Poštovani narodni poslanici, otvaram Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1999. godini.
Verujem da ste obavešteni da su u periodu između prethodne i ove sednice Narodne skupštine preminula dvojica naših kolega - narodni poslanici dr Miladin Ivanović i Miroslav Vasiljević.
Pozivam vas da minutom ćutanja odamo poštu dr Miladinu Ivanoviću i Miroslavu Vasiljeviću.
Slava im!
Nastavljamo rad.
Obaveštavam vas da prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 180 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da u sali imamo kvorum.
Obaveštavam vas da današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, pored narodnih poslanika, prisustvuju i:
- gospodin Milan Milutinović, predsednik Republike Srbije,
- gospodin Milomir Minić, predsednik Veća građana Skupštine Savezne Republike Jugoslavije,
- gospodin Mirko Marjanović, predsednik Vlade Republike Srbije,
- gospodin prof. dr Ratko Marković, potpredsednik Vlade Republike Srbije i šef državne delegacije koja je učestvovala u razgovorima u Rambujeu i Parizu,
- članovi državne delegacije koji su učestvovali u razgovorima u Rambujeu i Parizu,
- potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije i
- sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim sve prisutne goste.
Dostavljen vam je zapisnik Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini, održane 28. decembra 1998. godine.
Da li ima primedbi na zapisnik? (Nema.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje zapisnik Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini, održane 28. decembra 1998. godine.
Za 167, protiv jedan, nema uzdržanih, a nije glasalo devet narodnih poslanika. Ukupno je prisutno 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila zapisnik Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini, održane 28. decembra 1998. godine, bez primedbi.
Dostavljen vam je zapisnik sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1999. godini, održane 4. februara 1999. godine.
Da li ima primedbi na zapisnik? (Nema.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1999. godini, održane 4. februara 1999. godine.
Za 165, protiv jedan, nema uzdržanih, a nije glasalo 15 narodnih poslanika. Ukupno je prisutan 181 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila zapisnik sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1999. godini, održane 4. februara 1999. godine, bez primedbi.
Uručeno vam je pismo predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, kojim obaveštava Narodnu skupštinu da je narodni poslanik Radomir Đurđević isključen iz Srpske radikalne stranke i da su se stekli uslovi da mu prestane mandat narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovog obaveštenja, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 102. stav 1. tačka 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata narodnog poslanika Radomira Đurđevića, danom isključenja i prestanka članstva u Srpskoj radikalnoj stranci.
Saglasno članu 102. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Radomiru Đurđeviću, izabranom sa izborne liste Srpske radikalne stranke - dr Vojislav Šešelj u izbornoj jedinici 2 - Voždovac, danom isključenja i prestanka članstva u Srpskoj radikalnoj stranci.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda.
Kao što ste obavešteni, Vlada Republike Srbije podnela je predsedniku Narodne skupštine zahtev za hitno održavanje Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, na kojoj će se, po hitnom postupku, razmotriti Izveštaj državne delegacije o razgovorima u Rambujeu i Parizu.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sa samo jednom tačkom, kako je to i predložila Vlada Republike Srbije.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlogu za hitan postupak.
Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku, razmotri Izveštaj državne delegacije o razgovorima u Rambujeu i Parizu.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđenja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Vlade Republike Srbije da se, po hitnom postupku, razmotri Izveštaj državne delegacije o razgovorima u Rambujeu i Parizu.
Za 188, protiv niko, dva poslanika su uzdržana, a sedam narodnih poslanika nije glasalo. Ukupno je prisutno 197 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za hitan postupak, molim narodne poslanike da se izjasnimo o dnevnom redu u celini.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Za 194, protiv jedan, uzdržano dva, nije glasalo 9 narodnih poslanika. U sali je ukupno prisutno 206 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1999.godini u celini.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – IZVEŠTAJ DRŽAVNE DELEGACIJE O RAZGOVORIMA U RAMBUJEU I PARIZU
Molim prof. dr Ratka Markovića, potpredsednika Vlade Republike Srbije i šefa delegacije Republike Srbije, da podnese uvodno izlaganje.

Gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Republike, gospodo narodni poslanici, kao šef državne delegacije koju je imenovala Vlada Republike Srbije za razgovore radi utvrđivanja sporazuma o suštinskoj samoupravi na Kosovu i Metohiji, ovlašćen sam da u ime delegacije podnesem Narodnoj skupštini izveštaj o radu delegacije i razgovorima vođenim na sastancima u Rambujeu i Parizu. Uz tekst izveštaja,  vama je dostavljen tekst sporazuma o samoupravi na Kosovu i Metohiji, koji je sačinila državvna delegacija i koji je potpisan od strane predstavnika svih nacionalnih zajednica koje žive na Kosmetu, kao i tekst koji je potpisala separatističko-teroristička delegacija  kosmetskih Albanaca.
Smatramo da će tako Narodna skupština na najbolji način objektivno biti informisana o toku razgovora i bez ičijih sugestija i interpretacija moći da zauzme stavove i donese odluke od suštinske važnosti za vitalne interes naroda i države.
Pošto je Kontakt grupa na ministarskom sastanku u Londonu, održanom 29.januara 1999.godine, utvrdila zaključke, Vlada Srbije na sednici od 1.2.1999.godine predložila je da se održi vanredno zasedanje Narodne skupštine sa jednom tačkom dnevnog reda - aktuelna pitanja rešavanja problema na Kosovu i Metohiji i stavovi međunarodne zajednice.
Posle iscrpne celodnevne rasprave u kojoj je učestvovalo 24 narodna poslanika, Narodna skupština je ogromnom većinom glasova na predlog Vlade Srbije usvojila zaključke u kojima je između ostalog stajalo - da Narodna skupština odlučuje da prihvati poziv kontakt grupe na razgovor o suštinskoj samoupravi na Kosovu i Metohiji u Francuskoj, zato što je čvrsto opredeljenje naroda i svih političkih partija da se borimo za mir i zato što treba da branimo Kosovo i Metohiju na svakom mestu na kome se o Kosmetu raspravlja, bilo gde u svetu. Narodna skupština u pomenutim zaključcima ovlašćuje Vladu da odredi delegaciju koja će učestvovati u tim razgovorima.
Na sednici od 5.2.1999.godine Vlada Srbije odredila je delegaciju za razgovore na sastanaku u Rambujeu, koja se sastoji od šefa delegacije i 12 članova, s tim što su 3/4 imenovani iz nacionalnih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji.
Po dolasku u Pariz, delegacija je održala konferenciju za štampu, a sutradan je posle mnogih neizvesnosti iz Pariza prebačena u Rambuje. Sastanak u Rambujeu je otvoren 6.2.1999. godine, pozdravnim govorom predsednika Republike Francuske Žaka Širaka i uvodnim izlaganjem kopredsedavajućih sastanka ministra inostranih poslova Velike Britanije, Robina Kuka i ministra inostranih poslova Republike Francuske, Ibera Vedrina.
Dan posle otvaranja sastanka, 7.2.1999. godine, delegaciji je uručen tekst - Privremeni sporazum za mir i samoupravu na Kosmetu, koji je obuhvatao okvirni sporazum i Aneks 1,3 i 6. Aneks 1 je nosio naslov - Ustav Kosova, aneks 3 izbori, a aneks 6 ombudsman.
Istoga dana, posle podne, prilikom preliminarnog razgovora o uručenim delovima privremenog sporazuma, naša delegacija je ukazala da u njima polazni principi koje je utvrdila Kontakt grupa nisu ili dosledno sprovedeni ili uopšte nisu sprovedeni. Zbog toga je naša delegacija insistirala da obe delegacije potpišu izjave o prihvatanju 10 polaznih principa koje je utvrdila Kontakt grupa. Uz to, od pregovarača je zahtevano da se delegacijama uruči tekst privremenog sporazuma u celini, a ne pojedini aneksi, jer se primedbe na tekst sporazuma mogu davati tek pošto se stekne uvid u celinu teksta.
Delegacija je smatrala da je ova primedba od posebne važnosti, s obzirom na kratkoću vremena koje je Kontakt grupa odredila za razgovore. Naime, u zaključcima Kontakt grupe od 20.1.1999. godine stoji - da učesnici treba da se zalažu da zaključe pregovore za sedam dana. Tzv. trojka, ambasadori Hil, Petrič i Majorski, će tada podneti izveštaj ministrima Kontakt grupe, koji će oceniti da li učinjeni napredak opravdava produžetak perioda za manje od nedelju dana, koji bi doveo do uspešnog završetka pregovora.
Pošto se rok od sedam dana približavao, a delegacija Kosmetih Albanaca je odbijala da potpiše predloženu izjavu o prihvatanju 10 polaznih principa Kontakt grupe, naša delegacija na sugestiju kopredsedavajućih sastanka u Rambujeu 9.2.1999. godine potpisala je izjavu da prihvata principe koje je utvrdila Kontakt grupa kao osnovu za pronalaženje političkog rešenja za samoupravu na Kosovu i Metohiji.
Istovremeno, delegacija uverena da će to doprineti uspešnosti sastanka, poziva delegaciju kosmetskih Albanaca da i ona potpiše navedene elemente. Pošto je delegacija kosmetskih Albanaca još jednom odbila da to učini, trojka je na insistiranje naše delegacije unela u novu verziju teksta privremenog sporazuma u njegovu preambulu i u preambulu Ustava za Kosmet - odredbu o potvrđivanju principa osnovnih elemenata, koje je Kontakt grupa utvrdila na ministarskom sastanku u Londonu 29.1.1999. godine.
Na dan isticanja prvog roka koji je kontakt grupa utvrdila za završetak razgovora 13.2.1999. godine, našoj delegaciji je dostavljen Aneks 4 privremenog sporazuma pod naslovom - ekonomska pitanja, dok je Aneks 4a privremenog sporazuma delegaciji dostavljen 15.2.1999. godine, tek pošto je sastanak u Rambujeu, odlukom Kontakt grupe, donetom na ministarskom sastanku 14.2.1999. godine, produžen do 12 sati u subotu 20.2.1999. godine.
Na sastanku naše delegacije sa trojkom, posle potvrdnog odgovora na izričito postavljeno pitanje šefa delegacije - da li su dobijeni svi aneksi koje je usvojila Kontakt grupa, a zaključno sa poslednjim Aneksom 4a 16.2.1999. godine, trojki je predat jedinstven tekst privremenog sporazuma sa ugrađenim primedbama i stavovima naše delegacije.
U propratnom pismu uz taj tekst šefa naše delegacije, između ostalog, stoji - "te primedbe i stavovi prvenstveno polaze od generalnih elemenata i principa koje je usvojila Kontakt grupa na ministarskom sastanku u Londonu 29.1.1999. godine, njihov značaj i punu vrednost potvrdila je Kontakt grupa na prošlom sastanku u Parizu, a u tim okvirima posebno princip poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i Jugoslavije. To isto, u razgovoru sa našom delegacijom 14.ovog meseca u Rambujeu, potvrdila je i državni sekretar SAD, gospođa Madlen Olbrajt. Naše primedbe i predlozi prvenstveno znače usaglašavanje teksta sporazuma u celini sa tim principom".
Od 16.2.1999. godine otpočeli su sastanci eksperata naše delegacije sa ekspertima Kontakt grupe, pošto su eksperti delegacija kosmetskih Albanaca odbili da se sastaju sa ekspertima naše delegacije. Ti razgovori posebno su bili intenzivni pred isticanje drugog roka. Otpočeli su 19. februara uveče, a završili su se 20. februara u pet sati ujutru. U njima su u povremenom prisustvu , sa tri pregovarača, sve vreme učestvovali, šef naše delegacije i prof. dr Vladan Kutlešić od članova naše delegacije.
Na ministarskom sastanku Kontakt grupe, održanom u Rambujeu 20.2.1999. godine, odlučeno je da se sastanak produži do utorka 23.2.1999. godine do 15 sati.
U zaključcima Kontakt grupe, donetim tom prilikom, stoji: "Napravljen je suštinski napredak u postizanju okvira i političkih glava privremenog sporazuma za mir i samoupravu na Kosmetu. Na zahtev strana, verujemo da to zahteva da se učini krajnji napor da se okonča ceo privremeni sporazum i predloženi amandmani za međunarodno, vojno i civilno prisustvovanje na Kosmetu, ukoliko se strane tako budu složile, da se sprovede i garantuje privremeni sporazum".
Dva dana posle ovog sastanka Kontakt grupe, u ponedeljak 22. februara 1999. godine, u 19 sati, na sastanku sa Trojkom, našoj delegaciji uručeni su aneksi 2, 5 i 7 privremenog sporazuma. Aneks 2 nosio je naslov: "Policija i građanska javna bezbednost", aneks 5 "Sprovođenje I", a aneks 7 "Sprovođenje II".
Na tom sastanku, pregovarač, ambasador Boris Majorski, obavestio je našu delegaciju da aneksi 2 i 7 nisu bili ni razmatrani, pa prema tome ni usvojeni u Kontakt grupi, i da oni nisu tekstovi Kontakt grupe, nego pojedinih članica Kontakt grupe, dok je aneks 5 bio razmatran, ali se o njegovom usvajanju na sastanku Kontakt grupe nije odlučivalo.
Pošto je našoj delegaciji još 15. februara izričito bilo odgovoreno da su svi aneksi koje je sporazum trebao da sadrži dobijeni i pošto je od strane ambasadora Majorskog dobijeno pomenuto obaveštenje, naša delegacija odbila je da primi ponuđene anekse.
Sutradan, na dan isticanja trećeg roka za završetak sastanka u Rambujeu, naša delegacija je u 9,30 sati dobila tekst privremenog sporazuma, koji je pored okvira obuhvatao i glave I, II, III, IV, IVa, V, VI, VII, VIII, pošto je usvojena sugestija naše delegacije, data u prvoj polovini sastanka u Rambujeu, o jedinstvenom tekstu sporazuma, podeljenom na glave, a ne o privremenom sporazumu, koji bi sadržao okvirni sporazum sa aneksima. Članovi 3 i 4 iz prvobitne verzije okvirnog sporazuma, privremenog sporazuma koji se tiču izmena i dopuna sporazuma i njegove sveobuhvatne ocene, kao i zaključne odredbe, prebačeni su u posebnu novu VIII glavu.
U propratnom pismu pregovarača stajalo je: "U prilogu se nalazi konačni tekst privremenog sporazuma za mir i samoupravu na Kosmetu, predložen u Rambujeu, koji pregovarači ovim putem podnose delegacijama, u ime Kontakt grupe. Ovaj konačni predlog uzima u obzir stavove izražene na sastanku u Rambujeu. Rusija se ne pridružuje glavama II i VII. Kopredsednici i pregovarači spremni su da prime vaš odgovor danas, najkasnije do 13 sati".
Pismo su potpisali trojica pregovarača, s tim što je uz potpis ambasadora Majorskog stajalo: "Osim glave II i VII".
Posle isteka vremena koje je odredila Kontakt grupa, u Rambujeu je održan ministarski sastanak Kontakt grupe, sa kojeg su kopredsedavajući izdali saopštenje u obliku šest tačaka. U njima se, između ostalog, konstatuje istorijski značaj sastanka u Rambujeu: "Koji je započeo jedan proces na osnovu principa i osnovnih elemenata, koje je u Londonu usvojila Kontakt grupa, 29.januara 1999. godine, spajajući one koji su dugo vremena podeljeni dubokim i oštrim razlikama".
U tački 4 ovog saopštenja kaže se: "Sada postoji jedan politički okvir, koji je preciziran u sporazumima iz Rambujea i na taj način je ostvarena osnova za finalizaciju sprovođenja glava ovog sporazuma, uključujući modalitete za međunarodno, civilno i vojno prisustvo na Kosmetu, za koje je predviđeno da se pozovete. Od suštinskog je značaja da se saglasnost o privremenom sporazumu okonča i da se on potpiše u celini. U tom duhu, strane su se obavezale da će prisustvovati konferenciji, koja će se odnositi na sprovođenje, u Francuskoj, 15. marta, nakon konsultacija sa stranama i odgovarajućim međunarodnim organizacijama. Odlučni smo u tome da budno pratimo da se obaveza u potpunosti ispoštuje, kako bi se okončao proces iz Rambujea."
U ovoj konfuznoj rečenici nagoveštena je sva konfuzija nastavka sastanka u Parizu. Ono što su u Rambujeu pre podne u propratnom pismu pregovarači kvalifikovali kao konačni predlog, koji uzima u obzir stavove izražene u Rambujeu, kopredsedavajući su istog dana popodne kvalifikovali kao gotove sporazume iz Rambujea.
Sa svoje strane, dve delegacije su posle isteka roka za okončanje sastanka u Rambujeu, dale svoje izjave. U izjavi naše delegacije, između ostalog stoji: "Delegacija Vlade Republike Srbije ističe da je na razgovorima u Rambujeu došlo do značajnog napretka u definisanju političkog rešenja u vezi sa širokom autonomijom Kosova i Metohije, poštujući suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Posebno ističemo, isto što kaže Kontakt grupa, da nema ni nezavisnosti Kosova i Metohije, ni treće republike. Zato svi elementi autonomije u momentu utvrđivanja sporazuma moraju biti poznati i jasno definisani. U daljem radu to treba adekvatno postaviti i dosledno rešiti. U tom smislu spremni smo da učestvujemo na sledećem sastanku u vezi sa tim pitanjem."
U izjavi delegacije kosmetskih Albanaca, između ostalog, stoji: "Delegacija Kosova konsenzusom prihvata da potpiše sporazum za dve nedelje, posle konsultacija sa narodom Kosova, političkim i vojnim institucijama. Delegacija Kosova prihvata, i to će biti ponovo potvrđeno potpisom, da će se na kraju trogodišnjeg prelaznog perioda, na Kosovu održati referendum, da bi se utvrdila volja naroda, kao što je predviđeno članom 1. stavom 3. glave VIII Sporazuma".
U svojoj izjavi, delegacija kosmetskih Albanaca dalje kaže da će sporazum u Rambujeu, predstavljen na pregovorima 23. februara "biti podvrgnut samo tehničkom pregledu od strane stručnjaka". Ovaj deo izjave posebno ističem, jer će ga kao argument za odbijanje naših predloga za dogradnju političkog dela sporazuma, u nastavku sastanka u Parizu, koristiti predsedavajući sastanka.
Ovim izjavama okončan je sastanak u Rambujeu u popodnevnim satima 23. februara 1999. godine. Posle održane konferencije za štampu predsednika Republike Srbije, Milana Milutinovića, i šefa naše delegacije u Parizu, delegacija se posle ponoći vratila u zemlju.
Po povratku u zemlju i rekonstrukcije dokumentacije sa sastanka u Rambujeu, naša delegacija je, uz učešće predsednika Republike Srbije, Milana Milutinovića, 5. marta 1999. godine, održala sastanak u Beogradu. U izjavi koju je delegacija tom prilikom sačinila, između ostalog, stoji sledeće: "Razgovori u Rambujeu su privremeno prekinuti i bez konkretnog rezultata, jer je ostalo još mnogo toga da se uradi. Dobro je poznato da politički sporazum nije usvojen i daleko je od toga da može da bude brzo potpisan. Niz ključnih odredbi su jednostrano date i u značajnoj su suprotnosti sa 10 principa Kontakt grupe, i zato na političkom sporazumu predstoji dalji naporan rad.
I ne samo to, učinjen je proziran i neprimeren pokušaj da se samo na nekoliko sati pred zadati rok za završetak sastanka, uruče dokumenti o kojima uopšte nije raspravljala Kontakt grupa. To su tzv. aneksi 2 i 7, o policiji i o trupama. Sve je ovo poznato stranoj, a posebno našoj javnosti. Nažalost, poslednjih dana svedoci smo lažnih prikaza urađenog i dostignutog u Rambujeu. SAD, ali i neki drugi članovi Kontakt grupe, prave namerno konfuziju, sa tvrdnjama da su pregovori u fazi, u kojoj zapravo nisu, da je politički sporazum praktično usvojen i da ga 15. marta treba samo potpisati i otpočeti razgovore o njegovoj primeni.
Pri tome pod političkim sporazumom podrazumeva se ceo tekst sporazuma, uključujući i delove o policiji i trupama, odnosno upravo onaj tekst o kome uopšte nije ni razgovarano.
Ukratko, na pomolu je velika prevara u režiji SAD. Traži se da se potpiše sporazum, koji u njegovom najvećem delu, preko 56 stranica, nikada nije raspravljan ni u okviru Kontakt grupe, ni u razgovorima. Uz to, da cinizam i prevara budu veći, traži se od partija albanskog separatističkog i trerorističkog pokreta da potpišu sporazum, koji su sami napisali, odnosno traži se od njih da se saglase da NATO okupira Kosovo i Metohiju, da sporazum bude privremen, a da se posle 3 godine organizuje referendum, da nema pune jednakosti i ravnopravnosti za druge nacionalne zajednice osim za Albance, da se prihvati kvazi država na teritoriji Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Na osnovu ovih stavova predsednik Republike Srbije Milan Milutinović i šef naše delegacije uputili su pisma ministrima inostranih poslova zemalja, članica Kontakt grupe. U pismima se na najozbiljniji način skreće pažnja na manipulacije i kampanju, pokrenutu sa ciljem da se predstavnici političkih partija albanskog sepratističkog pokreta privole da potpišu nepostojeći sporazum. Radi se o tekstu, koji nije razmatran, niti prihvaćen u Rambujeu, koji nije razmotren, niti odobren od Kontakt grupe i od koga su se pismeno ogradile, kako naša delegacija, tako i pojedine članice Kontakt grupe. U pismima se odlučno odbacuju pokušaji politike svršenog čina i zahteva od članica Kontakt grupe i međunarodne zajednice da spreče sve manipulacije i stvore normalne uslove za nastavak razgovora, bez pritisaka, pretnji i ucena. Takvim razgovorima, na poznatnim principijelnim osnovama, Republika Srbija i Savezna Republika Jugoslavija su spremne da daju svoj puni konstruktivni doprinos.
Delegacija je na nastavak sastanka u Parizu krenula 14. marta 1999. godine. Po dolasku u Pariz održala je konferenciju za štampu. Na prvom radnom sastanku sa pregovaračima, poučena iskustvom iz Rambujea, naša delegacija je insistirala na usvajanju pravila rada, poslovnika sastanka. Tok sastanka nije bio regulisan nikakvim pravilima, što je otežavalo rad. Istaknuto je još da je nezamislivo da ni posle upornih zahteva naše delegacije kod trojke nije održan ni jedan direktan sastanak, ni u Rambujeu, ni u Parizu i da je odbijen čak i zajednički sastanak eksperata dve delegacije. Našoj delegaciji odgovoreno je da je tok sastanka u nadležnosti kopredsedavajućih i odbijen je naš predlog pravila rada.
Na ekspertskom sastanku sa ekspertima Kontakt grupe, na kome su u ime naše delegacije učestvovali šef delegacije, prof.dr Vladan Kutlešić, član delegacije i prof.dr Rodoljub Etinski, ekspert delegacije, nastojalo se da se u skladu sa izjavom naše delegacije, datoj na završetku sastanka u Rambujeu, u tekst političkog sporazuma ugrade elementi suštinske autonomije i čitav tekst dovede u sklad sa 10 polaznih principa, koje je utvrdila Kontakt grupa.
Iz ponuđenog predloga sporazuma od 23. februara 1999. godine izostavljene su sve odredbe, koje su bile u suprotnosti sa proklamovanim načelom suvereniteta i teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije, sve što nije predmet ovog sporazuma, nego nekih drugih akata, novokomponovana verifikaciona misija, Haški tribunal, nezavisni mediji, međunarodna humanitarna pomoć i slično, sve što je protiv ravnopravnosti nacionalnih zajednica, sve što je iznad i preko međunarodne pomoći u rešavanju pitanja na Kosmetu i što znači zavođenje međunarodnog protektorata. Istovremeno, naša delegacije je naglasila da delovi teksta sporazuma, koje nije usvojila Kontakt grupa, neće biti razmatrani.
Što se tiče sprovođenja sporazuma, razgovori o toj temi dolaze u obzir tek po postizanju saglasnosti o političkim rešenjima, sadržanim u sporazumu. Istog dana, 15. marta 1999. godine, naša delegacija je kopredsedavajućim sastanka, ministrima inostranih poslova članica Kontakt grupe i trojci dostavila tekstove osnovnih elemenata suštinske samouprave na Kosovu i Metohiji i sporazuma o samoupravi na Kosovu i Metohiji, u kojima su ti elementi ugrađeni.
Odmah sutradan naša delegacija je pismenim putem od kopredsedavajućih sastanka zatražila stavove o svojim primedbama. U odgovoru je rečeno da je Kontakt grupa na sastanku od 15. marta jednoglasno zaključila da nikakve suštinske promene političkih delova teksta od 23. februara nisu prihvatljive. U obzir za razmatranje dolaze samo tehnička prilagođavanja. Posle razmatranja naših predloga Kontakt grupa je zaključila da se oni, navodno, tiču suštinskih elemenata i da narušavaju ključne elemente sporazuma iz Rambujea. Istovremeno, Kontakt grupa podvlači da je neophodno odmah preći na raspravu o elementima sprovođenja sporazuma. Strane moraju usvojiti sporazum u celini, uključujući i sve načine njegovog sprovođenja.
Na ponovno insistiranje naše delegacije da se organizuje direktan sastanak sa delegacijom kosmetskih Albanaca odgovoreno je da delegacija kosmetskih Albanaca odbija takav predlog. Ta činjenica je prokomentarisana u izjavi šefa naše delegacije na sledeći način: "Ovo uporno odbijanje kosmetskih Albanaca da se održi bilo zajednički sastanak eksperata, bilo dve delegacije i dalje drži otvorenim osnovno pitanje čitavog sastanka: ko se sa kim sporazumeva? Kako sastanak u Rambujeu, tako i ovaj sastanak u Parizu u suprotnosti su sa normalnim metodom vođenja svake vrste razgovora i sa duhom sporazumevanja. Uostalom, za svaki sporazum, pa i za ovaj potrebna su dva potpisnika. Ovaj sporazum je diktat "trojke"."
Našoj delegaciji je sugerisano da pređe na raspravu glave 5. sporazuma - sprovođenje 1. Pošto je taj predlog bio u suprotnosti sa stavom da prvo treba utvrditi ono što se sprovodi, a zatim kako će se utvrđeno sprovoditi, naša delegacija je takav predlog odbila. Na to je usledilo jednostrano potpisivanje predloga sporazuma iz Rambujea od strane delegacije kosmetskih Albanaca.
Pretposlednjeg dana sastanka u Parizu, 18. marta 1999. godine, predstavnici nacionalnih zajednica izložili su na sastanku sa "trojkom" svoja viđenja privremenog sporazuma, koji su potpisali predstavnici kosmetskih Albanaca. Tim povodom u pismu kopredsedavajućim predstavnici nacionalnih zajednica, članovi naše delegacije ističu sledeće: "Tekst koji nam se nudi napušta principe Kontakt grupe od 29. januara 1999. godine kao osnovu za političko rešenje. On poništava ravnopravnost nacionalnih zajednica i favorizuje samo jednu nacionalnu zajednicu, Albance, tako što ustanovljava većinski princip formiranja institucija, organa i odlučivanja.
Zato predloženi sporazum ne rešava probleme, nego sve nas, pripadnike drugih nacionalnih zajednica - Srbe, Crnogorce, Muslimane, Turke, Rome, Gorance i Albance, koji su za zajednički život, politički obespravljuje i pretvara u građane drugog reda, sa nekom vrstom kulturne autonomije. Na Kosovu i Metohiji živi više nacionalnih zajednica. Suština autonomije, za koju se zalažemo, jeste da su sva njihova prava jednaka.
Naša osnovna primedba je da se predloženim sporazumom politička prava daju samo jednoj nacionalnoj zajednici, a sve ostale nacionalne zajednice treba da svoja prava brane od te favorizovane nacionalne zajednice.
Za nas je autonomija da ravnopravno učestvujemo u donošenju odluka, a ne da imamo deklarativno pravo da se štitimo od odluka, koje donosi većina. Istorijsko iskustvo na Kosovu i Metohiji govori da je odbrana ugroženih prava uvek vodila u sukobe. Zato je rešenje bez sukoba moguće samo ako su prava nacionalih zajednica izvorno jednaka i garantovana i ako se izvorno ostvaruju u institucijama autonomije.
Zato od vas, kao odgovornih u ime Kontakt grupe, još jednom odlučno zahtevamo da u dobroj volji razmotrite naše predloge. Ne dozvolite da u multikulturnoj, multikonfesionalnoj i multietničkoj Evropi trijumfuje separatizam, terorizam i etničko čišćenje.
Naši predlozi ne ugrožavaju bilo koju nacionalnu zajednicu. Oni brane ravnopravnost, zajednički život u miru, multietničko i multikonfesionalno Kosovo i Metohiju. Založite se i vi za rešenja koja obezbeđuju ravnopravnost i jednakost za sve građane i nacionalne zajednice. Omogućite rešenja po kojima se može organizovati život u miru i obezbediti razvoj Kosova i Metohije".
Pošto su članovi predsedništva delegacije kosovskih Albanaca potpisali Predlog sporazuma iz Rambujea, ta delegacija dala je izjavu, u kojoj, između ostalog "ponovo potvrđuje da će po isteku privremenog perioda od tri godine narod Kosova izraziti svoju volju putem referenduma, koji će biti sproveden slobodno i pravedno. O izraženoj volji naroda biće upoznata međunarodna konferencija, kako bi se utvrdio mehanizam za konačno rešenje pitanja Kosova, u skladu sa privremenim Sporazumom, posebno članom 1. stav 3. glava 8."
Ova izjava je krunski dokaz o pravim namerama privremenog Sporazuma iz Rambujea. Neposredno pošto je od strane partija albanskog separatističkog pokreta potpisan postojeći sporazum, naša delegacija je dostavila kopredsedavajućim sastanka naš tekst Sporazuma o samoupravi na Kosmetu, u koji su ugrađeni elementi suštinske samouprave, bez glava o sprovođenju.
Posle ovoga usledilo je, istoga dana, 19. marta 1999. godine, saopštenje kopredsedavajućih, u kome se konstatuje da je "kosovska delegacija prihvatila sporazume iz Rambujea u celini", a da "jugoslovenska delegacija, ne samo da to nije učinila, nego je pokušala da ponovo ospori sporazume iz Rambujea". Zbog toga je zaključeno da nema svrhe da se razgovori produžavaju.
Oni se "neće nastaviti osim ako se Srbi ne izjasne da prihvataju Sporazum". Istoga dana, posle konferencije za štampu predsednika Republike Srbije, Milana Milutinovića, delegacija se vratila iz Pariza u Beograd. U izjavi, koju je predsednik Republike, Milan Milutinović dao po povratku u Beograd, pored ostalog, je rečeno: "Svi koji žele da istinski doprinesu političkom rešenju treba da prestanu sa pretnjama, falsifikatima i podmetanjima i da u nastavku političkog procesa promene pristup i jasno definišu pravila, obezbede direktne razgovore. Samo na takav način može da se dođe do političkog sporazuma".
Ovaj hronološki pregled početka, toka i završetka sastanka u Rambujeu i Parizu moguće je, budući da predstavlja rečit govor činjenica, rezimirati na sledeći način:
Naša delegacija otišla je u Francusku sa ciljem da se utvrdi suštinska autonomija i odbrani multietnički sastav stanovništva na Kosmetu, sa mandatom koji joj je dodelila Narodna skupština svojim zaključcima. Njena osnovna ideja bila je ravnopravnost nacionalnih zajednica, koja je ključ i okosnica za rešavanje svih kosmetskih problema. Sastanak u Rambujeu tekao je haotično i odvijao se krajnje voluntaristički, više u obliku pregovora naše delegacije sa američkim timom, koji je predvodio ambasador Hil sa jedne strane i kao nastojanje tog istog tima da pronađe rešenja kojima bi privoleli separatističku delegaciju kosmetskih Albanaca na potpisivanje sporazuma sa druge strane.
Otuda izostajanje svakih pravila o radu na sastancima, otuda onemogućavanje neposrednih sastanaka dve delegacije. Čitava svrha sastanka bila je - kako privoleti partije separatističkog i terorističkog pokreta Albanaca na potpis sporazuma, da bi se potom mogao vršiti pritisak na Srbiju, što je izričito i rekao jedan od kopredsedavajućih, francuski ministar Iber Vedrin, da sada "Srbe treba pritisnuti uza zid".
U nastavku sastanka u Parizu Predlog sporazuma proglašen je za konačni sporazum. Proglašeno je da su sva suštinska pitanja zatvorena i da su mogućna samo tehnička prilagođavanja.
Naš suštinski prigovor da su u sporazumu odvojeni državni suverenitet od teritorijalnog integriteta Srbije i Jugoslavije, da je prvi deo ovog principa poništen, a drugi samo deklarativno potvrđen, odbijen je sa obrazloženjem da se takvim našim stavom "narušavaju ključni elementi" nepostojećih sporazuma iz Rambujea.
Na našu tvrdnju da se suštinska samouprava na Kosmetu u privremenom sporazumu ostvaruje kao država za albansku većinu i kao manjinska zaštita ostalih nacionalnih zajednica, odgovoreno je da je to "savremeno shvatanje demokratije i demokratskog poretka".
Isto tako, na našu primedbu da sporazum sadrži više od polovine teksta koji nije utvrdila Kontakt grupa, nije dat nikakav odgovor. Stoga je naša delegacija, polazeći od elemenata suštinske samouprave, koje je utvrdila, ugradivši u politički deo sporazuma, koji je usvojen u Kontakt grupi, taj tekst potpisala kao Sporazum o samoupravi na Kosmetu. Taj tekst je značajan iskorak u odnosu na prištinsku Deklaraciju, ali se rešenja koja on nudi mogu skladno uklopiti u ustavni i pravni sistem zemlje. On predstavlja naš odgovor, posle osnovnih principa koje je Kontakt grupa usvojila 29. januara 1999. godine.
U Parizu su potpisana dva različita teksta sporazuma, od kojih je jedan delimično bio usvojen u Kontakt grupi, ali ne i od strane obe delegacije, dok je drugi utvrdila naša delegacija na osnovu elemenata za suštinsku samoupravu Kosmeta i 10 polaznih principa Kontakt grupe. Pri tome, tekst koji je potpisala delegacija političkih partija Albanaca nije sporazum, to je falsifikat sporazuma.
U suštini, ni delegacija kosmetskih Albanaca, ni američki pregovarači, nisu hteli pregovore. "Albanci" su u Francuskoj bili samo fizički prisutni, a u njihovo ime su istupali Amerikanci, koji su pregovore shvatili kao svoj diktat. Tome je išlo na ruku i ponašanje dela Kontakt grupe, koje je bilo navijačko, pristrasno i protivurečno. Na kraju, Kontakt grupa je došla u apsurdnu situaciju da vrši pritisak na našu delegaciju za usvajanje sporazuma, koji sama prethodno nije bila usvojila. Umesto sporazumevanja, pretnja i sila postali su osnovno sredstvo uterivanja sporazuma.
Naša delegacija imala je konstruktivni prilaz sastancima u Francuskoj i bila je jedinstvena u nastupanjima. Ona je smatrala da je potrebno najpre postaviti kostur suštinske autonomije na Kosmetu, koji se zasniva na principa Kontakt grupe, a potom pravno graditi institucije suštinske autonomije, koje bi bile u skladu sa tim principima. Ona je pristala da se o jednom unutrašnjem pitanju razgovara uz posredovanje trojke, ali nije mogla odustati od načela i praktičnog ostvarivanja suverenosti i teritorijalnog integriteta svoje zemlje. Otuda je ona bila protiv stava da suštinska autonomija na Kosmetu postoji ukoliko Srbija tamo ne postoji, kao što je bila i protiv stranih trupa, jer je smatrala da ono što je dogovoreno nema potrebe silom sprovoditi, a ako bude i trebalo, da takvom silom treba da raspolaže država, a ne nekakve strane trupe.
Posebno, naša delegacija je smatrala da nije sporazum ako se potpisnici ne sporazumevaju neposredno i da se sporazumevanje mora odvijati na civilizovanim pravilima, a ne na primitivnoj hajdučiji. Sastanci u Francuskoj bili su negacija sporazumevanja i afirmacija jednostranog diktata. Oni su bili jedna manipulacija činjenicama i zavaravanje svetskog javnog mnjenja.
Uprkos takvim iskustvima naša Delegacija je izrazila spremnost naše zemlje da se politički proces stvarnog sporazumevanja uspostavi i da se pronađe političko rešenje za Kosmet. Svako političko rešenje bolje je od vojnog rešenja. Rat ne može dovesti do stvarnog rešenja i zato je naša delegacija izrazila spremnost za pronalaženje rešenja isključivo političkim putem, u skladu sa jasno određenom procedurom pronalaženja rešenja na osnovu autentičnih elemenata suštinske samouprave.
Delegacija je takve elemente utvrdila i Narodnoj skupštini, koja joj je poverila mandat, izražava spremnost da predloži operacionalizaciju sporazuma koji je potpisala. Uostalom, na sastanku delegacije od 5. marta 1999. godine izričito je utvrđeno: "Spremni smo da nastavimo razgovore i u Parizu i u Beogradu i u Prištini, svugde gde može da se nađe političko rešenje. Tome dajemo apsolutni prioritet na svakom mestu i za svakim stolom i na svakom sastanku mi smo za mirno rešenje, za široku autonomiju u okviru Srbije i Jugoslavije, za ravnopravnost svih nacionalnih zajednica, ali isto tako odlučno kažemo da nema mesta, ni razgovora gde možemo dati Kosmet, dozvoliti secesiju ili treću republiku. Kada bismo na to pristali odrekli bismo se sami sebe, izdali bismo naše građane Srbe, Crnogorce, Albance, Muslimane, Turke, Rome, Gorance, Egipćane, sve koji žive na Kosmetu, koji hoće da ostanu tamo da žive u miru i ravnopravnosti".
Poštovani poslanici, iz svega što sam vam rekao o toku pregovora u Rambujeu i Parizu proizlazi jasan zaključak da smo suočeni sa konkretnim zahtevom da po svaku cenu prihvatimo dolazak stranih trupa na našu teritoriju, kao uslov za sprovođenje političkog sporazuma koji nije postignut ili ćemo u protivnom biti bombardovani. To je suštinsko pitanje na kojem se prelama celokupan politički proces o rešavanju problema na Kosovu i Metohiji i državna delegacija smatra da Narodna skupština o tome treba da se izjasni. Hvala.

Zahvaljujem. Čuli smo izlaganje koje je podneo prof. dr Ratko Marković, potpredsednik Vlade Republike Srbije i šef delegacije Republike Srbije.
U toku sednice uručen vam je Izveštaj državne delegacije o razgovorima u Rambujeu i Parizu, a pre početka sednice Sporazum o samoupravi na Kosmetu, potpisan od strane članova delegacije Vlade Republike Srbije i tekst uručen 23. februara 1999. godine, koji je potpisala tzv. delegacija Kosova, sastavljena od partija albanskog separatističkog pokreta.
Pre pauze u konsultaciji sa predstavnicima poslaničkih klubova dogovorio sam da na početku sednice formiramo petočlanu komisiju za izradu predloga zaključaka povodom današnje rasprave. Komisiju bi činili Dragan Tomić, predsednik komisije, Zoran Nikolić iz Socijalističke partije Srbije, Dragoljub Stamenković iz Srpske radikalne stranke, Spasoje Krunić iz Srpskog pokreta obnove i Vladimir Štambuk iz Jugoslovenske levice.
Komisija će pratiti tok rasprave i predložiti Narodnoj skupštini tekst zaključaka.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice, radi utvrđivanja kvoruma.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog o formiranju komisije.
Za 205, protiv jedan, uzdržana tri, nije glasalo 10, ukupno je prisutno 219 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto ste u toku sednice dobili materijale dajem pauzu od 15 minuta da pogledate materijale pre otvaranja rasprave.
(Posle pauze - 11,50 h )

Molim vas da zauzmete mesta da nastavimo sa radom.
Otvaram pretres. Za reč se javila Gorica Gajević, šef poslaničkog kluba SPS-a, a neka se pripremi Steva Dragišić, šef poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke.

Poštovani predsedniče Republike, predsedniče Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, mir, ravnopravnost, suverenitet i teritorijalni integritet su vrednosti i ciljevi koje smo u zaključcima ove skupštine potvrdili kao vitalne, nacionalne i državne interese i obavezali državnu delegaciju da ih na razgovorima u Francuskoj dosledno afirmiše i brani.
Državna delegacija je to u potpunosti ispoštovala na razgovorima u Rambujeu i na razgovorima u Parizu.
Za doslednu afirmaciju naše pozicije političkog rešavanja problema na Kosovu i Metohiji, u okviru široke autonomije, za dostojanstveno i patriotsko držanje, poslanička grupa SPS-a odaje im puno priznanje i prihvata izveštaj koji je podneo predsednik delegacije.
Mandat koji joj je poveren državna delegacija je opravdala. Ona je dosledno zastupala ono što su građani Srbije tražili, a mi kao narodni predstavnici formulisali u zaključcima. Kosovo i Metohija su integralni deo Srbije, uživaće široku autonomiju sa ravnopravnošću svih nacionalnih zajednica, bez majorizacije i diskriminacije po bilo kom osnovu.
Da smo za mir i političko rešenje, potvrdili smo odlukom da odemo na razgovore u Francusku, da razgovaramo uz prisustvo međunarodne zajednice i van naše zemlje. Za mir i očuvanje Kosova i Metohije, na političkoj platformi koju je formulisala ova skupština, potvrdilo se, da možemo slobodno stati i razgovarati sa svima, bilo gde.
Međutim, šta se pokazalo na razgovorima u Francuskoj? Deo međunarodne zajednice nije bio iskren u svom nastojanju da se razgovori održe. Kontakt grupa, bolje rečeno SAD, svoju ulogu medijatora pretvorili su u ulogu arbitra, mentora i pokrovitelja separatista i terorista. Pozvali su nas da razgovaramo, očekujući da na te razgovore ne dođemo. Doveli su nam za sagovornike predstavnike separatista i terorista. Sve su učinili da razgovora ne bude, da mi razgovore odbijemo i da Srbiju okrive za prekid političkog procesa, kao i nepostizanje političkog sporazuma. Naša delegacija sve vreme dostojanstveno, principijelno, uporno, strpljivo i sa velikom fleksibilnošću, razvijajući što širu autonomiju, do same granice nacionalnih i državnih interesa, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, tačku po tačku, stranu po stranu, gradila je politički sporazum.
Dokument naše delegacije obezbeđuje multietničko, multikonfesionalno i multikulturno Kosovo i Metohiju. On garantuje ravnopravnost svim građanima i nacionalnim zajednicama. To najbolje svedoče potpisi predstavnika svih koji Kosmet čine - Srba i Crnogoraca, Muslimana, Turaka, Roma, Goranaca, Egipćana i albanskih partija koje su za zajednički život i autonomiju Kosova i Metohije. Taj sporazum o samoupravi na Kosmetu zasnovan je na deset principa Kontakt grupe i gradi institucije i organe, koje imaju široka i autonomna prava odlučivanja, bez mogućnosti majorizacije. Sporazum, pored ostalog, predviđa dodatna prava nacionalnim zajednicama, široka ovlašćenja lokalne samouprave, propise sa zakonskom snagom, ministarski savet, tri vrste sudova, lokalnu policiju, obezbeđeno predstavljanje u Narodnoj i Saveznoj skupštini, Vladi Republike Srbije i Vladi Savezne Republike Jugoslavije, Vrhovnom i Saveznom sudu.
To je autonomija koje, po obimu prava, garancija i ravnopravnosti, nema ni u jednoj državi u svetu. Politički-pravno, sve preko toga je država, a ne autonomija.
Iz izveštaja Delegacije vidimo da u Francuskoj, ni u Rambujeu, ni u Parizu, razgovora nije bilo. Separatistička - teroristička delegacija objavila je svoj sporazum pre razgovora u novinama "Koha ditore", a tzv. pregovaračka trojka falsifikovala je to u nazovi sporazum koji nudi Kontakt grupa. Metodama koje nisu ni političke, ni diplomatske, nego ogoljeno prevarantske, izvršen je falsifikat i zahtev separatista, uz svesrdnu pomoć američkih eksperata i njihovih satelita, dobio je formu papira koji je nazvan sporazumom, a koji nije razmotrila, a ni usvojila čak ni Kontakt grupa, zvanični organizator ovih razgovora.
Strpljivi i konstruktivni rad državne delegacije, sistematski je obezvređivan. Naši predlozi su sakrivani i gurani pod tepih. Osnovno pravilo procedure bilo je da procedure nema, sve je dozvoljeno za postizanje njihovih ciljeva. Imitirani su razgovori kojih nije bilo, a predstavljen je i papir kao sporazum koji ne postoji. Za razliku od toga, mi smo formulisali politički sporazum, nacionalnu ravnopravnost, zajednički život, demokratske institucije, mir i razvoj.
Oni su nametali samo jedno - NATO trupe i NATO trupe.
To je jedini suštinski i pravi doprinos njihovog angažovanja. Uostalom, svakom dobronamernom je jasno da oni u Rambujeu i Parizu nisu želeli postizanje političkog rešenja, nego novi poligon i posao za NATO trupe. Predstavnici različitih grupa albanskih separatista i terorista, etnički čista družina u Parizu je potpisala svoj zahtev za secesiju, etnički čisto Kosovo i poziv za okupaciju Srbije. To nije nikakav sporazum.
Šta su u stvari potpisali?
Potpisali su autonomiju po nazivu, a državu po suštini. Deklarativnu ravnopravnost, a stvarno favorizovanje albanske nacionalne manjine i diskriminaciju svih ostalih.
To što su potpisali dovelo bi do iseljavanja, novog talasa albanizacije, a rezultat bi bio etnički čisto Kosovo i Metohija. To je ugovor albanskih separatista i terorista i američke administracije, da unajme NATO trupe, da pomognu i ubrzaju ostvarivanje separatističkih ciljeva.
To su potpisali ambasadori Hil i Petrič. Overili su najam NATO trupa za zaštitu terorista, a ne politički sporazum koji bi Kosmetu doneo mir i ravnopravnost svih građana i nacionalnih zajednica.
Taj ugovor ne bi bio potpun da nije imao i obrazloženje. Njega je napisala ista ruka koja je napisala nazovi - sporazum, a potpisao kriminalac i terorista, Hašim Tači, i jasno objasnio da su oni potpisali nezavisnost, a pozvali NATO da izvrši agresiju na suverenu zemlju i da za njih čuva teritoriju u naredne tri godine dok oni ne izraze svoju volju kroz referendum i donesu konačnu odluku o konačnom otcepljenju.
Međutim, i to je bilo malo za separatiste i njihove mentore. Oni traže novu albansku državu pod međunarodnim protektoratom. Zato što to ne prihvatamo, zato što se odlučno obračunavamo sa terorizmom nama se preti agresijom. Ponašanjem dela međunarodne zajednice, bolje reći američke administracije i njenih NATO saveznika, a i onih koji čekaju u redu da to postanu, uvodi se praksa bez presedana u međunarodnim odnosima.
Princip ravnopravnosti naroda i država zamenjuje se silom i ultimatumima.
Sporazum kao izraz volja i dogovor dve ili više strana pretvara se u falsifikat i podmetanje. Slobodoljubivi narodi i demokratske države, njihove vlade, parlamenti moraju znati da odbranom Kosmeta, Srbije i Jugoslavije, brane i temeljne principe međunarodnih organizacija i međunarodnih odnosa. Dok se dešavao Rambuje i Pariz, Srbija i Jugoslavija i naši ljudi u dijaspori još jednom su jasno rekli da ne damo Kosovo i Metohiju, niti bilo koji deo svoje teritorije.
U odbrani svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta mi smo izabrali mirna, politička sredstva. Ukoliko nam se nametne rat, branićemo se od agresora na svaki način i svim sredstvima. To je jasna poruka građana Srbije i Jugoslavije. Svi oni koji bi politiku da zamene ratom, razgovore bombardovanjem, moraju sa tim da računaju. Prostor za politički sporazum još uvek je širi i mnogo bolji nego prostor za sukob. Nema razloga da francuski, engleski, nemački i ko zna čiji mladići ginu za ciljeve terorista, da bi američki mediji to prodavali kao vesti.
Mi ostajemo čvrsto opredeljeni da se mirnim putem, političkim sredstvima, kroz nastavak političkog procesa, postigne široka autonomija za Kosovo i Methiju, koja bi, još jednom ističemo, obezbedila ravnopravnost svih nacionalnih zajednica, puno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integretiteta Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Predlog sporazuma državne delegacije ispunjava te uslove. U cilju ubrzavanja političkog procesa treba odmah otpočeti njegovu operacionalizaciju, odnosno donošenja odgovarajućih dokumenata, statuta i drugih pratećih akata, pripreme za organizaciju popisa, sve ono što bi taj sporazum sprovelo u život.
Predlog naše delegacije je realan i što je najvažnije sprovodljiv. To nisu puke tehničke formulacije, nego suštinsko rešavanje interesa i potreba onih koji na Kosovu i Metohiji žive i mogućnost da u zaštitu svojih nacionalnih posebnosti nastave da se razvijaju i žive u miru u ovoj našoj južnoj pokrajini.
Pozivamo parlamente svih demokratskih i slobodoljubivih naroda i država da svoje vlade usmere na put političkog rešavanja, zaustave ratne pripreme zveckanjem oružjem oko naših granica, obeshrabre ekstremiste, obustave podršku teroristima i istinski pruže šansu miru.
Radi očuvanja temeljnih principa međunarodnih odnosa i prava, humanije i pravednije budućnosti, onome koji nema autentičnu kulturu, tradiciju, istoriju, a pokušava da ih pribavi rušeći druge, koji sopstvenu slobodu gradi na tuđoj neslobodi, svoje pravo na oduzimanje prava drugima, onome koji bogatstvo stiče otimačinom od drugih, koji rušeći civilizacijske vrednosti želi da postane vladar čitavog sveta, mora se jasno staviti do znanja da ima naroda i država koji svoju istoriju, slobodu, nezavisnost i dostojanstvo ne prodaju, niti predaju.
Srbija i Savezna Republika Jugoslavija, ne posežući nikada za tuđim, po ko zna koji put u svojoj istoriji odlučno poručuju - za mir, ravnopravnost i saradnju jesmo, ali za prodaju i predaju nismo. Zato strane vojne trupe, pod bilo kakvim izgovorom, ni za kakvu cenu, pa ni po cenu bombardovanja, ne prihvatamo na našoj teritoriji. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Stevo Dragišić, šef poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo, međudržavni odnosi u svetu danas se zanivaju na poštovanju državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta država. Zbog toga je ustanovljeno nekoliko principa, pre svega nepromenljivost državnih granica, nemešanje u unutrašnje poslove suverenih država, nepriznavanje secesije i u vezi sa tim,  uvek se osuđuju separatistički i teroristički pokreti i organizacije, koje su po pravilu manifestacija secesionističkih težnji.
Što se tiče secesije, nju uvek izazivaju organizacije koje se trude da steknu legitimitet predstavnika etničke zajednice, koja želi otcepljenje od države u kojoj živi, a metodi tih organizacija, metodi borbe su uvek teroristički. Problem secesije i terorizma je po svojoj prirodi i suštini uvek unutrašnji problem države. Zbog toga, jedino one rešavaju te probleme onako kako znaju i umeju , a svako uplitanje sa strane smatra se mešanjem u unutrašnje poslove suverene države.
Međutim, događaji na Kosovu i Metohiji i odnos velikih sila prema njima pokazali su da ti principi važe samo za neke od tih zapadnih sila - Veliku Britaniju, Francusku, Španiju, u slučaju Severne Irske, Korzike, Baskije, ali da ti isti principi ne važe za Srbiju kada je Kosovo i Metohija u pitanju.
Secesionističke težnje u delu albanske nacionalne manjine postoje dosta dugo. Posledica tih težnji je stvaranje organizacije , čiji je cilj separatizam, a metod borbe teroristički, tzv. OVK. Oslobodilačka vojska Kosova i po svojoj organizaciji i po metodu na koji želi da ostvari svoje ciljeve je nesumnjivo teroristička organizacija. To je očigledno jasno svima. Jasno je onima koji se bore protiv terorizma u svetu, SAD-a, ali to ne žele da priznaju, zbog toga što borba terorističke organizacije OVK pomaže SAD-u za ostvarenje njihovih ciljeva na ovom prostoru, kako oni to zovu - ostvarenju i očuvanju njihovih nacionalnih interesa.
Kao posledica toga došlo je do narušavanja principa nemešanja u unutrašnje poslove suverenih država. Pošto su teroriste proglasili borcima za ostvarenje i zaštitu nacionalnih prava Albanaca, sebi su dali pravo da se direktno uključuju u rešavanje problema koje Srbija ima sa teroristima, ali na strani terorista. I, sve ono što su preduzimali poslednjih nekoliko meseci, najotvorenije je pokazalo, pre svega nama, a i onima koji su to objektivno gledali, da su zapadne sile predvođene SAD-om, otvoreno na strani terorističkog pokreta na Kosovu i Metohiji.
Republika Srbija je spremna da prihvati svaku sugestiju, svaki predlog koji može da dovede do rešenja. Spremni smo uvek direktno da pregovaramo i da razgovaramo sa predstavnicima albanske nacionalne manjine. Ali, Republika Srbija nikada neće prihvatiti rešenja koja joj se ultimativno nameću, posebno ne ona rešenja koja podrazumevaju izdvajanje Kosova i Metohije iz pravnog sistema Republike Srbije i dugoročnu mogućnost njegovog totalnog otcepljenja od Republike Srbije, jer to pre svega narušava princip nepromenljivosti državnih granica, a i uništava Republiku Srbiju kao samostalnu državu.
Ovako čvrst, nedvosmislen stav Republike Srbije, koji je iskazan i pred odlazak naše državne delegacije na pregovore u Rambujeu, upravo izvire iz opšte prihvaćenih principa o kojima sam malopre govorio. Naše insistiranje na poštovanju principa je glavna prepreka za ostvarenje jedinog cilja SAD-a, a to je razmeštanje njihovih, odnosno NATO trupa na teritoriji Kosova i Metohije.
Da bi izbegli kršenje tih principa, SAD pokušavaju da iznude naš pristanak za njihovo razmeštanje na našoj teritoriji. U tom slučaju sve bi bilo u skladu sa međunarodnim pravom, pa su zbog toga organizovale pregovore u Francuskoj, prvo u Rambujeu, posle toga u Parizu, i tzv. pregovori su se pretvorili u farsu. Ustanovili su - Kontakt grupa je ustanovila - 10 principa i rekli da su ti principi nešto što moraju da prihvate i državna delegacija i predstavnici Albanaca, koji su išli na pregovore, a kada je naša delegacija insistirala da se ti principi potpišu i od strane albanske delegacije, onda su ti principi prestali da važe, i to je bio prvi pokazatelj da ti pregovori u stvari nemaju nikakvog smisla, makar ne onog smisla koji su deklarativno trebali da imaju.
Pokazalo se kasnijim potezima, koje su povlačile SAD u okviru tih pregovora, da su pregovori ustvari bili samo instrument za politički pritisak na Republiku Srbiju. Paralelno sa tim političkim pritiskom, SAD, preko svog instrumenta, NATO pakta, vršile su direktne vojne pretnje prema Republici Srbiji. Te vojne pretnje ovih dana doživele su i svoju kulminaciju. Njihova poruka je veoma jasna, kažu - ukoliko dobrovoljno ne pristanete da se naše kopnene trupe razmeste na teritoriji Kosova i Metohije, mi ćemo vas bombardovati. Međutim, na sve te pretnje mi smo odavno dali svoj odgovor.
I opet ponavljam, spremni smo da kosovskim Albancima damo najširu autonomiju, autonomiju kakvu nikada neće imati ni oni koji žive u Severnoj Irskoj, i na Korzici, i u Baskiji, ali nismo spremni da Albancima damo državu na teritioriji Republike Srbije, nismo spremni da im vi čuvate tu državu i da kroz tri godine Kosovo i Metohija postanu konačno samostalna država, što je cilj terorističkog pokreta na Kosovu i Metohiji.
Ukoliko želite, i pored svega toga, da vaše kopnene trupe budu na teritoriji Kosova i Metohije, moraćete da se potrudite da dođete do toga. Naš pristanak na to nikada nećete imati. Oni mogu da nas bombarduju i da nam izazovu zaista velike materijalne gubitke, da nam izazovu i civilne žrtve, ali se postavlja pitanje - imamo li mi izlaza? Da li nam ostavljaju neku alternativu, da li možemo da se odlučimo za neko drugo rešenje, sem toga da branimo svoju državu?
Ukoliko mi dozvolimo sada da NATO trupe dođu na teritioriju Kosova i Metohije, postavlja se pitanje - kako ćemo odbraniti Rašku oblast, kako ćemo odbraniti njihove zahteve da dođu na teritoriju Vojvodine, kako ćemo se uopšte odbraniti od svakih drugih njihovih sličnih zahteva, koji bi imali, kada ostvare svoj trenutni cilj?
Ukoliko ostanemo čvrsti, ukoliko pokažemo da nismo spremni na predaju svoje teritiorije, možemo očekivati i nadati se da ćemo sačuvati Republiku Srbiju, onakvu kakva danas jeste. Ukoliko danas popustimo oko Kosova i Metohije, mi smo svoju državu sigurno izgubili. Mi, dakle, izbora nemamo. Ključevi mira i rata danas su u rukama SAD. Ukoliko se odluče da napadnu Republiku Srbiju, oni su otvorili vrata ratu, oni su nas naterali da se branimo i oni su uvukli Republiku Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju u rat protiv NATO pakta.
Međutim, to nije naš izbor, to je ono što mi moramo da prihvatimo. Republika Srbija mora da se brani. To je jasan stav i ove skupštine, i izvršne vlasti u Srbiji, i nadam se da oni koji odlučuju o tome da li će biti rata, ili će biti mira, to dobro znaju, i da će u skladu sa tim povlačiti i svoje buduće poteze.

Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Milan Rodić, šef poslaničkog kluba Jugoslovenske levice. Za reč se javio Žarko Jokanović, šef poslaničkog kluba Nove demokratije.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, predsedniče Republike Srbije, predsedniče Vlade, članovi Vlade,članovi naše delegacije u Francuskoj, poštovani narodni poslanici, poslanička grupa JUL-a u potpunosti podržava nastup i delovanje državne delegacije na razgovorima o rešavanju kosmetskog problema. U tim razgovorima naša delegacija dala je prednost mirnom političkom rešenju, zašta se JUL oduvek zalagala. Na prethodnoj sednici ova skupština je nedvosmisleno izrazila stavove o načinu i uslovima vođenja razgovora, o mirovnom rešavanju kosmetske krize zasnovanom na ustavnim rešenjima i najvišim svetskim standardima.
Tom prilikom jasno su utvrđeni okviri delovanja državne delegacije, usmereni na iznalaženje najpovoljnijih rešenja, koja bi zadovoljila interese svih nacionalnih zajednica, koje žive u našoj južnoj pokrajini. O tom opredeljenju svedoči i višenacionalni sastav naše delegacije.
Postojeća ustavna rešenja, najviši svetski standardi o autonomnom položaju i pravima nacionalnih manjina, činili su krajnje granice, preko kojih se na razgovorima u Francuskoj nije moglo, niti smelo preći. Uprkos svim pritiscima, podmetanjima, neretko agresivnim i neprimerenim nastupima predstavnika dela međunarodne zajednice, naša delegacija i predsednik Srbije uspeli su u potpunosti da ispoštuju mandat i poverenje koje im je ova skupština dala.
Svojim jedinstvenim, odlučnim i odgovornim nastupom, naša delegacija uverila je domaću i međunarodnu javnost u punu doslednost i ispravnost politike rukovodstva Srbije i Jugoslavije, usmerene isključivo ka mirnom prevazilaženju krize na Kosovu i Metohiji. Činjenica da građani naše zemlje svakodnevno izražavaju podršku ovakvim opredeljenjima, uz punu spremnost za odbranu naše zemlje, nedvosmisleno ukazuje da jedino mirno rešavanje kosmetske krize, uz očuvanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije i Jugoslavije, vodi sveopštem napretku i očuvanju nacionalnog dostojanstva.
Svesna činjenice višenacionalnog karaktera Srbije i Jugoslavije, Jugoslovenska levica oduvek se zalagala za potpunu ravnopravnost svih ljudi, bez obzira kojoj naciji i veri pripadali. Višenacionalna šarolikost, naročito je zastupljena na Kosovu i Metohiji, što iziskuje obavezu obezbeđivanja jednakih uslova života za sve zajednice, ne samo albansku.
Otuda, JUL u potpunosti odbacuje sve ucene, diktate i pretnje agresijom, čiji je cilj nasilno nametanje rešenja, koje bi bilo u interesu albanskih separatista. Neodrživ je stav NATO-a da radi ostvarivanja tobože savremenih principa novog svetskog poretka, Albancima treba dati još jednu državu, ali na srpskoj teritoriji. Takva nakaradna državna tvorevina postojala je na prostoru Kosmeta za vreme fašističke okupacije.
Ovakav cinizam, začinjen jezikom ucena, pretnje i sile, neviđen je u svetskoj istoriji. Kao i stratezi fašističkog novog poretka u predvečerje Drugog svetskog rata, moćna NATO mašinerija nastoji da iznova čovečanstvo podvrgne jednoj volji, volji sile, sveopšteg ekonomskog, kulturnog i duhovnog disciplinovanja, shodno njihovom poimanju dobra.
Nažalost, na kraju ovog veka, još uvek nije izgrađen način organizovanog i sveobuhvatnog suprotstavljanja ovim mračnim namerama. Smatraju li tzv. "jastrebovi" iz Vašingtona i Brisla da građani ove zemlje nemaju dostojanstva, snage i volje da brane i odbrane sebe i svoju zemlju od terorizma i agresije?
Ova skupština je isuviše odgovorno mesto da bi dala povoda solidarisanju sa kapitulantskim držanjem pred nosiocima separatističkih i terorističkih zlodela, koja u suštini vode otelotvorenju agresivnih i varvarskih stremljenja NATO-a.
Shvataju li separatisti i teroristi da je NATO spreman da se bori do poslednjeg Albanca i Srbina, koristeći avione i rakete, sejući smrt i razaranje iz vazduha, što će obezbediti širenje granica uticaja i dodatni profit njihovoj vojnoj industriji?
Misle li separatističke poglavice da će NATO rakete pogađati samo srpske ciljeve, a da će kuće i imovina Albanaca ostati netaknuti?
Uvažene kolege narodni poslanici, sve vreme od izbijanja kosovske krize državno rukovodstvo Jugoslavije i Srbije nudilo je pregovore, koji su vodili mirnom rešavanju krize, izražavajući stavove ogromne većine građana i naprednog dela međunarodne zajednice.
Istorija kazuje da srpski narod i srpska država nikad nisu bili pobornici osvajanja i nasilnog rešavanja spornih pitanja. Nikada se nisu vodili osvajački nego samo odbrambeni ratovi. I sada smatramo da se sve teškoće mogu prevazići na miran i civilizovan način. Ali, naša zemlja i njeni građani ne mogu da prihvate poniženja, ucene i pretnje silom, oličene u krajnjoj liniji dolaskom NATO trupa na Kosovo i Metohiju radi tobožnjeg čuvanja mira, koji su sami ugrozili, održavajući i podržavajući terorizam. Narodno jedinstvo, ispoljena saglasnost svih relevantnih parlamentarnih stranaka, a nadasve rodoljubiv i čvrst stav ogromne većine građana dovoljno govori o odlučnosti da se zemlja brani i odbrani od terorizma, od agresora. Srbija i Jugoslavija suprotstaviće se svakoj agresiji, braneći slobodu i svoje građane, teritoriju i dostojanstvo. Mada maloborjan, srpski narod ima dovoljno iskustva i pameti da izbegne rizik uništenja i pada u stanje potčinjenosti i sveopšteg beznađa. Ispravnost i doslednost državne politike u pogledu rešavanja kosmetske krize daju nam za pravo da tražimo i predlažemo najpovoljnije načine njenog mirnog prevazilaženja.
Jugoslovenska levica smatra da u ovim teškim i sudbonosnim trenucima za našu zemlju sve institucije sistema i svi građani moraju delovati odgovorno i savesno. Svako je u obavezi da svoj posao obavlja na najbolji način, jer tim u najvećoj meri doprinosi stabilnosti i spremnosti zemlje za odbranu. Upravo ovakvo postupanje predstavlja najviši čin patriotizma i odanosti zemlji i narodu.
Uvaženi narodni poslanici, Jugoslovenska levica ocenjuje da uprokos pretnjama, otmicama i ubistvima, ogromna većina kosmetskih Albanaca gaji osećanje lojalnosti i pripadnosti Srbiji i Jugoslaviji. Smatramo da narod kao celina nikada ne može biti neprijatelj. Postoje samo izrodi, koji svojim delovanjem i zločinima prema drugima bacaju ljagu na svoje sunarodnike. Na taj način žele da u javnosti stvore sliku o tobožnjoj ugroženosti i omraženosti naroda, kome na žalost pripadaju.
Nebrojeni su primeri da su upravo lojalni Albanci pružali žestok otpor teroristima i separatistima. Možda se nedovoljno zna da je hrabri Šumar Ramadan Baljaj sa svojim sinovima, uprkos teškom ranjavanju, uspeo da likvidira dvojicu terorista, a ostale zarobi i preda organima vlasti. Ovakvi i slični primeri stvaraju nam obavezu njihovog sveobuhvatnijeg i češćeg isticanja, što u najvećoj meri može da doprinese jačanju međusobnog poverenja i svesti samih Albanaca o svim prednostima i neophodnosti života u Srbiji. Stoji nepobitna činjenica da nijedan savestan i odgovoran Srbin i Albanac nije za rat, jer rat i agresija su ideal neodgovornih i pakosnih ljudi, kadrih da drugima nanose zlo i nesreću.
Uvažene kolege narodni poslanici, aktivnost i jasna opredeljenja rukovodstva SR Jugoslavije i Srbije, Vlade narodnog jedinstva i državne delegacije uživaju punu podršku ogromne većine građana i ove skupštine, ulivajući uverenje u mirno rešavanje kosmetske krize i ujedno našu punu spremnost za odbranu suvereniteta i teritorijalne celovitosti zemlje. Ovakva podrška ujedno govori i o opravdanim težnjama naših građana, usmerenim ka sveukupnom ekonomskom oporavku, radi stvaranja uslova za privredni razvoj i poboljšanje uslova života.
Nebrojeno puta Srbija i Jugoslavija uverili su svet u sposobnost da ponude brojne i kvalitetne ekonomske, stručne, naučne i humanističke vrednosti i saznanja. Otuda JUL smatra da sveukupno pozitivno, odgovorno i nadasve patriotsko delovanje naše delegacije i Vlade narodnog jedinstva iziskuju punu mobilizaciju svih snaga ekonomskog razvoja zemlje u celini. Građani naše zemlje iznad svega cene svoju slobodu, dostojanstvo i neće nikom dati da ih naruše. Uverena da deli mišljenje ogromne većine građana, Jugoslovenska levica čvrsto ostaje pri opredeljenju da se kosmetska kriza može rešiti na miran i civilizovan način, dijalogom i političkim sredstvima. Ali, u slučaju agresije, za Jugoslovensku levicu nema dilema. Srbija je jedna. Mora se braniti, odbraniti i ekonomski ojačati. Hvala. (Aplauz).

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Žarko Jokanović, šef poslaničkog kluba Nove demokratije, a neka se pripremi Milan Miković, šef poslaničkog kluba SPO.