Predsedavajući, ukazujem na povredu člana 106. pa vas molim da intervenišete, pozivajući se na ovu odredbu Poslovnika, zbog toga što je diskusija krenula van dnevnog reda.
Prethodna govornica je ukazivala na ime i prezime osobe koja nesumnjivo ima legitimaciju privatnog izvršitelja, ali njegova legitimacija i posao koji obavlja nesumnjivo nije u sklopu dnevnog reda i nesumnjivo nije predmet razmatranja, naročito ne izmena i dopuna Zakona o izvršenju o kojima danas raspravljamo.
Podsećanja radi, mi smo juče bili taoci preko 580 amandmana koje je podnela jedna poslanička grupa, odnosno dva narodna poslanika i mislim da…

Predsedavajući, ukazujem na povredu člana 106. pa vas molim da intervenišete, pozivajući se na ovu odredbu Poslovnika, zbog toga što je diskusija krenula van dnevnog reda.
Prethodna govornica je ukazivala na ime i prezime osobe koja nesumnjivo ima legitimaciju privatnog izvršitelja, ali njegova legitimacija i posao koji obavlja nesumnjivo nije u sklopu dnevnog reda i nesumnjivo nije predmet razmatranja, naročito ne izmena i dopuna Zakona o izvršenju o kojima danas raspravljamo.
Podsećanja radi, mi smo juče bili taoci preko 580 amandmana koje je podnela jedna poslanička grupa, odnosno dva narodna poslanika i mislim da…

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani ministre, danas ću se obratiti u ime DS vladajućoj koaliciji. Danas, nažalost, je samo tu ministar Mrkonjić i, naravno, on ima dovoljno iskustva, ne samo u oblasti infrastrukture, već i u politici, pa je navikao da snosi odgovornost negde i svojih koalicionih partnera.
Kada pominjem koaliciju pominjem je u kontekstu obećanja vaših koalicionih partnera, ali i premijera ove vlade, koji je i predsednik vaše stranke, a koji je rekao da ćete donositi nove zakone, bolje zakone, mnogo bolje zakone. Danas zapravo vidimo, ministre vi se možda sećate Resavske škole, odnosno pojma Resavske škole, u ovom trenutku govorim o tome, da je ovo apsolutno prepisan zakon i vi to vrlo dobro znate.
Zašto ovaj zakon nije bio ranije u proceduri? Ima puno razloga. Jedan od tih razloga jeste da stanje u našoj železnici ne zahteva jedan korak unapred. Ovaj zakon definitivno jeste korak unapred, ali nažalost samo jedan, a nama treba najmanje tri, četiri koraka svake godine kako bismo podigli kapacitet i uopšte stanje naše železnice.
Danas smo svesni da Železnice Srbije imaju oko 18,5 hiljada radnika, da imaju oko 1800 kilometara pruge, od kojih samo 3% kilometara može da se koristi sa brzinom većom od 100 kilometara na sat. Znamo kakav je problem elektrifikacije. Evo, ja sam iz Kragujevca i znam koliko problema ima kolega Mitrović iz URS-a, a pomenuo je i tranzit do Bara i izvoz Fijata. Kakve sve probleme ima taj voz koji putuje do Bara, to sve najbolje znaju oni koji obavljaju špediciju u Fijatu.
Ono što danas želimo da istaknemo jeste da je ovaj zakon nešto što mnogo podseća na jedan period, kojeg se vi ministre odlično sećate, a to je period kada smo ušli u priču o slobodnom letu. Naravno, nema mnogo veze sa železnicom, ali ima veze sa saobraćajem. Tada su svi krenuli sa pričom da JAT neće moći da izdrži pritisak konkurencije, neće moći na vreme da se prilagodi. Kada je zakon usvojen, mnogi u JAT-u, ali i oni koji su odgovorni, pre svega u vašem ministarstvu, su bili veoma srećni kada su se u tekstu susreli sa jednim delom koji se naziva klauzula, a koji pre svega podrazumeva odloženo prilagođavanje tom zakonu o slobodnom letu. Svi su bili veoma srećni, još nema konkurencije, JAT neće tako brzo propasti.
Nažalost, to vreme nije iskorišćeno kako bi se JAT prilagodio, već je iskorišćen da se uživa u privilegijama monopola koji je JAT tada obavljao. Danas imamo neke kvazi ugovore sa, u ovom slučaju, Emiratima. Svi smo sigurni i vi ministre veoma dobro znate da je JAT-ova vrednost ugovorenih destinacija daleko manja od onog što su dugovi, daleko manja od onog tereta koji nosi sa prekomernim brojem zaposlenih, ali i navikama koje ta kompanija ima.
Zato govorimo danas u prilog tome da ovaj zakon jeste jedan korak unapred, ali opet govorim o tome da vladajuća koalicija mesec dana u sred redovnog zasedanja nema zakone koje treba da predloži, već donosi ovakve predloge i zakone o kojima ćemo raspravljati ovih dana, a ne pristaje da na dnevni red stavi neke veoma važne zakone koje jutros Skupština, većinom glasova narodnih poslanika, a pre svega vladajuća većina, nije želela da stavi, a DS ih je predstavila kao veoma važne zakone.
Razlog hitnosti ovog zakona i razlog zašto uopšte ulazimo u ovu proceduru jeste to što od 1. juna ne bismo mogli da uđemo u komunikaciju po pitanju železnice, tranzicije vagona, lokomotiva i celih kompozicija sa Evropom. Ovo nije stvar EU. Ovo je stvar evropskih standarda nezavisnih od EU. Ovo je stvar da mi opstanemo na ovom tržištu. Činjenica jeste da opet donosimo zakone u cajtnotu. Činjenica jeste da donosimo zakone zato što to moramo da činimo.
Nismo iskoristili priliku da popravimo Zakon iz 2005, a koji nije bio, slažemo se, dovoljno precizan. Mnoge oblasti nisu dovoljno dobro uređene. Danas samo nastavljamo tu tradiciju. Mnoge stvari, naravno, jesu definisane, ali, nažalost, mnoge prilike su propuštene koje smo mogli kroz ovaj zakon da sredimo.
Ono što su danas svi govorili, ali veoma stidljivo, jeste da Zakon o bezbednosti železničkog saobraćaja koji postoji je nešto što je potpuno neprimenjivo. Zakon koji ste obećali da ćete u narednih mesec dana doneti je zakon o perabilnosti, a koji jeste nešto što je moralo da ide zajedno sa ovim zakon. Vi to znate, ministre. Činjenica da su neorganizovanost, nestručnost, ali i očigledno zatezanja i kašnjenja Vlade, po ovom pitanju, nešto što ćemo razmatrati. Vi kažete za mesec dana. Videćemo. Vaš kolega Selaković je obećao sve do 10. marta ovo, do 10. marta ono, ovaj zakon, onaj zakon. Svašta ste obećavali kao Vlada. Danas vidimo da opet imamo problem u zakonodavstvu i ovaj dom očigledno mora da čeka da Vlada predloži ta zakonska rešenja.
Osnovno pitanje u vezi sa ovim zakonom jeste – kako ćemo ga primenjivati? Najlakše je doneti zakon, a onda ga ne primenjivati. Danas imate da Železnice Srbije nemaju sertifikat o bezbednosti, ne poseduju ni licencu. To vam je kao da neko upravlja vozilom koje nije registrovano, a usput nema ni vozačku dozvolu. Takvo je stanje koje trenutno imamo i u takvoj situaciji su se našli oni nesretni ljudi u tunelu pre nekih par dana, koji se voze vozovima Železnica Srbije. Direktor Simonović nije želeo ni da ih obiđe. Niko iz ministarstva, niko odgovoran nije se pojavio na licu mesta. To je jedna praksa koja svuda u svetu postoji. Kada već odgovarate za određeni resor, onda morate u potpunosti da budete spremni da izađete pred građane i da im kažete.
Naravno, većina građana od ovih 22 imaju pravo, ali i svi ostali putnici, koji su se našli u veoma stresnoj situaciji. Nije povreda samo fizička, to je veoma stresna situacija. Videli smo koliko je tu dece bilo. U toj kompoziciji koja nema, kao ni svi ostali vozovi u Železnicama Srbije, sertifikat o bezbednosti, niti licencu, to je nešto čime se građani Srbije voze. To je stanje u železnicama. Veliki broj pruga, od ovih 1800 kilometara, zapravo ne postoji.
Mi ovde danas govorimo o upravljanju infrastrukturom i govorimo o tome da će sve to voditi jedno društvo, zna se da će to biti Železnica Srbija, da će to najverovatnije biti holding, tako su se opredelili i Bugari i Hrvati i mnogi drugi su se opredelili prvo za holding, a kasnije možda i za cepanje na više kompanija. Mi znamo da tim holdingom neko treba da upravlja. Znamo da Dragoljub Simonović, svi ćemo se u ovoj sali složiti, samo neko to sme da iskaže neko ne, nije sposoban da to vodi i najverovatnije neće ni voditi. To će biti prilika da se čoveka, koji je završio Fakultet Union "Nikola Tesla" za preduzetnika 2008. godine, iako je čovek, podsećam 1959. godište, znači, da kažem pod starije dane. On je čovek koji je preuzeo da vodi Železnicu Srbije, koja ima 18.500 zaposlenih i svi znamo da ćemo iskoristiti, da ćete pre svega vi iskoristiti priliku da promenom ovog zakona, osnivanjem novog društva i zamenite čoveka koji će voditi taj veliki holding, sutra kada osnujete. To je jedino što je možda i pravi povod donošenja ovog zakona u ovom trenutku, s obzirom da ste svesni kakvom ste čoveku dali da vodi železnicu, a nije dobro ipak pokleknuti i reći da je opozicija bila u pravu, nego iskoristiti ovakvo zakonsko rešenje.
Ono što je tu veći problem od toga ko će samo biti generalni direktor jeste sudbina velikog broja zaposlenih. Ovo može da bude prilika da, kada se osnuje holding, prebacivanjem imovine ne budu prebačeni i svi zaposleni, već da se oni ostave u firmi koja ima veliku tradiciju, stara firma, lepo je to - ostanite vi u železnicama, ali železnicama koje će neminovno ići u bankrot ili stečaj, videćemo koji model će biti izabran i ti ljudi će naravno ostajati bez posla. Da li će oni biti podobni ili po kojoj osnovi će se birati ti koji će prelaziti u holding, to je nešto što izaziva veliku sumnju i nešto što treba da bude pod velikom pažnjom. Ovaj zakon, kao zakon krije veliki broj problema koji u samoj promeni mogu da dođu do izražaja.
Ono što još treba reći jeste da, pored sertifikata o kojima smo govorili, o bezbednosti, i pored toga da je veliki broj kilometara danas pod travom, da ljudi ne mogu ni da priđu da pokose travu, da sklone ambroziju zato što država i dalje želi da, na jedan način, upravlja kompletnom infrastrukturom koji, po našem mišljenju, nije najsretnije rešenje. Biće tu puno problema. Naravno, vidimo i po amandmanima koje podnose poslanici LSV. Zapravo, ovde se govori o tome da u Srbiji nema procedura. Ministre, znate kakav je ugovor sa "Fijatom" vezan za železnicu.
Dotaći ću se jedne teme vezane za sam Kragujevac, koja se tiče i regionalnog puta. Vaša koleginica Verica Kalanović je veoma dobro upoznata, ali znam da ste i vi upoznati sa regionalnim putem Kragujevac – Batočina, koji je bez svih dozvola. Naravno, ukoliko se, ne daj bože, desi bilo kakva saobraćajna nesreća, svako ima prava da tuži državu, zato što je vozio putem koji ne postoji, koji nema dozvolu, koji nije dozvoljen da se koristi. To je nešto što je opasno.
Ministre, pozivamo vas da uradite jednu važnu stvar za Kragujevac, za "Fijat", ali i za sve građane Srbije, da se svi voze tim putem, bilo da idu za Novi Pazar, Kraljevo, Čačak. Znate koliko je važan taj put. Pozivamo vas da, zbog važnosti ugovora sa "Fijatom" za celu državu, da se reši i problem železnice, pa makar na otvaranje došla i neke od velikih estradnih zvezda. Spremni smo, kao Kragujevčani, da odvojimo sredstva, ne bi li dobili nešto što je veoma važno i za Srbiju i za Kragujevac.
Što se tiče drugih stvari koje ovaj zakon pominje, to je nešto što govori o konkurenciji, govori o nečemu što je napredak. Pričamo o konkurenciji u oblasti putničkog, ali i teretnog saobraćaja. Skoro sam imao prilike da vidim da su se određeni ljudi iz železnice pohvalili kako se u profitu, odnosno u prometu, tu profita nema, povećalo učešće u putničkom saobraćaju. Nažalost, privredna
aktivnost je dosta pala i sa 90%, što je bio teretni saobraćaj, što je svuda u Evropi i kod naših suseda normalno, da teretni saobraćaj nosi najveći deo železničkog saobraćaja, danas mi imamo 82% teretni saobraćaj i 18% putnički. To je nešto što govori o tome da sutra mi konkurenciju možemo imati u teretnom saobraćaju, ali u putničkom saobraćaju će to ići dosta teže. Govorili ste o tome da će to biti ugovori o javnom prevozu, da će ljudi samo za one deonice i one polaske koje obave dobijati određene subvencije, kao što to radimo i sa gradskim saobraćajem u svim većim gradovima, tako će i železnički saobraćaj moći da funkcioniše.
Kako će to izgledati, niko ne zna. Ostaje nam da vidimo kako će se ovaj zakon primiti po ovom pitanju. Velika je dilema šta će se dešavati sa putničkim saobraćajem i koja je njihova konkurentnost trenutno, samog putničkog saobraćaja.
Za teretni, kažem još jednom, nema razloga za brigu. Naravno da se ovaj zakon bavi i ovom temom teretnog i putničkog, ali to nije problem srpske železnice. To što smo uveli konkurenciju u putnički i teretni ne rešava problem. Svi znamo da nisu problem stvarno vagoni i lokomotive. Jesu oni skupi, lokomotive idu do četiri miliona evra i preko, ali zapravo pravi problemi su u infrastrukturi. Srbija ima problem sa prugama koje ćemo za par godina tražiti detektorom za metal. Jednostavno, one više ne mogu da se pronađu gde su bile. Samo najstariji pamte gde su određene pruge i to je nešto što zapravo jeste problem.
Ovim zakonom zapravo se izbegava mogućnost nekog dugoročnog rešenja, održavanja infrastrukture i preuzimanja odgovornosti onih koji su za to zainteresovani. Ovde se ostavlja mogućnost da, u slučaju da je autonomna pokrajina ili lokalna samouprava zainteresovana za određenu deonicu, da ona osnuje društvo koje će voditi održavanje infrastrukture, ali to je veoma pipavo i videćemo kako će to funkcionisati. Sigurno će biti primenjeno u određenim slučajevima, ali to neće uzeti maha. Tu preduzetnik neće sigurno ući i vi to znate odlično.
Ono što je karakteristika za železnicu jeste da se 18 milijardi dinara svake godine baci zapravo u bunar. Zbog čega? Zbog toga što najveći deo, gotovo sto posto subvencija, odnosno transfernih sredstava ka železnici odlazi za plate. To nije bunar zato što zaposleni primaju plate, ali to je nešto što liči na ono što smo imali u mnogim fabrikama, a to je kupovina socijalnog mira. Dokle to može da traje, to je veliko pitanje.
Da li će Železnica Srbije ili sutra taj holding biti spreman da za ono što obavi posla dobije novac i da ima nekakvu odgovornost za taj novac koji dobija od države, to je veliko pitanje? Da li ste vi i ova vlada sposobni da obezbedite primenu ovog zakona, to je najveće pitanje. Pričamo o tome da je zakon skroman, da je samo jedan korak, a ne tri, koliko nam je potrebno. Pričamo o tome da i taj jedan korak je veliko pitanje, da li sa ovakvim sistemom vrednosti koje proklamuje ova vlada ste u mogućnosti da ga primenite i da jedan sistem vrednosti, koji u železnici glasi – dobijamo novac, a nemamo nikakvu odgovornost, da li smo realizovali taj prevoz, da li smo realizovali određenu uslugu, jednostavno mora biti promenjen. Ovaj zakon to samoinicijalno pokreće.
Narednih godinu dana biće potpuni lov u mutnom. Biće godinu dana prilagođavanja. Na šta će to ličiti, videćemo. Ali, to je možda jedan period koji treba dati železnicama, to je važan resurs države Srbije i važno je tih godinu dana što bolje iskoristiti, uvideti prave troškove. Mi danas ne znamo koliko nas košta jedan voz, koliko nas košta jedna njegova trasa. Kada bismo želeli da vidimo koliko to troši struje, koliko troši u broju zaposlenih, njihovim primanjima, ostalim prinadležnostima, to je nešto što je potpuna konfuzija. Trebaće nam tih godinu dana, nadam se ne više, da vidimo kako izgleda stanje u železnicama.
Ne delim optimizam ostalih kolega poslanika. Podsećam da je ovaj zakon iznuđen, da bi do prvog juna, da ga nismo usvojili, upali u velike probleme. Podsećam da zakon nije donet zajedno sa pratećim Zakonom o bezbednosti i to govori o tome koliko je ova vlada zbunjena, koliko ih je vlast zatekla i koliko nisu spremni da ozbiljne stvari preuzmu na svoja pleća. To što vi, ministre, kažete – došli u Vladu. Mnogi zakoni su došli u Vladu pa su se tamo zadržali previše.
Ukoliko do 1. septembra ovaj zakon ne bude stupio na snagu, pričam o Zakonu o bezbednosti, imaćemo novi problem u železnici. 35
Ako mi budemo samo usvajali zakone ne bi li gasili požare, onda tu ni o kakvom razvoju nema govora, ni o kakvoj uštedi, samo o presipanju iz šupljeg u prazno. Mi smo sada svedoci da država osniva novi holding koji će imati nekoliko preduzeća. U perspektivi će se ona odvojiti ili neće, u zavisnosti od toga koju praksu budemo izabrali u budućnosti. Imamo rizik u broju zaposlenih koji će preći u novi holding. Imamo rizik u tome kako ćemo implementirati sve ove zakonske odredbe. Da li je Ministarstvo finansija, ali da li je i vaše ministarstvo spremno da zajedno sa direkcijom iznese jedan ozbiljan posao što pre, rekli smo maksimum godinu dana? To su sve ozbiljni problemi.
Ozbiljni su i problemi, kažem još jednom, što smo uspeli da dođemo u situaciju da ne iskoristimo ovu šansu i donesemo pravi zakon, a ne samo minimum minimuma koji će Brisel odobriti. Ovde se testiralo poverenje EU, pošto i oni daju mišljenje za ovaj zakon i vi ste sami rekli da ima podršku. Testirali smo koji je to minimum koji će oni prihvatiti, zbog toga što nismo spremni i nismo iskreni u promenama koje su neophodne u železnici. To je, da tako kažem, pravi razlog zbog koga se ovaj zakon donosi. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani ministre, danas ću se obratiti u ime DS vladajućoj koaliciji. Danas, nažalost, je samo tu ministar Mrkonjić i, naravno, on ima dovoljno iskustva, ne samo u oblasti infrastrukture, već i u politici, pa je navikao da snosi odgovornost negde i svojih koalicionih partnera.
Kada pominjem koaliciju pominjem je u kontekstu obećanja vaših koalicionih partnera, ali i premijera ove vlade, koji je i predsednik vaše stranke, a koji je rekao da ćete donositi nove zakone, bolje zakone, mnogo bolje zakone. Danas zapravo vidimo, ministre vi se možda sećate Resavske škole, odnosno pojma Resavske škole, u ovom trenutku govorim o tome, da je ovo apsolutno prepisan zakon i vi to vrlo dobro znate.
Zašto ovaj zakon nije bio ranije u proceduri? Ima puno razloga. Jedan od tih razloga jeste da stanje u našoj železnici ne zahteva jedan korak unapred. Ovaj zakon definitivno jeste korak unapred, ali nažalost samo jedan, a nama treba najmanje tri, četiri koraka svake godine kako bismo podigli kapacitet i uopšte stanje naše železnice.
Danas smo svesni da Železnice Srbije imaju oko 18,5 hiljada radnika, da imaju oko 1800 kilometara pruge, od kojih samo 3% kilometara može da se koristi sa brzinom većom od 100 kilometara na sat. Znamo kakav je problem elektrifikacije. Evo, ja sam iz Kragujevca i znam koliko problema ima kolega Mitrović iz URS-a, a pomenuo je i tranzit do Bara i izvoz Fijata. Kakve sve probleme ima taj voz koji putuje do Bara, to sve najbolje znaju oni koji obavljaju špediciju u Fijatu.
Ono što danas želimo da istaknemo jeste da je ovaj zakon nešto što mnogo podseća na jedan period, kojeg se vi ministre odlično sećate, a to je period kada smo ušli u priču o slobodnom letu. Naravno, nema mnogo veze sa železnicom, ali ima veze sa saobraćajem. Tada su svi krenuli sa pričom da JAT neće moći da izdrži pritisak konkurencije, neće moći na vreme da se prilagodi. Kada je zakon usvojen, mnogi u JAT-u, ali i oni koji su odgovorni, pre svega u vašem ministarstvu, su bili veoma srećni kada su se u tekstu susreli sa jednim delom koji se naziva klauzula, a koji pre svega podrazumeva odloženo prilagođavanje tom zakonu o slobodnom letu. Svi su bili veoma srećni, još nema konkurencije, JAT neće tako brzo propasti.
Nažalost, to vreme nije iskorišćeno kako bi se JAT prilagodio, već je iskorišćen da se uživa u privilegijama monopola koji je JAT tada obavljao. Danas imamo neke kvazi ugovore sa, u ovom slučaju, Emiratima. Svi smo sigurni i vi ministre veoma dobro znate da je JAT-ova vrednost ugovorenih destinacija daleko manja od onog što su dugovi, daleko manja od onog tereta koji nosi sa prekomernim brojem zaposlenih, ali i navikama koje ta kompanija ima.
Zato govorimo danas u prilog tome da ovaj zakon jeste jedan korak unapred, ali opet govorim o tome da vladajuća koalicija mesec dana u sred redovnog zasedanja nema zakone koje treba da predloži, već donosi ovakve predloge i zakone o kojima ćemo raspravljati ovih dana, a ne pristaje da na dnevni red stavi neke veoma važne zakone koje jutros Skupština, većinom glasova narodnih poslanika, a pre svega vladajuća većina, nije želela da stavi, a DS ih je predstavila kao veoma važne zakone.
Razlog hitnosti ovog zakona i razlog zašto uopšte ulazimo u ovu proceduru jeste to što od 1. juna ne bismo mogli da uđemo u komunikaciju po pitanju železnice, tranzicije vagona, lokomotiva i celih kompozicija sa Evropom. Ovo nije stvar EU. Ovo je stvar evropskih standarda nezavisnih od EU. Ovo je stvar da mi opstanemo na ovom tržištu. Činjenica jeste da opet donosimo zakone u cajtnotu. Činjenica jeste da donosimo zakone zato što to moramo da činimo.
Nismo iskoristili priliku da popravimo Zakon iz 2005, a koji nije bio, slažemo se, dovoljno precizan. Mnoge oblasti nisu dovoljno dobro uređene. Danas samo nastavljamo tu tradiciju. Mnoge stvari, naravno, jesu definisane, ali, nažalost, mnoge prilike su propuštene koje smo mogli kroz ovaj zakon da sredimo.
Ono što su danas svi govorili, ali veoma stidljivo, jeste da Zakon o bezbednosti železničkog saobraćaja koji postoji je nešto što je potpuno neprimenjivo. Zakon koji ste obećali da ćete u narednih mesec dana doneti je zakon o perabilnosti, a koji jeste nešto što je moralo da ide zajedno sa ovim zakon. Vi to znate, ministre. Činjenica da su neorganizovanost, nestručnost, ali i očigledno zatezanja i kašnjenja Vlade, po ovom pitanju, nešto što ćemo razmatrati. Vi kažete za mesec dana. Videćemo. Vaš kolega Selaković je obećao sve do 10. marta ovo, do 10. marta ono, ovaj zakon, onaj zakon. Svašta ste obećavali kao Vlada. Danas vidimo da opet imamo problem u zakonodavstvu i ovaj dom očigledno mora da čeka da Vlada predloži ta zakonska rešenja.
Osnovno pitanje u vezi sa ovim zakonom jeste – kako ćemo ga primenjivati? Najlakše je doneti zakon, a onda ga ne primenjivati. Danas imate da Železnice Srbije nemaju sertifikat o bezbednosti, ne poseduju ni licencu. To vam je kao da neko upravlja vozilom koje nije registrovano, a usput nema ni vozačku dozvolu. Takvo je stanje koje trenutno imamo i u takvoj situaciji su se našli oni nesretni ljudi u tunelu pre nekih par dana, koji se voze vozovima Železnica Srbije. Direktor Simonović nije želeo ni da ih obiđe. Niko iz ministarstva, niko odgovoran nije se pojavio na licu mesta. To je jedna praksa koja svuda u svetu postoji. Kada već odgovarate za određeni resor, onda morate u potpunosti da budete spremni da izađete pred građane i da im kažete.
Naravno, većina građana od ovih 22 imaju pravo, ali i svi ostali putnici, koji su se našli u veoma stresnoj situaciji. Nije povreda samo fizička, to je veoma stresna situacija. Videli smo koliko je tu dece bilo. U toj kompoziciji koja nema, kao ni svi ostali vozovi u Železnicama Srbije, sertifikat o bezbednosti, niti licencu, to je nešto čime se građani Srbije voze. To je stanje u železnicama. Veliki broj pruga, od ovih 1800 kilometara, zapravo ne postoji.
Mi ovde danas govorimo o upravljanju infrastrukturom i govorimo o tome da će sve to voditi jedno društvo, zna se da će to biti Železnica Srbija, da će to najverovatnije biti holding, tako su se opredelili i Bugari i Hrvati i mnogi drugi su se opredelili prvo za holding, a kasnije možda i za cepanje na više kompanija. Mi znamo da tim holdingom neko treba da upravlja. Znamo da Dragoljub Simonović, svi ćemo se u ovoj sali složiti, samo neko to sme da iskaže neko ne, nije sposoban da to vodi i najverovatnije neće ni voditi. To će biti prilika da se čoveka, koji je završio Fakultet Union "Nikola Tesla" za preduzetnika 2008. godine, iako je čovek, podsećam 1959. godište, znači, da kažem pod starije dane. On je čovek koji je preuzeo da vodi Železnicu Srbije, koja ima 18.500 zaposlenih i svi znamo da ćemo iskoristiti, da ćete pre svega vi iskoristiti priliku da promenom ovog zakona, osnivanjem novog društva i zamenite čoveka koji će voditi taj veliki holding, sutra kada osnujete. To je jedino što je možda i pravi povod donošenja ovog zakona u ovom trenutku, s obzirom da ste svesni kakvom ste čoveku dali da vodi železnicu, a nije dobro ipak pokleknuti i reći da je opozicija bila u pravu, nego iskoristiti ovakvo zakonsko rešenje.
Ono što je tu veći problem od toga ko će samo biti generalni direktor jeste sudbina velikog broja zaposlenih. Ovo može da bude prilika da, kada se osnuje holding, prebacivanjem imovine ne budu prebačeni i svi zaposleni, već da se oni ostave u firmi koja ima veliku tradiciju, stara firma, lepo je to - ostanite vi u železnicama, ali železnicama koje će neminovno ići u bankrot ili stečaj, videćemo koji model će biti izabran i ti ljudi će naravno ostajati bez posla. Da li će oni biti podobni ili po kojoj osnovi će se birati ti koji će prelaziti u holding, to je nešto što izaziva veliku sumnju i nešto što treba da bude pod velikom pažnjom. Ovaj zakon, kao zakon krije veliki broj problema koji u samoj promeni mogu da dođu do izražaja.
Ono što još treba reći jeste da, pored sertifikata o kojima smo govorili, o bezbednosti, i pored toga da je veliki broj kilometara danas pod travom, da ljudi ne mogu ni da priđu da pokose travu, da sklone ambroziju zato što država i dalje želi da, na jedan način, upravlja kompletnom infrastrukturom koji, po našem mišljenju, nije najsretnije rešenje. Biće tu puno problema. Naravno, vidimo i po amandmanima koje podnose poslanici LSV. Zapravo, ovde se govori o tome da u Srbiji nema procedura. Ministre, znate kakav je ugovor sa "Fijatom" vezan za železnicu.
Dotaći ću se jedne teme vezane za sam Kragujevac, koja se tiče i regionalnog puta. Vaša koleginica Verica Kalanović je veoma dobro upoznata, ali znam da ste i vi upoznati sa regionalnim putem Kragujevac – Batočina, koji je bez svih dozvola. Naravno, ukoliko se, ne daj bože, desi bilo kakva saobraćajna nesreća, svako ima prava da tuži državu, zato što je vozio putem koji ne postoji, koji nema dozvolu, koji nije dozvoljen da se koristi. To je nešto što je opasno.
Ministre, pozivamo vas da uradite jednu važnu stvar za Kragujevac, za "Fijat", ali i za sve građane Srbije, da se svi voze tim putem, bilo da idu za Novi Pazar, Kraljevo, Čačak. Znate koliko je važan taj put. Pozivamo vas da, zbog važnosti ugovora sa "Fijatom" za celu državu, da se reši i problem železnice, pa makar na otvaranje došla i neke od velikih estradnih zvezda. Spremni smo, kao Kragujevčani, da odvojimo sredstva, ne bi li dobili nešto što je veoma važno i za Srbiju i za Kragujevac.
Što se tiče drugih stvari koje ovaj zakon pominje, to je nešto što govori o konkurenciji, govori o nečemu što je napredak. Pričamo o konkurenciji u oblasti putničkog, ali i teretnog saobraćaja. Skoro sam imao prilike da vidim da su se određeni ljudi iz železnice pohvalili kako se u profitu, odnosno u prometu, tu profita nema, povećalo učešće u putničkom saobraćaju. Nažalost, privredna
aktivnost je dosta pala i sa 90%, što je bio teretni saobraćaj, što je svuda u Evropi i kod naših suseda normalno, da teretni saobraćaj nosi najveći deo železničkog saobraćaja, danas mi imamo 82% teretni saobraćaj i 18% putnički. To je nešto što govori o tome da sutra mi konkurenciju možemo imati u teretnom saobraćaju, ali u putničkom saobraćaju će to ići dosta teže. Govorili ste o tome da će to biti ugovori o javnom prevozu, da će ljudi samo za one deonice i one polaske koje obave dobijati određene subvencije, kao što to radimo i sa gradskim saobraćajem u svim većim gradovima, tako će i železnički saobraćaj moći da funkcioniše.
Kako će to izgledati, niko ne zna. Ostaje nam da vidimo kako će se ovaj zakon primiti po ovom pitanju. Velika je dilema šta će se dešavati sa putničkim saobraćajem i koja je njihova konkurentnost trenutno, samog putničkog saobraćaja.
Za teretni, kažem još jednom, nema razloga za brigu. Naravno da se ovaj zakon bavi i ovom temom teretnog i putničkog, ali to nije problem srpske železnice. To što smo uveli konkurenciju u putnički i teretni ne rešava problem. Svi znamo da nisu problem stvarno vagoni i lokomotive. Jesu oni skupi, lokomotive idu do četiri miliona evra i preko, ali zapravo pravi problemi su u infrastrukturi. Srbija ima problem sa prugama koje ćemo za par godina tražiti detektorom za metal. Jednostavno, one više ne mogu da se pronađu gde su bile. Samo najstariji pamte gde su određene pruge i to je nešto što zapravo jeste problem.
Ovim zakonom zapravo se izbegava mogućnost nekog dugoročnog rešenja, održavanja infrastrukture i preuzimanja odgovornosti onih koji su za to zainteresovani. Ovde se ostavlja mogućnost da, u slučaju da je autonomna pokrajina ili lokalna samouprava zainteresovana za određenu deonicu, da ona osnuje društvo koje će voditi održavanje infrastrukture, ali to je veoma pipavo i videćemo kako će to funkcionisati. Sigurno će biti primenjeno u određenim slučajevima, ali to neće uzeti maha. Tu preduzetnik neće sigurno ući i vi to znate odlično.
Ono što je karakteristika za železnicu jeste da se 18 milijardi dinara svake godine baci zapravo u bunar. Zbog čega? Zbog toga što najveći deo, gotovo sto posto subvencija, odnosno transfernih sredstava ka železnici odlazi za plate. To nije bunar zato što zaposleni primaju plate, ali to je nešto što liči na ono što smo imali u mnogim fabrikama, a to je kupovina socijalnog mira. Dokle to može da traje, to je veliko pitanje.
Da li će Železnica Srbije ili sutra taj holding biti spreman da za ono što obavi posla dobije novac i da ima nekakvu odgovornost za taj novac koji dobija od države, to je veliko pitanje? Da li ste vi i ova vlada sposobni da obezbedite primenu ovog zakona, to je najveće pitanje. Pričamo o tome da je zakon skroman, da je samo jedan korak, a ne tri, koliko nam je potrebno. Pričamo o tome da i taj jedan korak je veliko pitanje, da li sa ovakvim sistemom vrednosti koje proklamuje ova vlada ste u mogućnosti da ga primenite i da jedan sistem vrednosti, koji u železnici glasi – dobijamo novac, a nemamo nikakvu odgovornost, da li smo realizovali taj prevoz, da li smo realizovali određenu uslugu, jednostavno mora biti promenjen. Ovaj zakon to samoinicijalno pokreće.
Narednih godinu dana biće potpuni lov u mutnom. Biće godinu dana prilagođavanja. Na šta će to ličiti, videćemo. Ali, to je možda jedan period koji treba dati železnicama, to je važan resurs države Srbije i važno je tih godinu dana što bolje iskoristiti, uvideti prave troškove. Mi danas ne znamo koliko nas košta jedan voz, koliko nas košta jedna njegova trasa. Kada bismo želeli da vidimo koliko to troši struje, koliko troši u broju zaposlenih, njihovim primanjima, ostalim prinadležnostima, to je nešto što je potpuna konfuzija. Trebaće nam tih godinu dana, nadam se ne više, da vidimo kako izgleda stanje u železnicama.
Ne delim optimizam ostalih kolega poslanika. Podsećam da je ovaj zakon iznuđen, da bi do prvog juna, da ga nismo usvojili, upali u velike probleme. Podsećam da zakon nije donet zajedno sa pratećim Zakonom o bezbednosti i to govori o tome koliko je ova vlada zbunjena, koliko ih je vlast zatekla i koliko nisu spremni da ozbiljne stvari preuzmu na svoja pleća. To što vi, ministre, kažete – došli u Vladu. Mnogi zakoni su došli u Vladu pa su se tamo zadržali previše.
Ukoliko do 1. septembra ovaj zakon ne bude stupio na snagu, pričam o Zakonu o bezbednosti, imaćemo novi problem u železnici. 35
Ako mi budemo samo usvajali zakone ne bi li gasili požare, onda tu ni o kakvom razvoju nema govora, ni o kakvoj uštedi, samo o presipanju iz šupljeg u prazno. Mi smo sada svedoci da država osniva novi holding koji će imati nekoliko preduzeća. U perspektivi će se ona odvojiti ili neće, u zavisnosti od toga koju praksu budemo izabrali u budućnosti. Imamo rizik u broju zaposlenih koji će preći u novi holding. Imamo rizik u tome kako ćemo implementirati sve ove zakonske odredbe. Da li je Ministarstvo finansija, ali da li je i vaše ministarstvo spremno da zajedno sa direkcijom iznese jedan ozbiljan posao što pre, rekli smo maksimum godinu dana? To su sve ozbiljni problemi.
Ozbiljni su i problemi, kažem još jednom, što smo uspeli da dođemo u situaciju da ne iskoristimo ovu šansu i donesemo pravi zakon, a ne samo minimum minimuma koji će Brisel odobriti. Ovde se testiralo poverenje EU, pošto i oni daju mišljenje za ovaj zakon i vi ste sami rekli da ima podršku. Testirali smo koji je to minimum koji će oni prihvatiti, zbog toga što nismo spremni i nismo iskreni u promenama koje su neophodne u železnici. To je, da tako kažem, pravi razlog zbog koga se ovaj zakon donosi. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani ministre, danas ću se obratiti u ime DS vladajućoj koaliciji. Danas, nažalost, je samo tu ministar Mrkonjić i, naravno, on ima dovoljno iskustva, ne samo u oblasti infrastrukture, već i u politici, pa je navikao da snosi odgovornost negde i svojih koalicionih partnera.
Kada pominjem koaliciju pominjem je u kontekstu obećanja vaših koalicionih partnera, ali i premijera ove vlade, koji je i predsednik vaše stranke, a koji je rekao da ćete donositi nove zakone, bolje zakone, mnogo bolje zakone. Danas zapravo vidimo, ministre vi se možda sećate Resavske škole, odnosno pojma Resavske škole, u ovom trenutku govorim o tome, da je ovo apsolutno prepisan zakon i vi to vrlo dobro znate.
Zašto ovaj zakon nije bio ranije u proceduri? Ima puno razloga. Jedan od tih razloga jeste da stanje u našoj železnici ne zahteva jedan korak unapred. Ovaj zakon definitivno jeste korak unapred, ali nažalost samo jedan, a nama treba najmanje tri, četiri koraka svake godine kako bismo podigli kapacitet i uopšte stanje naše železnice.
Danas smo svesni da Železnice Srbije imaju oko 18,5 hiljada radnika, da imaju oko 1800 kilometara pruge, od kojih samo 3% kilometara može da se koristi sa brzinom većom od 100 kilometara na sat. Znamo kakav je problem elektrifikacije. Evo, ja sam iz Kragujevca i znam koliko problema ima kolega Mitrović iz URS-a, a pomenuo je i tranzit do Bara i izvoz Fijata. Kakve sve probleme ima taj voz koji putuje do Bara, to sve najbolje znaju oni koji obavljaju špediciju u Fijatu.
Ono što danas želimo da istaknemo jeste da je ovaj zakon nešto što mnogo podseća na jedan period, kojeg se vi ministre odlično sećate, a to je period kada smo ušli u priču o slobodnom letu. Naravno, nema mnogo veze sa železnicom, ali ima veze sa saobraćajem. Tada su svi krenuli sa pričom da JAT neće moći da izdrži pritisak konkurencije, neće moći na vreme da se prilagodi. Kada je zakon usvojen, mnogi u JAT-u, ali i oni koji su odgovorni, pre svega u vašem ministarstvu, su bili veoma srećni kada su se u tekstu susreli sa jednim delom koji se naziva klauzula, a koji pre svega podrazumeva odloženo prilagođavanje tom zakonu o slobodnom letu. Svi su bili veoma srećni, još nema konkurencije, JAT neće tako brzo propasti.
Nažalost, to vreme nije iskorišćeno kako bi se JAT prilagodio, već je iskorišćen da se uživa u privilegijama monopola koji je JAT tada obavljao. Danas imamo neke kvazi ugovore sa, u ovom slučaju, Emiratima. Svi smo sigurni i vi ministre veoma dobro znate da je JAT-ova vrednost ugovorenih destinacija daleko manja od onog što su dugovi, daleko manja od onog tereta koji nosi sa prekomernim brojem zaposlenih, ali i navikama koje ta kompanija ima.
Zato govorimo danas u prilog tome da ovaj zakon jeste jedan korak unapred, ali opet govorim o tome da vladajuća koalicija mesec dana u sred redovnog zasedanja nema zakone koje treba da predloži, već donosi ovakve predloge i zakone o kojima ćemo raspravljati ovih dana, a ne pristaje da na dnevni red stavi neke veoma važne zakone koje jutros Skupština, većinom glasova narodnih poslanika, a pre svega vladajuća većina, nije želela da stavi, a DS ih je predstavila kao veoma važne zakone.
Razlog hitnosti ovog zakona i razlog zašto uopšte ulazimo u ovu proceduru jeste to što od 1. juna ne bismo mogli da uđemo u komunikaciju po pitanju železnice, tranzicije vagona, lokomotiva i celih kompozicija sa Evropom. Ovo nije stvar EU. Ovo je stvar evropskih standarda nezavisnih od EU. Ovo je stvar da mi opstanemo na ovom tržištu. Činjenica jeste da opet donosimo zakone u cajtnotu. Činjenica jeste da donosimo zakone zato što to moramo da činimo.
Nismo iskoristili priliku da popravimo Zakon iz 2005, a koji nije bio, slažemo se, dovoljno precizan. Mnoge oblasti nisu dovoljno dobro uređene. Danas samo nastavljamo tu tradiciju. Mnoge stvari, naravno, jesu definisane, ali, nažalost, mnoge prilike su propuštene koje smo mogli kroz ovaj zakon da sredimo.
Ono što su danas svi govorili, ali veoma stidljivo, jeste da Zakon o bezbednosti železničkog saobraćaja koji postoji je nešto što je potpuno neprimenjivo. Zakon koji ste obećali da ćete u narednih mesec dana doneti je zakon o perabilnosti, a koji jeste nešto što je moralo da ide zajedno sa ovim zakon. Vi to znate, ministre. Činjenica da su neorganizovanost, nestručnost, ali i očigledno zatezanja i kašnjenja Vlade, po ovom pitanju, nešto što ćemo razmatrati. Vi kažete za mesec dana. Videćemo. Vaš kolega Selaković je obećao sve do 10. marta ovo, do 10. marta ono, ovaj zakon, onaj zakon. Svašta ste obećavali kao Vlada. Danas vidimo da opet imamo problem u zakonodavstvu i ovaj dom očigledno mora da čeka da Vlada predloži ta zakonska rešenja.
Osnovno pitanje u vezi sa ovim zakonom jeste – kako ćemo ga primenjivati? Najlakše je doneti zakon, a onda ga ne primenjivati. Danas imate da Železnice Srbije nemaju sertifikat o bezbednosti, ne poseduju ni licencu. To vam je kao da neko upravlja vozilom koje nije registrovano, a usput nema ni vozačku dozvolu. Takvo je stanje koje trenutno imamo i u takvoj situaciji su se našli oni nesretni ljudi u tunelu pre nekih par dana, koji se voze vozovima Železnica Srbije. Direktor Simonović nije želeo ni da ih obiđe. Niko iz ministarstva, niko odgovoran nije se pojavio na licu mesta. To je jedna praksa koja svuda u svetu postoji. Kada već odgovarate za određeni resor, onda morate u potpunosti da budete spremni da izađete pred građane i da im kažete.
Naravno, većina građana od ovih 22 imaju pravo, ali i svi ostali putnici, koji su se našli u veoma stresnoj situaciji. Nije povreda samo fizička, to je veoma stresna situacija. Videli smo koliko je tu dece bilo. U toj kompoziciji koja nema, kao ni svi ostali vozovi u Železnicama Srbije, sertifikat o bezbednosti, niti licencu, to je nešto čime se građani Srbije voze. To je stanje u železnicama. Veliki broj pruga, od ovih 1800 kilometara, zapravo ne postoji.
Mi ovde danas govorimo o upravljanju infrastrukturom i govorimo o tome da će sve to voditi jedno društvo, zna se da će to biti Železnica Srbija, da će to najverovatnije biti holding, tako su se opredelili i Bugari i Hrvati i mnogi drugi su se opredelili prvo za holding, a kasnije možda i za cepanje na više kompanija. Mi znamo da tim holdingom neko treba da upravlja. Znamo da Dragoljub Simonović, svi ćemo se u ovoj sali složiti, samo neko to sme da iskaže neko ne, nije sposoban da to vodi i najverovatnije neće ni voditi. To će biti prilika da se čoveka, koji je završio Fakultet Union "Nikola Tesla" za preduzetnika 2008. godine, iako je čovek, podsećam 1959. godište, znači, da kažem pod starije dane. On je čovek koji je preuzeo da vodi Železnicu Srbije, koja ima 18.500 zaposlenih i svi znamo da ćemo iskoristiti, da ćete pre svega vi iskoristiti priliku da promenom ovog zakona, osnivanjem novog društva i zamenite čoveka koji će voditi taj veliki holding, sutra kada osnujete. To je jedino što je možda i pravi povod donošenja ovog zakona u ovom trenutku, s obzirom da ste svesni kakvom ste čoveku dali da vodi železnicu, a nije dobro ipak pokleknuti i reći da je opozicija bila u pravu, nego iskoristiti ovakvo zakonsko rešenje.
Ono što je tu veći problem od toga ko će samo biti generalni direktor jeste sudbina velikog broja zaposlenih. Ovo može da bude prilika da, kada se osnuje holding, prebacivanjem imovine ne budu prebačeni i svi zaposleni, već da se oni ostave u firmi koja ima veliku tradiciju, stara firma, lepo je to - ostanite vi u železnicama, ali železnicama koje će neminovno ići u bankrot ili stečaj, videćemo koji model će biti izabran i ti ljudi će naravno ostajati bez posla. Da li će oni biti podobni ili po kojoj osnovi će se birati ti koji će prelaziti u holding, to je nešto što izaziva veliku sumnju i nešto što treba da bude pod velikom pažnjom. Ovaj zakon, kao zakon krije veliki broj problema koji u samoj promeni mogu da dođu do izražaja.
Ono što još treba reći jeste da, pored sertifikata o kojima smo govorili, o bezbednosti, i pored toga da je veliki broj kilometara danas pod travom, da ljudi ne mogu ni da priđu da pokose travu, da sklone ambroziju zato što država i dalje želi da, na jedan način, upravlja kompletnom infrastrukturom koji, po našem mišljenju, nije najsretnije rešenje. Biće tu puno problema. Naravno, vidimo i po amandmanima koje podnose poslanici LSV. Zapravo, ovde se govori o tome da u Srbiji nema procedura. Ministre, znate kakav je ugovor sa "Fijatom" vezan za železnicu.
Dotaći ću se jedne teme vezane za sam Kragujevac, koja se tiče i regionalnog puta. Vaša koleginica Verica Kalanović je veoma dobro upoznata, ali znam da ste i vi upoznati sa regionalnim putem Kragujevac – Batočina, koji je bez svih dozvola. Naravno, ukoliko se, ne daj bože, desi bilo kakva saobraćajna nesreća, svako ima prava da tuži državu, zato što je vozio putem koji ne postoji, koji nema dozvolu, koji nije dozvoljen da se koristi. To je nešto što je opasno.
Ministre, pozivamo vas da uradite jednu važnu stvar za Kragujevac, za "Fijat", ali i za sve građane Srbije, da se svi voze tim putem, bilo da idu za Novi Pazar, Kraljevo, Čačak. Znate koliko je važan taj put. Pozivamo vas da, zbog važnosti ugovora sa "Fijatom" za celu državu, da se reši i problem železnice, pa makar na otvaranje došla i neke od velikih estradnih zvezda. Spremni smo, kao Kragujevčani, da odvojimo sredstva, ne bi li dobili nešto što je veoma važno i za Srbiju i za Kragujevac.
Što se tiče drugih stvari koje ovaj zakon pominje, to je nešto što govori o konkurenciji, govori o nečemu što je napredak. Pričamo o konkurenciji u oblasti putničkog, ali i teretnog saobraćaja. Skoro sam imao prilike da vidim da su se određeni ljudi iz železnice pohvalili kako se u profitu, odnosno u prometu, tu profita nema, povećalo učešće u putničkom saobraćaju. Nažalost, privredna
aktivnost je dosta pala i sa 90%, što je bio teretni saobraćaj, što je svuda u Evropi i kod naših suseda normalno, da teretni saobraćaj nosi najveći deo železničkog saobraćaja, danas mi imamo 82% teretni saobraćaj i 18% putnički. To je nešto što govori o tome da sutra mi konkurenciju možemo imati u teretnom saobraćaju, ali u putničkom saobraćaju će to ići dosta teže. Govorili ste o tome da će to biti ugovori o javnom prevozu, da će ljudi samo za one deonice i one polaske koje obave dobijati određene subvencije, kao što to radimo i sa gradskim saobraćajem u svim većim gradovima, tako će i železnički saobraćaj moći da funkcioniše.
Kako će to izgledati, niko ne zna. Ostaje nam da vidimo kako će se ovaj zakon primiti po ovom pitanju. Velika je dilema šta će se dešavati sa putničkim saobraćajem i koja je njihova konkurentnost trenutno, samog putničkog saobraćaja.
Za teretni, kažem još jednom, nema razloga za brigu. Naravno da se ovaj zakon bavi i ovom temom teretnog i putničkog, ali to nije problem srpske železnice. To što smo uveli konkurenciju u putnički i teretni ne rešava problem. Svi znamo da nisu problem stvarno vagoni i lokomotive. Jesu oni skupi, lokomotive idu do četiri miliona evra i preko, ali zapravo pravi problemi su u infrastrukturi. Srbija ima problem sa prugama koje ćemo za par godina tražiti detektorom za metal. Jednostavno, one više ne mogu da se pronađu gde su bile. Samo najstariji pamte gde su određene pruge i to je nešto što zapravo jeste problem.
Ovim zakonom zapravo se izbegava mogućnost nekog dugoročnog rešenja, održavanja infrastrukture i preuzimanja odgovornosti onih koji su za to zainteresovani. Ovde se ostavlja mogućnost da, u slučaju da je autonomna pokrajina ili lokalna samouprava zainteresovana za određenu deonicu, da ona osnuje društvo koje će voditi održavanje infrastrukture, ali to je veoma pipavo i videćemo kako će to funkcionisati. Sigurno će biti primenjeno u određenim slučajevima, ali to neće uzeti maha. Tu preduzetnik neće sigurno ući i vi to znate odlično.
Ono što je karakteristika za železnicu jeste da se 18 milijardi dinara svake godine baci zapravo u bunar. Zbog čega? Zbog toga što najveći deo, gotovo sto posto subvencija, odnosno transfernih sredstava ka železnici odlazi za plate. To nije bunar zato što zaposleni primaju plate, ali to je nešto što liči na ono što smo imali u mnogim fabrikama, a to je kupovina socijalnog mira. Dokle to može da traje, to je veliko pitanje.
Da li će Železnica Srbije ili sutra taj holding biti spreman da za ono što obavi posla dobije novac i da ima nekakvu odgovornost za taj novac koji dobija od države, to je veliko pitanje? Da li ste vi i ova vlada sposobni da obezbedite primenu ovog zakona, to je najveće pitanje. Pričamo o tome da je zakon skroman, da je samo jedan korak, a ne tri, koliko nam je potrebno. Pričamo o tome da i taj jedan korak je veliko pitanje, da li sa ovakvim sistemom vrednosti koje proklamuje ova vlada ste u mogućnosti da ga primenite i da jedan sistem vrednosti, koji u železnici glasi – dobijamo novac, a nemamo nikakvu odgovornost, da li smo realizovali taj prevoz, da li smo realizovali određenu uslugu, jednostavno mora biti promenjen. Ovaj zakon to samoinicijalno pokreće.
Narednih godinu dana biće potpuni lov u mutnom. Biće godinu dana prilagođavanja. Na šta će to ličiti, videćemo. Ali, to je možda jedan period koji treba dati železnicama, to je važan resurs države Srbije i važno je tih godinu dana što bolje iskoristiti, uvideti prave troškove. Mi danas ne znamo koliko nas košta jedan voz, koliko nas košta jedna njegova trasa. Kada bismo želeli da vidimo koliko to troši struje, koliko troši u broju zaposlenih, njihovim primanjima, ostalim prinadležnostima, to je nešto što je potpuna konfuzija. Trebaće nam tih godinu dana, nadam se ne više, da vidimo kako izgleda stanje u železnicama.
Ne delim optimizam ostalih kolega poslanika. Podsećam da je ovaj zakon iznuđen, da bi do prvog juna, da ga nismo usvojili, upali u velike probleme. Podsećam da zakon nije donet zajedno sa pratećim Zakonom o bezbednosti i to govori o tome koliko je ova vlada zbunjena, koliko ih je vlast zatekla i koliko nisu spremni da ozbiljne stvari preuzmu na svoja pleća. To što vi, ministre, kažete – došli u Vladu. Mnogi zakoni su došli u Vladu pa su se tamo zadržali previše.
Ukoliko do 1. septembra ovaj zakon ne bude stupio na snagu, pričam o Zakonu o bezbednosti, imaćemo novi problem u železnici. 35
Ako mi budemo samo usvajali zakone ne bi li gasili požare, onda tu ni o kakvom razvoju nema govora, ni o kakvoj uštedi, samo o presipanju iz šupljeg u prazno. Mi smo sada svedoci da država osniva novi holding koji će imati nekoliko preduzeća. U perspektivi će se ona odvojiti ili neće, u zavisnosti od toga koju praksu budemo izabrali u budućnosti. Imamo rizik u broju zaposlenih koji će preći u novi holding. Imamo rizik u tome kako ćemo implementirati sve ove zakonske odredbe. Da li je Ministarstvo finansija, ali da li je i vaše ministarstvo spremno da zajedno sa direkcijom iznese jedan ozbiljan posao što pre, rekli smo maksimum godinu dana? To su sve ozbiljni problemi.
Ozbiljni su i problemi, kažem još jednom, što smo uspeli da dođemo u situaciju da ne iskoristimo ovu šansu i donesemo pravi zakon, a ne samo minimum minimuma koji će Brisel odobriti. Ovde se testiralo poverenje EU, pošto i oni daju mišljenje za ovaj zakon i vi ste sami rekli da ima podršku. Testirali smo koji je to minimum koji će oni prihvatiti, zbog toga što nismo spremni i nismo iskreni u promenama koje su neophodne u železnici. To je, da tako kažem, pravi razlog zbog koga se ovaj zakon donosi. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Slavica Savić. Izvolite.

Gospodine Jovanoviću, kakve to ima veze sa povredom Poslovnika i sa ovom raspravom, jučerašnja rasprava?

Gospodine Jovanoviću, kakve to ima veze sa povredom Poslovnika i sa ovom raspravom, jučerašnja rasprava?

Gospodine Mitroviću, vi ste tražili repliku ili kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe? Izvolite.

Gospodine Mitroviću, vi ste tražili repliku ili kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe? Izvolite.