. novembra, u 11 časova, u maloj sali, u Domu Narodne skupštine. Na Javno slušanje biće pozvani i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Odbor za privredu, regionalni razvoj trgovinu, turizam i energetiku, predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja, Ministarstva rudarstva i energetike, resornih instituti i nevladine organizacije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, Milena Turk, Radoslav Cokić, Nada Lazić, Zoran Despotović, dr Predrag Jelenković, Borka Grubor, Duško Tarbuk, dr Ljubinko Rakonjac, Borisav Kovačević, Gordana Čomić, Aleksandra Jevtić i Vladimir Petković.

Članovi Odbora za zaštitu životne sredine su, na sednici održanoj 1. novembra 2018. godine, razmotrili Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2017. godinu, koji je podnela Vlada. Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine dr Branislav Blažić istakao je da, prema Zakonu o zaštiti životne sredine, Vlada, jednom godišnje, podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji i on sadrži sve podatke o istom i osim što se upućuje Narodnoj skupštini, stavlja se na uvid i stručnoj i široj javnosti, kako bi se upoznala sa stanjem životne sredine u zemlji. Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović u kratkim crtama predstavio je Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2017. godinu istakavši da se on nalazi u vrhu svetskih izveštaja. U odnosu na 2016. godinu kvalitet vode u Dunavu je bio bolji 2017. godine, kao i kvalitet vazduha, posebno u gradovima kao što je Bor, ocenio je Radović. On je naveo da se očekuje poboljšanje kvaliteta vazduha u narednoj godini, imajući u vidu investicije u energetski sektor. On je dodao da je u 2017. godini poraslo prečišćavanje otpadnih voda sa 10 na 14 odsto, kao i prikupljanje otpada, koje iznosi 84 odsto. Zaštićeno je 15 odsto više prirodnih područja nego 2016. godine, a od lokalnog i republičkog nivoa naplaćeno je 13.315 milijardi dinara naknada za zaštitu životne sredine, zaključio je Radović. Takođe, prikupljanje ambalažnog otpada je u poslednjih pet godina poraslo sa 20 na 40 odsto i kreće se ka evropskom standardu od 50 odsto, a primarna separacija je uvedena u 44 lokalne samouprave, naveo je direktor Agencije. Nakon rasprave, u kojoj su članovi Odbora razmenili mišljenja sa predstavnicima resornog ministarstva o zagađenju vazduha i u drugim sredinama sem Bora, prikupljanju ambalažnog otpada i primarnoj separaciji, kao i saradnji Ministarstva sa lokalnim samoupravama po pitanju zaštite životne sredine, otvaranju radnih mesta u zelenoj ekonomiji, podizanju svesti o potrebi zaštite životne sredine, o potrebi za dodatnim površinama za pošumljavanje, potrebi za izgradnjom vetrozaštitnih pojaseva i drugo, Odbor je prihvatio Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2017.godinu. Sednici je predsedavala predsednika Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radoslav Cokić, Borka Grubor, Duško Tarbuk, Milena Turk, Aleksandra Jevtić, Gordana Čomić, Ivana Nikolić, prof.dr Snežana Bogosavljević Bošković, dr Ljubinko Rakonjac, Zoran Despotović i Milena Ćorilić. Sednici su prisustvovali i saradnici Odbora iz Zelene stolice, kao i studenti Pravne klinike za ekološko pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Na sednici, održanoj 5. oktobra 2018. godine, članovi Odbora razmotrili su amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine. Na predlog zakona podneto je 402 amandmana, od toga 25 na naziv Predloga zakona, 117 na član 1. Predloga zakona, 126 na član 2. Predloga zakona, 126 na član 3. Predloga zakona i osam na član 4. Predloga zakona. Od 402 podneta amandmana, Odbor i Vlada prihvatili su tri amandmana podneta na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Josip Broz, Gordana Čomić, Milena Turk, Radoslav Cokić, Jasmina Karanac, dr Desanka Repac, Dragan Jovanović, Nada Lazić, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i Ana Čarapić, kao i predstavnici Ministarstva životne sredine.

Na sednici, Odbora za zaštitu životne sredine, održane 2. oktobra, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona koje je podnela Vlada, a koji se nalaze na dnevnom redu Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini. Zakone su obrazložili predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine, na čelu sa ministrom Goranom Trivanom. O Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine ministar je istakao da je za ovaj zakon bitno maksimalno korišćenje javnih sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije, kao i javnih sredstava budžeta Republike Srbije, namenjenih za ovu oblast. Odbor je nakon obrazloženja odlučio da Narodnoj skupštini predloži da prihvati ovaj predlog zakona. Članovi Odbora razmotrili su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode. Ministar je rekao da je ova grana potpuno otvoren prostor za saradnju sa Hrvatskom, ali i drugim zemljama, na nepolitičkom nivou. Dodao je da postoji volja obe strane da se sarađuje na polju zaštite životne sredine i da će se ta saradnja intenzivirati nakon potpisivanja formalnih dokumenata. Odbor je nakon obrazloženja prihvatio ovaj predlog zakona. Odbor je na sednici razmatrao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa, a ministar je dodao da je donošenje ovog zakona veoma bitno, zbog raznolikosti biodiverziteta koji Republika Srbija poseduje. Od ukupnog broja migratornih vrsta ptica vodenih staništa (255) koje se nalaze na listi AEWA sporazuma, u Srbiji se gnezdi, zimuje ili migrira preko njene teritorije 125 vrsta. Od toga je, prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, čak 105 vrsta ptica na listi strogo zaštićenih vrsta, a 14 je na listi zaštićenih. Zbog toga je za Republiku Srbiju, kao gnezdilišnu teritoriju, migratorni koridor i zimovalište za ptice vodenih staništa, od velikog interesa da potpiše Sporazum. Odbor je nakon obrazloženja prihvatio ovaj predlog zakona. Na sednici je razmotren i Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom transportu uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata. Protokol je potpisan još 2014. godine, a ovom odredbom, predviđeno je unapređenje i lakša saradnja u cilju razvoja održivog teretnog i putničkog saobraćaja i propratne infrastrukture na području Karpata, rečeno je na sednici. Protokol sadrži i čitav niz odredbi koje se odnose na specifične mere koje bi države ugovornice trebalo da preduzmu na ovom planu, te odredbe o implementaciji, monitoringu i proceni. Nakon diskusije Odbor je odlučio da Narodnoj skupštini predloži da prihvati ovaj predlog zakona. Članovi Odbor razmotrili su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o očuvanju populacija slepih miševa u Evropi. Ministar je objasnio da u Srbiji stanuju 52 vrste slepih miševa i da je od izuzetnog značaja radi očuvanja biodiverziteta Republike Srbije, da se ovaj zakon donese, te da je veoma važno da se i građani edukuju po ovom pitanju. Odbor je nakon obrazloženja i diskusije prihvatio ovaj predlog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Jasmina Karanac, Borisav Kovačević, Milena Turk, Dragan Jovanović, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Borka Grubor, Nada Lazić i Josip Broz. Na sednici su bili prisutni i saradnici iz „Zelene stolice“.

Na sednici, održanoj 20. septembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Protokola iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti, koji je podnela Vlada, a koji se nalazi na dnevnom redu Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu. Predlog zakona članovima Odbora obrazložili su članovi resornog Ministarstva i istakli da je Protokolom iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti regulisano da svaka država potpisnica ima suvereno pravo nad svojim prirodnim resursima i obavezuje se da pristup nacionalnim genetičkim resursima reguliše izdavanjem dozvola. Korisnici i snabdevači prirodnih resursa moraju postići dogovor o uslovima pristupa i načinu raspodele dobiti koja proističe iz korišćenja genetičkih resursa, a potpisnici Protokola su u obavezi da kontrolišu i vrše monitoring i propišu mere kroz svoje zakonodavstvo. Protokol iz Nagoje ima tri najvažnija cilja, a to su očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje komponenti biološke raznovrsnosti i pravedna raspodela koristi koje proističu iz korišćenja genetičkih resursa, rečeno je na sednici Odbora. Protokolom će biti sprečena prekomerna eksploatacija diverziteta Republike Srbije, a direktna korist od ovog Predloga zakona su i direktne inostrane investicije i uvođenje novih tehnologija. Nakon obrazloženja, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio i Predlog zakona o potvrđivanju Multilateralnog sporazuma zemalja Jugoistočne Evrope o sprovođenju Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu. Pomoćnik ministra resornog Ministarstva Aleksandar Vesić istakao je da je glavni cilj donošenja Predloga zakona da olakša konsultacije sa okolnim zemljama vezanih za dugogodišnje procedure procene uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu. Ovim sporazumom se utvrđuju obaveze strana potpisnica o preduzimanju svih potrebnih pravnih, upravnih i drugih mera radi sprovođenja odredbi Konvencije, kao i obaveza usvajanja kriterijuma za identifikovanje štetnog prekograničnog uticaja i načini delovanja u postupku pripreme određenih strateških, planskih i razvojnih dokumenta. Primena odredbi ove konvencije omogućava preventivno delovanje u cilju kvalitetnije zaštite životne sredine od negativnog uticaja koji mogu nastati usled realizacije konkretnih projekata iz susednih zemalja. Nakon diskusije, Odbor je odlučio da Narodnoj skupštini predloži da prihvati ovaj Predlog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Dr Ljubinko Rakonjac, Borisav Kovačević, Milena Turk, Sonja Vlahović, Radoslav Cokić, Jasmina Karanac, Dragan Jovanović, Miroslava Đuričić Stanković, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i Borka Grubor. Iz Ministarstva zaštite životne sredine sednici su prisustvovali Aleksandar Vesić, Jasmina Jović, Dušan Ognjanović i Sabina Jovanović, prisutni su bili i saradnici iz „Zelene stolice“ Dušica Trnavac Bogdanović i Radomir Jovanović.

Na sednici, održanoj 1. juna, Odbor je razmatrao Informacije o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar–april 2018. godine. Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine obrazložio je Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar–april 2018. godine i istakao da je rad na izradi što kvalitetnijeg dokumenta Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27, ali i izazovi sa kojima se susreće Pregovaračka grupa za otvaranje navedenog poglavlja, svakako jedna od najznačajnijih aktivnosti u proteklom periodu. Takođe je istakao značaj saradnje sa službom za vanredne situacije u domenu procene rizika od katastrofa, niza aktivnosti u domenu rešavanja problema upravljanja otpadom, strategije pošumljavanja, klimatskih promena, kao i programa zaštite životne sredine. Karić je predstavio i projekte koji su realizovani u izveštajnom periodu, ali i projekte čija realizacija tek predstoji. Karić je naveo da je od velikog značaja i veoma dobra bilateralna i međunarodna saradnja i ukazao na projekte koji se vode iz IPA fondova, ali i na saradnju sa institucijama Evropske unije. Učešće u razgovoru uzeli su, pored članova Odbora, i državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Branislav Blažić, kao i predstavnici mreže nevladinih organizacija koje, preko mehanizma „Zelena stolica“, učestvuju u radu Odbora. Nakon diskusije Odbor je, većinom glasova, prihvatio Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar–april 2018. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Duško Tarbuk, dr Ljubinko Rakonjac, Milena Turk, Sonja Vlahović, Radoslav Cokić, Nada Lazić, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i Borka Grubor.

Na sednici, održanoj 8. maja, članovi Odbora informisali su se o statusu Pregovaračke pozicije i planu aktivnosti Pregovaračke grupe za Poglavlje 27. Status Pregovaračke pozicije članovima je obrazložio državni sekretar Ministarstva za zaštitu životne sredine Ivan Karić sa saradnicima, koji je izrazio nadu da će pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 biti spremna za godinu, do godinu i po dana. Karić je istakao da su izazovi sa kojim se susreće Pregovaračka grupa za otvaranje Poglavlja 27, kvalitet i dostupnost informacija, podeljena ili nedovoljno definisana nadležnost, nedostatak strateškog i pravnog okvira i stabilan sistem finansiranja u oblasti životne sredine. Evropska komisija, u Izveštaju za 2018. godinu, dala je sugestije da Ministarstvo za zaštitu životne sredine poveća administrativne i finansijske kapacitete jačanjem Agencije za zaštitu životne sredine, operacionalizacijom Zelenog fonda i obezbeđivanjem odgovarajućih sredstava za isti. Na sednici je predstavljen i plan aktivnosti Pregovaračke grupe o kojem su govorili pomoćnici državnog sekretara. Saradnici su istakli da su u stalnoj komunikaciji sa predstavnicima Evropske komisije i da je održan niz sastanaka na kojima su razmatrana pitanja iz oblasti hemikalija i zaštite prirode, kao i iz oblasti klimatskih promena, u cilju izrade što kvalitetnijeg dokumenta Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Radoslav Cokić, Borka Grubor, Milena Turk, Ivana Nikolić, dr Desanka Repac, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Duško Tarbuk, dr Ljubinko Rakonjac i članovi mehanizma „Zelena stolica“ preko kojeg se omogućava učešće nevladinih organizacija u radu Odbora.