Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Milorad Mirčić.

Dame i gospodo, Srbija i srpski narod se danas suočava sa ultimatumom, ucenama i pritiscima, upravo od onih, koji već dugo godina uslovljavaju, pritiskaju srpski narod. To su isti oni, koji su u ime demokratije, u ime mira, srpski narod isterali sa vekovnih srpskih ognjišta iz Republike Srpske Krajine, pa, nije im to bilo dovoljno, onda su krenuli da teraju srpski narod iz Republike Srpske. Pa, kad su videli da je ipak ostao jedan deo teritorije, koji kontroliše srpski narod u Republici Srpskoj, onda su počeli da plasiraju tu svoju čuvenu demokratiju. I, upravo smo svedoci, kako im izgleda ta demokratija.
Demokratija im je počela sa bombarderima, sa tomahavcima. Kad su videli da srpski narod u Republici Srpskoj neće da popusti onda su pripremili neopravdane metode. Suprotno i protivno volji srpskog naroda, koja je iskazana na prethodnim izborima, oni su smenili legalno i legitimno izabrane srpske predstavnike srpskog naroda u Republici Srpskoj. Nije im ni to bilo dovoljno, nego su se dosetili kako još više da upropaste srpski narod, da ga nateraju da što pre napušta vekovna ognjišta, dosetili su se i jednostavno su izdvojili Brčko, grad koji se nalazi u Republici Srpskoj, iz teritorijalne celovitosti Republike Srpske. Kažu - to je već viđen model u Južnoj Americi, primenili ga Amerikanci i oni misle da je to dovoljno da bi zadovoljili i smirili srpski narod.
I dalje su nastavili, ali sad direktno vrše pritisak na Srbiju. Želja im je i krajnji cilj je njihov da rasparčaju Srbiju, da razbiju srpski narod, da nas rasele, isele iz Srbije. Kako su to zamislili da urade u Srbiji? Zamislili su preko šiptraskih terorista. Mislili su da teroristi, šiptarski separatisti imaju toliko realnu snagu , da će oni biti dovoljno jak protivnik Srbiji, da ćemo mi u Srbiji popustiti pred tom snagom i jednostavno prihvatiti silom da se Kosovo i Metohija proglašava šiptarskom državom, da Kosovo i Metohija nije više u sastavu Srbije.
Kada su videli da u Srbiji vlada jedinstvo, da Srbija ima snagu, da Srbija ima moć, brže bolje priskočili im Amerikanci u pomoć, brže bolje, Klinton je poslao svog ličnog izalanika - kakav takav ugovor i sporazum da se potpisuje, samo da bi se spasila ona šaka, šačica koja je ostala od šiptarskih terorista posle delovanja države Srbije.
Kada su videli, na kraju krajeva, da taj sporazum ide na štetu američkih interesa na Kosovu i Metohiji, jer jedna od glavnih tačaka u tom sporazumu je upravo popis stanovništva, Amerikanci preko svojih satelita brže bolje- organizuju neke nove sastanke, sastanke u Rambujeu, u dvorcima, ili sastanke u Parizu. Nema veze gde se održavaju, isti cilj je tih sastanaka - izvršiti pritisak, izvršiti prisilu, dovesti u situaciju predstavnike Srbije, članove delegacije da potpišu sporazum, onakav, kakav Amerikanci ponude, onakav kakav su oni smislili u svojim laboratorijama.
Jasno je da su članovi delegacije morali da izdrže te pritiske, jer ova skupština im je dala punu podršku, a mi srpski radikali smo rekli - ne smeju popustiti pod bilo kakvim pritiscima, ni jednog trenutka, bez obzira kojoj partiji pripadaju članovi delegacije, kako su politički opredeljeni, kom narodu ili nacionalnoj manjini pripadaju, moraju da izdrže sve pritiske, nema popuštanja.
To je zbunilo Amerikance, jer imali su plan posle toga, kad prošetaju na Kosovu i Metohiji sa svojom vojskom, na red dolazi Raška oblast. Tamo već imaju pripremljene svoje satelite. To su oni koji pripadaju separatističkim partijama, a sami sebe nazvaše Bošnjaci. Niti u Bosni rođeni, niti Bosnu omirisali, alÄ eto zovu se - Bošnjaci.
U isto vreme, ili nešto kasnije, Amerikanci su pripremali da preko svojih poslušnika izazovu incidente, sukobe, pripreme teren u Vojvodini. Ko su im tamo njihovi poslušnici , njihovi sateliti. To su oni, koje narod u Vojvodini zove kuferaši ili u poslednje vreme , kako su popularni, tako ih je narod zavoleo, pa ih narod zove podrepaši. Taman im je to dovoljan prostor da im svi članovi stanu. Valjda tako narod i nadimke daje. Rastrčali su se širom Vojvodine, upravo ti i takvi pojedinci, njihove političke partije koje su minorne i male, rastrčali su se po Vojvodini, traže moguća žarišta, kako bi što pre dojavili međunarodnoj zajednici da u Vojvodini međunacionalni odnosi nisu dobri, kako bi međunarodna zajednica na isti ili sličan način intervenisala kao što sad interveniše na Kosovu i Metohiji.
Međutim, nemaju uspeha. Nemaju uspeha, to oni ne mogu da shvate. Nemaju uspeha iz više razloga. Jedan od osnovnih i glavnih razloga je upravo to što u Vojvodini živi većinski srpski narod sa pripadnicima mnogih nacionalnih manjina i što u Vojvodini nije zabeležen slučaj međunacionalnog sukoba, nije zabeležen, bez obzira što se u okolini Vojvodine odvijao rat. To je tolerancija srpskog naroda prema svojim sugrađanima, prema onima sa kojima zajedno žive.
Ima pojedinaca, doduše, koji pripadaju nacionalnim manjinama u Vojvodini koji su na čelu nakih partija, koje navodno treba da zastupaju interese nacionalne manjine, ali ti pojedinci koji su čelnici takvih partija, oni to rade iz ličnog interesa , iz lične koristi, njih i njihovih najbližih u porodici. Njih su njihovi sunarodnici odavno prozreli, njima više ne veruju njihovi sunarodnici. Ne veruje im niko u srpskoj Vojvodini i uzaludan je njihov pokušaj.
Mi srpski radikali smo uvek govorili, uvek upozoravali na namere, na posledice koje proističu iz načina kako to međunarodna zajednica želi da nam nametne određena rešenja. Uvek smo govorili da je jedno od rešenja da bude sloga, jedinstvo. Sad u ovom trenutku jasno su politički relevantne partije u Srbiji pokazale da postoji političko jedinstvo. Narod je odavno jedinstven, pogotovu kada je u pitanju odbrana Srbije.
Jer, taman smo počeli da lečimo rane, koje su nam ostale od Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, evo, Amerikanci nam otvaraju nove rane, najveću ranu srpskom narodu, a to je Kosovo i Metohija. Nijedan normalan čovek ne pomišlja da se preda, da prepusti Kosovo i Metohiju ni šiptarskim separatistima, a pogotovu Amerikancima.
Mi znamo da je Amerika sa svojim saveznicima velika, ogromna i moćna vojna sila, koliko ćemo uspeti da se odupremo toj sili, to unapred niko ne zna, ali znamo da nema građanina Srbije, nema Srbina koji se neće boriti protiv američkih vojnika, pa bez obzira što misle da uđu sa njihovom koka-kolom i sa čokoladom, kako su to radili u Republici Srpskoj. Neka im i koka - kola i njihova čokolada, neka je jedu i piju u Americi, a neka nas ostave u Srbiji na miru, inače, neće lako ulaziti ni na Kosovo i Metohiju, ni u Šumadiju, ni u srpsku Vojvodinu.

Ima reč narodni poslanik Ivan Kovačević.

Dame gospodo, narodni poslanici, od toga šta će danas da odluči i zaključi Skupština Srbije, zavisi umnogome šta će se narednih dana događati i kakva će biti sudbina mira, rata i svega ostalog. SPO još jednom ističe da bi Srbija i srpski narod bez Kosova bili kao organizam bez glave, kao reka bez izvora, kao kuća bez temelja.
Kosovo i Metohija se ni po koju cenu ne smeju izgubiti, Kosovo se mora braniti i odbraniti, a to znači braniti samo na onaj način, da bude i odbranjeno. Ne postoji razlog da Kosovo i Metohiju branimo u ratnom sukobu sa NATO paktom i u uslovima ekonomske, političke i vojne izolacije naše zemlje od celog sveta. Smatramo da nisu ni nacionalne, ni patriotske, ni junačke sve one pameti koje govore da Kosovo i Metohiju možemo da izgubimo u sukobu sa NATO paktom i da onda opteretimo zakletvama i zavetima još nerođene srpske generacije i srpsku decu, da u nekoj dalekoj budućnosti, kada budu rođeni, najpreči zadatak imaju da oslobađaju Kosovo i Metohiju.
Verujem, i to je stav SPO-a, da sva svetla u prilično mračnom tunelu još nisu pogašena i da ima mesta za razum i odgovornost i na strani međunarodne zajednice, i na strani onih koji odlučuju o sudbini Srbije i srpskog naroda. Završni tekst političkog sporazuma iz Rambujea nije dobar. U tom tekstu na nivou principi sve je u redu, na nivou osnovnih napomena i uvodnih načela takođe je sve u redu. Ima, međutim, odredbi, kojima se pod noge bacaju i principa Kontakt grupe, i kojima se Kosovu i Metohiji daju ovlašćenja koja pripadaju trećoj republici, a na nekim mestima se daju čak i ovlašćenja koja pripadaju nezavisnoj državi.
Mora se hrabro i odlučno iskoračiti ka kompromisu. Smatram, i to je stav SPO-a, da danas Skupština Srbije mora da usvoji zaključke, koji bi bili kratki i jasni i koji bi pre svega bili namenjeni, ne domaćoj javnosti, jer domaća javnost ne ugrožava Kosovo i Metohiju, nego velikom i moćnom svetu, koji se sprema za zločin i agresiju na našu zemlju.
U čemu bi se sastojao taj hrabri korak ka kompromisu - prvo, da izrazimo odlučnost i spremnost da odmah potpišemo završni dokument iz Rambujea, pod uslovom da se iz njega izbace odredbe koje Kosovu daju status treće republike ili nezavisne države. Mi bismo želeli da se to desi danas, sutra, mi želimo da se nađemo još jednom ovde, u Parizu, ili bilo gde, sa delegacijom albanskog separatističkog pokreta.
Želeli bismo ipak da se gledamo licem u lice sa nekim tekstom ispred sebe, ispred nas, koji treba da potpišemo. Međutim, ukoliko predstavnici separatističkog albanskog pokreta neće, kao što neće, i kao što nisu hteli ni u Rambujeu, ni u Parizu, da sednu preko puta naše državne delegacije, mi ne smemo i ne treba da budemo njihovi taoci, i da postizanje političkog sporazuma bude uslovljeno njihovom spremnošću da sednu preko puta nas.
Ne, taj luksuz nećemo dozvoliti, i da zbog njihove zle volje, što neće da sednu preko puta nas, svoju zemlju gurnemo pod međunarodnu agresiju. Pošto je sve dosadašnje razgovore sa delegacijom vodila međunarodna zajednica, onda mi moramo da pošaljemo poruku međunarodnoj zajednici da nađe načina da u formi aneksa, ili bilo kojoj drugoj formi, iz teksta političkog sporazuma izbaci sve odredbe koje Kosovu daju status treće republike ili nezavisne države, što se može uraditi veoma brzo i lako i da urade ono što je njihov posao, da ubede Albance da to prihvate.
Istoga trenutka trebalo bi, i to danas, da kažemo, naša država biće spremna za sporazum o primeni takvog sporazuma, s tim da mandat celom tekstu tog sporazuma o primeni bude dat od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a uz poštovanje našeg državnog suvereniteta, ne od strane ni jedne vojne, regionalne organizacije, ne od strane NATO pakta.
Ukoliko bi u ovom smislu danas istupila Skupština Srbije, hrabro i odlučno, sa određenim zaključcima, verujem da bi se upalila svetla u tunelu i da bi se iskorak dobre volje sa naše strane učinio i da bi bilo odgovoreno dobrom voljom i od strane Kontakt grupe i Amerike.
Da li ovo znači neko uzmicanje ili neke ustupke? Mislim da ne znači, mislim da ne znači ništa što ugrožava naš teritorijalni suverenitet i teritorijalnu celovitost, ni integritet, ni nacionalni ponos, ni sigurnost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Od početka SPO ističe da je i suverenitet, i ponos, i sigurnost, i celovitost zemlje u tekstu političkog sporazuma. Ne treba mnogo napora, uz malo dobre volje, sa obe strane, i naše i međunarodne zajednice, da se dođe do teksta takvog političkog sporazuma.
Konačno, da kažem nešto i o onima koji misle da bi se ovakvim stavom pogazile ili okrnjile neke zakletve sa nekih skupova, da bi se umekšale reči nekih lidera - možda i bi, ali, u ime SPO-a kažem: svaki pojedinac koji danas vodi partiju, vladu, državu, ovu srpsku, jedinu koju imamo, mora da pogne glavu pred krajnjim ciljem da odbranimo državu, da odbranimo Kosovo i Metohiju.
Sve može biti okrnjeno, sve može biti dovedeno u pitanje, i ponos svakog pojedinca, pojedinačno, od onih koji su na čelnim funkcijama, ali jedno ne sme da bude dovedeno u pitanje, a to je odbrana Kosova i Metohije. Naprosto, to je nešto što ne sme biti izgubljeno, pa prema tome i svaki ustupak, ma koliko boleo, prinet na žrtvu odbrane Kosova i Metohije, i to na način da ne bude ni ratova, ni nesreće, ali da bude skidanja sankcija, da bude brzog oporavka naše zemlje, što bi nas takođe dodatno ojačalo u prelaznom periodu, mada ni posle prelaznog perioda se ništa ne može menjati, ne može se menjati da je Kosovo u Srbiji.
Svaki takav ustupak morao bi se prihvatiti. Mnogo manje boli od najvećeg bola koji bi zadesio ovaj narod, da izgubi Kosovo i Metohiju. SPO nema parlamentarnu većinu. Zaključci će biti onakvi kako budu hteli koalicioni partneri koji tu većinu imaju. Ako zaključci Skupštine Srbije danas budu takvi da posle njih budu zatvorena vrata za ove kompromise na kojima insistiramo, ukoliko zemlja bude napadnuta, ceo SPO će zemlju braniti.
Ginućemo odbijajući agresora, boreći se protiv njega i boreći se za Kosovo. Ali, kada sve prođe, biće ispostavljen račun onima koji se između dva puta budu odlučili za onaj gori. Neće niko imati pravo da kaže da je to bio ponosniji put. Nad izgubljenim Kosovom niko neće imati prava da pomene reči ni gordost, ni ponos. To su reči koje se danas ističu samo iznad projekta koji znači odbranu Kosova i Metohije, koji znači razoružavanje i raspuštanje terorističke i separatističke paravojne grupacije velikoalbanskog separatizma na Kosovu.
Ponavljam i naglašavam, što god se desilo, SPO će braniti svoju otadžbinu od agresije i ginućemo za Kosovo. Muškarci imaju pravo da gaze zakletve date ženama, ali zakletve date Srbiji, za slučaj da Srbija bude napadnuta, se ne sme kršiti. Tu nema premišljanja. SPO, međutim, predlaže odbranu Kosova i bez rata i bez pogibije. Hvala.

Ima reč narodni poslanik dr Živorad Đorđević.

Uvaženi predsedniče, poštovani narodni poslanici, moram da kažem najpre da neke današnje govornike nisam dovoljno razumeo, da neke apele, koje su upućivali, sa kojima se inače slažem, ako su ih uputili tzv. međunarodnoj zajednici, onda u redu, slažem se. Ali, ako su ih uputili nekim drugima, možda ovoj skupštini, ovoj vladi, onda mislim da su pogrešili salu. Hoću da kažem da Francuska farsa od razgovora je pokazala da Americi i Zapadu nije stalo do mira na Balkanu, ni do Albanaca. Oni su se nameračili na Jugoslaviju i hoće uz pomoć albanskih terorista i NATO trupa da je raskomadaju i da je tako lakše osvoje. Stoga imamo samo jedan, isključivo jedan jedini izbor - da odbranimo nezavisnost i slobodu. Stoga svaki normalni građanin i patriota zna da se NATO okupatorima ne sme dozvoli da nesmetano umarširaju u ovu zemlju. To je suština svega. Ulazak NATO trupa bio bi kraj slobode zemlje, naroda i svakog pojedinca, bio bi to početak kraja Srbije, Kosmeta i Jugoslavije. Ako ih pustimo da se ušetaju, rizikujemo ekonomsko izrabljivanje, duhovna ponižavanja, silovanja i opstanak zemlje i naroda. Mi nismo ni mazohisti ni glupavi i tupavi hazarderi da se ne plašimo raketa i bombi. Ali danas u ovoj zemlji malo ko razmišlja o posledicama eventualnog vojnog napada, jer ovaj narod je godinama izložen ekonomskim, psihičkim i duhovnim mučenjima. Godinama nam natenane uništavaju život i nadu, godinama nas ekonomski iscrpljuju, prete i ucenjuju. Njihove psihološke torture, nastojanja da nas ponize i ekonomski iscrpe, to stravično višegodišnje iznurivanje i tiho ubijanje nanelo je više zla ovom narodu nego sve bombe, koje bi eventualno bacili. Bačenim bombama neće postići vrhunac nanetog zla. Vrhunac u nanošenju zla su već postigli dosadašnjim mučenjima i tihim ubijanjima. Počinjena zla prevazilaze sve surovosti fašista, sve genocidnosti, koje je istorija zabeležila, zverstva koja su učinili prema srpskom narodu na samom kraju 20-tog veka po surovosti se ne mogu meriti ni sa inkvizicijom, niti sa bilo čim u istoriji.

Zato smo odlučniji i odvažniji više nego ikad, više nego iko. Ni sa čim nas više ne mogu zaplašiti, nikakvo dobro od njih ne možemo očekivati. Već naneta zla uverila su nas da u odbrani slobode, suvereniteta i dostojanstva nema posustajanja.

Pregovori u Francuskoj pokazali su da pred sobom nemamo civilizovane, politički mudre i razumne sagovornike, već skupinu osionih, ostrašćenih i netolerantnih silnika, koji ne poznaju ni jezik činjenica, ni razum, ni ljudskost. Pred sobom smo imali skupinu svetskih zvaničnika, koji su na javnoj političkoj sceni otvoreno sklapali najsramniji i po ljudski rod najpogubniji savez sa danas najopakijim teroristima sveta. Ni jedna civilizovana zemlja u svetu nije tako otvoreno sklapala saveze sa teroristima, kao što to danas čini gospođa Olbrajt sa Tačijevim teroristima, misleći da će našom krvlju sprati sramote šefa Bele kuće. Gospođa Olbrajt se preračunala, misleći da uz pomoć kosmetskih bandita može da se dočepa Kosmeta. Možda je prejaka reč da gospođa Olbrajt misli i računa. Ona danas uglavnom srlja, hara i razara. Nesporan je njen doprinos masovnom i raznolikom uništenju ljudi širom planete. Valjda će neko nekada smisliti neki novi pravedniji međunarodni sud za ovu vrstu vandala.

Danas su zapadni zvaničnici našu borbu protiv terorizma označili kao najveći mogući greh, sprečavanje terorista da nas ubijaju hoće da kažnjavaju bombama. Ono što ne ubiju teroristi, ubiće NATO vojnici. Teroristi su za Amerikance i Zapad danas najveće dobro. Neguju ih i paze, šalju im specijalne avione za udobnu vožnju, a nama šalju bombardere da seju smrt. Primaju ih na najvišem nivou, slave ih kao heroje. Što više pobiju nevinih ljudi, veći su heroji.

To je danas ta međunarodna zajednica, oličena u tzv. novom svetskom poretku. To su oni, koji uz pomoć terorizma i zverstava šire svoju demokratiju i zavode svoja ljudska prava širom sveta. Ako nećeš da budeš njihovoj verziji slobodan, ako nećeš da uživaš ljudska prava, imaćeš Tačija, koji će te uz pomoć bombi, danas malo ubijati, da bi ti sutra bilo bolje.

Dakle, Zapad danas hoće uz pomoć terorista da rasturi Jugoslaviju, da nas baci na kolena i u kazamate, da nas opljačka i ponizi. Zato nema dijaloga, nema dogovora sa njihove strane, ima samo nametnutog diktata. Njih danas, nažalost, niko ne može ni umilostiviti, usmeriti na razum i politička rešenja.

Zato naša odlučnost i odvažnost u odbrani zemlje nije pretnja, već želja ovog naroda da im ne dozvoli da nas i dalje gaze i dovode na rub fizičkog i duhovnog opstanka. Hoćemo da im stavimo do znanja da su Kosmet, Srbija i Jugoslavija za sve nepozvane, naoružane strane vojnike mnogo opasniji od vijetnamskog gliba, od somalijskih strela, neprijatniji od komaraca u Granadi, Panami, Havajskim ostvrvima, od vazalnih dobrodošlica, koje tradicionalno i sa ushićenjem priređuju neki naši susedi, jer hod okupatora ih čini srećnijim. Zato neka svoje trupe šalju u Irsku, na Korziku, neka gospodin Solana svoje bojovnike vodi u Baskiju, neka ratoborna gospođa Olbrajt vodi NATO mirovnjake u Teksas, daćemo joj i Tačija i Demaćija, da joj pomognu da smiri svoje crnce i belce, Indijance i Portugalce.

Uvaženi narodni poslanici, želim na kraju da kažem da ćemo se braniti i da ćemo se odbraniti. U svemu tome gospodi sa Zapada politički, a i u svakom drugom pogledu neće biti lako ni prijatno. Istovremeno ipak želim da kažem da će najveći gubitnik u toj varijanti biti albanski živalj na Kosmetu, ako na vreme ne shvati da je u svim ovim "igrankama" Zapada bio samo jedno obično zamorče. Amerika je uništila Albaniju. Amerikanci su dali zapaženi i nemerljiv doprinos u tome da Albanija bude prva zemlja u Evropi, koja je postala zemlja kriminala, rasula, bede i užasa, da od ove države ostane samo osramoćeno ime. To hoće da učine i od kosmetskih Albanaca. Zato Albanci na Kosmetu moraju na vreme da uoče ovu zamku i da sebe odbrane od sopstvenih terorista, od gospođe Olbrajt, Kuka, Solane i drugih pustolova.

Ima reč Sokolj Ćuse, predstavnik Demokratske reformske partije Albanaca.

Poštovani predsedniče, poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, predsednik sam Demokratske reformske partije Albanaca i član državne delegacije Vlade Republike Srbije na razgovorima u Francuskoj.
Demokratska reformska partija Albanaca, koja je formirana prošle godine, je u stvari odgovor svim drugim albanskim partijama čiji je cilj separatizam, terorizam i cepanje jedne suverene države.
Naša partija smatra da je jedina perspektiva našeg naroda da živi u Srbiji, da živi na Kosovu i Metohiji, zajedno sa svim nacionalnim zajednicama. Opšte je poznato da je moj narod svoj duhovni, kulturni i ekonomski razvoj najviše postigao u Srbiji i zato treba znati odužiti se ovoj zemlji na pravi način. Iako je Republika Srbija prihvatila sve uslove da se otpočnu mirovni razgovori, u suštini je to bila velika prevara određenog dela međunarodne zajednice. Određeni međunarodni plaćenici i lideri nekih separatističkih i terorističkih partija, koji su svoje porodice obezbedili, drže svoj narod kao taoce jedne sulude politike.
Danas na Kosovu i Metohiji upravno najviše ginu Albanci. Ginu ljudi koji ne žele da se potčine teroru ovih separatističkih partija, ginu ljudi koji su zavedeni i pod pritiskom su uključeni u bande koje se aktiviraju po nalogu iz centara moći van naše zemlje.
Moja partija i članovi partije kojih ima sve više žele da se bore za zajedništvo na Kosovu i Metohiji. Žele da sačuvaju svoj narod, žele da kažu svim svojim sugrađanima da Kosovo i Metohija nikad neće biti van Srbije. Takva tvrdnja je istorijska. Takva tvrdnja je smisao postojanja jedne države.
U Rambujeu i Parizu separatističke partije su bile predstavljene kao nekakav narod Kosova. Posrednici su pokušali da se glas naših partija uopšte ne čuje. Oni ne žele da čuju drugačiji pristup problemu, da ima mnogo Albanaca koji žele da žive na Kosovu i Metohiji, da ima mnogo Albanaca koji žive u strahu i zabrinuti su za svoje porodice, koje su dovedene do prosjačkog štapa upravo slušajući direktive separatističkih snaga. Naša partija želi da prekine takva stradanja albanskog naroda. Kosovo i Metohija će ostati u Srbiji. Na Kosovu i Metohiji je moguć zajednički život uz ravnopravnost svih nacionalnih zajednica. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Karolj Kasaš, a neka se pripremi Vojislav Šešelj, potpredsednik Vlade Republike Srbije.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine predsedniče Republike, dame i gospodo, građanima Srbije potreban je mir koji će nam obezbediti spokojan život. Građani su duboko svesni da ratna stradanja pogađaju sve, da ne izuzimaju nikoga od nesreće i stradanja. Zato su svi građani Srbije, osim terorista i njihovih mentora, danas kao nikada opredeljeni za mir, podržavaju sporazum koji je potpisala naša delegacija u Rambujeu.
Politički sporazum, koji je potpisala naša državna delegacija, potvrđuje da smo za mir i spokojan život svih građana Kosova i Metohije. Sporazumom se nudi široka autonomija na Kosovu i Metohiji u okviru deset principa Kontakt grupe. On obezbeđuje ravnopravnost svih građana i nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji i u skladu je sa Ustavom Srbije.
Sporazum je potpisala državna delegacija Srbije, u kojoj su bili predstavnici svih građana i nacionalnih zajednica koji na Kosovu i Metohiji žive. Za razliku od ovako potpisanog sporazuma, kosovski separatisti su u Parizu potpisali svoj dokument o secesiji i dolasku stranih trupa na Kosovo. Zaboravili su pri tome na osnovni princip da nema sporazuma bez potpisa obe strane. Taj jednostrani sporazum je secesija i ulazak u suverenitet naše države i pokušaj stvaranja haosa, a uz to, predstavlja i falsifikat.
Građani višenacionalne Vojvodine, koja je multietnička i multinacionalna, jedinstveni su u opredeljenju da neće dati ni delić svoje države Srbije, niti će prihvatiti okupaciju stranih trupa i najoštrije osuđuju pretnje NATO-a.
Građani Kanjiže, Severnobanatskog okruga i Vojvodine, gde ja živim, su navikli da žive u miru i toleranciji sa pripadnicima drugih naroda i nacionalnih zajednica. Oni žele da, kao i do sada, obrađuju svoju bogatu njivu, da rade u svojoj fabrici, da grade škole, puteve, obdaništa, bolnice, crkve, nove telekomunikacione mreže, žele da se povežu sa svetom, žele slobodu, nezavisnost i mir. Istovremeno, pripadnici nacionalnih zajednica, to sa punim pravom mogu reći, Mađara, Rumuna, Slovaka, Rusina i drugih školuju se i informišu na svom jeziku, upotrebljavaju svoj maternji jezik na poslu, u komunikaciji sa državnim organima, neguju svoju tradiciju i kulturu, odbornici su i poslanici u skupštinama lokalne samouprave, Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Ne osećaju se građanima drugog reda, osećaju se građanima Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, što i jesu.
Princip nacionalne ravnopravnosti je osnovni princip Ustava Republike Srbije. Ovaj princip doživeo je na prostorima Autonomne pokrajine Vojvodine punu afirmaciju. Polazeći od ustavom utvrđenih nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine, uz uvažavanje činjenica da je Vojvodina nacionalno najheterogenije područje Republike Srbije, Statutom Pokrajine utvrđeno je da se u ostvarivanju svojih nadležnosti Pokrajina stara i o razvoju nacionalnih, kulturnih i drugih svojstava svog područja.
Statutom Pokrajine utvrđeno je da su u radu pokrajinskih organa, pored srpskog jezika i ćiriličnog pisma, u službenoj upotrebi i mađarski, slovački, rumunski i rusinski jezik i pismo, kao i jezici i pisma drugih nacionalnih zajednica. U zavisnosti od nacionalnog sastava stanovnika, statut svake opštine u Vojvodini sadrži slične odredbe i one se u praksi u potpunosti primenjuju. Vaspitno-obrazovni rad, počev od predškolskih ustanova do srednjih, viših i visokih škola, ostvaruje se na srpskom jeziku i pismu i jezicima nacionalnih zajednica. U prilog ostvarivanja prava na obrazovanje i negovanje kulture i tradicije govore brojne ustanove obrazovanja i kulture nacionalnih zajednica, a o informisanju brojni informativni listovi i program RTS koji se emituje i na jezicima nacionalnih manjina.
Na području Vojvodine rade i deluju matice, zajednice, savezi i društva pripadnika nacionalnih zajednica, koja ostvaruju saradnju sa odgovarajućim organima i organizacijama matične države. Pored saradnje koju ostvaruju matica i savezi, mnogobrojna kulturno-umetnička društva pripadnika nacionalnih zajednica koji žive u Vojvodini ostvaruju saradnju sa susednim državama i učestvuju na kulturno-umetničkim i drugim manifestacijama drugih država.
Ovi podaci govore da je u Autonomnoj pokrajini Vojvodini politika nacionalne ravnopravnosti, što garantuje Ustav Srbije, doživela punu afirmaciju, da je zajednički život istinski moguć i da su svi građani jednaki.
Podražavamo Predlog sporazuma koji je potpisala naša državna delegacija, jer on za Kosovo i Metohiju garantuje široku autonomiju, koja je pravno i suštinski moguća i koja je u skladu sa Ustavom Srbije. Sporazum garantuje široku autonomiju i ravnopravnost, ali i nepovredivost granica Srbije. Dolazim iz onog dela naše zemlje, višenacionalne Vojvodine, Severnobanatskog okruga, opština Kanjiža, gde decenijama žive u miru i odnosima tolerancije Srbi, Mađari i druge nacionalne zajednice. Svima je najviše stalo do mira. Srbiju i Jugoslaviju vidimo kao svoju jedinu otadžbinu, jer drugu otadžbinu nemamo. U svakoj drugoj, znamo, bili bismo stranci. Mir se uvek branio isključivo mirom, tolerancijom i uvažavanjem granica suseda i drugih država. Prekrajanje državnih granica nikada u istoriji nije bilo mirnim putem, već isključivo ratom i stradanjem. Nama ne treba inostrana vojna sila nego politička volja da se sporazum postigne, a najbolje će ga sprovoditi oni kojih se on tiče.
Verujemo da će naše državno rukovodstvo, na čelu sa predsednikom Slobodanom Miloševićem i Milanom Milutinovićem, uspeti u mirnom razrešenju čitave situacije, jer imaju bezrezervnu podršku građana naše Srbije. Svi mi, građani naše Srbije i Jugoslavije, uživamo blagodeti naše zemlje, gde svaki pošteni građanin može slobodno i ravnopravno da živi, uz najviše garancije Ustava da radi, da uči, da napreduje, bez obzira na nacionalnost i veru.
Zato svaki građanin naše zemlje ima časnu dužnost i obavezu da brani i odbrani našu otadžbinu, bude li to potrebno. To je naš dug prema istoriji, obaveza prema sadašnjosti i prema generacijama koje dolaze.
Uvažene dame i gospodo, imam čast da sa ovog mesta poručim svima, posebno onima koji nam prete - nepobediva je država čiji se građani bore za pravdu i istinu, a Srbija to jeste. Hvala. (Aplauz.)