Stvarno sam obećao da neću više izlaziti, ali je bio uslov da Televizija Srbije ne prekida makar jedno moje izlaganje. Pošto se to nije desilo, naravno da ću izaći ponovo. Pre manje od godinu dana upotrebio sam možda ne grubu kvalifikaciju, nazvavši Vladu narodnog jedinstva, Vladom opšte narodne propasti. Danas sa žaljenjem konstatujem da je takav naziv bio čak i prestrog za ovakvu Vladu. Mi, iz Koalicije "Vojvodina", nemamo ništa protiv ljudi koji ulaze u Vladu. Njihova krivica nije u tome što ulaze u Vladu, već u tome što pristaju da budu protagonisti propale politike koja se vodi u poslednjih 10 godina, politike primitivnog kafanskog nacionalizma i patriotizma, koja nas je i dovela na poslednje mesto u Evropi. Pre 10 godina imali smo sve Srbe u jednoj državi, sa mesečnim primanjima od 1.000 maraka mesečno. Onda se jedan čovek dosetio da svi Srbi treba da žive u jednoj državi, koja će biti uređena po njegovom modelu i pod njegovom kontrolom. Menjaju se vlade, konstruišu, rekonstruišu, prave se i rasturaju vladajuće koalicije, ali politika jednog čoveka se ne menja.
Od svih Srba u jednoj državi dogurali smo do svih Srba pod jednom šljivom, a u ekonomskom smislu dogurali smo do svih Srba na jednom kazanu. Možda smo već i u kazanu.
Rekonstrukcija vlade ne znači ništa. To je šminka i kozmetika, tu stvarnih promena nema, sem što će nekoliko stolica promeniti vlasnike. Ili što će vladajuće porodice u Srbiji preraspodeliti vlast, a bogami i slast.
Mi, iz Koalicije "Vojvodina", znamo da će i ova rekonstruisana vlada uzimati od siromašnih i davati bogatima. Od 10 miliona dobrostojećih građana napravili ste 10.000 ekstremno bogatih i 10 miliona ekstremno siromašnih. Želeli bismo da verujemo da će Vlada otkačiti silne takse, poreze, namet na vilajet sa zemlje, kuća, stanova, imovine, telefona, automobila, električnih brojila, građanima čije plate su ispod 1.000 dinara i od kojih odbijate dnevnice solidarnosti.
Stanje u zdravstvu ste doveli dotle da običan čovek bez 1.000 maraka u džepu ne može ni da se uhvati ni za kvaku od bolnice. Uslovi u istim bolnicama su nikakvi, kao i plate zdravstvenih radnika.
Fizička i imovinska sigurnost građana gotovo ne postoji. Policiji je dozvoljeno da hapsi samo sitne kriminalce, dok one velike, njih izgleda moraju da čuvaju.
Poljoprivredna politika koju Vlada vodi je takva da je treba sudskim putem zabraniti. U ovoj državi jedan kilogram veštačkog đubriva dva puta je skuplji od vekne hleba. Seljake više nema pas za šta da ujede. Zaštitne cene štite sve druge, osim seljaka. Poljoprivreda je bila poslednja zelena grana, koja se pritisnuta šapom Vlade suši. Cena pšenice za poslednje tri godine otišla je 40% gore, a inflacija u istom periodu je bila 400%.
U sudstvu stanje je takvo da onima kojima bi najviše trebalo da se sudi ne može, jer su kod nas veliki lopovi pod zaštitom države. A, oni najveći ne rade protivzakonito, jer oni obično sebi naruče zakon.
Penzioneri su umesto novca dobili struju. Sada mogu da se šišaju na tu struju.
Spoljna politika vam je takva da je prava sreća što ova vlada nema ministarstvo spoljnih poslova, koje bi moglo da se druži samo sa državama slobodoljubivih naroda, sa Kubom, Irakom ili Libijom.
Unutrašnja politika Vlade je takva da ste se posvađali sa drugim okom u glavi, Crnom Gorom, a Vojvodina je u kolonijalnom položaju ili bolje reći u stanju trajne muže.
U rekonstruisanoj vladi, vidim, napredovao je ministar saobraćaja. Sećam se, dan pred rat, dotični ministar obećao je da će NATO paktu slati vize kroz cev, sa neograničenom važnošću. On to, naravno, nije učinio, i sada se vojnici NATO pakta šetaju po kosovskim putevima, po kojima ni mi, ni ministar ne možemo više. A, za vreme rata uništili su nam rafinerije, skladišta goriva, puteve, nadvožnjake, mostove, pa nam je od celog saobraćaja jedno vreme ostao samo ministar. I sada, evo, napredovao je u potpredsednika Vlade. Prošli put smo izgubili Kosovo, šta li ćemo sada izgubiti.
Obnova teče po planu samo na RTS-u. Puštaju se u rad postrojenja koja su puštena u rad još pre 30 godina. Uz svaka kolica betona slika se pola Vlade. Vlada je izgradila ovo, Vlada je izgradila ono, a nigde se ne spomene da je taj novac ubran od sirotinje.
Ako mi Vojvođani budemo čekali da nam Vlada sagradi ona tri divna mosta, onda ćemo to dočekati kada na vrbi rodi grožđe i engleska trava. Mi čak više ne možemo ni sami da napravimo te iste naše mostove, jer nemamo dozvolu iz Beograda.
Mi, iz Koalicije "Vojvodina", mislimo da će i posle ovih promena u Vladi, u ovoj državi i dalje ostati Vlada i dva naroda, Bosanci i Golanci. Bosi smo i goli, jer nas vođa voli. Hvala.