Poštovani narodni poslanici, otvaram Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini.
Prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 200 narodnih poslanika.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, utvrđeno da je u sali prisutno dovoljno narodnih poslanika, i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da sam odobrio odsustvo sledećim narodnim poslanicima: Miroslavu Dramliću, Zoranu Jovanoviću, Branislavu Pomoriškom, Radivoju Papoviću i Slaviši Krstiću.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da je o održavanju ove sednice obavešten predsednik Republike Srbije.
Takođe obaveštavam da su pozvani da ovoj sednici prisustvuju: Mirko Marjanović, predsednik Vlade Republike Srbije i kandidat za predsednika Vlade, potpredsednici i ministri u Vladi Republike Srbije, predsednik Ustavnog suda Srbije, predsednik Vrhovnog suda Srbije, Republički javni tužilac i predsednik Privredne komore Srbije.
Uručen vam je zapisnik sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini, održane 19. i 20. februara 1998. godine.
Da li ima primedbi na zapisnik? (nema)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Prvog vanrednog zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini, održane 19. i 20. februara 1998. godine.
Zaključujem glasanje i saopštavam: Za je glasalo 209, protiv niko, uzdržanih 5, nije glasalo 7, ukupno je prisutan 221 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila zapisnik sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini, održane 19. i 20. februara 1998. godine, bez primedbi.
Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda.
Kao što ste videli u sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, predložio sam samo jednu tačku dnevnog reda - Izbor Vlade Republike Srbije.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlozima za donošenje akata po hitnom postupku i o predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda.
Vlada Republike Srbije predložila je da se u dnevni red sednice, kao druga tačka, uvrsti i, po hitnom postupku i razmotri Predlog deklaracije o narodnom jedinstvu, koji je podnela Narodnoj skupštini 23. marta 1998. godine.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Vlade Republike Srbije da se u dnevni red ove sednice, kao druga tačka, uvrsti i po hitnom postupku razmotri Predlog deklaracije o narodnom jedinstvu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: Za je glasalo 195, protiv 4, uzdržanih 5, nije glasalo 9, ukupno je prisutno 213 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog većinom glasova.
Narodni poslanici Nenad Čanak i Ratimir Svirčević, predložili su da se, po hitnom postupku, razmotri Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora za utvrđivanje okolnosti pod kojima je došlo do pogibije civila na području Drenice tokom antiterorističke akcije MUP-a Srbije u periodu od 2. do 9. marta 1998. godine, koji su podneli Narodnoj skupštini 16. marta 1998. godine.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog narodnih poslanika Nenada Čanka i Ratimira Svirčevića da se, po hitnom postupku, razmotri Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora za utvrđivanje okolnosti pod kojima je došlo do pogibije civila na području Drenice tokom antiterorističke akcije MUP-a Srbije u periodu od 2. do 9. marta 1998. godine.
Zaključujem glasanje i saopštavam: Za je glasalo 33, protiv 161, uzdržanih 6, nije glasalo 14, ukupno je prisutno 214 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Predlozi za proširenje dnevnog reda.
Narodni poslanici dr Fevzija Murić i Šemsudin Kučević, predložili su da se u dnevni red sednice uvrsti Predlog odluke o obrazovanju komisije za ispitivanje otmice i sudbine putnika iz autobusa na liniji Sjeverin-Priboj 22. oktobra 1992. godine i putnika iz voza broj 671 na liniji Beograd-Bar 27. februara 1993. godine, koji su podneli Narodnoj skupštini 2. marta 1998. godine.
Da li narodni poslanik dr Fevzija Murić, kao prvopotpisani predlagač, želi reč?

Gospodine predsedniče, kolege poslanici,  predlog za dopunu dnevnog reda, povodom otmice putnika iz autobusa na liniji Sjeverin-Priboj i putnika u vozu broj 671 na relaciji Beograd-Bar, podneli smo pre svega iz moralnih, etičkih i civilizacijskih razloga. Smatramo da posle pet godina treba da se građanima i pre svega porodicama otetih građana da istina šta je sa nestalim licima.

Iz tog razloga smatramo da ćete ovaj naš predlog uvažiti, a kasnije u diskusiji upoznati se sa još nekim detaljima, koji su još uvek nepoznati. Hvala.

Zahvaljujem. Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog narodnih poslanika dr Fevzije Murića i Šemsudina Kučevića da se u dnevni red sednice uvrsti Predlog odluke o obrazovanju komisije za ispitivanje otmice i sudbine putnika iz autobusa na liniji Sjeverin-Priboj 22. oktobra 1992. godine i putnika iz voza broj 671 na liniji Beograd-Bar 27. februara 1993. godine.
Zaključujem glasanje i saopštavam: Za je glasalo 43, protiv 170, niko nije uzdržan, nije glasalo šest, ukupno je prisutno 219 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Saglasno odredbama Poslovnika Narodne skupštine, sve prihvaćene tačke uvršćuju se u dnevni red sednice po redosledu njihovog predlaganja, odnosno prihvatanja.
O predlozima prihvaćenih akata nadležni odbori, odnosno Vlada Republike Srbije podneće svoje izveštaje, odnosno mišljenja u toku trajanja sednice.
Pošto smo se izjasnili o svim predlozima o donošenju akata po hitnom postupku, odnosno za izmene i dopune predloženog dnevnog reda, potrebno je da se izjasnimo o dnevnom redu sednice u celini.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: Za je glasalo 196, protiv 11, uzdržanih osam, nije glasalo tri, ukupno je prisutno 218 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini u celini.
D n e v n i r e d:
1. Izbor Vlade Republike Srbije,
2. Predlog deklaracije o narodnom jedinstvu (hitan postupak).
Pre prelaska na rad po dnevnom redu ovog zasedanja, potrebno je da Narodna skupština donese odluku o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Uručen vam je Predlog odluke, koji je podneo Administrativni odbor.
Otvaram jedinstven pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (ne)
Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (ne)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem jedinstven pretres Predloga odluke.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zaključujem glasanje i saopštavam: Za je glasalo 214, protiv niko, uzdržanih dva, nije glasalo četiri, ukupno je prisutno 220 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog odluke o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Predlazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – IZBOR VLADE REPUBLIKE SRBIJE
Primili ste predlog kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije, koji je saglasno članu 83. Ustava Republike Srbije, podneo predsednik Republike Srbije Milan Milutinović.
Kandidat za predsednika Vlade, Mirko Marjanović, pismom od 17. marta 1998. godine, obavestio me je da je obavio konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka povodom formiranja Vlade Republike Srbije i da je spreman da pred Narodnom skupštinom izloži program i predloži sastav Vlade Republike Srbije.
Na taj način, a saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi Republike Srbije i Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije , stekli su se uslovi da:
- kandidat za predsednika Vlade iznese pred Narodnom skupštinom svoj program i predloži sastav Vlade Republike Srbije (član 92. stav 1. Ustava Republike Srbije),
- otvorimo pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade (član 186. Poslovnika),
- prilikom izbora Vlade utvrdimo broj potpredsednika Vlade i broj minstara bez portfelja i izaberemo predsednika i potpredsednike Vlade i ministre u Vladi (član 73. tačka 10. Ustava Republike Srbije, član 5. Zakona o Vladi Republike Srbije i član 187. Poslovnika) i da
- članovi Vlade polože zakletvu (član 6. Zakona o Vladi Republike Srbije).
Molim Mirka Marjanovića, kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije, da pred Narodnom skupštinom iznese program i predloži sastav Vlade Republike Srbije.
Izvolite. Ima reč kandidat za predsednika Vlade Republike Srbije Mirko Marjanović.

Uvaženi narodni poslanici, predsednik Republike Srbije, gospodin Milan Milutinović, poverio mi je mandat za sastav Vlade Republike Srbije, čije ću vam članove nakon svestranih konsultacija, koje sam obavio, danas predložiti.
Dozvolite da pre izbora Vlade obrazložim njen program.
Program Vlade Republike Srbije predstavlja operacionalizaciju široke platforme državnih, nacionalnih, ekonomskih i socijalnih ciljeva, oko kojih je postignuta puna saglasnost u razgovorima predsednika Srbije sa prvacima parlamentarnih stranaka. Ostvarivanje tih ciljeva okupiće sve konstruktivne, demokratske, patriotske snage u Srbiji, a Vlada narodnog jedinstva biće angažovana na njihovoj realizaciji.
Prioriteti tog programa su privredni razvoj, ekonomski razvijena, jedinstvena i stabilna Srbija, kao i garant jake Jugoslavije; Kosovo i Metohija kao neotuđivi deo Srbije i unutrašnje pitanje naše zemlje; sprovođenje Dejtonskog sporazuma; jačanje Republike Srpske i brojnih veza Srbije i SR Jugoslavije sa Republikom Srpskom; vraćanje članskih prava našoj zemlji u međunarodnim organizacijama i institucijama i aktivno postavljanje prema integracionim procesima u Evropi, kao i dalje unapređenje dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje.
Vlada još jednom potvrđuje rešenost za jačanje SR Jugoslavije kao federacije Srbije i Crne Gore, zasnovane na ravnopravnosti građana i republika članica. Vlada Srbije je uverenja da jedino jedinstvena i stabilna Srbija obezbeđuje jaku SR Jugoslaviju i njenu punu afirmaciju.
Kosovo i Metohija su koren i osnova srpske državnosti i nacionalne samobitnosti srpskog naroda. Kosovo i Metohija su sastavni i neotuđivi deo Srbije, a zbog svoje nacionalne, istorijske, kulturne, privredne i druge posebnosti ima po Ustavu Srbije prava političko-teritorijalne autonomije. Ubeđeni smo da se otvorenim, bezuslovnim dijalogom sa predstavnicima albanske nacionalne manjine i drugih manjina, koje žive u ovoj našoj pokrajini, mogu naći najbolja rešenja za ostvarivanje ljudskih i građanskih prava, kao i prava pripadnika nacionalnih manjina po najvišim standardima UN, OEBS i Saveta Evrope.
Srbija pravi jasnu razliku između terorista i terorizma na jednoj i pripadnika albanske nacionalne manjine na drugoj strani. Terorizam prema građanima, pripadnicima srpskog i crnogorskog naroda, Albancima i policiji na Kosovu i Metohiji predstavlja klasično nasilje. Sve pokušaje separatizma, secesionizma i terorizma Vlada će suzbijati svim legitimnim merama, kako to rade sve države u svetu, koje se suočavaju sa ovim zlom.
Nacionalne manjine treba da koriste sva prava po najvišim međunarodnim standardima, ali nigde u svetu, pa ni kod nas one ne mogu biti osnov za prekrajanje državne teritorije.
Ukupnom politikom Vlada će i ubuduće obezbeđivati uslove za stabilan politički, ekonomski i kulturni razvoj, izgrađivanje odnosa tolerancije i poverenja između svih građana na Kosovu i Metohiji. U realizaciji tih ciljeva delovaće svi državni organi, a posebno Direkcija za razvoj nerazvijenih područja, čije je sedište u Prištini i kojoj Vlada obezbeđuje sredstva za efikasno delovanje.
Spremnost Vlade potvrđena je i potpisivanjem Sporazuma o normalizaciji sistema obrazovanja na Kosovu i Metohiji. Dosledno sprovođenje Dejtonskog mirovnog procesa i dalje ostaje naše trajno opredeljenje. Mir, harmoničan razvoj i prosperitet mogu se obezbediti samo ako se dosledno poštuje puna ravnopravnost Republike Srpske i Muslimansko-hrvatske federacije i tri konstitutivna naroda - Srba, Hrvata i Muslimana.
Mi smo zainteresovani za puno poštovanje tih principa, jer je to uslov za očuvanje mira, stabilnosti i ostvarivanja vitalnih interesa srpskog naroda. Zalažemo se da Savezna Republika Jugoslavija na osnovu Sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima i Sporazuma o dvojnom državljanstvu, nastavi da sa Republikom Srpskom jača veze u svim oblastima saradnje - privredi, trgovini, saobraćaju, prosveti, kulturi i sportu.
Savezna Republika Jugoslavija se svojom konstruktivnom i miroljubivom politikom afirmisala kao faktor mira, stabilnosti i dobrosusedstva u regionu i u Evropi. Sa Jugoslavijom u okviru evropskih organizacija, institucija, ciljevi evropske bezbednosti i saradnje na jugoistoku Evrope potpunije i brže će se ostvarivati. Republika Srbija ima prvorazredan interes za uključivanje Savezne Republike Jugoslavije u regionalne i evropske integracione procese. Naš interes je ubrzana normalizacija odnosa Savezne Republike Jugoslavije i Evropske unije. Interes je Srbije da autonomne trgovinske mere, koje su prošle godine odobrene, pa suspendovane, budu hitno vraćene i da se otklone neosnovana politička uslovljavanja. Neosporno je da smo mi sastavni deo Evrope. Otvorenošću granica za slobodan protok ljudi i roba, kapitala, dobrosusedskim odnosima, formiranjem zona slobodne trgovine, to konkretno i potvrđujemo i to je pravi put za puno aktiviranje ljudskih, privrednih, geostrateških potencijala naše zemlje. U Republici Srbiji su u toku krupne društvene i ekonomske reforme i bilo kakvi pokušaji držanja na distanci, politikom dvostrukih standarda, nisu u interesu ni Savezne Republike Jugoslavije ni Evrope.
Poštovani narodni poslanici, Vlada Srbije kojoj upravo ističe mandat, pamtiće se po nekoliko strateških rezultata. Pre svega, negativne proizvodne trendove preokrenula je u pozitivne, haotično stanje u privređivanju i životu građana pretvorila je u ekonomsku i socijalnu stabilnost i rast standarda. Ekonomski mehanizam, blokiran sankcijama i drugim teškoćama, pokrenula je na principima moderne, tržišne privrede i socijalne države. Na kontinuitetu pozitivnih rezultata u oblasti privrednog rasta, ekonomsko-socijalne stabilnosti i započetih reformi, iz protekle četiri godine, definišemo nove i ambicioznije ciljeve privrednog i društvenog razvoja. Društveni proizvod će do kraja ove i u narednoj deceniji rasti prema projekcijama na kojima se zasniva strategija razvoja Republike od oko 7% godišnje i to je natprosečno i u odnosu na razvijene zemlje i zemlje u tranziciji. Ovaj rast biće zasnovan na povećanju rasta u industriji i poljoprivredi, saobraćaju, građevinarstvu i sektoru usluga, uz dinamičan rast iz svih ostalih delatnosti.
Cilj nam je da krajem posmatranog perioda u pogledu društvenog proizvoda uhvatimo korak sa srednje razvijenim zemljama. Na sadašnjem nivou razvijenosti ciljevi privrednog i društvenog razvoja mogu se uspešno ostvarivati kvalitativnim faktorima privređivanja, primenom kriterijumima racionalnosti i efikasnosti, ukratko na reformskim principima.
Vlada narodnog jedinstva će i u narednom periodu nastaviti sa politikom kontinuiteta, čija su osnovna uporišta stabilnost, privredni rast i ubrzanje reformskih procesa, a pre svega u oblastima svojinske transformacije, prestruktuiranjem privrede i banaka, bržeg otvaranja prema svetu, socijalnih funkcija države.
Zakon o svojinskoj transformaciji i Zakon o koncesijama na republičkom nivou je u najvećem delu zaokružio tržišni orijentisan privredni sistem. Ovim zakonima stvorena je osnova za povećanje efikasnosti privređivanja, brži dolazak inostranog kapitala, veću efikasnost i konkurentnost naših preduzeća i jačanje finansijske discipline. Definisani su mehanizmi neophodni za realizaciju svojinske transformacije, koja će biti otvorena za javnost i pod punom kontrolom Narodne Skupštine. Očekujemo da četiri do pet miliona stanovnika Srbije, radnici, seljaci, penzioneri, profesori i svaka porodica postanu akcionari, čime se naglašava sveobuhvatnost i pravičnost ovog procesa. Svojinsko prestruktuiranje javnih preduzeća odvijaće se u skladu sa strateškim pravcima razvoja i modernizacije velikih infrastrukturnih sistema, mogućnostima povezivanja u šire integracione tokove u Evropi i njihove profitabilnosti. Novac od svojinske transformacije ovih preduzeća usmeravaće se preko Republičkog fonda za razvoj u razvojne svrhe i za realizaciju socijalnog programa. Prava je ona socijalna politika koja omogućava nova radna mesta, da svako radom ostvaruje sredstva za svoje potrebe i život.
Svojinska transformacija velikih preduzeća od strateškog interesa zavisiće od mogućnosti njihove ekonomsko - finansijske konsolidacije. Kada je reč o preduzećima koja će se transformisati po posebnom programu Vlade, njena uloga će biti u odobravanju programa svojinske transformacije ovih preduzeća i u pružanju podrške pri ugovaranju. Ona preduzeća koja trenutno nisu interesantna za investitore, jer zahtevaju ekonomsko-finansijsku konsolidaciju, država će pomoći iniciranjem procesa prestruktuiranja potpuno kroz Fond za razvoj ili preuzimanjem dela dugova. Izmena privredne strukture u pravcu većeg učešća sektora usluga i većeg značaja malih i srednjih preduzeća, kao i sanacija banaka i finansijskog sistema u celini, osnova su za stvaranje kritične mase tržišta, prilagođenih fleksibilnih i efikasnih preduzeća. Ta preduzeća su iz perioda sankcija izašla sa manjim teretom teškoća i bolje prilagođena otežanim uslovima privređivanja. Zahvaljujući tržišno orijentisanom privrednom sistemu, svojinskoj transformaciji i razvojnom podsticaju, razvoj malih i srednjih preduzeća biće još brži.
Vlada Srbije će se zajedno sa Saveznom vladom i Narodnom bankom Jugoslavije u punoj meri angažovati pri prestruktuiranju i sanaciji bankarskog sistema, a sadašnja mreža bankarskog sistema je predimenzionirana i poseban problem su posebne banke koje su opterećene dugovima i nenaplativim potraživanjima, a nemaju sopstvene snage da se prilagode otežanim uslovima na finansijskom tržištu. Vlada Srbije podržava Narodnu banku Jugoslavije na sprovođenju čvrste finansijske discipline, što podrazumeva pokretanje stečaja i likvidacije banaka u slučaju nepoštovanja propisa. Sanacija banaka zahteva i jačanje kontrole i funkcije, uključujući i povećanje limita za otvaranje banke, širenja modaliteta plasmana, obezbeđenje osiguranja depozita i plasmana, osposobljavanje agencija za sanacije banaka.
Politika većeg otvaranja prema međunarodnom okruženju podrazumeva izrazitu izvoznu orijentaciju i liberalizaciju spoljno-trgovinskog režima daljim snižavanjem kvantitativnih ograničenja i usklađivanjem sa standardima svetske trgovinske organizacije. To će delovati stabilizaciono na cene i snabdevenost domaćeg tržišta, strukturno prilagođavanje domaće privrede i povećanje njene efikasnosti i konkurencije. Ostvarivanje socijalnih prava spada među prioritete Vlade narodnog jedinstva. Uslov da se ti ciljevi ostvare su još brži privredni rast i reforme u oblasti penzionog i zdravstvenog sistema i ostalih sistema javne potrošnje. Novi model penzionog sistema zasnivaće se na obaveznom i dobrovoljnom osiguranju. Tekući deficit i dug rešavaće se, pored ostalog, kroz dokapitalizaciju fondova i proces privatizacije društvenih i državnih preduzeća. Reforma sistema penzionog i invalidskog osiguranja doprineće smanjenju stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, jer će dinamiziranjem proizvodnje i porasta zaposlenih i prosečnih zarada tada omogućiti širu osnovicu doprinosa.
Reforma zdravstva neće biti administrativna mera redukcije kapaciteta i kadrova, naglasak je na merama za korišćenje postojećih sredstava na način koji daje maksimalne efekte i zdravstvena zaštita unapređivaće nivo zdravlja građana i čuvaće dostignuti nivo socijalne pravde u toj oblasti. Sistem zdravstvenog osiguranja svima garantuje pravo na zdravstvenu zaštitu. Reformom će se stvoriti bolje mogućnosti za ostvarivanje prava na besplatnu zdravstvenu zaštitu u obimu koji odgovara zdravstvenim potrebama građana, uz obezbeđenje i jednakost građana u ostvarivanju zaštite, nezavisno od njihovih materijalnih mogućnosti i statusnih pozicija.
Uvaženi narodni poslanici, dozvolite mi da vašu pažnju zadržim na osnovnim polazištima ekonomske politike i politike sprovođenja reformi. Ekonomska i razvojna politika polaze od stabilizacionog iskustva u protekle četiri uspešne godine, objektivnih uslova privređivanja i ciljeva kojima težimo.
U protekle četiri godine se jasno pokazalo da su cenovna i valutna stabilnost osnov dinamičnog razvoja. To će za nas i dalje biti prevashodan zadatak. Politika zdravog novca, trošenje samo zarađenog u oblasti javne potrošnje, dalja liberalizacija tržišta, stabilnost cena - garantovaće stabilnost privrednicima, a zaposlenom, primaocu penzije i drugih ličnih primanja da će novac i sutra imati istu vrednost.
Širenjem poreske osnovice, zahvatanjem sive ekonomije i striktnom naplatom obaveza rešićemo povećanje javnih prihoda. Nižim stopama oporezivanja omogućićemo više stope privrednog rasta i tako doći do boljeg i efikasnijeg finansiranja javnih službi.
Predstoji nam da u saradnji sa drugim odgovarajućim institucijama zaokružimo fiskalni sistem uvođenjem poreza na dodatnu vrednost i primenom sintetičkog oporezivanja dohotka građana. Nastojaćemo da kroz davanje koncesija i svojinsku transformaciju javnog sektora ostvarimo dodatne prihode za bolje finansiranje, u prvom redu socijalnog programa.
Narodna banka Jugoslavije će imati našu bezrezervnu podršku u restriktivnoj monetarnoj politici, sa ciljem očuvanja stabilnosti dinara i cena.
Istovremeno zahtevamo da se pooštri finansijska disciplina, jer to smatramo izuzetno važnim za očuvanje dostignute ukupne stabilnosti. Kamatne stope će se i dalje tržišno formirati, s tim što je naše opredeljenje da se eliminišu neopravdani i prekomerni bankarski troškovi. Vraćanje poverenja u bankarski sistem započeće rešavanjem problema deponovane, a nerealizovane devizne štednje građana, kao i bržim dolaskom inostranih afirmisanih banaka.
Obnovili smo industrijsku proizvodnju, a trajni rast će se temeljiti na potpunijem korišćenju postojećih kapaciteta, tržišnoj verifikaciji programa, većem korišćenju savremenih dostignuća nauke i podsticanju ekološki proverenih programa.
Rast proizvodnje namenjene izvozu podržaćemo sredstvima fonda za razvoj, fiskalnim rasterećenjem, pogotovu investicija, kao i rešavanjem problema viškova zaposlenih sprovođenjem socijalnog programa.
U oblasti rudarstva povećanje proizvodnje će se obezbediti boljim korišćenjem kapaciteta, efikasnijom proizvodnjom, smanjenjem troškova poslovanja. U oblasti energetike povećaće se pogonska spremnost kroz povećani obim i kvalitet remontovanja, nastaviti realizacija započetih investicija i obezbediti racionalnije gazdovanje energijom.
Agrar, razvoj sela i bogat seljak bio je i dalje ostaje prioritet naše ekonomske politike i jedan od stubova naše privredne i ekonomske stabilnosti.
Najveću pažnju posvetićemo investicijama, cenama i porezima. Investicije treba da podignu nivo i kvalitet proizvodnje na istom posedu, sa istom radnom snagom. Cene repromaterijala, koji se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji, moraju da rastu sporije od cena finalnih proizvoda seljaka.
Poreska politika mora da stimuliše seljaka na masovnu proizvodnju, sa ciljem da njegovo gazdinstvo ekonomski jača i tako stvara realnu osnovu i perspektivu mladima da ostanu, žive i rade na selu. Kvalitet naših poljoprivrednih proizvoda ima svetski renome. Na svetsko tržište treba da izađemo sa finalnim prozvodima, a ne sirovinama.
Učinićemo sve da selo bude privlačno za život. Gradićemo i dalje puteve, škole, pošte, vodovode, sve da se kvalitet života na selu izjednači sa onim u gradu.
Poljoprivreda je oblast koja je u proteklom periodu dala najveći doprinos očuvanju stabilnosti. Reprogramiranjem i otpisivanjem dugova primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, podsticajima za brži razvoj sela i agrara, dat je snažan doprinos ekonomskoj konsolidaciji ove oblasti.
Osnovu agrarne politike i naredne godine činiće usvojena strategija dugoročnog razvoja poljoprivrede, sela, prehrambene industrije, šumarstva i vodoprivrede. Ciljevi tog razvoja su izmena proizvodne strukture u pravcu povećanja učešća stočarstva, voćarstva, industrijskog i lekovitog bilja, zdrave hrane u proizvodnji.
Finansiranje razvoja i tekuće poljoprivredne proizvodnje vršiće se iz realnih izvora, pre svega iz Agrarnog budžeta koji je oformila prethodna vlada.
To će se relizovati kroz proces razvoja sela, obnove poljoprivredne mehanizacije, proizvodnje radi izvoza, sistem zaštitnih cena i premiranja, finansiranja preko robnih rezervi, korišćenja hartija od vrednosti i drugih oblika podsticaja.
U građevinarstvu ćemo nastaviti tendencije oporavka angažovanjem domaće građevinske operative, proizvođača građevinskog materijala i opreme na izgradnji i završetku započetih kapitalnih objekata infrastrukture.
U cilju pospešivanja izgradnje ovih objekata stimulisaće se davanje koncesija i vlasnički oblici priliva stranog kapitala. Radi što boljeg nastupa na stranom tržištu obezbediće se zajednički nastup građevinara i proizvođača prateće opreme.
Realizacija programa modernizacije saobraćaja i veza ima strateški značaj za Srbiju i Jugoslaviju, jer podstiče ukupan ekonomski rast i razvoj, povećava stepen saobraćajne povezanosti sa Evropom i značajno doprinosi u ukupnim reformskim procesima.
Reč je o projektima modernizacije železničke infrasturkture, gde su najvažniji - nastavak radova na železničkom čvoru Beograd-Novi Sad, izgradnja železničke pruge Valjevo-Lozinica, modernizacija Barske pruge i glavne magistrale Beograd-Novi Sad-Subotica.
Zatim, nastavak izgradnje trans-jugoslovenske mreže auto puteva, dalja modernizacija avio saobraćaja i telekomunikacija. Time će se valorizovati geostrateške prednosti Srbije zbog važnosti međunarodnih saobraćajnih koridora koji povezuje evropski sever i jug, istok i zapad.
Znanje je najveći ulog za treći milenijum. Vlada će i dalje u oblasti obrazovanja voditi politiku jednakih šansi, omogućiti korišćenje informatike i modernih tehnologija, izgrađivati racionalno organizovan humanizovan i potrebama privrede i društva, saobrazan obrazovni sistem.
Obezbeđivanjem materijalnih pretpostavki Vlada će stvarati uslove za afirmaciju škole i poziva nastavnika kao važnih institucija vaspitanja i obrazovanja mladih generacija.
Izdatke za nauku nismo i nećemo tretirati kao potrošnju. Ulaganja u nauku imaju multiplikatorski efekat, jer prožimaju sve oblasti prozvodnje i ukupne društvene aktivnosti.
Zahvaljujući nauci brže ćemo aktivirati naše razvojne prednosti. Vlada će podsticati da tome doprinos daju posebno mladi stručnjaci, koji su spremni da znanja i iskustva primene u svojoj zemlji.
Vlada će, kao i do sada, sve učiniti da se u skladu sa materijalnim mogućnostima društva istaknu vrednosti naše kulturne raznolikosti. To ćemo učiniti ne samo zaštitom naših kulturnih dobara, nego i podsticanjem projekata u ovoj oblasti, koji će Srbiju i naše stvaraoce afirmisati i u Evropi i u svetu.
U svom radu Vlada će, kao i do sada, sarađivati sa Savezom sindikata Srbije, Privrednom komorom Srbije, Savezom penzionera Srbije i ostalim asocijacijama i udruženjima, posebno kada je reč o najvažnijim zakonodavnim inicijativama i rešavanju problema u oblastima za koje su zainteresovani.
Takva praksa pokazala se uspešnom.
Poštovani narodni poslanici, Vlada će i dalje posebnu pažnju posvećivati usavršavanju rešenja koja će obezbediti ostvarivanje striktne podele vlasti i jačanje demokratskih procesa.
U tom smislu poseban značaj pridajemo daljem usavršavanju rešenja u izbornom zakonodavstvu, koja garantuju opšte, jednako i neposredno pravo glasa, tajnost izbora i punu ravnopravnost svih subjekata u izbornom procesu.
Unapređivanjem rešenja koja se odnose na političko organizovanje, finansiranje stranaka, organizovanje javnih skupova, medija itd. ona će se i dalje normativno usaglašavati sa rešenjima demokratskih država, koja su se pokazala najboljim za otvorenost političkih procesa, učešće i uticaj građana u njima.
Očekujem da i ostali subjekti, političke stranke, mediji, i druge organizacije i udruženja jačaju svest i praksu političke kulture, dijaloga i tolerancije.
Ustav i važeće zakone dosledno ćemo poštovati. Nedostatke u pozitivnim propisima otklanjaćemo i usavršavati u cilju potreba privrednog i demokratskog razvoja. Vlada će obezbeđivati da rad državnih organa bude podložan kritičkom uvidu javnosti i obezbediti sopstvenu efikasnost, kao i drugih državnih organa.
U tom cilju Vladi predstoji poboljšavanje i racionalizovanje državne uprave i potpunije razgraničavanje državne i lokalne samouprave donošenjem novog zakona o lokalnoj samoupravi.
Borba protiv kriminala i dalje je jedan od najznačajnijih zadataka Vlade. Vlada je sposobna da iznese teret protiv ovog društvenog zla. U toj borbi neće biti onih koji će biti pošteđeni niti zaštićeni, bez obzira koji društveni status imaju ili koju funkciju obavljaju.
Borbu protiv kriminala Vlada će nastaviti po sledećim linijama - izradom predloga zakona, koji bi na pravi način odredili mesto i ulogu svih subjekata za borbu protiv kriminala prema najvišim standardima i svetskim iskustvima, kadrovskim jačanjem organa pravosuđa i daljim osposobljavanjem organa zaduženim za javni red, mir i bezbednost.
Očuvanje pune slobode štampe ostaje društveni cilj i zadatak za Vladu Srbije. Sloboda štampe ne može biti ničim ograničena sem pravima koja se odnose na ljudsko dostojanstvo, čast i privatnost, kao i onima koje Ustav i zakoni garantuju, a čije povređivanje znači versku, rasnu, polnu, nacionalnu ili političku diskriminaciju.
Ni u jednoj oblasti života se možda tako jasno ne vidi tesna veza i uzajamna uslovljenost prava i dužnosti, sloboda i odgovornosti. To se mora jasnije izraziti zakonima, ali isto tako i u životu i praksi.
U oblasti radio-televizije odnose treba urediti tako da radio- televizija u državnom vlasništvu zadovoljava osnovne potrebe građana kad je reč o kulturi i informaciji. Ali, i programi u privatnom vlasništvu, svojim kvalitetom i raznovrsnošću programske ponude moraju da odgovore na potrebe građana u oblasti informisanja, kulture i zabave. Kvalitet i raznovrsnost programske ponude, zajedno sa finansijskim sredstvima i personalnim sastavom koji stoji iza takvih ponuda moraju biti presudni i prilikom davanja frekvencija na korišćenje putem javnih konkursa.
Nezavisno od toga ko je vlasnik, država ili privatnik, svi mediji moraju biti u javnoj funkciji istine, inače, pored ostalog moraju uticati i na smanjivanje društvenih i političkih tenzija širenjem političkog konsenzusa, koji nam je neophodan za jačanje patriotske svesti kod naših građana.
Poštovani narodni poslanici, Srbija je etnički, verski, kulturološki, privredno i stranački složeno društvo. Te specifičnosti su bile vrlo često prenaglašavane u meri koja nas je sprečavala da se ubrzano razvijamo. Cilj - bogata, razvijena, savremena, demokratska Srbija interes je koji svima mora biti najvažniji. Oko njega treba ujediniti svu društvenu energiju, stvaralačke, naučne, političke i nacionalne potencijale. Ne mislim samo u granicama Srbije, nego uključiv i našu brojnu dijasporu i čitav niz iskusnih ljudi u raznim oblastima širom sveta, koji svoju energiju, pamet, znanje i uticaj žele uložiti za dobrobit svih građana Srbije.
Ovu izrazitu potrebu za objedinjavanjem prepoznaće pojedinci, organizacije i institucije, čiji su programi u principu zasnovani na progresivnim, demokratskim i patriotskim opredeljenjima i kojima je mir u Srbiji i njen ubrzan razvoj, integrisanje u savremene privredne i političke procese i dobrobit svih građana, vrhovni interes.
Nalazimo se pred vratima novog veka, u vremenu velikih ekonomskih, društvenih, tehnoloških promena i brojnih izazova. U današnjem svetu snažno su prisutni i pritisci globalizacije i integracije.
Srbija mora u potpunosti da postane sastavni deo tih procesa. Ona za to ima sve uslove, ali promene koje vode boljem životu ne dolaze same od sebe, niti se tu kome šta poklanja. Mi to jako dobro znamo.
Zato pozivam sve vas i sve građane koji žele dobro svojoj zemlji da se ujedine u cilju stabilnosti i jačanja Srbije i Jugoslavije, ekonomskog prosperiteta i boljeg života svih građana.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi predsedniče Skupštine, pri formiranju nove vlade pošao sam od toga da je za Srbiju najbolji koncept - Vlada narodnog jedinstva. To je stav moje stranke i moj stav kao mandatara bio i pre četiri godine, to je stav i danas. On se potvrdio kao koncept i kao rezultat. Opredeljenje je bilo da sve parlamentarne stranke uđu u Vladu narodnog jedinstva i nose odgovornost za ostvarivanje vitalnih, nacionalnih i državnih interesa. Nastojeći da sve stranke budu zastupljene na ravnopravnoj osnovi u Vladi narodnog jedinstva, razgovarao sam otvoreno i iskreno sa ovlašćenim predstavnicima svih parlamentarnih stranaka. Sve stranke su imale ravnopravni tretman u konsultacijama.
Tako sam bio otvoren i iskren sa Srpskim pokretom obnove, verujući u njihove iskrene namere. Mi nismo reagovali ni na neke neodmerene izjave SPO-a o nekom njihovom posebnom značaju i posebnim zahtevima, jer smo to smatrali njihovom unutar partijskom potrebom.
Predsednik SPO-a Vuk Drašković, pre razgovora o sastavu Vlade, naglašavao je potrebu o postizanju sporazuma o pitanjima vezanim za deklaraciju o narodnom jedinstvu, što se poklapalo i sa našim konceptom Vlade narodnog jedinstva, tako da tu nije bilo nekih većih problema.
Stavljajući u prvi plan programski prilaz, SPO je čak javno isticao da broj ministara iz pojedinih stranaka nije najbitniji za formiranje Vlade.
Kao mandatar predložio sam SPO-u devet od 23 ministarska resora. Među njima nekoliko ključnih - dva od sedam ministara bez portfelja i dva od pet predsedničkih mesta, što je 36% u Vladi, iako SPO ima svega 18% poslanika u Narodnoj skupštini.
Konsultacijama je postignut sporazum o deklaraciji o narodnom jedinstvu. Nažalost, posle svega, kada su principi usaglašeni, odjednom su nam na poslednjim konsultacijama ispostavljeni zahtevi u kojima SPO traži privilegovan položaj, da sam ima više mesta u Vladi od SPS, uz izričit stav da, ukoliko to ne prihvatimo, citiram: "Smatrajte da su naši razgovori o novoj republičkoj vladi konačno završeni".
Lično sam bio iznenađen takvim stavom, jer sam bio stekao utisak da je postojala stvarna želja svih faktora da se Vlada narodnog jedinstva formira.
Isto me je tako, baš u tom trenutku, kad se naša zemlja našla pred međunarodnim i unutrašnjim pritiscima i kada je Vlada započela dijalog sa predstavnicima albanske nacionalne manjine i drugim manjinama na Kosovu i Metohiji, iznenadio postupak SPO-a da ne učestvuje u sastavu državne delegacije na Kosovu i Metohiji.
Žao nam je i sada što SPO nije ušao u Vladu. Žao nam je što u Vladu nisu ušli i predstavnici Saveza vojvođanskih Mađara, jer su oni podržali koncept i program Vlade narodnog jedinstva. To od strane Vlade neće menjati pozitivan stav koji Vlada ima prema Savezu vojvođanskih Mađara.
U celini, Vlada će nastupati tako da interesi zemlje i građana budu uvek ispred stranačkih interesa.
Poštovani poslanici, posle svih obavljenih konsultacija, predlažem Vladu kompetentnu po sastavu, sposobnu da odgovori na prioritete, prioritetne narodne i državne poslove, koja će imati stabilnu podršku u parlamentu i poverenje u narodu, jer iza Vlade stoji skoro 4/5 poslanika u Narodnoj skupštini. Time će se obezbediti stabilnost Srbije, koja nam je danas veoma potrebna.
Stabilnost je bitan uslov za dalju obnovu ekonomije i ubrzani razvoj, ostvarivanje socijalnih funkcija države, efikasnu pravnu državu i dalji razvoj demokratije.
Uvaženi narodni poslanici, predsedniče Narodne skupštine, u Vladu narodnog jedinstva predlažem:
Za potpredsednike - (čitam po abecednom redu) Milovana Bojića, rođenog 1955. godine, doktora medicinskih nauka, profesora Univerziteta u Beogradu, direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje i poslanika; Ratka Markovića, rođenog 1954. godine, doktora pravnih nauka, profesora Univerziteta u Beogradu i dosadašnjeg potpredsednika Vlade; Tomislava Nikolića, rođenog 1952. godine, narodnog i saveznog poslanika; Dragomira Tomića, rođenog 1937. godine, predsednika Holding-Kompanije "Simpo", dosadašnjeg ministra - koordinatora u Vladi Republike Srbije; Vojslava Šešelja, rođenog 1954. godine, diplomiranog pravnika, doktora nauka, saveznog poslanika u Veću građana Savezne skupštine, predsednika Skupštine opštine Zemun.
Za resorne ministre predlažem: za ministra unutrašnjih poslova Vlajka Stoiljkovića, rođenog 1937. godine, diplomiranog pravnika, dosadašnjeg ministra unutrašnjih poslova i potpredsednika Vlade, za ministra finansija predlažem Borislava Milačića, rođenog 1953. godine, diplomiranog ekonomistu, dosadašnjeg ministra finansija.
Za ministra pravde predlažem Dragoljuba Jankovića, rođenog 1945. godine, diplomiranog pravnika, predsednika Prvog opštinskog suda u Beogradu. Za ministra za lokalnu samoupravu predlažem Gordanu Pop-Lazić, rođenu 1956. godine, diplomiranog pravnika, sekretara Skupštine opštine Zemun.
Za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Jovana Babovića, rođenog 1946. godine, doktora agroekonomskih nauka, redovnog profesora Univerziteta u Novom Sadu, dosadašnjeg ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Za ministra za industriju, Luku Mitrovića, rođenog 1951. godine, diplomiranog inženjera mašinstva i saveznog poslanika. Za ministra za rudarstvo i energetiku, Životu Ćosića, rođenog 1942. godine, diplomiranog mašinskog inženjera, dosadašnjeg ministra za industriju, za ministra saobraćaja i veza Dragana Todorovića, rođenog 1953. godine, diplomiranog inženjera, narodnog poslanika i potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Za ministra građevina, Dejana Kovačevića, rođenog 1937. godine, diplomiranog građevinskog inženjera, dosadašnjeg ministra bez portfelja, zaduženog za infrastrukturne kapitalne projekte. Za ministra trgovine, Zorana Krasića, rođenog 1956. godine, diplomiranog pravnika, saveznog poslanika u Veću građana.
Za ministra turizma, Slobodana Čerovića, rođenog 1955. godine, magistra ekonomskih nauka, generalnog direktora hotelskog preduzeća "Metropol" i saveznog poslanika. Za ministra za ekonomsku i vlasničku transformaciju, Jorgovanku Tabaković, rođenu 1960. godine, diplomiranog ekonomistu, narodnog i saveznog poslanika.
Za ministra za rad, boračka i socijalna pitanja, Tomislava Milenkovića, rođenog 1950. godine, diplomiranog ekonomistu, direktora Javnog preduzeća PTT saobraćaja Srbije, narodnog poslanika.
Za ministra za brigu o porodici Radu Trajković, rođenu 1953. godine, lekara, magistra nauka i asistenta na Medicinskom fakultetu u Prištini i saveznog poslanika.
Za ministra za nauku i tehnologiju, Branislava Ivkovića, rođenog 1952. godine, doktora nauka, redovnog profesora na Univerzitetu u Beogradu, dosadašnjeg ministra građevina. Za ministra prosvete Jovu Todorovića, rođenog 1937. godine, diplomiranog mašinskog inženjera, doktora nauka i profesora Univerziteta u Beogradu, dosadašnjeg ministra prosvete.
Za ministra kulture, Nadu Popović-Perišić, rođenu 1946. godine, doktora nauka, dosadašnjeg ministra kulture. Za ministra zdravlja Leposavu Milićević, rođenu 1950. godine, dosadašnjeg ministra zdravlja.
Za ministra za zaštitu životne sredine, Branislava Blažića, rođenog 1957. godine, lekara specijalistu, saveznog poslanika u Veću građana Savezne skupštine. Za ministra za omladinu i sport, Zorana Anđelkovića, rođenog 1958. godine, direktora preduzeća "Geneks-sistem", narodnog i saveznog poslanika.
Za ministra za veze sa Srbima izvan Srbije, Milorada Mirčića, rođenog 1956. godine, diplomiranog inženjera i narodnog poslanika. Za ministra vera, Milovana Radovanovića, rođenog 1954. godine, pravnika i narodnog poslanika.
Za ministra za informacije, Aleksandra Vučića, rođenog 1970. godine, diplomiranog pravnika, direktora sportsko-poslovnog i službenog centra "Pinki", narodnog i saveznog poslanika.
Za ministra bez portfelja predlažem (čitam po azbučnom redu): Milana Beka, rođenog 1961. godine, diplomiranog saobraćajnog inženjera, dosadašnjeg ministra za ekonomsku i vlasničku transformaciju; Čedomira Vasiljevića, rođenog 1947. godine, saobraćajnog inženjera, narodnog i saveznog poslanika; Maju Gojković, rođenu 1963. godine, diplomiranog pravnika, advokata i saveznog poslanika u Veću građana Savezne skupštine; Đuru Lazića, rođenog 1953. godine, profesora i dosadašnjeg ministra u Vladi Republike Srbije; Paju Momčilova, rođenog 1948. godine, lekara, magistra medicinskih nauka, asistenta na Medicinskom fakultetu u Beogradu; Ivana Sedlaka, rođenog 1951. godine, diplomiranog pravnika, dosadašnjeg ministra u Vladi Republike Srbije; Slobodana Tomovića, rođenog 1946. godine, magistra tehničkih nauka.
Zahvaljujem na pažnji. (aplauz)

Čuli smo program, koji je izneo Mirko Marjanović, kandidat za predsednika Vlade i predlog sastava Vlade.
Program i predlog za sastav Vlade biće vam uručeni u toku sednice.
Otvaram pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade.
Da li neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Dragan Veselinov.

Dame i gospodo, narodni poslanici, gospodine predsedniče, drago mi je da smo danas uspeli da počnemo sa radom, uprkos jednosatnom zakašnjenju. Očekivao sam da ćete nam pružiti bar malo objašnjenja zbog toga, ne računam na vaše izvinjenje, ali bar da znamo šta je uslovilo jednosatno zakašnjenje rada naše Narodne skupštine.
Sa pažnjom sam saslušao program mandatara za sastav Vlade, gospodina Marjanovića, i želim i ovom prilikom da naglasim, kao što smo i ranije u javnosti to iznosili, ispred svojih birača i svih onih koji su na prošlim izborima dali svoje glasove Koaliciji "Vojvodina", u onom sastavu u kome je ona izašla, da mi ne možemo glasati za gospodina Mirka Marjanovića, kao predsednika Vlade, da nećemo podržati njegovu Vladu i da ne možemo glasati za program koji je on izneo.
Nekoliko razloga nas time rukovodi. Mandatar za sastav Vlade gospodin Marjanović, obavestio je i ovom prilikom Skupštinu, da je on razgovarao sa predstavnicima svih parlamentarnih stranaka u Narodnoj skupštini Srbije, što nije slučaj. Nije razgovarao, između ostalog, sa predstavnicima Koalicije "Vojvodina", ovde ih je nekoliko, što vama ne mora da izgleda posebno značajno, no, mi se rukovodimo činjenicom da je na prošlim izborima Koalicija "Vojvodina" dobila oko 120 hiljada glasova i da je po tome treća politička snaga u Vojvodini, iza Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke, i da je četvrta politička snaga u Srbiji.
Mi se rukovodimo i činjenicom da u prethodnom mandatu gospodin Marjanović nije podneo ostavku na mesto direktora svog preduzeća, a da je upravo njegovo preduzeće bilo monopolski dobitnik mnogih izvozno-uvoznih poslova, što je protivno, po našem mišljenju, zakonima koji su doneti u ovoj zemlji i smatramo da je tim putem došlo do jačanja plutokratske vladavine u zemlji, do trgovačkog prelivanja novca naroda u korist svega nekoliko porodica.
Vlada gospodina Marjanovića u prethodne četiri godine nema ekonomskih rezultata. U protekle četiri godine, od 1994., do 1998., gubici u privredi Srbije su preko 10 milijardi dolara. Spoljnotrgovinski deficit je preko 2,3 milijarde dolara, dugovi Srbije prema inostranstvu su oko 11 milijardi dolara.
U zemlji se ne vodi politika otvaranja prema inostranstvu, ne vodi se politika dobijanja kredita finansijske pomoći, ne vodi se politika promene ekonomskog sistema, koji bi državu uspeo da ubaci u tržišne kanale savremene Evrope.
Prosečna neto plata u Srbiji je danas 120 dolara mesečno, što je ispod neto plata koje se dobijaju u mnogim afričkim zemljama.
U Srbiji nije došlo do tranzitornih pokreta i suprotno onome što je gospodin Marjanović izneo u svom referatu ili u svom programu, u Srbiji je oko 90% kapitala fiksnog, tekućeg kapitala u državnim rukama i oko 87% svih zaposlenih nalazi se u državnom sektoru.
Što se tiče Vojvodine, porazni su rezultati vladavine ekipe gospodina Marjanovića. U Vojvodini je danas industrijska proizvodnja i celokupna proizvodnja 46,6% od one koja je bila 1989. godine. U Vojvodini je proizvodnja duplo manja od one koja je bila pre devet godina. Ne postoji slobodna žitna trgovina. Vojvodina zahteva i zahtevala je slobodnu žitnu trgovinu. Upravo je preduzeće gospodina Marjanovića jedan od tih monopolskih dobitnika prava na izvoz poljoprivrednih proizvoda, a njegovo mesto predsednika Vlade omogućilo je da se privilegovano dobijaju ovakvi poslovi koji su, između ostalog, značili da i naftaši, ili oni koji se ne bave tipičnom poljoprivrednom proizvodnjom i trgovinom, upravo u kreativnim poslovima to čine.
U Vojvodini država duguje seljacima i drugim poljoprivrednim proizvođačima oko 1 milijarde dinara za suncokret, za šećernu repu, za ugojene svinje, za grožđe i za mnoge druge poljoprivredne proizvode. Zemljoradnicima se u Vojvodini duguje penzija za proteklih 12 i više meseci. Zbog toga što se ne dozvoljava slobodan izvoz pšenice i drugih proizvoda, koji se koriste za održavanje unutrašnjeg socijalnog mira, danas ni jedan Vojvođanin ne može da izveze kukuruz. Unutrašnje cene između 50 i 55 para, spoljna cena je dinar i 10 para. Svi koji daju kukuruz zbog ovoga trpe ogromne gubitke.
To su, između ostalog, razlozi koji nas rukovode da ne glasamo danas za Vladu koju je predložio gospodin Marjanović, tim pre što je ova vlada sastavljena i stvorena kao ekipa koja je za nas pre garancija da će u Srbiji doći do oslobođenja preostalih divljih strasti, agresije i da će biti ugrožena i sama budućnost naše države. Mi ovu vladu ne vidimo kao garanciju mira, kao garanciju smirivanja, kao konstruktivnu Vladu dijaloga sa svim političkim snagama, već ovu vladu ćemo, pre svega, videti kao onu koja će možda biti i poslednja od onih koja će se boriti protiv slobode štampe, koja će se boriti protiv građanskih prava, protiv ljudskih prava. Mi ovu vladu vidimo kao nastavljača stare politike, koja će verovatno dovesti Srbiju do daljeg proširivanja njenog sukoba sa međunarodnom zajednicom, onda kada nam je međunarodna zajednica potrebna radi rešenja mnogih naših unutrašnjih političkih pitanja.
To su razlozi koji nas opredeljuju da glasamo protiv ove vlade i to ćemo učiniti jasno sa čvrstim opredeljenjem.

Izvolte, dalje ko se javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Borivoje Borović.

Uvaženi narodni poslanici, ne bih komentarisao predloge mandatara o svim posebnim članovima Vlade, već ću se osvrnuti na člana Vlade koji bi trebalo da predstavlja ministra pravde Srbije.
Pošto znam Dragoljuba Jankovića, mislim da većina poslanika ne zna o kome se radi, naravno, nemam ništa lično i razmišljao sam da li uopšte da govorim. Ali, ako se predlaže Vlada narodnog jedinstva, onda imamo jednog člana Vlade koji je bio protiv tog narodnog jedinstva.
Dragoljub Janković je bio predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu i naložio svim svojim sudijama da pokradu izbore u Beogradu. Dokaz za to je Gonzalesov izveštaj, izveštaj Udruženja pravnika Srbije i na kraju intervencija predsednika Srbije u to vreme gospodina Miloševića, koji je svojom odlukom potvrdio da su izbori bili neregularni.
Gospodin Janković očigledno svojim postavljenjem treba da pokaže kako pravosuđe u Srbiji ne sme biti ni malo slobodno, jer on je predstavnik poslušnika čoveka koji će u potpunosti da spreči da pravosuđe bude samostalno u donošenju svojih odluka.
Dakle, imaćemo Vladu u kojoj postoje ljudi, koji su u određenom momentu trebali u trenutku kada treba podeliti vlast zakonodavnu, sudsku i izvršnu u nekoj budućnosti, predstavljati Dragoljub Janković koji nema ni podršku svog kolegijuma. Ne znam odakle se on pojavio.
Predlažem, da upravo zbog ove veoma značajne funkcije ministra pravde u Srbiji, koja bi trebalo da pokaže pravo lice nove Vlade narodnog jedinstva, da ne glasate ni za takvu Vladu, a, pre svega, za ovo resorno ministarstvo.

Ima reč narodni poslanik Nenad Čanak.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li ste svesni čemu sada prisustvujete. Koalicija SPS i Srpske radikalne stranke je kraj ove zemlje, kraj ove zemlje u ekonomskom, kulturnom i svakom drugom smislu. Pre svega, gospodin Marjanović je napomenuo kao jednu izuzetno korisnu stvar potpisivanje sporazuma o normalizaciji obrazovanja na Kosovu koje je učinila ova dosadašnja vlada.
Taj sporazum je legitimacija republike Kosovo, jer mi se inače mora objasniti sa kim se to potpisao sporazum i kakav je to sporazum, jel bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević potpisao sa Ibrahimom Rugovom. Da li je gospodin Rugova privatnik ili šta je on i sa kim ima pravo da potpisuje predsednik Srbije bilo kakav sporazum, ako on nije na njegovom nivou.
Isto to se desilo prilikom ovog potpisivanja, čime je legitimisano postojanje republike Kosovo, što je učinila ova vlada. To je prva stvar.
Druga stvar, ova priča o svojinskoj transformaciji je priča o daljoj krađi imovine ove države i ovog naroda, o daljoj takozvanoj privatizaciji, a u stvari rasprodaji u bescenje Elektroprivrede Srbije, Naftne industrije Srbije i svih ostalih dragocenosti iz kojih treba da se puni budžet, a vi to vrlo dobro znate, jer bez punog budžeta nema ni penzija, ni ničega.
Prodajom pošte nikada nismo dobili račun: pošto, kada, kome, kako, zašto i gde su pare otišle. U Vojvodinu je trebalo da ode 700 miliona maraka, a otišlo je manje od 50. Obećano je da će otići u privredu, a otišlo je za plate birokratije. Takvim poslovanjem će ova zemlja otići u bankrot u najkraćem mogućem periodu.
Priča o nekakvim konsultacijama sa parlamentarnim strankama je takođe neistina, jer sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine, sa Reformskom demokratskom strankom, sa Listom za Sandžak niko nije razgovarao. Ne plačem zbog toga, niti me to interesuje. Odbio bih takve razgovore.
Ali, odbili ste anketni odbor kada je trebalo da se utvrdi da li je Milutinović izabran ili nije izabran. Odbili ste sada anketni odbor oko pogibije civila u Drenici. Time što ste to učinili, vi ste odbili mogućnost da se žalite nekom, kada vam neko upadne u kuću i pobije vam decu. E, to ste uradili. A, ovom vladom ćete izazvati probleme na Kosovu, izazvaćete probleme u Sandžaku i nemojte se čuditi kada se probudite i vidite rampu na "Gazeli".