Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1999. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 143 narodna poslanika. Radi utvrđivanja kvoruma, molim vas da postavite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da sam odobrio odsustvo sledećim narodnim poslanicima: Radu Svilaru, Draganu P. Nikoliću, Tomislavu Markoviću, Milanu Rodiću, Vladimiru Štambuku, Miroslavu Neškoviću, Milošu Jojiću i Životi - Žoti Jovanoviću.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri, sekretar Vlade Republike Srbije kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Poštovani narodni poslanici, podsećam vas da smo na jučerašnjoj sednici obavili načelni pretres o 11. tački dnevnog reda - Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, da je Narodna skupština prihvatila Predlog ovog zakona u načelu i da je započela pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI (razmatranje u pojedinostima)
Na član 146. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Karabenč.
Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za niko, 152 su protiv, niko nije uzdržan, dva nisu glasala, a 154 narodna poslanika je prisutno u sali.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 147. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Karabenč.
Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za niko, 152 su protiv, niko nije uzdržan, tri nisu glasala, a 155 narodnih poslanika je prisutno u sali.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 147. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za niko, 151 protiv, niko uzdržan, dva nisu glasala, a 153 narodna poslanika je prisutno u sali.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 148. stav 2. tač. 10. i 11. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za niko, 151 protiv, niko uzdržan, dva nisu glasala, a 153 narodna poslanika je prisutno u sali.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 149. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za niko, 148 protiv, niko uzdržan, četiri nisu glasala, a 152 narodna poslanika je prisutno u sali.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 149. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Karabenč.
Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li ko želi reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za niko, protiv 153, niko se nije uzdržao od glasanja, nije glasalo 8, 169 poslanika prisutno u sali.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 150. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li ko želi reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za niko, protiv 159, niko se nije uzdržao od glasanja, nisu glasala tri, 162 poslanika prisutno u sali.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 151. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Karabenč.
Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li ko želi reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Niko nije glasao za, protiv 159, niko se nije uzdržao, nisu glasala dva, 161 poslanik prisutan u sali.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 151. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su amandman Zakonodavnog odbora prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 152. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Karabenč.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li ko želi reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Niko nije glasao za, protiv 157, niko se nije uzdržao, nije glasalo 6, 163 poslanika prisutno u sali.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 152. amandman su podneli narodni poslanici Jožef Kasa i Ištvan Išpanovič.
Vlada je prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman u odgovarajućem tekstu.
Sa predloženom formulacijom teksta amandmana saglasio se podnosilac amandmana narodni poslanik Ištvan Išpanovič i predstavnik predlagača, pa je, na taj način, ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona u tekstu kako je to predložio Odbor za pravosuđe i upravu.
Amandman nisu mogli da povuku predstavnici vojvođanskih Mađara, jer je već postao sastavni deo Predloga zakona, s obzirom na to da ga je prihvatila Vlada.
Na član 152. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman moguć.
Da li ko želi reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za niko, protiv 151, niko se nije uzdržao od glasanja, nije glasalo 9, 160 poslanika prisutno u sali.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 158. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanik Života Cvetković i Zakonodavni odbor.
Pošto su amandman narodnog poslanika Živote Cvetkovića i Zakonodavnog odbora prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 159. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Karabenč.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li ko želi reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za niko, protiv 158, niko se nije uzdržao od glasanja, nije glasalo 6, 164 poslanika prisutno u sali.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 205. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su amandman Zakonodavnog odbora prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 207. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su amandman Zakonodavnog odbora prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 222. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li ko želi reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za niko, protiv 150, niko se nije uzdržao, nisu glasala četiri, 154 poslanika prisutno u sali.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 224. amandman je podneo narodni poslanik mr Ibro Vait.
Pošto su Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili ovaj amandman narodnog poslanika mr Ibre Vaita, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Ovim smo iscrpli amandmane.
Profesore Markoviću, izvolite. Imate reč.

Poštovani gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, zakon o lokalnoj samoupravi je u svim sistemima jedan od najvažnijih sistemskih zakona. Sasvim je normalno da se tom zakonu, kao produžetku regulisanja ustavne materije, posvećuje izuzetna pažnja u svim ustavnim i političkim sistemima.
To je bilo ovoga puta i kod nas, verovatno je zakon o lokalnoj samoupravi, zakon koji od uvođenja višestranačkog sistema i inaugurisanja ustavnog sistema na novim osnovama 1990, ima najbogatiju predistoriju. On tek treba da ima istoriju, kada bude postao zakon.
Taj zakon se priprema već punih pet godina. Nijedan zakon nije bio pripreman tako sistematski i sa takvim uvažavanjem i drugog mišljenja, opozicionog mišljenja, a i mišljenja struke, kao zakon o lokalnoj samoupravi.
U svim fazama izrade zakona, bili su pozivani predstavnici parlamentarnih stranaka, odnosno poslaničkih klubova, poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini na razgovore. Ti razgovori po pravilu nisu davali rezultate, jer su se uvek svodili na paušalne i globalne kritike, institucije koje ovaj zakon uopšte ne regulišu.
I, što je centralna tema zakona, redukovana na ono što nije zakon, a to su izbori za lokalna predstavnička tela. U mnogim zemljama, to se i ne reguliše zakonom o lokalnoj samoupravi, nego izbornim zakonom, pri čemu se jedinstveno regulišu izbori za državni parlament i za lokalne parlamente, lokalna predstavnička tela.
Kada je reč o ovom zakonu, o ovom predlogu zakona, to smo mogli videti u neformalnom delu političkog života i u ovom formalnom, institucionalizovanom, u parlamentu, i na kraju iz tih motiva su potekli i amandmani. Daleko najveći broj amandmana i daleko najveći broj osporavanja ovog zakona potiče zato što je njegov donosilac Vlada, koja ovog puta obuhvata koaliciju koju obuhvata.
Dakle, reč je o čistoj diskvalifikaciji, uopšte se ne ulazi u sadržinu zakona, niti se argumentuje jedna globalna kritika zakona koji se daje, samim tim što zakon potiče od onog od kog potiče, ne valja. Mi smo već na ovoj sednici imali mogućnosti da čujemo takve kritike, kao što smo imali prilike da ih čujemo i prilikom rekonstrukcije Vlade.
Opozicija greši isto kao što bi pozicija grešila, vladajuća stranka grešila, kada u ovoj drugoj političkoj strani, u onom drugom političkom frontu, vidi sve crno. Tako i sa zakonom o lokalnoj samoupravi. Juče smo prisustvovali potpunim diskvalifikacijama tog zakona, osporavanjem svega u tom zakonu, čak i onog što je tema i naslov zakona.
Tvrdi se da lokalne samouprave nema u tom zakonu, nego se sprovodi centralističko uređenje. Ja bih najpre, pošto sam na ovaj način identifikovao poreklo takvih motiva, da kažem da te kritike kriju u sebi jedno duboko nerazumevanje pojma lokalne samouprave.
Lokalna samouprava nije ništa drugo do lokalna samovladavina ili samovladavina lokalnog stanovništva u krugu lokalnih poslova. Lokalni poslovi nisu državni poslovi. Jedinica lokalne samouprave nije država, ona ne vrši dimenzije lokalne vlasti, nego po principu samouprave upravlja pitanjima od mesnog značaja.
Dakle, lokalna samouprava je samouprava mesnog stanovništva. Ona nije autonomija od države, kako se zamišlja, ona ne sme da bude konfrontirana državi, ona nije autarhična teritorija u odnosu na državu, ona mora da doprinese jednoj kvalitetnijoj koheziji države, jedinstvu države. Tako što će omogućiti integraciju države na demokratskim osnovama. I, ako se tako razume lokalna samouprava, onda u ovom zakonu i te kako ima lokalne samouprave.
Ko je nezadovoljan ovim zakonom?
Nezadovoljan je onaj ko je hteo da ovim zakonom preuredi teritorijalnu organizaciju države, da se uvedu neke nove jedinice teritorijalne organizacije Srbije, da se institucionišu neki novi osnovi samouprave, kakvih po Ustavu nema.
Drugim rečima, da se izvrši jedna neformalna, protivustavna revizija Ustava. Mi smo imali predloge čitavog teksta zakona, dakle potpuno redigovanog teksta ovog zakona o lokalnoj samoupravi, ali oni polaze od sasvim drugih ustavnih premisa. Oni bi da izvrše teritorijalnu reorganizaciju zemlje. Da zemlju podele na jedinice koje Ustav ne poznaje, čak da izvrše, i pod vidom decentralizacije, federalizaciju Srbije unutra.
Razume se, onaj ko je to hteo, on neće biti zadovoljan ovim zakonom, jer ovaj zakon ostaje u okviru pretenzija svog naslova. To je zakon o lokalnoj samoupravi. A, da lokalne samouprave ima, i da gospodin Išpanovič nije u pravu kada tvrdi da je nema, kada kaže da je delokrug poslova lokalne samouprave sužen, govori podatak da je on izuzetno razgranat, štaviše da su poslovi lokalne samouprave grupisani u 13 posebnih tematskih celina, u 13 posebnih tačaka.
Pa, da i nije neko sadržinsko bogatstvo tih poslova, dovoljno je što je tolika cifra tih tema, tih poslova, u kojima mesno stanovništvo na principu samouprave, dakle samovladavine, obavlja te poslove nezavisno od države.
Ovaj zakon će nezavisno od toga, i možda nije skromno to reći, s obzirom da je Vlada njegov predlagač, a da sam ja član Vlade, ući će i u sferu pravnog kreatorstva kao poduhvat, jer je doista, evo godinama se to radilo, nastojalo se da se povuče jedna demarkaciona linija između lokalnih poslova i državnih poslova.
To je vrlo teško učiniti, a ovde je učinjen takav pokušaj. Mi smatramo da je izvršeno uspešno razgraničenje, pri čemu, razume se, smatramo da ono nije savršeno, i da će se primenom lokalne samouprave životom ono dograđivati. Ali, ne može se osporavati činjenica da je, u okviru onih globalnih nadležnosti lokalne samouprave i člana 130-tog Ustava, ovde učinjen pokušaj da se opštini da konkretno, kao osnovnoj nosećoj jedinici lokalne samouprave, mnogo više nego što joj daje dosadašnji Zakon i Ustav.
To samo politički slep čovek, a onda i ne treba da bude politički ako je takav, neće da vidi. Zbog toga se kritikuje zakon. Razume se, zakon nije imao apsolutnu slobodu u određivanju lokalnog delokruga. On je bio vezan članom 113-tim, koji globalno daje sferu lokalne samouprave i izlučuje je iz sfere državnih poslova.
Dalje se ovaj zakon kritikuje i u tom smislu što se kaže, da je njime uspostavljena tutela, starateljstvo države nad lokalnom samoupravom. Ni u tome nema istine. Naime, lokalna samouprava ne može funkcionisati kao neka autarhična sfera obavljanja društvenih poslova.
Država je garant lokalne samouprave. Lokalna samouprava je jedna privilegija, jedna povlastica i teritorija pojedinca, i kao ljudske slobode i prava, država štiti i pravo na lokalnu samoupravu.
Ako lokalna samouprava vuče u partikularizam i lokalizam, onda radi celine i u interesu zakonitosti država mora intervenisati. Dakle, to je prvi osnov i prirodni osnov za intervenisanje države u obavljanje poslova lokalne samouprave. Lokalna samouprava ne sme odvlačiti u partikularizam. Onda ona ide protiv države, ona se konfrontira sa državom i osnov intervencije, prvi osnov intervencije je taj. Drugi osnov intervencije je da je država garant lokalne samouprave. Ako se lokalna samouprava zloupotrebi, onda država stiče pravo da interveniše, jer se i teritorija i stanovnici lišavaju jedne ustavne privilegije i onda se vaspostavlja lokalna samouprava.
Dakle, to su dva osnova za intervenisanje države u odvijanje lokalne samouprave. Oni nikako ne znače starateljstvo niti tutelu nad lokalnom samoupravom, kao što se tendenciozno juče predstavilo za ovom govornicom ovde. U oba slučaja interveniše država. Preko kog organa će intervenisati? Pa najprirodnije, i ministar za lokalnu samoupravu je juče dao vrlo adekvatno objašnjenje, da je najprimerenije da interveniše pomoću Vlade. Ne može Skupština, kao predstavnički organ, vaspostaviti lokalnu samoupravu kada nje nema. To čini Vlada, s obzirom da lokalna samoprava izvršava ustavnu i zakonsku normu, a za globalnu politiku izvršenja je zadužena, po Ustavu, Vlada.
Prema tome, nije reč ni o kakvoj prinudnoj upravi, niti naš zakon poznaje termin prinudna uprava. Kada lokalna samouprava vuče u partikularizam ili kada se ona izgoni iz lokalne zajednice, onda država interveniše tako što uspostavlja opštinsko veće, koje nije ništa drugo, nego privremeni supstitut za lokalnu samoupravu, a nikakva prinudna uprava u jedinici lokalne samouprave. Dakle, kad god se predviđa intervencija države putem Vlade, odnosno resornog ministarstva, to nije radi uspostavljanja starateljstva države nad lokalnom samoupravom, to nije progon, to nije izgnanstvo lokalne samouprave iz lokalne zajednice, nego je to uspostavljanje dominacije opšteg interesa nad partikularnim, nad pojedinačnim interesom i uspostavljanje dominacije zakona nad nezakonitošću.
Treće, juče je bilo reči da je lokalna samouprava gotovo okljaštrena, izvukla su se ova argumenta zato jer su simboli, nazivi ulica, trgova, gradskih četvrti, zaseoka, drugih delova naseljenog mesta na teritoriji lokalne samouprave itd. podrvrgnuti, dakle, ono što bi trebalo, smatra onaj ko kritikuje ovo, da bude u apsolutnoj nadležnosti jedinice lokalne samouprave, je podvrgnuto kontroli države. Odmah da kažem da to nije tačno. Za simbole lokalne samouprave, lokalne zajednice, odnosno opštine postoji jasna naznaka u članu 173. stav 1. koji kaže da simboli jedinice lokalne samouprave mogu izražavati samo njene istorijske, kulturne, privredne i geografske posebnosti. U okviru tog prostora, lokalna samouprava je samouprava, ali, razume se, ne može se koristiti mimo ovoga i upravo nadležnosti Ministarstva za lokalnu samoupravu su da se ne izađe iz ovih zakonskih limita, kao što smo i imali prilike da se sasvim nakaradni simboli i nazivi daju.
Opet, kada je reč o nazivima, u članu 174. stav 3. stoji, i to je jedina intervencija u inače slobodan prostor lokalne samoprave u ovoj oblasti, da se ne mogu nositi nazivi ili imena lica kojima se vređaju moral građana, rodoljublje i slobodarske tradicije naroda i države, jer je ovo razumno ograničenje, ovo nije, pre svega, nikakvo ograničenje, ovo razum nalaže, a ne potreba ugušivanja lokalne samouprave intervencijom države.
Ne bih da govorim o kritikama koje su date amandmanima, naročito ne o izbornom sistemu, jer njega i ne smatram suštinskom komponentom lokalne samouprave, ali je i ovde rečeno, sa ove govornice, da je lokalnoj samoupravi imanentno, s obzirom da se ona bavi lokalnim pitanjima, pitanjima od lokalnog delokruga, da lokalni ljudi koji su srasli sa lokalnom sredinom budu nosioci lokalnih poslova u predstavničkom telu lokalne zajednice. To znači da se bira čovek, a ne stranka, kao primarni nosilac i subjekt u izbornom procesu. To omogućuje izborni sistem, s tim što čoveka, kao što to biva u stranačkim demokratijama, predlažu bilo političke stranke, bilo grupe građana.
Gospodo poslanici, ostaje da rezimiram da Vlada odbija paušalne kritike ovog zakona, svesna njihovih motiva. Njihovi motivi nisu u sadržini ovog zakona. Njihovi motivi su druge prirode i vi ste videli juče, rečeno je - pašće ovaj zakon, ali će pasti i Zakon o obrazovanju i Zakon o informisanju, pašćete i vi, koji ste njegovi predlagači. Dakle, ti su motivi, da se što više ocrni podnosilac zakona. Materija lokalne samouprave je samo povod da se to radi. Ne daje se, kako bi se reklo, meritorna, suštinska kritika zakona, nema se u vidu ono što je između korica zakonskog predloga, nego se gleda mnogo šire.
Istovremeno, Vlada je svesna da sadašnji Predlog zakona znači unapređivanje lokalne samouprave, razume se, u granicama ustavne koncepcije o toj samoupravi. Ova vlada je isto tako svesna i nedostataka naše lokalne samouprave, čisto teoretski uzev. Ti nedostaci su što je lokalna samoprava jednostepena, a ne višestepena, što je monotipna, što je jednoobrazna, ne pravi se razlika od opštine do opštine, ne pravi se globalna podela opština na gradske i seoske, zatim, treći njen nedostatak, što je opština teritorijalno preglomazna, predimenzionirana teritorijalno kao jedinica lokalne samouprave, ali smo isto tako svesni da su ovo apstraktne, teorijske kritike modela lokalne samouprave.
Ovom društvu za sada odgovara takva lokalna samouprava. Ona nije idealna, ali za ovaj trenutak, ovo je zakon, ako ga budemo usvojili, koji će nesporno unaprediti lokalnu samoupravu i koji će nesporno demokratisati čitav ustavni i pravni sistem. Ja vas pozivam da glasate za ovaj zakon. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima i molim narodne poslanike da, radi utvrđenja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedince.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Vratiću glasanje, izvinjavam se, nisam Vas čuo. Izvolite.

 Uvažavajući sve što je potpredsednik Vlade rekao, dozvolila bih sebi da dam još nekoliko osvrta na raspravu koja se u ova dva dana u  Skupštini odvijala po pitanju Vladinog Predloga zakona o lokalnoj samoupravi.
Uvaženi narodni poslanici, nakon što je završena rasprava na Vladin Predlog zakona o lokalnoj samoupravi treba reći da su narodni poslanici uputili Narodnoj skupštini ukupno 215 amandmana. Od većine amandmana predlagači su odustali u toku rasprave tako da su se poslanici izjašnjavali o svega 39 amandmana.
Već sama ta činjenica ukazuje na to da se Vladinom Predlogu zakona o lokalnoj samoupravi nije moglo ništa značajno zameriti. Naravno, predlagači amandmana su imali svoje viđenje na mogući izborni sistem, predlažući proporcionalni sistem za odbornike u jedinicama lokalne samouprave. Ali, većina poslanika je u svojim izlaganjima podržala Vladino opredeljenje za jednokružni većinski sistem.
Čula su se i mišljenja da je Vladin Predlog zakona o lokalnoj samoupravi neprihvatljiv jer se zasniva na centralističkim načelima lokalne samouprave tvrdnjama da Predlog zakona daje prevelika ovlašćenja nadležnim ministarstvima i samoj Vladi kroz predviđene mehanizme kontrole samouprave.
Zbog toga želim da istaknem još jednom da dokle god organi jedinica lokalne samouprave postupaju u skladu sa zakonom niko im ne može oduzeti pravo da obavljaju svoje poslove, niti može menjati ili uticati na odluke koje donose.
U tome se, uostalom, i ogleda samostalnost lokalne samouprave. Međutim, kada to nije slučaj ne postavlja se više pitanje samostalnosti, već zakonitosti izvršavanja propisa u svakom konkretnom slučaju. U takvim slučajevima nadležni državni organi ne samo da imaju pravo, već i obavezu da preduzmu propisane mere.
Vlada je ta koja ima, shodno Ustavu Republike Srbije, opštu odgovornost za izvršavanje zakona. Smatram, međutim, da nije suvišno izneti i kratko poređenje po ovom pitanju sa drugim evropskim državama.
U evropskim sistemima lokalne samouprave, recimo u Švajcarskoj, je nadzor kantonalnih vlasti nad lokalnim organima veoma oštar i raznovrstan. Taj sistem nadzora obuhvata spektar različitih oblika i mera, od prisustvovanja predstavnika kantonalne vlasti sednicama organa lokalne samouprave, pa preko obaveza podnošenja izveštaja kantonalnim organima, sve do redovne inspekcije lokalnih organa, obaveze potvrde opštinskih pravilnika i propisa u nekim kantonima, a u skoro svim potvrde odobravanja komunalnih poreza, budžeta i završnih računa.
Ove finansijske akte nadzorni organi mogu da potvrde, izmene ili ukinu. Posebni oblici nadzora ogledaju se u pravu kantonalnih organa da pod određenim uslovima kažnjavaju opštinske funkcionere, pa čak i da ih otpuste.
Nadzorni kantonalni organi imaju pravo izdavanja obaveznih naloga lokalnim organima za obavljanje određenih poslova, donošenje, izmene i ukidanje određenih akata, kao i preduzimanje izvršavanja poslova iz delokruga lokalnih organa, ali na teret sredstava opštine o kojoj se radi.
Među najoštrije nadzorne mere u pojedinim kantonima spada pravo kantonalnih organa da raspuste izabrane opštinske organe. No, svakako, najdrastičniju nadzornu meru predstavlja pravo ograničavanja i suspendovanja lokalne vlasti.
To je ta Švajcarska, o kojoj se govori da je najdemokratičnija.
U Francuskoj odluke lokalnih organa stupaju na snagu 15 dana nakon objavljivanja ili dostavljanja prefektu. Prefekt ih može ukinuti, upravni sud takođe u utvrđenoj proceduri kontrole zakonitosti. Odluke koje su vezane za budžet i finansije predmet su posebne kontrole specijalnog regionalnog organa.
Postoji i obaveza lokalnih organa da neke odluke veća za administrativne akte dostavljaju prefektu pre njihove primene. Ukoliko smatra da su takve odluke nezakonite, prefekt, u skladu sa instrukcijama ministra unutrašnjih poslova, može od organa koji je takvu odluku doneo zahtevati da je povuče ili izmeni.
U slučaju odbijanja prefekt može da pred upravnim sudom pokrene postupak za ocenu zakonitosti. Vladi je u Francuskoj ostavljeno pravo da pod određenim uslovima raspusti savez i suspenduje gradonačelnika, odnosno predsednika na određeno vreme.
U Italiji su lokalni organi pod veoma strogim nadzorom centralnih i regionalnih vlasti. Kontrolu zakonitosti akata , uključujući i statute vrši regionalni komitet kontrole. Prethodnoj kontroli zakonitosti od strane ovog komiteta podležu sve odluke čije je donošenje u opštinskim i provincijskim većima.
Regionalni komitet kontrole ovlašćen je da u roku od 20 dana poništi nezakonite i nestatutarne akte lokalnih organa. Svakako je najdrastičnija mera raspuštanje ili suspenzija opštinskog ili provincijskog veća, što je u nadležnosti predsednika republike. U slučaju raspuštanja veća imenuje se komesar i obavlja poslove ovog organa.
Neki od učesnika u raspravi su, zalažući se za decentralizaciju, izjednačili ovaj pojam sa pojmom lokalne samouprave, što je naravno pogrešno, jer je decentralizacija administrativni, a samouprava politički pojam.
Za razumevanje pojma decentralizacije bitno je imati na umu da je reč o državnim funkcijama, što suštinski i formalno uslovljava i odnose između centralnih i lokalnih vlasti.
Drugim rečima, već po samoj definiciji, određene funkcije i poslovi izvorno pripadaju državnim organima, ali ih oni putem zakona prenose na lokalne organe imajući u vidu okvire koje za to daje Ustav kao najviši zakon jedne države.
U nedostatku argumentacije protiv Vladinog Predloga zakona o lokalnoj samoupravi čuli smo i niz neistina na račun Vlade narodnog jedinstva, a za račun neprijatelja naše zemlje, potencirajući navodno prinudno iseljavanje Šiptara iz opština Medveđa, Bujanovac i Preševo.
Zbog javnosti koja prati rad ove skupštine, ne mogu a da ne kažem da takvog iseljavanja zaista ima, ali je pitanje zašto i sa kojim ciljem.
Zato što su pripradnici albanske nacionalne manjine dobili nalog od šiptarskih terorista sa Kosova i Metohije da zauzimaju imanja i kuće Srba, koji su bili prinuđeni da napuste svoja vekovna ognjišta pred terorom Šiptara i njihovih pomagača i mentora u liku NATO pakta.
Zaključak je posle ovakvog upoređivanja, složićete se , da su mere koje predloženi zakon o lokalnoj samoupravi predviđa za kršenje zakonitosti u ustavnosti daleko blaže od iznetih, ali i da one u svim ovim državama za koje kažemo da imaju razvijenu lokalnu samoupravu postoje, što je normalno , jer se radi o javnim poslovima čije se obavljanje uređuje posebnim pravnim pravilima.
Poštovani narodni poslanici, Vlada Srbije je posle navedene rasprave o Predlogu zakona o lokalnoj samoupravi još uverenija u to da je ponudila zakon čiji će principi znatno doprineti unapređenju sistema lokalne samouprave, kao i da su stvorene normativne pretpostavke da svaki građanin u opštini ili gradu u kome živi i radi , efikasno i zakonito ostvaruje i zadovoljava svoje osnovne životne interese i potrebe, i zbog toga vas, naravno, pozivam da se izjasnite za Vladin Predlog zakona o lokalnoj samoupravi. Hvala.

Zahvaljujem.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima i molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)

Stavljam na glasanje Predlog zakona o lokalnoj samoupravi u celini.

Za je glasalo 167, niko nije bio protiv, uzdržan jedan, svi poslanici su glasali, 168 poslanika prisutno u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o lokalnoj samoupravi.

Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O POSEBNIM PRAVIMA I DUŽNOSTIMA PREDSEDNIKA REPUBLIKE

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje je na Predlog zakona podnela narodni poslanik Bojana Ristić. Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima. Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.

Otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne želi.)

Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne želi.)

Pošto se niko od narodnih poslanika ne javlja za reč, zaključujem načelni pretres.

Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)

Stavljam na glasanje Predlog zakona o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike u načelu.

Za 162, protiv niko, uzdržan niko, jedan nije glasao, ukupno 163 prisutna u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Ristić.

Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće, ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 10. stav 2. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Ristić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.

Da li neko želi reč? (Ne želi.)

Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)

Stavljam na glasanje amandman.

Niko nije glasao za, 160 protiv, niko uzdržan, četiri nisu glasala, 164 poslanika prisutno u sali.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 12. stav 1. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Ristić.

Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće, ovaj amandman postao je sastavni deo Predloga zakona.

Na član 12. stav 2. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Ristić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.

Da li neko želi reč? (Ne želi.)

Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)

Stavljam na glasanje amandman.

Niko nije glasao za, 152 protiv, niko uzdržan, sedam nisu glasala, 159 poslanika prisutno u sali.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 15. stav 2. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Ristić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.

Da li neko želi reč? (Ne želi.)

Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)

Stavljam na glasanje amandman.

Niko nije glasao za, 158 protiv, niko uzdržan, četiri nisu glasala, 162 poslanika prisutno u sali.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Ristić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.

Da li neko želi reč? (Ne želi.)

Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)

Stavljam na glasanje amandman.

Niko nije glasao za, 160 protiv, niko uzdržan, tri nisu glasala, 163 poslanika prisutno u sali.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne želi.)

Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)

Stavljam na glasanje Predlog zakona o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike u celini.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster. (Kraj glasanja.)

Za 154, protiv jedan, niko uzdržan, nije glasalo sedam, 162 narodna poslanika prisutno u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština vaćinom glasova usvojila Predlog zakona o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike.

Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ODLUKA O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

U okviru ove tačke dnevnog reda, primili ste predloge odluka koje su podnele poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke i Jugoslovenske levice.

Otvaram jedinstveni pretres o ovim predlozima.

Da li predstavnici predlagača žele reč? (Ne žele.)

Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne želi.)

Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem jedinstveni pretres.

Da li ste saglasni da se o svim predlozima poslaničkih grupa za izmene Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije izjasnimo istovremeno jednim glasanjem i da se tako usvojeni predlozi objave u "Službenom glasniku Republike Srbije" kao jedan pravno-tehnički objedinjeni akt - Odluka o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije?

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 159, protiv niko, uzdržan niko, četiri nisu glasala, ukupno 163 narodna poslanika prisutna u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Pošto je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog, molim narodne poslanike da radi utvrđenja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje predloge poslaničkih grupa Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke i Jugoslovenske levice o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Za 165, protiv niko, uzdržan niko, glasalo je ukupno 165 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila ove predloge.

Prelazimo na 14. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ODLUKE O MERAMA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ŽIVOTINjA U REPUBLICI SRBIJI ZA 1999, 2000. I 2001. GODINU

Primili ste Predlog odluke, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaje Odbora za poljoprivredu i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog odluke. Odbor za poljoprivredu je predložio da se izvrši pravno - tehnička redakcija teksta Programa mera koji je sastavni deo Predloga odluke, a sa kojom se saglasio predstavnik predlagača.

Otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)

Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne.)

Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem jedinstveni pretres.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o merama zdravstvene zaštite životinja u Republici Srbiji za 1999, 2000. i 2001. godinu, sa pravno - tehničkom redakcijom koja je sadržana u izveštaju Odbora za poljoprivredu, a sa kojom se saglasio predstavnik predlagača.

Za 163, protiv niko, uzdržan niko, tri nisu glasala, glasalo je ukupno 166 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke.

Prelazimo na 15. tačku dnevnog reda: - ZAHTEV POSLANIČKE GRUPE SRPSKOG POKRETA OBNOVE U VEZI SA IZBORIMA

Narodna skupština je prihvatila predlog poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove da se u dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije uvrsti tačka zahteva poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove u vezi sa izborima.

Kako svi akti koje Narodna skupština donosi moraju, saglasno članu 156. stav 3. a u vezi sa članom 135. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pre razmatranja u Narodnoj skupštini biti razmotreni od strane nadležnog odbora i Vlade ukoliko ona nije bila predlagač, to i ovaj predlog treba uputiti nadležnom odboru na razmatranje. I u ovom slučaju to je, saglasno članu 53. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za pravosuđe i upravu.

Da li gospodin Miković želi reč? (Da.)