Ima reč narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Drage kolege, pre svega, moram da izrazim svoje izuzetno nezadovoljstvo činjenicom da u subotu veče dobijam telegram, gde se za tri popodne zakazuje Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, na kojoj je prva tačka dnevnog reda republički budžet i prateći zakoni. Pošto sam ja u ovoj skupštii od 1993. godine, kao ekonomista, jednostavno, jedan od najvažnijih razloga za moje prisustvo u ovoj sali je upravo ovaj zakon, kojim poreskim obveznicima, odnosno svim građanima zavlačimo ruku u džep i dajemo legitimitet budžetskim korisnicima da troše taj novac. Mi ovde kao 250 odgovornih ljudi treba da damo legitimitet nečijim potrebama, a ne privilegijama. Da bi to moglo da se uradi odgovorno, onako jedino kako ja to kao poslanik SRS i moje kolege mogu da učinim, zaista nije bilo dovoljno vremena, jer u 10 sati preuzeti materijal, a u 21,40 časova o tome argumentovano raspravljati, zaista nije lako.
Međutim, pošto se ništa nije promenilo, nije mi bilo mnogo teško da pregledam ovaj materijal.
Kao i do sada, nerealna procena društvenog proizvoda doprinosi sagledavanju ovog budžeta kao nečega što ne prekoračuje 50% ukupno stvorenog društvenog proizvoda, koji se preraspodeljuje voljom vladajuće stranke, odnosno vladajuće koalicije. Društveni proizvod za prošlu godinu je bio procenjen na nekih 100 miliona. Međutim, vrlo je vešto izbegnuto da se kaže koliko je i ostvaren. Ne bih da se upustim u raspravu ni sa bilo kim u ovoj sali koliko je ostvarenje procenjenog društvenog proizvoda, jer ću doći u nezgodnu situaciju da mi kolege sa ove leve strane, iz leve koalicije priznaju da je veliki deo društvenog proizvoda van legalnih tokova i kao takav nemoguće ga je obuhvatiti ovim brojkama, koje su sadržane u budžetu. To znači, nema čoveka i ja bih mu dala nagradu, koji zna koliki je zaista društveni proizvod, a sigurno nije onih 100 miliona, pa preko njega 10%, na bazi kojih tvrdimo da je učešće javne potrošnje smanjeno.
Sve ono, oko čega sam se sporila sa gospodinom Vlatkovićem, bivšim ministrom finansija, ostalo je na snazi i dan-danas. Da počnem od prihoda. Ako vi na prihodnoj strani u stvaranju budžeta predviđate svega 340 miliona od poreza na dobit preduzeća, ako porez iznosi 25%, to znači da vi priznajete da se u ovoj državi stvara tek oko 1.300.000.000 dobiti. Zašto dozvoljavate i to sistemski dozvoljavate da mnogo veliki iznos društvenog proizvoda odnosno profita i dobiti ostaje van oporezivih tokova, van kanala? Mislim da ne treba da idemo putem države, koja će gro svojih prihoda, na bazi kojih će alimentirati budžetske korisnike, na bazi poreza na lična primanja, koja su minimalna i svi vi, koji ovde primate platu možda ne znate, ali znate od svog komšiluka da su te plate oko 200-300 i 500 dinara. Jedva da se neko može pohvaliti platom od 1.000 dinara. Sve su one oporezive i pet godina unazad pričamo da je odnos poreza i doprinosa na ova primanja 1:1, a on to još uvek nije.
I dalje nam dajete stavku "Ostali prihodi", gde se pominje neka cifra od 732.420.000 nerazloženo. Ponavljam i ne mrzi me da to ponovim šesti put u ovoj sali da nam ne možete ovako nerazloženo davati prihode, ma koliko se pravdali novim kontnim planom. Jer, tu ulaze prihodi od izdavanja u zakup nepokretnosti, kojima država Srbija, Republika Srbija gazduje. To je sve ono što se naplati od izvršenja krivičnih sankcija u prekršajnom postupku, znači zaplena iz takvih postupaka, kao i kamate na depozite po viđenju javnih fondova budžeta. Zašto govorim da je ta ovog puta izuzetno velika cifra ostala van uvida i dometa? Ako u jednom malom gradu kao što je Kraljevo postoji opšti problem, ako se takvi budžeti sele iz "Jugobanke" u "Delta banku", jer je na njih kamata 2,5% mesečno, zašto to nama nije ovde neko prikazao? Pa je umanjio ovaj iznos za gotovo 50% u odnosu na prošlogodišnji iznos. To je izuzetno veliki prihod.
Znači, planirate da neće biti krivičnih sankcija ili više nemate imovinu koju izdajete u zakup, da bi na osnovu toga mogli da alimentirate potrebe budžetskih korisnika. Znači, nedozvoljivo je ostaviti nerazloženo ovu vrstu prihoda.
I još nešto, dvojna politika budžeta. Ona koja je na uvidu javnosti i poslanicima i ona, koju stvarno vodite, to je naša stvarnost. Optuživao me je gospodin Vlatković da nije istina da se deficitarno finansira budžet. Ja to tvrdim i dan danas.
Predlog, koji imate pred sobom, govori o 303 miliona duga, koji treba vratiti, koji se zakonom o saveznom budžetu i ovim zakonom prolongira od 1993. godine, od kada sam ja u ovoj skupštini, ovoga puta do 2002. godine. Nemojte se ponašati kao nesolidni dužnici i kao nepošteni ljudi, govoriti da finansirate budžetske korisnike iz realnih izvora, jer to jednostavno nije istina. I to ovaj papir pokazuje, ma koliko ga nam kasno dali na uvid.

Ima reč narodni poslanik Živorad Tiosavić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Miković

Dame i gospodo narodni poslanici, vi znate da ja nemam običaj da za govornicu donosim nikakve papire, jer mogu da zapamtim otprilike onoliko koliko je potrebno da se pamti, ali ovaj put sam prinuđen. Danas sam u više navrata pokušao da animiram predsednika Skupštine da mi da reč, da mu ukažem da je Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja zakazao na neregularan, odnosno na  nelegitiman način, kršeći Poslovnik, jer se pozvao na član 82. stav 1., gde se kaže: Predsednik Narodne skupštine pismenim putem određuje dan i čas održavanja sednice Narodne skupštine sa predlogom dnevnog reda najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica. Ja sam poziv sa dnevnim redom dobio 26. i koliko znam da računam, od 26. do 29. ima tačno tri dana, gospodine predsedniče, a ne sedam dana. A zašto je predviđen ovaj minimum od sedam dana? Da bi mi poslanici mogli da se pripremimo, da ne bi izlazili za ovu govornicu da improvizujemo, a pogotovo o ovako važnim zakonskim projektima, kakav je na primer budžet Republike Srbije. Šta da ja sad govorim o budžetu, kad nisam, moram da priznam i gledaocima i slušaocima, jer se nadam da se ovo večeras prenosi, ni stigao da pročitam, ne zato što sam lenj, nego jednostavno nisam imao vremena, jer mi je ovakav važan dokument uručen pre nekoliko časova.
O ovom budžetu ja ću govoriti sa dva aspekta. Predviđeno je oko 15.900.000.000 i ja sam to pokušao da prevedem u dolare i to iznosi 1.830.000.000 dolara. S obzirom da je budžet jedne države ogledalo ekonomske moći te države, moja patriotska osećanja su ovim iznosom veoma povređena.
Ne znam da li postoji država u Evropi koja svojim budžetom predviđa manja sredstva, uključujući tu i Andoru, San Marino, Lihtenštajn i ove druge manje državice, odnosno najmanje državice u Evropi. To je jedan aspekt ovog budžeta.
Drugi, koji predstavlja paradoks jeste da su i ovo nerealna sredstva i da ja nažalost ne vidim poreskog obaveznika, niti grupe poreskih obaveznika u ovoj zemlji koji mogu napuniti ovu prihodnu stranu od 1.830.000.000 dolara, jer je isceđeno sve što je moglo da se iscedi, a vi znate ko je bio na vlasti poslednjih 10 - 50 godina.
Ako jedan od vaših bivših predsednika Vlade, čini mi se da se zvao Radmilović, čovek da bi slikovito objasnio šta ga kao predsednika Vlade čeka kod sastavljanja budžeta, ekonomsku situaciju u svoje vreme u ovoj istoj zemlji je nazvao suvom drenovinom, aludirajući na poznatu epsku pesmu - gde je samo Kraljević Marko bio sposoban da iscedi neku kap iz te suve drenovine. Sadašnja ekonomska situacija, meni je teško da priznam kao Srbinu i patrioti, je u ovoj zemlji još teža, tako da mu ni Musa Kesedžija sada ne bi mogao pomoći, koji je kako se opet zna iz neke epske pesme bio još veći junak od njega.
Predsednički kandidat i savezni ministar za inostrane poslove oslobodio je u predizbornoj kampanji seljake poreza za 1994. i 1995. godinu. Da sam bio njegov savetnik, ja mu ne bih savetovao da u ovoj zemlji oslobađa poreza, već siromaštva. Cilj vlasti jeste da svoje poreske obaveznike ne oslobađa poreza već siromaštva.

Vreme.

Koje vreme.

Isteklo pet minuta.

Tačno vreme je da poreski obaveznici stanu na noge u ovoj zemlji. Da možemo uzeti umerene poreze od njih, a to vreme će doći onda kada na vlast doću srpski radikali.

Ima reč Milan Miković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, predložen budžet je realan i nije realan istovremeno. On je realan ukoliko već u prvom kvartalu nastupajuće godine dođe do punopravnog povratka Srbije i Jugoslavije u međunarodnu zajednicu, čega nema bez punog poštovanja svih odredaba Dejtonskog sporazuma, harmoničnih odnosa između Srbije i Crne Gore, kao i naših odlučnih poteza da na demokratski način, isključivo u okviru Srbije, pristupimo otklanjanju opasnih tenzija na Kosovu i Metohiji.
Ako se zaputimo ovim smerom, na čemu insistira SPO, ako pristupimo korenitim demokratskim promenama političkog i ekonomskog sistema, onda će priliv stranih sredstava i kapitala, osposobljavanjem većine preduzeća svih sektora, razvojem pre svega malih i srednjih preduzeća u zemlji, brzim oporavkom poljoprivrede i novcem dobijenim od privatizacije državni budžet biti popunjen, a doći će i do rasta prihoda po budžetima opština i gradova.
Međutim, ukoliko ne uslede sve ove hitne promene, koje su u našem državnom i nacionalnom interesu, predviđen budžet biće nerealan i prekratak da podmiri narastajuću socijalnu bedu, a o napretku privrede i novim investicija neće biti ni govora. U svakom slučaju, prvorazredna briga nam moraju biti socijalno ugrožene kategorije stanovništva i održavanje osnovnih funkcija naših opština i gradova.
Danas moramo da delimo siromaštvo, pa je i svaka vaga siromašna. SPO je za to da novom, mudrom i odgovornom politikom stvorimo uslove za proizvodnju bogatstva i deobu bogatstva.
Danas pre podne smo glasali o čitavom nizu predloga, da se stave na dnevni red predlozi određenih zakona. Naišli smo na jedan ozbiljan otpor jednog dela narodnih poslanika. Predloženi su zakoni mimo budžeta, koji imaju po jedan, dva, tri, četiri člana.
Prema tome, jasno je da problemi kod budžeta zaista mogu da traže nešto u pogledu čega bismo mogli da kažemo - kratko nam je vreme, a kratko je vreme za sve, ali u pogledu ovih zakona, koji svaki konkretno je u službi toga, da stignemo do veće sume novca, do zadovoljavanja određenih potreba je apsolutno od posebnog značaja.
Zakon o korišćenju sredstava agrarnog budžeta ima jednu izuzetno važnu stvar, jer u svojoj odredbi člana 2. određuje - da će Narodna skupština, a ne Vlada, odlučivati zašta će se koristiti određena sredstva koja su tu u zakonu predviđena.
Pod drugim zakonom, o učešću opština i gradova u porezu na promet u 1998. godini, direktno se dovodi u pitanje funkcionisanje gotovo svih naših opština, gotovo svih naših gradova i to je pitanje od egzistencijalnog interesa za sve sredine i za sve te ljude koji žive na tom prostoru.
Sledeći zakon je zakon o kome je ovde bilo reči, Zakon o izmeni i dopuni zakona o akcizama i porezu na promet.
Molim vas, u tom pogledu je dato puno obrazloženje. To je 3% koji su se pominjali ovde, gde je izričito navedeno da se ne radi o nečemu što je vezano za određeni grad, već da se radi o nečemu što se odobrava po posebnom programu na koji daje saglasnost i Vlada Republike Srbije.
Sledeći zakon na koji je ukazano je Zakon o porezu na dohodak građana. Da li je nevažna stvar da li će se ovog trenutka kada za to nema uslova, da se zahteva i traži plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana kada te uslove prethodno nismo ostvarili.
(Predsednik opominje poslanika Mikovića na vreme.)
Odmah ću da završim, ja sam i šef poslaničke grupe, pa da iskoristim i to svoje pravo.
Sledeća stvar je pitanje izmene Zakona o posebnoj republičkoj taksi na duvanske prerađevine i alkoholna pića, gde je takođe izraženo protivljenje tome da se ovaj zakon proširi i na sledeću godinu. Tu se ostvaruju sredstva koja treba da predstavljaju izvor prihoda Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih i Republičkog fonda zemljoradnika. Da li su to nevažne stvari, da li je nevažna stvar i za građane Kraljeva, da li će imati mogućnosti da završe izgradnju i opremanje svoje hirurške bolnice, zašta je do sada postojao zakon i zašta se sada traži.
Prema tome, radilo se o izuzetno ozbiljnim zakonima, radilo se o nečem što dira u egzistenciju raznih sredina, raznih ljudi, raznih građana i u takvoj jednoj situaciji ne možemo drukčije da protumačimo ni činjenicu zašto postoji protivljenje protiv predloga zakona koje smo pomenuli i gde se govori o Zakonu o akcizama i porezu na promet od ovih na teritoriji Beograda. Pa, zar smo spremni da budemo protiv Beograda, protiv građana Beograda samo zato što smo protiv Srpskog pokreta obnove.