Reč ima profesor dr Ninoslav Stojadinović.

Nije replika, bez brige.
Dame i gospodo narodni poslanici, umesto da Vlada Republike Srbije iskoristi ogromne potencijale univerziteta i da se uključi u rešavanje ključnih i strateških problema od interesa za razvoj Srbije i uključivanje Srbije u svet, uostalom podsetiću vas na izborni slogan gospodina Milutinovića "I Srbija i svet", univerzitet je bio potpuno isključen iz formiranja zakona o univerzitetu, dakle, zakona koji direktno reguliše materiju njegovog funkcionisanja.
Šta se desilo? Neke tajne ekspertske grupe formirale su zakon i rezultat je sledeći.
(Dobacivanje iz sale.)
Pa, nismo objavili, gospodine Baki. Molim vas, nemojte to, ostavite to za vašu radnju.
Rezultat je sledeći. Umesto zakona zasnovanog na pozitivnim iskustvima i tradicijama srpskih univerziteta i savremenim trendovima razvoja univerziteta u svetu, dobili smo jedan zakon koji apsolutno guši autonomiju univerziteta i svodi univerzitet na javno preduzeće.
Žao mi je što ovde nije ministar za nauku i tehnologiju, gospodin Ivković, koji je lepo diskutovao o ovom zakonu, o autonomiji, o svemu, ali je zaboravio da su instituti koji su u nadležnosti Ministarstva za nauku i tehnologiju organizovani slično javnim preduzećima i da je tamo prisutan znatno veći stepen autonomije.
Dame i gospodo, želim da kažem da se u Ministarstvu za nauku i tehnologiju formiraju komisije na nivou Ministarstva za različite oblasti i discipline nauke, da se izbori tako vrše, jedinstveni za celu Srbiju (samo vi dobacujte, samo vi dobacujte) i da je taj Zakon o nauci i tehnologiji precizirao uslove izbora, numerički. Znači, zna se koji su uslovi za pojedina naučna zvanja, broj radova, časopisi, itd. Ako instituti, koji su nalik na javna preduzeća po sadašnjem zakonu, mogu da imaju taj stepen autonomije, pa valjda to zaslužuje i univerzitet.
Čudi me da gospodin Ivković nije primetio da u ovom zakonu nema nigde naučnih instituta. Ovaj zakon ... (dobacivanje iz sale).
Pustiće vas vrlo brzo, pustiće vas vrlo brzo.

Nije govorio vama, govorio je za ventilaciju.

Da li treba da se pozivam na Poslovnik?

Ne treba da se pozivate.

Ovaj zakon je, tobože, da bi se isključile ustanove kao što su biblioteke i tome slično, oni bivši marksistički centri, iz sastava univerziteta isključio i naučne institute. Ne zaboravite, dame i gospodo, da su naučni instituti u Srbiji baza, kako kadrovska, s obzirom na broj istraživača, tako i eksperimentalna, za sprovođenje osnovnih studija, a posebno postdiplomskih magistratura i doktorata.
Na ovaj način instituti su posebno isključeni i to je veoma loše za jednu ovako malu zemlju, koja ima doduše špiceve i u nauci i u obrazovanju. To je katastrofa, jer taj trougao - univerzitetsko obrazovanje, nauka, privreda, sada više ne postoji.
Ovde su osnovne premise zakona, depolitizacija univerziteta i povećanje efikasnosti studiranja. Umesto depolitizacije, dobili smo proterivanje samoupravljanja, kako kaže uvaženi potpredsednik Republičke vlade gospodin Marković, dobili smo nešto drugo. Nismo proterali samoupravljanje, jer samoupravljanja na univerzitetima nije ni bilo. O izborima su odlučivala naučna i stručna tela, nastavno-naučna veća, koja sačinjavaju doktori nauka i po jedan predstavnik katedre, koji može da bude magistar. Prema tome, to nije samoupravljanje.
Znači, mi smo na ovaj način, time što dekani imaju kompletna ovlašćenja, izvršili totalnu politizaciju univerziteta. Umesto kvalitetnih ljudi biraće se podobni ljudi. Razmislite o tome. Naše diplome su priznate širom sveta i kako neko reče, ne volim da upotrebim tu reč, proizvod, ali kao profesor univerziteta znam da su naši kadrovi priznati i prepoznatljivi širom sveta. Naši studenti sa prosečnom ocenom sedam i po, a srednja prosečna ocena sedam i po je u argumentima Vlade za pooštravanje kriterijuma studija, su izuzetno dobro prihvaćeni u svetu i zapošljavaju se na svim univerzitetima širom sveta.
Prema tome, ovde idemo na totalnu politizaciju. Umesto kvalitetnih profesora biraćemo podobne profesore. Imali smo tu kategoriju moralno-političke podobnosti u vreme vladavine komunizma, ali i tada su oni bili u stanju da oslušnu i da izaberu najkvalitetnije. Tada se dešavalo da dekan i prodekan budu ljudi koji nisu organizovani.
Što se tiče efikasnosti studiranja, osnovna premisa je bila pooštravanje uslova. Zaboravilo se na standard i kvalitet nastave i upisnu politiku. Gospodin Nikolić je pomenuo neke procente. Kaže da 90% završenih srednjoškolaca upisuje fakultet. Da li to radi veće fakulteta i dekani fakulteta? Upisnu politiku vodi Vlada Republike Srbije. Bio sam dekan pet godina. Stalno su posle tzv. prijemnog ispita, u stvari to je bio klasifikacioni ispit, stizali dopisi iz Ministarstva i iz Vlade da povećam broj studenata. To je politika svih vlada socijalista i sada ove koalicione vlade.
Prema tome, ukoliko se upisna politika ne promeni, nema ništa od povećanja i poboljšanja efikasnosti studiranja. Drugo, veoma bitan faktor za efikasnost studiranja je standard nastave i kvalitet nastave. Jedna kompomenta toga je oprema laboratorije, a zna se ko utiče na to. Tu je Vlada i Ministarstvo prosvete, koji treba da obezbede sredstva, a zna se da nekoliko godina fakulteti u Srbiji ne dobijaju sredstva za materijalne troškove. Ponavljam, fakulteti ne dobijaju ta sredstva, već iz zarada finansiraju materijalne troškove i laboratorijske vežbe.
Sledeća komponenta je kvalitet nastave. Na ovaj način, kako predlažete, kvalitet profesora neće da se poboljša. Prema tome, ostaje jedino ono što ste predložili - pooštravanje režima studija, gde ste smanjili i broj rokova i broj predmeta koji studenti mogu da prenesu u narednu godinu. Međutim, gospodine Todoroviću, bili smo na Odboru dva puta. Znate šta sam ja predlagao, znate šta ste vi predlagali, znate šta ste pričali.
Međutim, iznenada, preko noći, udvaračkom politikom koalicione Vlade, tzv. Vlade nacionalnog jedinstva, umesto pooštravanja uslova za koje smo bili, ali smo smatrali da nije vreme za to, odjednom su uslovi studiranja ublaženi. Umesto četiri roka, kako je u važećem zakonu, pojavljuje se pet rokova.
Ovo je zbog nekih koji ne znaju ove brojeve korektno da izgovaraju. Umesto jednog zaostalog ispita - dva - tri itd. Broj se povećava za jedan. I, tu je učinjen neki ustupak, vezan za novu kategoriju finansiranja, da jedna godina kada se ponovi može da se vrati sa nekim prosekom itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, osnovne premise, osnovni motivi za ovaj novi zakon ne mogu da se ospore.
Moram nešto da kažem na kraju, svi pominju - gde ste bili, imali ste prilike da amandmanima popravite zakon. Ako je nešto bazirano na temeljima koji su loši, ne može šminkanjem, krečenjem da se popravi. Temelji ovog zakona su izuzetno loši, oni nas udaljavaju od sveta i predstavljaju katastrofu za mladu generaciju u ovoj našoj Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem. Pošto se niko više nije javio za reč, zaključujem načelni pretres.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o univerzitetu u načelu.
Za su glasala 132 poslanika, protiv 37, uzdržanih nema, nisu glasala tri, ukupno su prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Član 5.
Na član 5. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Pošto je amandman Vlade prihvatio Odbor za prosvetu, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Član 10.
Na član 10. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Pošto je amandman Vlade prihvatio Odbor za prosvetu, konstaujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 10. stav 3. amandman je podneo narodni poslanik Jožef Kasa.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, jer je predloženo rešenje sadržano u amandmanu Vlade na ovaj član.
Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li narodni poslanik Jožef Kasa ostaje pri svom amandmanu ili prihvata rešenje sadržano u amandmanu Vlade? (Nije tu.)
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za ovaj amandman glasalo je 35 narodnih poslanika, protiv je 135, dva su uzdržana, 12 nije glasalo, 184 poslanika je prisutno.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Član 10.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Mile Jovičić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, jer je predloženo rešenje sadržano u amandmanu Vlade na ovaj član.
Odbor za prosvetu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da se može prihvatiti.
Da li narodni poslanik Mile Jovičić ostaje pri svom amandmanu ili prihvata rešenje sadržano u amandmanu Vlade? (Prihvata rešenje.)
Zahvaljujem. Pošto je prihvatio rešenje, ovaj amandman postaje sastavni deo Predlog zakona i o njemu se ne glasa.
Član 11.
Na član 11. st. 1. i 3. amandman su podneli narodni poslanici Nebojša Leković i Tihomir Arsić.
Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 34, protiv 146, tri su uzdržana, šest nije glasalo, 189 poslanika je prisutno.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Član 12.
Na član 12. amandman su podneli narodni poslanici Nebojša Leković i Tihomir Arsić.
Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 39, protiv je 146, dva uzdržana, tri nije glasalo, 190 poslanika je prisutno.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Član 22.
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik dr Stevan Vrbaški.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da se amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 43, protiv 143, tri uzdržana, pet nije glasalo, 194 narodna poslanika je prisutno.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Član 24.
Na član 24. st. 1, 3. i 4. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su amandman Zakonodavnog odbora prihvatili predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu, konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Član 24.
Na član 24. stav 7. amandman su podneli narodni poslanici Nebojša Leković i Tihomir Arsić i u međuvremenu su odustali od tog amandmana.
Član 26.
Na član 26. stav 2. amandman je podneo narodni poslanik dr Stevan Vrbaški.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da se amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 40, protiv je 147, dva uzdržana, dva nisu glasala, 191 narodni poslanik je prisutan.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Predlog da se posle člana 31. doda novi član 32.
Narodni poslanici Spasoje Krunić i prof. dr Milan Božić podneli su amandman kojim predlažu da se posle člana 31. doda novi član 32.
Vlada i Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 41, protiv je 144, tri uzdržana, tri nisu glasala, 191 narodni poslanik je prisutan.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 34. stav 2. amandman su podneli narodnii poslanici Nebojša Leković i Tihomir Arsić.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da se amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanjse amandman.
Za 42, protiv 143, dva uzdržana, nije glasalo šest, ukupno su prisutna 193 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 35. st. 2. i 3. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Pošto je amandman Vlade prihvatio Odbor za prosvetu, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 35. stav 2. amandman je podneo narodni poslanik Jožef Kasa.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, jer je predloženo rešenje sadržano u amandmanu Vlade na ovaj član.
Odbor za prosvetu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor samatra da se amandman može prihvatiti.
Da li narodni poslanik Jožef Kasa ostaje pri svom amandmanu ili prihvata rešenje sadržano u amandmanu Vlade?
Pošto nije tu, molim narodne poslanike da radi utvrđenja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 39, protiv 144, tri uzdržana, četiri nisu glasala, ukupno je prisutno 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna Skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 37. st. 2. i 3. amandman su podneli narodni poslanici Nebojša Leković i Tihomir Arsić, ali su ovaj amandman povukli.
Na član 39. stav 2. amandman je podneo narodni poslanik Išpanovič Ištvan.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da se amandman može prihatiti.
Da li neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Išpanovič Ištvan.

Moram dati objašnjenje za ovaj predlog. Naime, ovde stoji,  kada se uči na jeziku nacionalne manjine ili na stranom jeziku, da se u tom slučaju proverava znanje jezika nacionalne manjine. Ja sam u amandmanu predložio da se to odnosi samo na strani jezik, odnosno uglavnom na strance. Smatram da je ova odredba zakona u suprotnosti sa Ustavom.

Naime, u članu 32. Ustava Republike Srbije stoji "školovanje je svakom dostupno pod jednakim uslovima, pripadnici drugih naroda i narodnosti imaju pravo na obrazovanje na svom jeziku u skladu sa zakonom".

Naime, tu je došlo do takvog predloga da je pomešano i stavljeno pod istu kapu učenje na stranom jeziku i na jeziku nacionalne manjine domaćih državljanina. U zakonu se ne može praviti razlika kod obrazovanja između Srba, Mađara i ostalih nacionalnih manjina. Prema tome, moraju da se obrazuju pod istim uslovima. Iz tih razloga ja vas lepo molim da uvažite i usvojite ovaj amandman. Znači, normalno je da se za strance, odnosno za one studente koji uče na engelskom ili kineskom jeziku proverava znanje, ali za mene koji sam završio gimnaziju na mađarskom jeziku nemojte da moram polagati ispit iz mađarskog jezika.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, potpredsednik Vlade.

Mislim da se ovde ne radi ni o kakvoj distriminaciji pripadnika nacionalne manjine. Naime, i srpska deca koja završe gimnaziju na srpskom jeziku polažu i maturski ispit i prijemni ispit na fakultetima iz srpskog jezika. Znači, pod istim uslovima hoćemo da upisujemo i decu koja pripadaju nacionalnim manjinama i decu koja pripadaju srpskom narodu. Tu nema nikakve diskriminacije. Ne može da se prihvati zahtev da u toku studija može da se pređe sa jezika manjine na neki drugi jezik zato što bi tu dolazilo do zloupotrebe, pa bi neko studirao četiri godine na jednom jeziku, a onda bi dva - tri ispita ostavio da završi fakultet, prešao na jezik, na neki drugi ili na jezik naroda i na taj način dezavuisao i nastavne planove i programe, raspored profesora i sve ono što država uređuje fakultetom. Ali, mislim da gospodin Išpanovič nije u pravu kada tvrdi da se uvođenjem polaganja jezika kao uslova za upis na fakultet uvodi bila kakva diskriminacija prema građanima Srbije.