Zahvaljujem. Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje žele reč?
Ima reč narodni poslanik Milan Miković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, ima jedan broj pitanja na koja nismo dobili odgovore ni ovim predlogom zakona i jedan broj pitanja koja su, nesumnjivo, u suprotnosti sa uobičajenim načinom regulisanja ovih pitanja danas u Evropi i svetu.
Hteo bih, pre svega, da ukažem na jednu stvar, koja mislim da je pomenuta i od strane ministra, a koja mislim da je jedan ozbiljan razlog zbog čega ovaj zakon ne treba usvojiti danas, nego ga vratiti Ministarstvu pravde, kako bi sačinio jedan potpun zakon, kako bi regulisao sva pitanja i ova i eventualno sporna pitanja, i nakon toga se ponovo pojavio pred Skupštinom.
Na to smo ukazali i na nadležnim odborima, Odboru za pravosuđe i Zakonodavnom odboru, a dozvolite, nisam sasvim siguran da je baš jako lako jednom sudiji za prekršaje da pred sobom ima 10 tekstova "Službenog glasnika Republike Srbije", počev od 1989. godine do danas. To je jedna stvar.
Druga stvar, u konkretnom slučaju napravljen je jedan izuzetak od regulisanja kaznenog postupka, uopšte u najširem smislu gledano, na teritoriji naše zemlje. Naime, jeste da se pojedinim zakonima predviđa i mimo krivičnog zakona postojanje određenih krivičnih dela, ali u toj oblasti poštuje odredbe koje regulišu postupak koji će se voditi, kako će se braniti, kako će se optuživati, a to je sve regulisano u jednom propisu u Zakonu o krivičnom postupku, jedinstvenom za teritoriju cele Jugoslavije.
Nijednog trenutka to se nije menjalo, čak i kada je određeno da imamo posebne krivične zakone, i tada je postupak bio regulisan jedinstvenim Zakonom o krivičnom postupku. U ovoj konkretnoj situaciji, kada se radi o prekršajima, mi smo pre kratkog vremena doneli jedan poseban zakon, Zakon o informisanju, tamo su predviđene i posebne odredbe za posebni prekršajni postupak. Ako je tada to opravdavano - ovog trenutka ćemo nešto hitno doneti, u međuvremenu se donosi novi zakon, ovaj zakon o prekršajima i očigledno je ako se želelo i smatralo da to treba da ostane, da opstane - onda je očigledno bilo neophodno da se u ovaj zakon unese i taj drugačiji postupak od uobičajenog.
Ovde imate neke odredbe koje govore o skraćenom postupku, pa čak i o drugim organima koji će to vršiti, ali je sve to uvedeno u ovaj zakon. Međutim, u konkretnoj situaciji dozvoljeno je da postoji izuzetak u pogledu toga da se postupak može regulisati u više zakona. Mislim da to ne može. Pravna nauka nas na to ne upućuje i mislim da je to prvi i osnovni propust ovog zakona u ovoj oblasti.
Druga stvar, mi smo odredbama Zakona o informisanju i neke ustanove koje apsolutno postoje, i postojale su, rešili na drugi način. To je pitanje pravosnažnosti i pitanje izvršnosti jedne kaznene odluke. Mislim da to ne može da bude različito, jer je tako nešto u suprotnosti i sa određenim ustavnim odredbama.
Prema tome, ovo je bila prilika, ako se smatralo da to treba da ostane, da se unese u ovaj zakon, a to se i ne predlaže. Prema tome, to je još jedan izuzetno ozbiljan razlog zbog koga treba prihvatiti ovo što sam na samom početku rekao.
Treća stvar je - ovo je u odnosu za sve prekršajne odredbe u svim zakonima ipak jedan oblik opšteg zakona. I u tom zakonu su predviđeni i minimumi i maksimumi koji važe i za sve druge prekršajne odredbe u pojedinim zakonima. Jedino u pogledu jedne oblasti je rečeno - nećemo ovim zakonom da određujemo limite, posebno limite na više. To je odredba koja govori da se za prekršaje iz oblasti javnog informisanja može propisati i viša novčana kazna. Ne radi se u ovom zakonu, ne određuje se u ovom zakonu kao opštem gde će biti određen limit, nego se kaže - e, u ovoj oblasti možete u nekom drugom zakonu, i to ne u jednom zakonu, jer ako oblast informisanja bude regulisana sa više zakona, u svakom od tih zakona moći će da se predvidi poseban prekršaj, poseban postupak, i moći će da se predvidi poseban limit.
Mislim da to tako ne ide, da to tako ne može, i da to ni na koji način ne opravdava da i sada u ovom odlučivanju o izmeni i dopuni Zakona o prekršajima ostanemo kod odredbe koja je uneta u ovaj zakon, koja je onda uneta u prethodnika ovog predloga, jer je uneta u postojeći važeći zakon, kao ovakva odredba. Takvo prenošenje nadležnosti ne može da bude.
Četvrta stvar na koju bih hteo da ukažem - vidite, novčani iznosi su, kada su u pitanju kazne, povećani za 10 ili 20 puta. Kada su novčani iznosi u pitanju jedino je povećano tri puta ono koliko vredi dan slobode, jer je po ovom zakonu rečeno - dan slobode kojim ćeš zameniti novčanu kaznu kaznom zatvora vredi 60 dinara. Sve drugo je 10 ili 20 puta više, ali vrednost dana slobode nije 10 puta više nego što je bila kada je donošen ovaj zakon, nego je tri puta veća.
Prema tome, očigledno je da je na vagi to stvar koja ima jako malu vrednost i nisam sasvim siguran da li jedno takvo rešenje i odnos prema građanima, koji treba da odgovaraju, pa da odgovaraju ako treba zamenjenom kaznom da idu u zatvor, pa i da idu u zatvor, ali nesumnjivo na jedan način koji će biti u skladu sa svim ostalim.
I, konačno, u pogledu mogućnosti da se mimo ovog zakona odredi viša novčana kazna bez limita, mora biti ocenjeno i sa još jednog stanovišta, a to je - da li visina novčane kazne u bilo kom zakonu, ako je zaista tako podešena da suštinski predstavlja oblik oduzimanja sve imovine jednom čoveku, a to je praktično vrlo često moguće imajući u vidu odredbe Zakona o informisanju, nije li to izigravanje one odluke koju smo i u Krivičnom zakonu, i u toj oblasti, izbacili, da ne može da bude takvih mera kojima će jednom licu biti faktički, ne formalno, faktički konfiskovana cela imovina, jer konfiskacije nema. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Zoran Jovanović, koji je takođe izdvojio mišljenje.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje je kako građanin da se upozna sa pravnim propisom koji je na snazi, jer važi maksima "nepoznavanje zakona ne škodi". Ili da se pretplati na "Službeni glasnik RS" ili "Službeni list SRJ", ili već kako se zovu novine, recimo u Čačku se zovu "Službeni list opštine Čačak".
Građani to ne rade pa se informišu iz sredstava informisanja, ali sredstva informisanja lažno informišu. Evo, ja jutros kupim "Glas javnosti" i on na drugoj strani kaže - kako će svi bivši ministri, koji su bili ministri kod premijera Zelenovića, pa gospodina Božovića, pa Šainovića, pa sadašnjeg aktuelnog premijera, da će svi imati doživotnu rentu na teret naroda. Što nije tačno, jer svedoci smo da sinoć nismo izglasali takav zakon. Prema tome, građanin nema mogućnosti iz sredstava informisanja da se obavesti o propisima koji važe.
Evo, kolege radikali pokazuju "Veliku Srbiju". Nisam uspeo da pročitam. Vezano za ovo.... (komentar iz sale se ne čuje) Ja čitam "Glas javnosti", jer mi se čini da je najmanje pod kontrolom ovih .... ali, lažu. Uverio sam se da lažu, evo, svi ste svedoci.

Dozvolite narodnom poslaniku da govori.

Samo sa jednog aspekta, ukratko. Demokratski pravni poretci se odlikuju velikom aktivnošću parlamenta s tim karakteristikama da pitanja od značaja za društvene odnose regulišu zakonom. Za razliku od totalitarnih režima koji značajna pitanja regulišu uredbama, ili uredbama sa zakonskom snagom.
Prema tome, što se više razvija proces demokratije sve je manje uredbi, a sve više zakona. Čini mi se da ova vlada isuviše štedi nas narodne poslanike, hvala joj na tome, pa onda želi da preuzme na sebe da propisuje određene društvene odnose, tj. regulaciju određenih društvenih odnosa, jer predviđa da do sada što je bilo regulisano zakonom sada će se regulisati propisom.
Ostavljam svima da ocene koliko je to sa političkog aspekta opravdano. A, radi se o izmenama čl. 12. i 13. Predloga za izmenu i dopunu ovog zakona, a odnosi se na član 44. i 45. zakona koji se menja. U članu 44. koji je do sada glasio ovako "Prvostepeni organ za prekršaje može učiniocu prekršaja izreći jednu ili više zaštitnih mera kada postoje uslovi za njihovo izricanje predviđeni ovim ili drugim zakonom".
E, sada kaže: "Stavlja se iza reči - zakona zapeta i dodaje se - ili drugim propisom."
Znači, hvala Vladi, ne moramo mi donositi zakon, donosiće ona uredbe.
Stav 3. člana 44. glasio je: "Zaštitna mera može se izreći i kada kazna za prekršaje nije izrečena, ako je takva mogućnost predviđena zakonom". Sada zakonodavac menja i kaže: "briše sereč - predviđena u zakonu, a zamenjuje se rečju - propisana".
Takođe hvala Vladi, nećemo mi donositi zakone, Vlada će donositi propise, odnosno uredbe. I takođe da se zahvalim Vladi i na članu 13. kojim se menja član 45.
Član 45. stav 5. do sada je glasio: "Zakonom se može odrediti obavezno oduzimanje predmeta", a sad glasi: "Propisom kojim se određuju prekršaji može se predvideti obavezno izricanje zaštitne mere - oduzimanje predmeta".
Dakle, generalno gledano, sada je napadnuta oblast prekršajnog zakonodavstva, gde se polako parlament istiska i gde vlada preuzima ingerencije parlamenta. Zahvaljujemo se Vladi, jer će ona raditi umesto narodnih poslanika. Zato ministri imaju veće plate, verovatno će više i da rade.
Bojim se da neće samo oblast predkršaja biti ta, pa ćemo videti kakvo će biti dalje ponašanje Vlade. Sve ove primedbe, dobronamerno, kao poslanik SPO-a, izlažem i predlažem, prema tome, molim Vladu da u buduće vodi računa o ovoj tendenciji. Nemoj mnogo da štedi na poslanike, nemoj mnogo da donosi uredbe, češće nas zovite da donosimo zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne želi.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem načelni pretres.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)
Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.
Za je glasalo 159, protiv 23, uzdržanih jedan, nije glasalo četiri, 187 poslanika je prisutno.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Da li neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne želi.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima u celini.
Za 156, protiv, 27, uzdržanih jedan, nije glasalo šest, ukupno je prisutno 190 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: - POSLANIČKA PITANjA
Za reč se prijavila prvo dr Nevena Petković. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici, obraćam vam se u ime građana Gorđeg Milanovca, ali istovremeno i u ime svih ostalih građana Srbije, koji povremeno koriste deonicu Ibarske magistrale, koja prolazi kroz našu opštinu.

Na ovom važnom magistralnom putu, svakako predstavlja jednu od najopterećenijih saobraćajnica u našoj zemlji, postoji jedna crna tačka, u delu između Rudnika i Gornjeg Milanovca, u selima Majdani i Svračkovci. Samo u toku ove kalendarske godine, na tom delu puta dogodilo se više desetina teških saobraćajnih nesreća, u kojima je više desetina ljudi izgubilo život ili je teže ili lakše povređeno.

Žrtve ove deonice najčešće nisu ljudi iz našeg grada i naše opštine, jer mi svi dobro poznajemo opasnost koja vreba na ovom mestu i zato na ovoj deonici vozimo oprezno. Ljudski životi su neprocenjivi i svaki gubitak predstavlja tregediju, čija se vrednost ne može izraziti brojkama.

Materijalna šteta, prouzrokovana ovim nesrećama, zatim troškovi zbrinjavanja, lečenja, rehabilitacije, privremenog ili trajnog invaliditeta povređenih, svakako se mogu izraziti brojkama. Ako bismo pratili učestalost i težinu ovih udesa dvadesetak godina unazad i brojčano izrazili samo materijalnu štetu, koja je iz njih proistekla, verujem da bi cifra bila znatno veća nego što košta jedna ozbiljna rekonstrukcija ovog dela magistrale, sa izgradnjom bar još jedne kolovozne trake, a svakako bi trebalo i razmišljati o rekonstrukciji magistrale kroz čitavu teritoriju naše opštine.

Moram da kažem da je SO Gornji Milanovac već preduzimala određene korake u ovom pravcu, pa je postavljena adekvatna saobraćajna signalizacija i izgrađen je kolovoz na par stotina metara ali preduzete mere nisu dale očekivane rezultate. Pre par dana, još troje ljudi je stradalo, na ovom istom mestu.

Ministarstvo saobraćaja i Republička direkcija za puteve upoznati su sa ovim problemom. Ja pitam i apelujem - šta čine Vlada, Ministarstvo i Direkcija za puteve da se ubrzaju svi predhodni postupci i pristupi kompletnoj rekonstrukciji dela Ibarske magistrale od Rudnika do Gornjeg Milanovca?

Zahvaljujem.
Da li predstavnik Vlade želi da odgovori odmah na pitanje? (Ne želi.)
U skladu sa Poslovnikom, odgovor treba dati poslaniku u roku od osam dana, pismenim putem.
Ima mogućnost da postavi pitanje narodni poslanik Nikola Jovanović. Izvolite. Molim vas, kada postavljate pitanje, odmah recite kome postavljate pitanje iz Vlade, kom resoru.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, potavljam pitanje Vladi nacionalnog jedinstva.
Vlada nacionalnog jedinstva, kao Vlada nacionalnog jedinstva, mislim da nema jedinstven stav prema svim opštinama u Republici Srbiji. Ovo govorim zbog toga što u poslednje vreme, od kada je na vlasti u Trsteniku Koalicija "Zajedno", mnogi ministri dolaze u Trstenik i ne nalaze za shodno da kontaktiraju sa organima uprave.
Ministar za poljoprivredu, gospodin Jovan Babović, obilazio je Trstenik, bio je u Poljoprivrednom kombinatu i bio je u jednom selu, gde su ga dočekali meštani toga sela i valjda je bio u mesnoj zajedinici. Pre desetak dana, ministar zdravlja, gospođa Leposava Milićević, obilazila je Trstenik, zajedno sa potpredsednikom Vlade, gospodinom Milovanom Bojićem.
Mi svi znamo da je zdravstvo u krizi, međutim, oni su došli u Dom zdravlja bez ikakvog kontakta sa opštinskim rukovodstvom. Ne mislim da dobijem odgovor od Vlade, i ne moram da dobijem odgovor od Vlade, ali ukoliko je ovo Vlada nacionalnog jedinstva, mislim da bi bilo korektno da i prema opštinama, u kojima je na vlasti opozicija, imaju isti stav, jer ipak u pojedinim opštinama, gde na vlasti nije Koalicija "Zajedno", i kada dođe sekretar nekog ministarstva, on uspostavlja kontakt sa opštinskim rukovodstvom.
Ovo je moj apel da ubuduće, kada dolaze ministri, kontaktiraju sa opštinskim rukovodstvima, jer ipak i tamo živi narod i mi smo u krajnjoj liniji upućeni jedini na druge. Hvala vam.