Molim narodne poslanike da zauzmu mesta da bismo  počeli rad.
Poštovani narodni poslanici nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini.
Prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuju 144 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da sam odobrio odsustvo sledećim narodnim poslanicima: Milanu Nikoliću, dr Karolju Kasašu, Živojinu Stefanoviću, Miletu Novakoviću, mr Peri Milovanoviću, dr Ljubiši Mihajloviću, Jožefu Kasi, dr Leposavi Milićević i Šemsudinu Kučeviću.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Nastavljamo rad po utvrđenom dnevnom redu Treće sednice Drugog redovnog zasedanja.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA KRIVIČNOG ZAKONA REPUBLIKE SRBIJE
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu, koji predlaže Narodnoj skupštini da usvoji Predlog zakona u predloženom tekstu. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, koji je prihvatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Ima reč ministar pravde Dragoljub Janković.

Poštovani predsedniče, predsedništvo i poslanici, razlozi za donošenje ovog zakona su sledeći: Reč je samo o izmenama zakona u 20 krivičnih dela, u kojima se novčani iznos pojavljuje kao element krivičnog dela, bilo kao osnovnog oblika tog krivičnog dela ili posebnih oblika krivičnog dela. Visina novčanih iznosa, sadržana u ovim krivičnim delima, praktično određuje i težinu zaprećenih kazni i od njih zavisi stvarna nadležnost suda. Od toga zavisi da li će u prvom stepenu suditi opštinski ili okružni sudovi, a samim tim je određena i nadležnost drugostepenog suda.
U postojećoj situaciji, budući da su ovi iznosi poslednji put utvrđeni 14. 7. 1994. godine, iznosi koji su sada sadržani u Krivičnom zakonu ne odgovaraju više ni zahtevima kaznene politike, niti principima raspodele stvarne nadležnosti, pa se dogodilo da je Vrhovni sud, zatrpan u drugostepenom postupku žalbama protiv presuda, donetih na nivou okružnih sudova. To je suprotno opredelenjima i intencijama da Vrhovni sud, kao najviši sud u Republici, bude nadležan za postupanje po vanrednim pravnim lekovima i za druge svoje nadležnosti kao najviši sud u Republici, kao što je zauzimanje pravnih shvatanja i stavova.
Zbog toga i jeste ovaj predlog, tako da su ovi iznosi, sadržani u krivičnim delima, povećani između 10 i 15 puta. Zbog toga što je ovih dana u medijima došlo do dezinformacija, moram da naglasim da se ne radi o povećanju novčanih kazni, već novčanih iznosa kao elemenata krivičnog dela. Mada ovaj zakon još nije usvojen, on je već, kada je najavljen, svesrdno podržan u celokupnim pravnim sudskim okvirima, kako od strane tužilaca, sudija, tako i od advokata, jer je praksa iziskivala potrebu da se ovaj zakon menja.
(Gospodin Milorad Mirčić je počeo da deli neki materijal u skupštinskoj sali, pa ga je predsednik Skupštine zbog toga opomenuog:)

Gospodine Mirčiću, molim vas, ne možete to deliti u sali za skupštinsko zasedanje. Ne možete deliti nikakve materijale u Skupštini, sem onih koji su službeni materijali, molim vas. Molim obezbeđenje, iznesite te materijale. Gospodine Mirčiću, imate pravo, ali nemate pravo da ih delite u Skupštini (glasovi: - traže ljudi).
Možete dobiti u holu, ali nemojte u sali. Molim vas, gospodine Mirčiću, ja ću o ovom obavestiti predsednika Marjanovića. Vi ste napravili ozbiljan prekršaj i ne možete kao minstar u Vladi da to radite.
Da li neko od narodnih poslanika želi reč?
Ima reč narodni poslanik Milan Miković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, sinoć je izgledalo da imamo dva zakončića, koje za neki minut treba da usvojimo i da sve bude u redu. Međutim, šteta je što nismo posvetili dovoljnu pažnju i uvodnom izlaganju gospodina minstra pravde, a i samom tekstu zakona, koji se nalazi pred nama. Naime, gospodin ministar je ukazao da se ovde radi prvo o usaglašavanju sa stvarnom situacijom, koja postoji i koja otežava rad, ali ne samo Vrhovnog suda i ne samo zbog njega, nego u prvom redu zbog onih ljudi, koji treba da odgovaraju i u pogledu kojih postoji potpuno različita praksa na raznim mestima.
Naime, potpuno nerealni novčani iznosi su određene radnje kvalifikovali kao daleko teža krivična dela i ljudi su faktički bili suočeni sa optužnicama, koje su daleko iznad društvene opasnosti radnji, koje su počinili, jer je krađa već bila na 151 dinaru, mada postoji i krivično delo sitne krađe. Sudovi su se našli u izuzetno teškoj situaciji, jer da bi izricali normalne realne kazne, bili su prinuđeni da primenjuju odredbu o ublažavanju kazne na suprotan način od onoga kako je to navedeno u Krivičnom zakonu. To je postala svakodnevna praksa i svakodnevni problema i na svakom zasedanju ili na svakom sastanku pravnika ukazivano je na to pitanje. Rečeno je da tako ipak ne može da bude.
Na osnovu ovoga što se sada predlaže i što prepostavljam da će se usvojiti i što podržavam da se usvoji, nesumnjiva je činjenica da će sada jedan značajan broj predmeta biti završavan pred opštinskim i okružnim sudom, neće ići pred Vrhovni sud. Prema tome, faktički niži sudovi će biti opterećeniji, i to značajno opterećeniji, nego što su do sada bili. To je pitanje, koje mora da se odrazi danas sutra i na pitanje realne procene broja potrebnih sudija u opštinskim i okružnim sudovima. Ništa se neće smanjiti nadležnost okružnih sudova, kao što u prvom trenutku izgleda, jer će izgubiti deo prvostepene nadležnosti, ali će dobiti daleko veći deo drugostepene nadležnosti. U tom pogledu mislim da će biti potrebno da se vrlo brzo reaguje od strane Minstarstva pravde, da se sagleda kakva je ta situacija i da se na osnovu toga predlože odgovarajuće izmene.
Drugo pitanje, koje je ovog trenutka od značaja je sledeće. Nemamo još uvek informaciju o tome da li se u Crnoj Gori preduzimaju mere da se na isti ili sličan način izvrši izmena Krivičnog zakona, jer bi bilo apsurdno da na teritoriji Jugoslavije postoje tako velike razlike, kakve su između dosadašnjeg Krivičnog zakona i ovog, koji danas treba da usvojimo.
Prema tome, ukoliko raspolažemo informacijom da se tamo ništa ne radi, morali bismo, ili nadležna minsitarstva ili Vlada da iniciraju da se u tom pravcu izvrše određene izmene, jer raspoloženje postoji, imajući u vidu ona iskustva, do kojih smo došli u vreme kada se govorilo o donošenju jedinstvenog krivičnog zakona za Jugoslaviju.
Treća stvar, koja je ovde nesumnjivo značajna, a to je i posebno regulisanje pitanja i poseban odnos, hoćemo li imati ili nećemo imati krivični zakon Jugoslavije. Jeste da je to ovog trenutka daleko pre političko pitanje no svako drugo, ali je nesumnjivo i pitanje u pogledu koga treba ova situacija da bude raščišćena, jer je i ova skupština svojevremeno donela odluku kojom je to što pripada u njenu nadležnost prebacila u nadležnost savezne države.
U ovom predlogu zakona, kome je ostalo jako malo vremena od vremena kada je podnet do vremena kada o njemu odlučujemo, došlo je do dve stvari. Prva stvar, takav zakon se ne donosi po hitnom postupku, ali je potrebno htino ga doneti i mi ga podržavamo, neka bude i po hitnom postupku, ali u njemu nema prelaznih odredaba. Neophodno je, nakon ovoga kada se preduzmu mere da u tom pogledu Ministarstvo pravde vrlo brzo raščisti pitanja, koja se inače regulišu prelaznim odredbama, da bi se na jedinstven način sve to učinilo na teritoriji Srbije.
Sledeća stvar, na koju mislim ovog trenuta da treba ukazati, to je da smo pre kratkog vremena načinili izbor velikog broja sudija, uglavnom novih, mladih, stručnih svakako, ali neiskusnih i u vršenju sudijskog posla i u pogledu svega i moramo biti svesni da će oni biti i promenom nadležnosti izloženi jednom velikom naporu da od samog početka počnu i ozbiljne stvari da rešavaju.
Još jedno pitanje, to je pitanje ocene rada sudija i sudova, jer, dozvolite, do sada neke od ovih predmeta rešavale su sudije, na primer, u okružnom sudu koji su imali normu, mislim, od četiri krivična predmeta mesečno da završe. Danas ti isti predmeti biće prebačeni u opštinski sud, gde će sudije biti obavezne da završavaju 15 takvih predmeta u toku jednog meseca.

Smanjili smo normu.

Ako je smanjena norma, u tom smislu nešto je potrebno učiniti. Ali, stvar mora da bude raščišćena na taj način da se ne bismo  sutra suočili da nam sudije imaju izuzetno rđave rezultate, jer broj predmeta ne mogu da završe u situaciji u kojoj se nalaze.
Prema tome, ovo je jedan ozbiljan, izuzetno ozbiljan zakon, zakon koji sa jedne strane sve stvari stavlja na jedno mesto. Svi zakoni i sve odredbe, posebno u situaciji kada pravna država ne funkcioniše onako kako bismo želeli, dve stvari moraju da se ipoštuju. Mora da se ispoštuje to da svi poštuju zakone, sa druge strane zakoni moraju da budu takvi, da budu realni, da odgovaraju predviđene sankcije i kazne zaista stepenu društvene opasnosti, a ne da dođemo u situaciju, u kakvoj smo sada bili, da su nam za stvari određenog stepena društvene opasnosti kazne bile i važile daleko strože od onoga što postoji u celom svetu za takve i slične pojave.
Jasno je da dogod se situacija u monetarnoj i svim ostalim sferama ne raščisti, biće potrebe za ovakvim intervencijama, ako ima potrebe da se vrše svaki put kada na to praksa ukaže. Onog trenutka kada jednog dana sve to bude stabilno, kada dinar bude stabilan, nikada se više nećemo suočiti sa potrebom da se na ovaj način vrši izmena Krivičnog zakona.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Zoran Jovanović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u svemu podržavam gospodina Mikovića.
Želeo bih da istaknem da se sa ovim problemom Republika Srbija susretala i 1993. godine, u vreme velike hiperinflacije dok je premijer Vlade bio gospodin Šainović, a koga su podržavale strnke koje danas čine Vladu. Onda su zbog hiperinflacije sudovi morali da primene tzv. načela primene blažeg zakona u krivičnom postupku, a to znači da ako je u međuvremenu od izvršenja krivičnog dela, pa do suđenja izmenjen zakon, a taj izmenjeni zakon je blaži po učinioca, primeniće se taj blaži zakon. U vremenu hiperinflacije trebalo je Skupština da zaseda svaki dan i svaki dan da donosi odluku o izmenama i dopunama Krivičnog zakona u ovom smislu u kome mi danas donosimo ovaj zakon. Onda su sudovi širom Srbije nezakonito postupali i odstupali od tog ustavnog načela. U krivičnom postupku važi načelo blaže primene zakona, opravdavali su se inflacijom, u krivičnim postupcima su određivali veštaka, da se putem veštačenja utvrdi imovinska šteta ili vrednost proneverene stvari, ili vrednost utajenog poreza u vreme izvršenja dela i u vreme suđenja, već zavisno od toga o kom krivičnom delu i o kom obliku krivičnog dela se radi.
Iz svog iskustva i iz svoje prakse znam da su sudovi radili nezakonito i neustavno. Možda je to iz razloga što nisu bili dovoljno materijalno stimulisani. Sada smo i taj razlog otklonili, pa se nadam da više neće to stajati. Gospodin Miković sa pravom ističe da će nakon primene ove izmene Krivičnog zakona doći do prelaska nadležnosti, odnosno određeni predmeti će ići u niži stepen iz okružnog suda u opštinski sud, pa će biti opterećeniji opštinski sud, a okružni sud će suditi u drugom stepenu.
Međutim, pored toga, ovom zakonu se danas raduje veliki broj lica protiv kojih se vodi krivični postupak po službenoj dužnosti. Znači, protiv kojih je podignuta optužnica od strane javnog tužioca, veliki broj advokata koji brane ta lica, jer će, pored toga što postoje situacije gde će suditi niži sud, postojati mogućnost za neka krivična dela, gde je novčani iznos tzv. objektivni uslov diskriminacije, da više uopšte ne postoji krivično delo. To su krivična dela: Nesavestan rad u službi iz člana 245., ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 195., poreska utaja član 154. i nesavestan rad u privrednom poslovanju član 136. Krivičnog zakona Srbije.
Znači, u osnovnim oblicima ovih krivičnih dela novčane vrednosti se menjaju. Evo kako to izgleda na primeru krivičnog dela iz člana 245. - nesavestan rad u službi. Član 245. stav 1. kaže: "Službeno lice.... itd. nanese štetu preduzeću preko hiljadu dinara, kazniće se zatvorom do tri godine". Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do teške povrede prava drugog, ili je nastupila imovinska šteta koja prelazi 10 hiljada novih dinara, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Sada se u osnovnom obliku, umesto cifre hiljadu dinara, stavlja 15 hiljada, a u kvalifikovanom obliku umesto 10 hiljada, 150 hiljada. Ako smo imali lice koje je u vreme izvršenja ovog krivičnog dela napravilo štetu svojoj organizaciji u iznosu od 14 hiljada dinara, u to vreme to je bilo 14 hiljada maraka, pa zbog raznoraznih odugovlačenja eventualno nesavesnog rada sudija ili korišćenja nekih povlastica bolesti okrivljenog, sada to lice, dakle, koje je učinilo nesavestan rad u službi ne podleže ni ovom osnovnom obliku, jer da bi postojao osnovni oblik potrebno je da šteta prevazilazi iznos od 15 hiljada dinara.
Ne kažem da sam protiv donošenja ovog zakona. Aposlutno stojim iza ovog zakona. Ali, kažem da pored navedenog, posledica je da kvalifikovani oblici krivičnih dela postaju u blažem ili lakšem obliku kvalifikovani, ili prerastaju u osnovni oblik krivičnog dela, a to sve utiče na visinu zaprećene kazne.
Kakav će rezultat biti ovakve kaznene politike, kada mi nagrađujemo određena lica koja su protivpravno postupala, koja su vršila krivična dela, dela koja su u svakom slučaju u vreme izvršenja predstavljala veliku društvenu opasnost, a sada jednostavno potezom pera, što bi neki rekli, vršimo amnestiju, gospodo, na nama je svima da se zamislimo kako će to ubuduće preventivno generalno delovati na buduće učinioce krivičnih dela. Ali, u nuždi ovaj zakon moramo podržati. Hvala.