Gospodine predsedniče, dame i gospodo, suočeni smo sa činjenicom da su dve najveće političke grupacije na osnovu rezultata izbora postigle dogovor da formiraju Vladu. Ništa neobično, možda čak i normalno, ukoliko na osnovu toga može da se formira politika unutar ove Republike koja će biti na korist narodu.
Mi znamo, narod je ovako rekao i mi tu volju naroda moramo da poštujemo i verovatno će u tom pogledu i rezultati glasanja za Vladu biti takvi. Međutim, ja ću se zadržati na onom delu koji predstavlja program ove Vlade i na proceni o realnosti jednog takvog problema.
Mislim da se nalazimo u situaciji kada ne možemo biti optimisti kako je to gospodin mandatar ili dosadašnji predsednik Vlade. Situacija u zemlji je teška i preteška, objektivno se nalazimo u situaciji da zaista treba naći put ili treba naći tračak svetlosti za kojim treba krenuti da bismo izašli iz situacije u kojoj se nalazimo. Svi moramo biti odgovorni, i oni koji će od danas sedeti u prvim dvema klupama, i svi mi ostali koji se nalazimo u ovom parlamentu, i svi ostali koji se nalaze van ove zgrade. Jer, dozvolite, problemi su takvi da ni jedna vlada sama ne može da nađe rešenja za takvu situaciju. Prema tome, moći će da se radi normalno uz puno poštovanje i onih koji vode i onih koji predlažu i onih koji se tome suprotstavljaju, a ako tako nešto uspemo da uradimo, onda smo nešto i uradili. Ne mnogo, ne sa velikim planovima da ćemo sve to ili mnogo toga ostvariti, ali da se nalazimo, svi da se nalazimo sa obema nogama na zemlji i da budemo svesni da ne može ovo sve što je ovde rečeno, ne može objektivno da se ostvari. Mi moramo puteve u svet i zajedno sa svetom da nađemo, i da li će to biti ova vlada, ove stranke, druge stranke, svi mi zajedno, to je već posebno pitanje i drugo pitanje.
To je pitanje ono naše osnovno ovog trenutka, jesmo li bar na tim preteškim poslovima spremni da zajednički nešto uradimo ili ne. Vidite, ovde se govori i upotrebljen je izraz - brži dolazak stranog kapitala. Da li iz ovog programa, iz ovog što je ovde rečeno, iz onog što je radila dosadašnja Vlada, da li je išta urađeno ozbiljno, temeljno urađeno u tom pravcu? Bojim se da nije. Moguće je da grešim, moguće je da moji zaključci nisu pravi, a ja ne verujem da sa ovakvim programom, neću da govorim o sastavu Vlade, jer zaista ne bi bilo korektno prema jednom nizu ljudi koji do sada nisu bili u prilici da se pokažu, da kažem da sumnjam, ali, dozvolite ja zaista lično sumnjam da rezultati mogu da budu dobri. Verujte, svim srcem bih želeo da pogrešim u ovom svom zaključku. Svim srcem bih želeo da se iz ove situacije, sa ovom vladom ili malo drukčijom Vladom, ili sasvim drugačijom Vladom izađe, i svi mi to želimo, ili veliki broj ljudi to želi. I oni koji će danas ovde govoriti u prilog i oni koji će govoriti protiv ovog predloga ili protiv ovog programa. Vidite, još je upotrebljen jedan izraz - preuzimanje dela dugova kod transformacije određenih preduzeća od strane države. A mi smo jedan takav zakon pre neki dan usvojili u Saveznoj skupštini, a Federacija je preuzela na sebe jedan deo dugova, poljoprivrednih organizacija i organizacija iz turizma.
Da li imaju Federacija ili Republika ikakvih sredstava kojima na sebe mogu da preuzmu takvu obavezu? Bojim se da nemaju, bojim se da je to odgovor, jedini mogući odgovor ali odgovor, koji treba da posluži za jednu rečenicu ili ipak da se na neki način nešto obrazloži. Vidite, očekivali smo zaista smo očekivali da će neko ovde na ozbiljan način ili pružiti mandataru podatke o tome, kakva su rešenja, ali ozbiljno kakva su rešenja predviđena samo za dve stvari.
Jedno je za pitanje zapošljavanja u ovoj zemlji i drugo je za pitanje za razrešenje problema onih ljudi koji su danas penzioneri i onih koji će to sutra biti.
To su dva izuzetno krupna pitanja i to su dva pitanja koja su nesumnjivo tražila da ovde dobijemo neko objašnjenje, ne samo za nas, već za one koji se svaki drugi ili svaki treći dan pojavljuju na ulicama, pojavljuju se sa opravdanim zahtevima da već godinama to pitanje postoji, da je to ovog trenutka egzistencionalno pitanje i da za rešavanje tih pitanja nema odlaganja, nikakvog odlaganja, i ne za mesece, već za dane. To su ozbiljna pitanja, to su i te kako teška pitanja i to su pitanja o kojima bi trebalo razgovarati. Gospodin Ratko Marković predložen je za jednog potpredsednika ovde, a ovog trenutka bi jako bilo interesantno da smo čuli samo nekoliko rečenica o tome, hoćemo li Ustav da menjamo, hoćemo li Ustav da usklađujemo sa Ustavom Jugoslavije, hoćemo li da pravimo zakonodavstvo koje će nesumnjivo popunjavati jedanim zakonom drugi zakon? Hoćemo li na tom planu apsolutno nešto da uradimo i da li je moguće kosovski problem, ovako kako se danas razrešio, razrešiti ga samo u okvirima ustavnih odredaba koje imamo ili je i tu potrebno nešto da se uradi? Da li je Skupština onakva kakva je formulisana u Ustavu, da li je odgovarajuća onoj Skupštini o kojoj se govori, ne jedna stranka već mnoge stranke o tome govore, kako bi na neki način moglo da bude obezbeđeno i sa jedne strane položaj ljudi koji pripadaju jednoj naciji i položaj ljudi koji pripadaju drugim nacijama? Za sve to bi nesumnjivo bilo potrebno ovde na jedan ozbiljan i odgovoran način dati neka objašnjenja koja bi u ovoj celoj situaciji bila odgovor na neko pitanje.
I samo još jedno pitanje.
Molio bih vas da nam odgovorite, ako je to ikako moguće, da li je, ja sam u ovom trenutku, za razliku od svega predhodnog, subjektivan, ja sam iz Pančeva, i molio bih vas da nam odgovorite - da li je predlog za gospodina Todorovića rezultat toga što hoćemo da potvrdimo jednu odluku kojom se ide na ukidanje naših škola? Hvala.
