Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Pošto se niko više ne javlja za reč, zaključujem načelni pretres.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.
Za je glasalo 188, protiv jedan, niko se nije uzdržao, nisu glasala dva, ukupno prisutan 191 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne želi).
Pošto se više niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakona Republike Srbije u celini.
Za 187, protiv dva, uzdržanih nema, nije glasalo tri, a ukupno je prisutno 192 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakona Republike Srbije.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Vi ste dobili izveštaj, ali je datiran sa 7., a datum koji treba da stoji je 8. decembar, tako da ta tehnička greška bude uvažena.
Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru nrodnih poslanika u izbornim jedinicama - 6 - Zrenjanin i 9 - Novi Sad, radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnih poslanika, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 30. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima:
- DUŠICI KARABENČI, kandidatu sa izborne liste Koalicija "Vojvodina" Čanak - Veselinov u Izbornoj jedinici 6 - Zrenjanin, i
- MARIJANU RISTIČEVIĆU, kandidatu sa izborne liste Koalcija "Vojvodina" dr Dragan Veselinov - mr Miodrag Mile Isakov, u Izbornoj jedini 9 - Novi Sad.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 30. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima:
- DUŠICI KARABENČI i
- MARIJANU RISTIČEVIĆU.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru.
(U sali se čuje apalauz.)
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PREKRŠAJIMA
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu koji predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona u predloženom tekstu kao i izveštaj Zakonodavnog odbora, koji je prihvatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.
Na sednici Zakonodavnog odbora mišljenja su izdvojili narodni poslanici Milan Miković i Zoran Jovanović, a na sednici Odbora za pravosuđe i upravu mišljenje je izdvojio narodni poslanik Milan Miković.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Želi.)
Ima reč ministar pravde, Dragoljub Janković.

Prekršaji su one povrede društvenih normi koje čine neki prelazni oblik između disciplinovanog i zakonitog ponašanja ka onome što se zove krivično delo.
Samim tim, brojniji su od krivičnih dela i u poslednje vreme brojnost i vrste krivičnih dela uslovile su potrebu da se reaguje i kod Zakona o prekršajima. Išli smo na to da Zakon dopunjavamo i menjamo, a ne da donosimo novi zakon, bez obzira što je ovo deseta izmena i dopuna donetog zakona i glavni razlog za to - mada je bilo i mišljenja, a verujem da će u diskusiji biti i to da je trebalo ići na novi zakon - jeste taj što moramo najpre imati donet zakon sudovima koji je u pripremi, jer od toga kako će biti organizovani sudovi i od brojnih pitanja koja će sadržati taj zakon, zavisiće i položaj, mesto i uloga organa za prekršaj. Dakle, ne bismo smeli da prejudiciranjem, donošenje Zakona o prekršajima, eventualno u celini prejudiciramo neka pitanja koja će biti regulisana budućim zakonom o sudovima. Šta je svrha ovih izmena i dopuna?
Svrha je dvostruka. Pre svega da omogući potpuniju zaštitu slobode i prava građana, koje su ugrožene brojnim vrstama prekršaja, a, sa druge strane, da se blagovremeno omogući efikasnije vođenje prekršajnog postupka i samim tim zaštita društvenog poretka.
Ukazaću na nekoliko najznačajnijih novina koje sadrži ovaj predlog zakona.
Dosadašnjim Zakonom o prekršajima bila je predviđena nužnost da se pre nego što se novčana kazna zameni kaznom zatvora, kada su u pitanju novčane kazne izrečene u većem iznosu, obavezno prethodno pokuša prinudna naplata.
Ovim predlogom izostavlja se ta međufaza u postupku naplate novčane kazne i ponuđeno rešenje ide za tim da se svaka novčana kazna koja ne bude dobrovoljno plaćena odmah zamenjuje kaznom zatvora. Kako u našem prekršajnom sistemu praktično ima, najviše novčanih kazni tako se i stimuliše da učinioci prekršaja ove kazne blagovremeno i dobrovoljno plaćaju, da se ne ide na ove druge institute za zamenu te kazne.
Ukoliko je izrečena novčana kazna, samo novčana kazna, ona se može zameniti kaznom zatvora, najduže u trajanju do 30 dana. Ukoliko je prekršiocu izrečena kumulitivno i novčana kazna i kazna zatvora, onda kazna zatvora može trajati najduže do 60 dana, a za najteže prekršaje do 90 dana.
Prilika je da se kaže da se ovim izmenama predlaže i promena vrednosti jednog dana zatvora, umesto dosadašnjih 20 dinara ubuduće jedan dan zatvora bi vredeo 60 dinara.
Jedna od bitnih novina jeste prenošenje vođenja prekršajnog postupka u prvom stepenu sa prvostepenih organa za prekršaje, a to su opštinski organi za prekršaje, na organe državne uprave.
Naravno da je prenošenje rekstriktivno i važi samo za određene situacije i određene prekršaje. Konkretno, to su samo prekršaji za koje je predviđena odgovarajućim propisom samo novčana kazna i to u fiksnom iznosu. Dakle, u tom slučaju ovlašćeni radnici nadležnih državnih organa sprovode prekršajni postupak u prvom stepenu.
U praksi to će najčešće biti povrede propisa o javnom redu i miru, propisi iz oblasti saobraćaja, propisi iz raznih inspekcijskih mera kao što su siva ekonomija, jer je poznato da se veoma raširila pojava koju radi primera navodim, a to je neprijavljivanje zaposlene radne snage kod Fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje, kod Fondova za zdravstveno osiguranje i mnogi naši ljudi koji rade faktički nisu zakonom zaštićeni, jer ne ostvaruju odgovarajuća prava što se često pojavljuje tek u kasnim godinama kada se pojavi pitanje prava na penziju ili kada im se dogodi nekakav slučaj koji bi vodio ka potrebi pružanja zdravstvene zaštite.
Dakle, u takvim slučajevima nadležni organi će moći na licu mesta da izriču i praktično vode prvostepeni prekršajni postupak.
Ukoliko građanin, učinilac ovakvih prekršaja ne plati dobrovoljno, na licu mesta, prekršajnu novčanu kaznu, taj organ bi odmah uručivao rešenje koje ima karakter prvostepenog prekršajnog rešenja, protiv koga je moguće ulagati žalbu drugostepenom organu, koji u ovom slučaju inače jeste prvostepeni prekršajni organ, a to je opštinski organ za prekršaje.
Dakle, u ovakvim situacijama prvostepeni opštinski organi za prekršaje dobijaju ulogu drugostepenih prekršajnih organa i njihovo rešenje je konačno i izvršno. Napominjem da se radi samo o prekršajima i da je predviđena jedino novčana kazna u fiksnom iznosu, tako da ovi radnici državnih organa ne bi mogli da vode postupak za teže prekršaje gde je predviđeno eventualno izricanje određene zaštitne mere. U tom slučaju postupak može da vodi samo sudija za prekršaje.
Sledeća novina jeste ustanovljavanje novih zaštitnih mera. Predlažu se dve nove zaštitne mere, koje do sada nisu bile prisutne u našem prekršajnom zakonodavstvu, a to je zabrana pravnom licu da vrši određenu delatnost i, druga, zabrana fizičkom licu, odgovornom licu, da vrši određene poslove. To je inače mera koja je prisutna u mnogim razvijenim zemljama.
Slušali smo i čitali kako se na Zapadu zatvaraju radnje i to je u stvari najefikasnija mera, jer ako se privatnom preduzetniku zatvori radnja, onda je to najveća kazna u suštini, jer se time onemogućava njegova dalja delatnost. Ovakve zaštitne mere mogu trajati najkraće tri, a najduže 12 meseci.
Predložene su i određene izmene u statusu sudija za prekršaje, pre svega one koje podižu ugled i značaj sudija za prekršaje, tako što se pooštravaju uslovi za izbor za sudije za prekršaje, pa se pored određenog radnog iskustva sada, umesto dosadašnjeg ispita za sudije za prekršaje, zahteva položen pravosudni ispit, dakle isti onaj ispit koji moraju da imaju položen i kandidati za sudije, za javne tužioce i advokati.
Dakle, u pitanju je jedan strožiji ispit i samim tim podižemo ugled sudija za prekršaje, a mislim da je to i potrebno. Među novinama predlažu se i neke novine vezane za razrešenje sudija za prekršaje, od kojih bih najznačajniju istakao, da je nov razlog za razrešenje sudija za prekršaje onda ako on odbije da se povinuje odluci o upućivanju na rad u drugi organ za prekršaje. Na ovu meru smo išli podstaknuti pojavama u poslednje vreme, jer smo imali situacije da su pojedine sudije za prekršaje odbijale da odu na Kosovo, da tamo pomognu svojim kolegama u poslednjim događajima, kada je to bilo nužno i za državu veoma potrebno.
Išli smo i na izmenu prava takvih lica, jer je bilo nelogično da neko ko bude razrešen iz ovakvih razloga ima određena prava, koja inače ima lice koje se razreši zbog drugih opravdavajućih okolnosti, kao što je primera radi, bolest.
Povećane su i novčane kazne, tako da ubuduće najveća novčana kazna za fizičko lice, u zavisnosti od prekršaja, iznosi između 100 i 10.000 dinara, za pravna lica između 2.000 i 200.000 dinara i za preduzetnika između 1.000 i 100.000 dinara. Na licu mesta novčana kazna se može izreći fizičkom licu samo u iznosu od 60 do 1.000 dinara, a za pravno lice i preduzetnika između 600 i 10.000 dinara.
Najzad, ovim zakonom predviđa se pooštravanje odgovornosti privatnih preduzetnika, koji su do sada bili u određenom smislu, može se reći, zakonom zaštićeni i njima nije mogla biti izrečena kazna zatvora, niti pak novčana kazna biti zamenjena kaznom zatvora. Sada se položaj privatnih preduzetnika, koji znamo često se približava po svom značaju i efektima svog delovanja pravnim licima, preduzećima itd, pa se njihov položaj približava u znatnoj meri položajima odgovornih lica u pravnim licima.
To su najznačajnije novine koje donosi ovaj zakon. Smatramo da su društveno korisne i opravdane i u ovom trenutku mnoge od njih i nužne.

Zahvaljujem. Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje žele reč?
Ima reč narodni poslanik Milan Miković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, ima jedan broj pitanja na koja nismo dobili odgovore ni ovim predlogom zakona i jedan broj pitanja koja su, nesumnjivo, u suprotnosti sa uobičajenim načinom regulisanja ovih pitanja danas u Evropi i svetu.
Hteo bih, pre svega, da ukažem na jednu stvar, koja mislim da je pomenuta i od strane ministra, a koja mislim da je jedan ozbiljan razlog zbog čega ovaj zakon ne treba usvojiti danas, nego ga vratiti Ministarstvu pravde, kako bi sačinio jedan potpun zakon, kako bi regulisao sva pitanja i ova i eventualno sporna pitanja, i nakon toga se ponovo pojavio pred Skupštinom.
Na to smo ukazali i na nadležnim odborima, Odboru za pravosuđe i Zakonodavnom odboru, a dozvolite, nisam sasvim siguran da je baš jako lako jednom sudiji za prekršaje da pred sobom ima 10 tekstova "Službenog glasnika Republike Srbije", počev od 1989. godine do danas. To je jedna stvar.
Druga stvar, u konkretnom slučaju napravljen je jedan izuzetak od regulisanja kaznenog postupka, uopšte u najširem smislu gledano, na teritoriji naše zemlje. Naime, jeste da se pojedinim zakonima predviđa i mimo krivičnog zakona postojanje određenih krivičnih dela, ali u toj oblasti poštuje odredbe koje regulišu postupak koji će se voditi, kako će se braniti, kako će se optuživati, a to je sve regulisano u jednom propisu u Zakonu o krivičnom postupku, jedinstvenom za teritoriju cele Jugoslavije.
Nijednog trenutka to se nije menjalo, čak i kada je određeno da imamo posebne krivične zakone, i tada je postupak bio regulisan jedinstvenim Zakonom o krivičnom postupku. U ovoj konkretnoj situaciji, kada se radi o prekršajima, mi smo pre kratkog vremena doneli jedan poseban zakon, Zakon o informisanju, tamo su predviđene i posebne odredbe za posebni prekršajni postupak. Ako je tada to opravdavano - ovog trenutka ćemo nešto hitno doneti, u međuvremenu se donosi novi zakon, ovaj zakon o prekršajima i očigledno je ako se želelo i smatralo da to treba da ostane, da opstane - onda je očigledno bilo neophodno da se u ovaj zakon unese i taj drugačiji postupak od uobičajenog.
Ovde imate neke odredbe koje govore o skraćenom postupku, pa čak i o drugim organima koji će to vršiti, ali je sve to uvedeno u ovaj zakon. Međutim, u konkretnoj situaciji dozvoljeno je da postoji izuzetak u pogledu toga da se postupak može regulisati u više zakona. Mislim da to ne može. Pravna nauka nas na to ne upućuje i mislim da je to prvi i osnovni propust ovog zakona u ovoj oblasti.
Druga stvar, mi smo odredbama Zakona o informisanju i neke ustanove koje apsolutno postoje, i postojale su, rešili na drugi način. To je pitanje pravosnažnosti i pitanje izvršnosti jedne kaznene odluke. Mislim da to ne može da bude različito, jer je tako nešto u suprotnosti i sa određenim ustavnim odredbama.
Prema tome, ovo je bila prilika, ako se smatralo da to treba da ostane, da se unese u ovaj zakon, a to se i ne predlaže. Prema tome, to je još jedan izuzetno ozbiljan razlog zbog koga treba prihvatiti ovo što sam na samom početku rekao.
Treća stvar je - ovo je u odnosu za sve prekršajne odredbe u svim zakonima ipak jedan oblik opšteg zakona. I u tom zakonu su predviđeni i minimumi i maksimumi koji važe i za sve druge prekršajne odredbe u pojedinim zakonima. Jedino u pogledu jedne oblasti je rečeno - nećemo ovim zakonom da određujemo limite, posebno limite na više. To je odredba koja govori da se za prekršaje iz oblasti javnog informisanja može propisati i viša novčana kazna. Ne radi se u ovom zakonu, ne određuje se u ovom zakonu kao opštem gde će biti određen limit, nego se kaže - e, u ovoj oblasti možete u nekom drugom zakonu, i to ne u jednom zakonu, jer ako oblast informisanja bude regulisana sa više zakona, u svakom od tih zakona moći će da se predvidi poseban prekršaj, poseban postupak, i moći će da se predvidi poseban limit.
Mislim da to tako ne ide, da to tako ne može, i da to ni na koji način ne opravdava da i sada u ovom odlučivanju o izmeni i dopuni Zakona o prekršajima ostanemo kod odredbe koja je uneta u ovaj zakon, koja je onda uneta u prethodnika ovog predloga, jer je uneta u postojeći važeći zakon, kao ovakva odredba. Takvo prenošenje nadležnosti ne može da bude.
Četvrta stvar na koju bih hteo da ukažem - vidite, novčani iznosi su, kada su u pitanju kazne, povećani za 10 ili 20 puta. Kada su novčani iznosi u pitanju jedino je povećano tri puta ono koliko vredi dan slobode, jer je po ovom zakonu rečeno - dan slobode kojim ćeš zameniti novčanu kaznu kaznom zatvora vredi 60 dinara. Sve drugo je 10 ili 20 puta više, ali vrednost dana slobode nije 10 puta više nego što je bila kada je donošen ovaj zakon, nego je tri puta veća.
Prema tome, očigledno je da je na vagi to stvar koja ima jako malu vrednost i nisam sasvim siguran da li jedno takvo rešenje i odnos prema građanima, koji treba da odgovaraju, pa da odgovaraju ako treba zamenjenom kaznom da idu u zatvor, pa i da idu u zatvor, ali nesumnjivo na jedan način koji će biti u skladu sa svim ostalim.
I, konačno, u pogledu mogućnosti da se mimo ovog zakona odredi viša novčana kazna bez limita, mora biti ocenjeno i sa još jednog stanovišta, a to je - da li visina novčane kazne u bilo kom zakonu, ako je zaista tako podešena da suštinski predstavlja oblik oduzimanja sve imovine jednom čoveku, a to je praktično vrlo često moguće imajući u vidu odredbe Zakona o informisanju, nije li to izigravanje one odluke koju smo i u Krivičnom zakonu, i u toj oblasti, izbacili, da ne može da bude takvih mera kojima će jednom licu biti faktički, ne formalno, faktički konfiskovana cela imovina, jer konfiskacije nema. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Zoran Jovanović, koji je takođe izdvojio mišljenje.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje je kako građanin da se upozna sa pravnim propisom koji je na snazi, jer važi maksima "nepoznavanje zakona ne škodi". Ili da se pretplati na "Službeni glasnik RS" ili "Službeni list SRJ", ili već kako se zovu novine, recimo u Čačku se zovu "Službeni list opštine Čačak".
Građani to ne rade pa se informišu iz sredstava informisanja, ali sredstva informisanja lažno informišu. Evo, ja jutros kupim "Glas javnosti" i on na drugoj strani kaže - kako će svi bivši ministri, koji su bili ministri kod premijera Zelenovića, pa gospodina Božovića, pa Šainovića, pa sadašnjeg aktuelnog premijera, da će svi imati doživotnu rentu na teret naroda. Što nije tačno, jer svedoci smo da sinoć nismo izglasali takav zakon. Prema tome, građanin nema mogućnosti iz sredstava informisanja da se obavesti o propisima koji važe.
Evo, kolege radikali pokazuju "Veliku Srbiju". Nisam uspeo da pročitam. Vezano za ovo.... (komentar iz sale se ne čuje) Ja čitam "Glas javnosti", jer mi se čini da je najmanje pod kontrolom ovih .... ali, lažu. Uverio sam se da lažu, evo, svi ste svedoci.

Dozvolite narodnom poslaniku da govori.

Samo sa jednog aspekta, ukratko. Demokratski pravni poretci se odlikuju velikom aktivnošću parlamenta s tim karakteristikama da pitanja od značaja za društvene odnose regulišu zakonom. Za razliku od totalitarnih režima koji značajna pitanja regulišu uredbama, ili uredbama sa zakonskom snagom.
Prema tome, što se više razvija proces demokratije sve je manje uredbi, a sve više zakona. Čini mi se da ova vlada isuviše štedi nas narodne poslanike, hvala joj na tome, pa onda želi da preuzme na sebe da propisuje određene društvene odnose, tj. regulaciju određenih društvenih odnosa, jer predviđa da do sada što je bilo regulisano zakonom sada će se regulisati propisom.
Ostavljam svima da ocene koliko je to sa političkog aspekta opravdano. A, radi se o izmenama čl. 12. i 13. Predloga za izmenu i dopunu ovog zakona, a odnosi se na član 44. i 45. zakona koji se menja. U članu 44. koji je do sada glasio ovako "Prvostepeni organ za prekršaje može učiniocu prekršaja izreći jednu ili više zaštitnih mera kada postoje uslovi za njihovo izricanje predviđeni ovim ili drugim zakonom".
E, sada kaže: "Stavlja se iza reči - zakona zapeta i dodaje se - ili drugim propisom."
Znači, hvala Vladi, ne moramo mi donositi zakon, donosiće ona uredbe.
Stav 3. člana 44. glasio je: "Zaštitna mera može se izreći i kada kazna za prekršaje nije izrečena, ako je takva mogućnost predviđena zakonom". Sada zakonodavac menja i kaže: "briše sereč - predviđena u zakonu, a zamenjuje se rečju - propisana".
Takođe hvala Vladi, nećemo mi donositi zakone, Vlada će donositi propise, odnosno uredbe. I takođe da se zahvalim Vladi i na članu 13. kojim se menja član 45.
Član 45. stav 5. do sada je glasio: "Zakonom se može odrediti obavezno oduzimanje predmeta", a sad glasi: "Propisom kojim se određuju prekršaji može se predvideti obavezno izricanje zaštitne mere - oduzimanje predmeta".
Dakle, generalno gledano, sada je napadnuta oblast prekršajnog zakonodavstva, gde se polako parlament istiska i gde vlada preuzima ingerencije parlamenta. Zahvaljujemo se Vladi, jer će ona raditi umesto narodnih poslanika. Zato ministri imaju veće plate, verovatno će više i da rade.
Bojim se da neće samo oblast predkršaja biti ta, pa ćemo videti kakvo će biti dalje ponašanje Vlade. Sve ove primedbe, dobronamerno, kao poslanik SPO-a, izlažem i predlažem, prema tome, molim Vladu da u buduće vodi računa o ovoj tendenciji. Nemoj mnogo da štedi na poslanike, nemoj mnogo da donosi uredbe, češće nas zovite da donosimo zakone. Hvala.