Zahvaljujem. Poslanik sam, predstavljam koaliciju Demokratska alternativa, Seljačka stranka Srbije i Penzionerska partija Srbija. Kažem - sa Demokratskom alternativom, jer smo u takvu koaliciju ušli i izborili taj jedan poslanički mandat, a sada je samo koalicija Seljačke stranke Srbije i Ujedinjene penzionerske stranke.
Jer, izlaskom Demokratske alternative, samovoljno, bez saglasnosti drugih članica koalicije, predviđene našim sporazumima, samim tim je prestala funkcija članice koalicije Demokratske alternative.
Vama je svima poznato da je gospodin Čović bio prvi koordinator Saveza za promene, koji je posle pokušao da negira, a to je samo svojstveno njemu. Znači, ja ću predstavljati koaliciju Seljačke strane Srbije i Ujedinjene penzionerske stranke. Sve što budem izneo ovde, verujte da ćemo to da uradimo u saglasnosti naše dve stranke i što budem ja ovde preneo, smatrajte da je to i mišljenje dve velike populacije, seljaka i penzionera.
Nisam dobio materijal, kao po običaju, možda bih se malo i pripremio. Nikada nisam ja, niti su drugi članovi koalicije, odnosno Saveta koalicije, viđali taj materijal, jer verovatno bivša moja prethodnica, u saglasnosti sa naredbodavcem, gospodinom Čovićem, verovatno su taj materijal nosili tamo na daleki Zapad, da ga oni analiziraju, pa da izađu sa predlozima, a da mi, seljaci i penzioneri, nikada nismo mogli biti predstavljeni, odnosno, da vi saslušate ovde u Skupštini stvarne predloge seljaka i penzionera.
Nikada to niste mogli čuti, jer je gospođa Andrić, već bivša poslanica, jednostavno dolazila sa napisanim tekstom, tamo gde je gospodin Čović to i učio.
Kako sam već rekao, da materijal u celosti nisam pogledao, ovde iz izlaganja šefova poslaničkih klubova čuo sam, ali sam nešto ovako u telefonskim razgovorima se interesovao za ovaj deo Predloga zakona, koji reguliše lokalnu samoupravu, o načinu izbora odbornika i ovoga jednokružnog većinskog sistema.
E sada, mogu da kažem da tu imam veliko iskustvo, jer sam mnogo puta bio odbornik Skupštine grada i opštine na Čukarici, i mogu da kažem, a to sad govorim baš u ime naše dve koalicije, Seljačke stranke Srbije i Penzionerske partije, da sam izvršio konsultacije, i ovako stoje stvari - smatramo da je dovoljno kada izađe 51% građana, znači građani treba da izađu u tom procentu, da bi izbori dobili legitimitet.
Veoma nam je drago što se i dalje predlaže većinski izborni sistem, to je ovako, kako mi seljaci volimo da prevedemo, bira se odbornik po imenu i prezimenu, tamo gde stanuje, gde ga svi poznaju, pa taj kandidat, ukoliko nema autoriteta, ugleda itd, tamo u izbornoj jedinici, a one nisu velike na nivou opštinskih odbornika, gde mu je dosta 300 glasova da uđe u Skupštinu, pa šta onda on da traži sa možda 15 glasova, da bi ušao u drugi krug, pa da eto, tamo grupno, na "o ruk", kako mi kažemo, dobije.
Što je najvažnije, evo sada ću da kažem jednu stvar, što se tiče penzionera i seljaka, vi znate da su to ljudi sa veoma malim primanjima, i sada, glavni razlog što pozdravljamo ovaj jednokružni sistem, su troškovi, drugi krug izbora, znate koliko to košta, a svi sada, da ne kažem koji svi, se sekiraju o životu i uslovima seljaka i penzionera, a ovamo ga teraju da ima 25, ako je moguće, krugova, dokle god neko ne dobije, za koga smatraju da treba da dobije.
Vidite te izdatke koliki su, a sa druge strane, Bože, svi se sekiraju za penzionera i seljaka. Znači, to je jedan od razloga, a kao iskustvo vam govorim, sada, možda ću nekog od prethodnika da ponovim, nisam uzeo njegove reči, jer to znam i ja - kao po pravilu, u prvom krugu se sa procentom osvojenim, znači malo većim, uvek izdvoje najkvalitetniji ljudi, i sada on sa 48% nije dobio za odbornika, a neki ga je pratio tamo sa 12% do 15%, i onda opet ono, na "o ruk" dobije, koga, nedao Bog, niko ne želi.
Kao posebno podvlačim ovde - veća koncentracija bi bila u Predlogu ovog zakona. Znači, manje bi se gubilo vremena da se obave oni poslovi gde su građani svakodnevno vezani za lokalnu samoupravu za svoje opštine i mesne zajednice. Problem je do sada bio, to opet iz iskustva govorim, sazivanje skupštine. Neće predsednik skupštine da sazove skupštinu, radi se, recimo, konkretno, na mojoj Čukarici, o ulaženju u posed poljoprivredniku, srušene ograde, kuće, ali to, recimo, opštinskoj vlasti ne odgovara i ne zakaže sednicu po tri-četiri meseca, a dotle je već izgrađena zgrada, zemljište je uzeto, i posle se zakaže sednica skupštine - šta da rešavamo sada?
Prema tome, znači, ovim predlogom zakona, koliko sam ja shvatio, to pravo ne bi mogao da uzurpira predsednik opštine, neće da zakaže, zna se, ima tamo u predlogu da dve trećine odbornika može da zakaže. Znači, to bi bilo ukratko. Imao bih puno primedbi, ali materijal nismo dobili, pa ne bih želeo ovako samoinicijativno da govorim. To su ukratko navedene stvarne činjenice i razlozi zbog kojih koalicija Seljačke stranke Srbije i Ujedinjene penzionerske stranke, i ja kao njihov predstavnik u Narodnoj skupštini, ćemo glasati za Predlog ovog zakona.
Hvala vam. (Aplauz.)

Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Joca Arsić.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege, mnogo je toga rečeno o ovom zakonu, da bi imalo prostora i mesta da se kaže nešto novo, što već nije rečeno. Međutim, ja ću pokušati da budem praktičan u onom delu, kako je to govorio i moj prethodnik, Dražimir Marušić, a to je da ono što smo kao predsednici u proteklom periodu osetili u praksi, u primeni prethodnog zakona, da napravimo malu razliku između prethodnog i ovog zakona i da pokušamo da dokažemo da ovaj zakon ima mnogo prednosti u odnosu na zakone koji su pratili ovu materiju, jer su bili sadržani u nekoliko zakonskih projekata.
Sada imamo jedan kodificirani zakonski projekat, koji obuhvata sve ove zakone koji se tiču materije lokalne samouprave. Činjenica je da je lokalna samouprava u odnosu na prethodni zakon dobila i nova ovlašćenja i veća prava, nego što je to imala u prethodnom zakonu, i mislim da je to jedan od najvažnijih razloga da ovaj zakon danas treba usvojiti.
Ono što je ovde rečeno kao polemičko - da li većinski, ili proporcionalni sistem, mislim da i ovom narodu, a i praksi koja živi, više odgovara većinski sistem, i to jednokružni većinski, i sa aspekta troškova, i sa aspekta efikasnosti, i prepoznatljivosti onoga ko se bira, odnosno da u liku odbornika, koga neposredno biraju birači, a zakonom je predviđeno da izborne jedinice budu približno jednake i donete statutom opština, tako da se ostvaruje potpuna demokratičnost u izborima.
Dalje, ono što je vrlo bitno, to je način finansiranja lokalne samouprave, mislim da se članom 51. ovog zakona na bolji način uređuje finansiranje lokalne samouprave, tako što se pored izvornih prihoda opštine, tačno i taksativno nabrajaju izvorni prihodi, koji su van ograničenja, znači, mogu da se ubiraju onoliko koliko je to propisano odlukama, odnosno, određenim rešenjima skupština opština. Mislim na lokalne komunalne takse, kao što su firmarine i druge takse, da se to ustupa slobodi opština i da ti prihodi ne treba da budu ograničeni ni Zakonom o budžetu, a da se ostala ograničenja odnose na sve ove druge izvore prihoda, pre svega na porez na promet.
Drugo, mislim da je dobro da se konačno urede rešenja oko organizacije gradova, jer smo do sada imali u praksi da imamo gradove koji poklapaju teritoriju opštine, što sasvim ne odgovara praksi da dobije ovlašćenja i da mogu da koriste povlastice iz ovog zakona, a da to budu posle jednostavno opštine. Takvih primera smo do sada imali na osnovu rešenja prethodnog zakona.
Mislim da ovde treba ukazati na jednu bitnu stvar kod prelaznih i završnih odredbi. U članu 222. ovog zakona predviđeno je da se statuti usklade sa Zakonom o lokalnoj samoupravi do 31. 12. ove godine. Mislim da je nemoguće u ovako kratkom roku uskladiti statute, jer i oni imaju određenu proceduru donošenja izmena i dopuna, bar kada se tiče statuta opštine iz koje dolazim, gde je regulisano da skupština bira komisiju, koja predlaže rešenja i izmene statuta. Ta procedura traje mesec dana u javnoj raspravi i ponovo se vraća skupštini sa primedbama, na kojoj se utvrđuje prečišćen tekst i on ide na odlučivanje u skupštinu opštine. Za ovo je potrebno duže vreme nego što je predviđeno u članu 222. prelaznih odredbi ovog zakona.
Zato molim za jedno razumevanje, ili da se toleriše period usklađivanja statuta ili da se produži ovaj rok za dva meseca i da bude do kraja februara 2000. godine.
Iz svega ovoga što su moji prethodnici izneli, posebno iz govora zamenika predsednika poslaničke grupe SPS, mislim da su se stekli uslovi da se ovaj zakon danas usvoji, da je kvalitetniji, bolji nego dosadašnja rešenja u postojećim zakonima. Predlažem da ovaj zakon usvojimo, kako je dat sa amandmanima, koje je prihvatila Vlada i nadležni odbori.

Hvala. Ima reč narodni poslanik Goran Jokić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pored toga što je ovim predlogom zakona odvojena oblast teritorijalne organizacije od lokalne samouprave, prvi put se jednim zakonom regulišu sva pitanja lokalne samouprave na jednom mestu. Dakle, veći broj propisa i zakona, koji regulišu ovu oblast, našao se na jednom mestu.
Veliki problem, koji se javlja u praksi, jeste pitanje razgraničenja izvornih poslova lokalne samouprave od poverenih poslova državne uprave. Imamo čest slučaj u praksi da funkcioneri jedinice lokalne samouprave obavljaju one poslove, za koje nisu ovlašćeni i koji ne spadaju u izvorne poslove lokalne samouprave. Na primer, prijem ambasadora stranih zemalja ili neke druge stvari, koje uopšte nisu u ingerenciji lokalne samouprave. Za neobavljanje poslova, koji spadaju u izvorne poslove lokalne samouprave, brane se tako što kažu da za to nemaju ingerencija.
Ovim predlogom zakona i ta se oblast precizno reguliše. To ne znači da su jedinicama lokalne samouprave pridodati novi poslovi ili oduzeta do sada neka ovlašćenja, već se samo ta oblast preciznije reguliše. Sačuvana je apsolutna samostalnost opštine u obavljanju onih poslova za koja ima ovlašćenja posebnim zakonom.
U odeljku, koji se odnosi na finansiranje poslova opštine, uređuje se i pitanje samodoprinosa, kao posebnog oblika finansiranja opštine, čime prestaje potreba za posebnim zakonom u ovoj oblasti. Do sada je više puta produžavan rok gradovima Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Prištini da statutom obrazuju gradske opštine. Ovim predlogom zakona određuje se rok da se taj posao obavi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Za grad Prištinu rok od godinu dana teče od prestanka misije Ujedinjenih nacija za prinudnu upravu, odnosno godinu dana od samog povlačenja snaga, koje su okupirale tu svetu srpsku zemlju.
Dakle, netačna je tvrdnja predstavnika propale Koalicije "Zajedno" da se ovim predlogom zakona oduzima status grada Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Prištini.
Na kraju, što se tiče izbornog postupka za izbor odbornika u skupštini opštine, o tome je više govorio šef poslaničke grupe SRS gospodin Stevo Dragišić, ja ću se samo kratko osvrnuti na to. Ovim zakonom je predviđen jednokružni većinski sistem i time se znatno skraćuje proces izbora. Na taj način se prave i velike uštede i svi učesnici u izbornoj utakmici imaju iste uslove u pogledu predlaganja kandidata, kao i u pogledu zastupljenosti svojih predstavnika u biračkim odborima i u izbornoj komisiji izborne jedinice.
To predstavlja najveći problem za mnogobrojne male, odnosno kombi stranke, čiji članovi mogu stati u jedan kombi ili autobus. Te stranke nemaju ni dovoljan broj članova, koje bi kandidovali za lokalne odbornike, a da ne govorim o potrebnom broju kandidata za sastav biračkih odbora. Na primer, u opštini Doljevac bira se 37 odbornika, dakle dvostruko više je potrebno i članova da bi se popunila sva biračka mesta. To je oko 120 članova, a u našoj opštini ove male, marginalne stranke uopšte ne mogu da sakupe toliki broj članova. U Nišu je potrebno 400 članova i zamenika članova za sastav biračkih odbora, koje treba da predloži podnosilac izborne liste. Toliko članova nemaju mnoge stranke u čitavoj Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč Marijan Rističević (nije u sali).
Molim Željka Simića da uzme reč.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, ja bih hteo o ponuđenom predlogu da govorim iz dva aspekta. Mislim da je prosto nemoguće ne razmatrati kontekst, u kome se donosi ovaj predlog zakona o lokalnoj samoupravi, a s druge strane da kažem neku meritornu reč o sadržini samog zakona.
Više je nego očigledno da je jasna situacija u kojoj se Srbija obrela, mislim na političku situaciju, zato što s jedne strane imamo one strane koje su snage obnove, snage jedinstva i snage koje su se organizovale na patriotskom bloku obnove razrušene zemlje i stvaranja svih pretpostavki za reforme na svim mogućim nivoima. U tom smislu smatram da je ovaj zakon jedan od onih koji su neophodni, nužni da bi se stvorile demokratske pretpostavke za još brže napredovanje naše zemlje i za stvaranje normativnih pretpostavki za ubrzanje demokratskog razvoja naše zemlje.
Ovo govorim utoliko pre što ima onih koji su se latili da ovaj zakon kritikuju izvan bilo kakvih razložnih okvira. Više je nego očigledno da Predlog zakona nekima ne odgovara, ali da je reč o zakonu koji precizno kodifikuje jednu materiju, koja je bila rasuta u nizu zakona, a s druge strane uspostavlja one principe, koji u centar svekolikog političkog i društvenog života stavlja samog građanina, što bi za one, koji su navodno zagovornici demokratskih procesa, moralo biti nešto što je non plus ultra čitavog našeg parlamentarnog, političkog i društvenog života.
Reč je o zakonu, tu nema više nikakve dileme, koji je preko potreban, a s druge strane, koji omogućava i institucionalizuje inicijativu svih građana i koji one, koji su do sada bili na margini, stavlja u samo središte društvenog i političkog života. Iz tih razloga primedbe koje su stavljene vidi se da su isforsirane, da nemaju političko uporište i da su jedino sračunate na anticipaciju političkih događaja u ovoj zemlji. Više je nego očigledno da su građani morali staviti svoj unutrašnji glas na stranu onih, koji su odmah posle agresije i posle pobede, koju smo izvojevali, odlučili da izgrade zemlju, da obnove sve infrastrukturne objekte, da omoguće građanima normalan život i da osnaže svest da će Srbija uvek biti u duhu pravde i slobode, pravde kao osnovnog principa i najveće strasti ljudskog uma i slobode, s druge strane, koja je osnovna odrednica srpskog karakternog bića.
Prema tome, nema nikakve dileme da je ovaj zakon samo jedan u nizu koji osnažuje etos demokratije na ovim prostorima, a oni koji se zdušno bore protiv njega, govore da su samo na papiru i samo usmeno, samo demagoški i verbalno za demokratske promene, a kada im se podnese od strane najvišeg tela, od strane Vlade narodnog jedinstva pred najvišim telom, oni ga odbijaju iz razloga koji su dovodljivi u pitanje sa svih mogućih tačaka gledišta.
Ovde su neke kolege dovele u pitanje neke od tih tačaka. Ja bih samo rekao da se uvode oni instituti koji predstavljaju najviše standarde evropske demokratije i koji, s druge strane, predstavljaju osnov za naše što brže uključivanje u svet, prevashodno zbog toga što se ovaj predlog zakona o lokalnoj samoupravi oslanja na Povelju o lokalnoj samoupravi, a mislim da ovaj zakon, tu postoje meritorni pravnici koji mogu da me koriguju, jedino u Švajcarskoj postoji na jedan kodifikovan način.
Ono što je bitno ovde razlučiti jeste činjenica da se uvodi jedan ekonomski princip, kada je u pitanju oblast upravljanja, zato što su kodifikovane odredbe jednog veoma važnog segmenta društvenog života, koji je bio rasut u nekoliko zakona i što se uvode novi instituti, koji će samo obogatiti demokratske principe na kojima počiva ova zemlja.
Vlada narodnog jedinstva opravdano nosi taj naziv, jer u proteklih šest meseci, možda najtežih meseci u kojima se našao srpski narod, jeste bila uz njega, a on joj je uzvratio gradeći zemlju i obnavljajući sve objekte, da je shvatio poruku Vlade narodnog jedinstva koja vlada, a koja ne šeta, za razliku od raznih saveza za propast ove zemlje. Više sam nego ubeđen da je važno na ovom mestu reći da smo mi otvoreni za svaki dijalog, za svaki argument, ali smo zatvoreni za bilo kakvu vrstu ultimatuma i zatvoreni za bilo kakav pokušaj da se ovaj narod podredi diktatu stranog elementa.
Dakle, ovo govorim sasvim otvoreno, zato što oni ne kriju više, ne baveći se više nikakvom mimikrijom, da su u službi stranih interesa i da pokušavaju da osvoje vlast na sve moguće načine. Svaki pokušaj da se demokratizuje život u Srbiji, da se tom tzv. zapadnom svetu približimo po onim uzusima od kojih su oni odavno odstupili, pokazuje da Vlada narodnog jedinstva ovim aktom nudi jedan demokratski, prvorazredno demokratski akt, koji bi Skupština trebalo da usvoji.
Ono što želim još jednom da napomenem to je činjenica da sam negde u belinama redova osetio kod nekih kritičara da je u Vladi narodnog jedinstva, pa kada je u pitanju i Predlog ovog zakona, manjak pragmatizma ili političkog realizma. Da je političkog realizma koji oni nama nude, mi bismo odavno bili pokorena zemlja bez ikakvog suvereniteta i bez ikakvog načina da očuvamo našu tradiciju, koju ja poimam kao očuvanje trajnih, a ne prošlih vrednosti.
Prema tome, Vlada narodnog jedinstva je u dosluhu sa tom tradicijom, ne okrenuta previše toj tradiciji, nego zagledana u budućnost, jer nam okolne zemlje pokazuju šta znači povinovati se stranom diktatu. Na jednom mestu jedan veliki nemački filozof je rekao, koji je bio inače evolucionist, da će svaka razvijenija zemlja Zapada pokazivati manje razvijenoj njenu vlastitu sudbinu. Sve okolne zemlje koje su poklekle pred pritiskom NATO pakta i zapadnih zemalja mogu nama da pokažu našu vlastitu budućnost. Mi takvu budućnost bez suvereniteta, bez slobodoljubivog odnosa prema našem karakteru, prema našem nacionalnom biću, ne možemo dopustiti ni po koju cenu. Mi smo pokazali u ovom trenutku da smo otreznili čitav duhovni prostor i u Evropi i u svetu, da smo vaskrsli habitus intelektualca, jer se događa paradoksalna situacija. Američki intelektualci, uviđajući o kakvim se ogrešenjima radi kada je u pitanju Amerika, daju otvorenu podršku našim zemljama, za razliku od onih koji predstavljaju beznačajnu manjinu i koji su u otvorenoj službi onih koji bi hteli da pokore ovu zemlju, da porobe ovaj narod, koji po svom biću nikada ne može biti porobljen.
Dakle, nisam napravio nikakvu digresiju, nego je meritum ovog zakona, za koji mislim da će napraviti veliki pomak u pravcu, pre svega, inicijative građana. Ne kažem da je oni do sada nisu imali, već je sada imaju kao poseban institut. Ne radi se o bilo kakvom pokušaju centralizacije vlasti, već se radi o tome da građanin u ovoj zemlji uživa sva moguća prava, bez obzira na svoje nacionalno poreklo, na veroispovest i da ovim zakonom dobija još veći podsticaj za uključivanje u politički i društveni život ove zemlje. Hvala vam još jednom i izvinjavam se što sam bio duži.

Hvala.
Ima reč narodni poslanik Marijan Rističević.

Samo da podsetim gospodina potpredsednika Vlade da se veličina jedne partije ne meri isključivo brojem članova koji prati tu partiju, već da se veličina jedne partije može meriti ozbiljnošću ideja i programa te partije. Da vas podsetim da je partija Adolfa Hitlera bila veoma brojna, a kakva je bila, to dobro znamo.
Ovde sam se naslušao o demokratiji. Ko o čemu, baba o uštipcima. Tako i Vlada narodnog jedinstva o demokratiji, a kakva je to demokratija to smo videli juče. Gospodin Šešelj to može potvrditi. Od osam izlazaka, koje su ostvarili predstavnici Koalicije "Vojvodina", Televizija Srbije je pokrila svih osam. Ja sam mislio da će se gospodin Šešelj, kao veliki demokrata i kao potpredsednik Vlade, založiti za naše pravo da iznesemo mišljenje, iako se on s tim mišljenjem ne slaže, kao što se ni mi ne slažemo sa nekim njegovim stavovima.
Rasprava o zakonu o lokalnoj samoupravi nas iz Koalicije "Vojvodina" podseća na poslovicu "Kuća gori, a baba kose češlja". Oko ovog predloga podiglo se mnogo prašine. Samo predlaganje zakona izgledalo je kao osveta prema opoziciji, koja je prestala da sluša. Do sada su većinom vodeće opozicione stranke u Srbiji išle uz vlast kao dve palice uz doboš. Iza kulisa su se pogađale i nagađale sa vladajućim partijama, a ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se sada lupaju.
Ovim predlogom o lokalnoj samoupravi gubi se još jedan deo vlasti u korist centralne, i s pravom se diže galama protiv ovakvog predloga. Mi u Vojvodini dobro znamo kako izgleda kada se izgube nadležnosti u korist centralne vlasti. Mi Vojvođani dobro znamo da smo u svim varijantama preglasani i što se tiče zakonodavne vlasti mi znamo odavno, mi osećamo i mi trpimo iz prostog razloga što je olovka za pisanje svih zakona kod vas, a vaša olovka računa u vašu korist i nema dušu za nas Vojvođane.
Ova vlast misli, a Predlog zakona o lokalnoj samoupravi dokazuje, da vlast koja nije apsolutna i nije neka vlast. Svaka vlast kvari, a apsolutna kvari apsolutno. Vlast je toliko centralizovala državu, a ovim predlogom to još više pojačava, da misli da je samo ona sama država, a da je prostor države njihovo imanje i njihova prćija sa kojom raspolažu kako hoće.
Gde je interes građana i naroda? Koji narod, šta će vama narod? Vi ste klasa za sebe, stvorićete vi sebi svoj narod, bolji narod. U ovoj državi više se ne štrajkuje glađu, zato što je kod nas glad opštenarodna pojava. Vodite nas kroz ratove, bedu, siromaštvo, glad, bolest i smrt, do vaših pobeda i obnova.
Sada, ovim predlogom zakona o lokalnoj samoupravi upravo vršite preraspodelu vlasti u svoju korist, da pokupite i one mrvice po lokalnim samoupravama, kojima ćete ostaviti samo metlu i lopatu. Trebali ste već davno shvatiti da čvrsta decentralizacija vlasti u korist jednog čoveka, da bi jedan imao vlast nad svima, da takvo uređenje razbija državu, pukla je SFRJ, puca SRJ, puca Srbija, a vi do pameti ne dolazite.
Pojačanom centripetalnom silom dolazi do razbijanja, kao i pojačanom centrifugalnom silom. Te sile treba izjednačiti, i zato hoću da vam kažem, da morate preraspodelom vlasti između republika, autonomnih pokrajina, gradova, opština i mesnih zajednica izbalansirati državu, da bi je sačuvali.
Vi ovim zakonom radite suprotno, vi kao da želite da nas đavo sve odnese. Gotovo da poverujem u priču da nam je ova vlast naturena spolja, i da se negde nagodila sa našim najcrnjim neprijateljima i protivnicima, da radi u korist naše štete.
Takvih indicija ima, a rezultati govore u prilog tome. Nekada su lokalne samouprave birale šefove policija, direktore osnovnih i srednjih škola, kadrove u zdravstvu, sudstvu, prikupljale, raspolagale sredstvima za tu namenu. I sve je to bolje funkcionisalo zato što su ljudi koji su birani u tim sredinama imali odgovornost prema onima koji su ih izabrali.
Te odgovornosti nema danas, gotovo sve postavljaju i imenuju vladajuće partije preko ministarstava. Uskoro ćete i portire u skupštinama opštinama u Vojvodini postavljati direktno iz Beograda. A ovaj predlog ide u tom pravcu. Ustav bi trebao da bude prepreka vlasti, zaustavljanje vlasti, granica do koje vlast sme da ide, a vama i ovaj predlog zakona je protivustavan.
Uvođenjem dvodomnih skupština samo u nekim opštinama, narušavate ravnopravnost građana. To obrazlaže moju tvrdnju. Kada već tako hoćete, onda uvedite ovde veća autonomnih pokrajina, da bez saglasnosti tog veća nema usvajanja tih akata.
To ćemo mi, iz Koalicije "Vojvodina" pozdraviti kao dobar, a ne ustavan čin. Ovde se govorilo o izborima. Koji izbori su demokratskiji, da li po proporcionalnom sistemu, da li po većinskom? Za mene i Koaliciju "Vojvodina" svaki izbori su ravnopravni, svaki su pravi, i svi izbori su pravi osim onih koje vi organizujete.
Ne verujem da će na izborima koje ćete vi organizovati, neko drugi doći na vlast. Gospodine predsedniče, Vi ste rekli na početku sednice da smo mi tražili odsustvo i da ste ga vi odobrili. Ni ja, ni jedan poslanik Koalicije "Vojvodina" nismo tražili odsustvo sa sednice. Već smo u pismu od Vas tražili da nam omogućite da se izlaganje poslanika Koalicije "Vojvodina" čuju, vide i da obezbedite ravnopravnost svih poslanika i da zaštite od dobacivanja, u kojima nas nazivaju izdajnicima, lopovima, a ponekad nam čak prete i smrću.
Da bismo mogli da učestvujemo u radu Narodne skupštine, morate obezbediti uslove. Vi to očigledno ne želite. Mi smo učešće uslovili ravnopravnošću, a Vi umesto ravnopravnosti nudite i obezbeđujete nam odsustvo. Da sam u vojsci, ja bih to pozdravio.
Ovako nekog pogode sankcije, nekog zemljotres, nekoga ratovi, nekoga elementarne nepogode, a koga pogodi ovakva vlast, njemu nema spasa. Ko je vlast poznavao, ni pakao mu teško neće pasti. Hvala.

Ima reč potpredsednik Vlade Vojislav Šešelj.