Zahvaljujem, ima reč Milan Rodić, šef poslaničkog kluba Jugoslovenske levice, a neka se pripremi Dušan Matković.

Poštovani predsedniče, članovi Vlade, kolege narodni poslanici, poslanička grupa Jugoslovenske levice podržava zakon o budžetu, ocenjujući da je predloženi obim budžeta usaglašen stanju u kome se naša privreda i zemlja nalaze.
Ujedno, dajemo podršku predlozima izmena i dopuna zakona koji su u funkciji njegovog sprovođenja. Kao naročito značajnu ističemo činjenicu da, uprkos nominalnom povećanju, ukupna sredstva namenjena javnoj potrošnji neće preći 49,5% planiranog društvenog proizvoda.
Stav Jugoslovenske levice u pogledu učešća potrošnje oduvek je bio jasan, ona mora biti usklađena sa obimom društvenog proizvoda i ni u kom slučaju ne sme biti činiocem koji bi poslao inflaciju. Finansiranje budžeta iz realnih izvora čini doslovnu pretpostavku za obezbeđivanje uslova za obnovu i dalji razvoj privrede i zemlje u celini, uz istovremeno zadovoljavanje osnovnih potreba u domenu javne potoršnje.
Predlaganjem ovakvog obima i načina finansiranja budžeta, Republička vlada je pokazala najviši stepen odgovornosti i uvažavanja realnog stanja. Otuda, Jugoslovenska levica koja učestvuje u Vladi narodnog jedinstva, obavezuje se da će i u nastupajućem vremenu svojim zalaganjem i odgovornošću dati pun doprinos njenom delovanju, upravljanju i obnovi zemlje.
Poštovani narodni poslanici, kao naročito značajnu ističemo razvojnu funkciju budžeta. U celini posmatrano nedovoljna, predviđena sredstava oko 2, 2 milijarde dinara daju osnova za početno ostvarivanje najnužijih razvojnih aktivnosti. Duboko svesna stanja u kome se privreda i zemlja u celini nalaze, još u vreme NATO agresije Jugoslovenska levica sačinila je projekat materijalne i duhovne obnove društva i dostavila ga Republičkoj i Saveznoj vladi na ocenu i sprovođenje.
Ovaj dokument sadrži i veliki broj potpuno razrađenih i razvojnih programa, koji predstavljaju veoma značajnu podlogu za delovanje nedavno osnovanog Centra za strateška istraživanja i reforme. Takođe, visoko cenimo činjenicu da su i ostale stručne, privredne i naučne institucije sačinile i dostavile Vladi Srbije veliki broj projekata istorodne namene.
Naši programi zasnovani su na korišćenju postojećih resursa u zemlji. Među njima, posebno mesto pripada razvoju brdsko - planinskog područja, o čemu ću šire govoriti. Mada zahvataju preko 60% teritorije Srbije i raspolažu ogromnim mogućnostima, ovi prostori nisu razvijani u potrebnom obimu.
Ova područja pružaju izuzetne uslove za proizvodnju zdrave hrane, gljiva, lekovitog bilja, uzgoja i korišćenja divljači, brojne vidove domaće radinosti, proizvodnju drvenih briketa i galaneterije, ćumura, eteričnih ulja, šumskih dekorativnih sadnica, lovni, rekreativni seoski turizam i ostale brojne sadržaje.
Osnovna karakteristika ovih, uslovno rečeno, malih programa ogleda se u činjenici da za njihovu realizaciju nisu potrebna velika početna ulaganja. Oni pružaju mogućnost za ostvarenje značajnog profita, budući da se njihovim sprovođenjem dobijaju proizvodi visokog kvaliteta, koji imaju prođu na svetskom tržištu.
Od naročitog značaja je činjenica, da njihovo sprovođenje omogućuje radno angažovanje oko 70.000 radnika. Organizovano i sve obuhvatno sprovođenje ovog koncepta neposredno je usmereno na ostvarivanje sledećih osnovnih ciljeva: da se omogući odgovarajuće korišćenje postojećih resursa za proizvodnju zdrave hrane i ostalih dobara, da se obezbedi upošljavanje slobodne radne snage na selu, a naročito radnika koji su usled NATO agresije privremeno ostali bez posla, da se stvore uslovi za prekvalifikaciju i nove oblike zapošljavanja dela radnika, kao i sprovođenje svojinske transformacije, da se ponovo oživi i razvije koncept proizvodnje kroz kooperaciju sa seoskim stanovništvom i vlasnicima zemljišta, da se stvore uslovi za poboljšanje kvaliteta življenja u seoskim, naročito brdsko - planinskim sredinama, uz izgradnju objekata i infrastrukture, kao što su PTT i elektro mreža, zdravstvene i veterinarske ambulante, stvaranje uslova za organizovanje kulturnih aktivnostih i brojnih drugih sadržaja.
Za realizaciju pomenutih razvojnih programa, kao i sveukupno oživljavanje domaće privrede, potrebna su odgovarajuća sredstva, odnosno svež kapital. Postoji više načina za njihovo obezbeđivanje.
Nedavno su u našoj zemlji boravili najviđeniji predstavnici dijaspore. Neosporno je da je veliki broj tih ljudi voljan da investira deo svog kapitala u domaću privredu. Postavlja se pitanje šta smo uradili da ove ljude upoznamo sa mogućnostima ulaganja i poslovne saradnje?
Neophodno je da članovi Vlade, odnosno ministri i njihovi saradnici, a naročito domaći stručnjaci posete klubove i ostala udruženja Jugoslovena, i da ih neposredno upoznaju sa sadržajem programa u uslovima poslovanja, a naročito o mogućnostima sticanja profita.
U tu svrhu smatramo celishodnim napore Republičke i Savezne vlade usmerene ka stvaranju povoljnih zakonskih okvira koji omogućuju slobodan protok kapitala, carinske i poreske olakšice i ostalo potrebno za realizaciju zajedničkih poslova.
Ovako organizovanim, stručnim i odlučnim radom možemo uspešno animirati brojne investitore našeg porekla.
Stanje u kome se naša privreda i zemlja nalaze ukazuju na nesumnjivu potrebu sprovođenja sveobuhvatnih reformi, uključujući svojinsku transformaciju. Ona se mora sprovoditi efikasno, organizovano i racionalno, u skladu sa interesima većine građana.
Jugoslovenska levica smatra da sredstva ostvarena po ovom osnovu treba usmeriti prvenstveno u privredne i razvojne projekte. Samo kod stvaranja novih vrednosti steći će se uslovi za postizanje sveukupne privredne i socijalne stabilnosti.
Duži niz godina značajan deo privrednih aktivnosti odvija se van legalnih tokova. Delovanje takozvane sive ekonomije neminovno prati sva društva koja polaze kroz korenite promene. Ova pojava naročito se ispoljava kroz neplaćanje poreskih i drugih obaveza, što direktno vodi umanjenju sredstava za finansiranje svih vidova potrošnje.
Neophodnost ubrzanog razvoja i postignuti rezultati u obnovi zemlji obavezuju sve institucije sistema da svojim delovanjem suzbijaju ovu pojavu. To bi na najneposredniji način doprinelo smanjenju pritiska na privredu i građane, koji svoje poreske i druge fiskalne obaveze sve teže ispunjavaju.
Sve ovo nedvosmisleno ukazuje da siva ekonomija predstavlja i svojevrsno kadrovsko pitanje. Poznato je da su u našoj zemlji stvoreni uslovi za davanje koncesija. Ocenjujemo da postoji puna opravdanost da se ovako prikupljena sredstva, kao i sredstva ubrana na osnovu posebnih naknada za puteve i slično, usmere u izgradnju saobraćajnica i drugih objekata infrastrukture, koja su u brdsko - planinskim područjima.
Na taj način stvoriće se osnovni uslovi za unapređivanje i kulturnog razvoja ovih prostora i zemlje u celini. Smatramo, da se svi ovi poslovi moraju sprovoditi sveoubhvatno i organizovano. Otuda je i neophodno odrediti nosioce tih aktivnosti. To bi pre svega bili veliki poslovni sistemi, koji bi svojim delovanjem sprovodili zadatke koji vode ostvarenju pomenutih razvojnih ciljeva.
Uvaženi narodni poslanici, Jugoslovenska levica ocenjuje da obnova i sveukupni razvoj zemlje isključuju sve vidove ekonomskog štetnog delovanja. Pored sive ekonomije, o kojoj sam već govorio, nikako ne možemo da prihvatimo činjenicu, da naša zemlja uvozi proizvode koji se izrađuju u našim fabrikama i kojih imamo dovoljno i za izvoz.
Ionako oskudna devizna sredstva nepotrebno se troše za uvoz brojnih vrsta roba. Tako, neprihvatljiv je uvoz roto papira, celoluze, nameštaja i sličnih dobara, za čiju proizvodnju postoji razvijeni lanac. Umesto da, primera radi, domaćim nameštajem opremamo objekte izgrađene u našoj zemlji, kao i objekte koje naša preduzeća grade u inostranstvu, ovu robu i dalje uvozimo, umesto da zaposlimo brojne, domaće fabrike.
Kada ovome dodamo činjenicu da se devize nepotrebno troše na uvoz tekstila, prehrambenih proizvoda i drugih roba široke potrošnje, tada je sva štetnost i ekonomska nelogičnost ovih pojava više nego očigledna.
Sve ovo nanosi štetu našoj privredi koja, uprkos svim pritiscima i ograničenjima spolja, uspeva da očuva svoje vitalne kapacitete. Ujedno, ovakvo delovanje sprečava sprovođenje reformi, što čini jedan od osnovnih pravaca delovanja Jugoslovenske levice. Tokom NATO agresije svi građani i institucije sistema pokazali su najviši stepen odanosti svojoj zemlji i slobodi. U ovom trenutku, patriotizam se mora ispoljavati u svim vidovima društvenog i ekonomskog delovanja. Stoga, pomenute pojave predstavljaju najrečitiji primer nepatriotskog postupanja i nanošenja direktnih šteta privredi i zemlji u celini.
Uvažene kolege narodni poslanici, Jugoslovenska levica smatra da predložni obim budžetskih sredstava čini jedan od vidova doprinosa stabilizaciji i ostvarivanju osnovnih funkcija zemlje u vremenu obnove i njenog daljeg razvoja. Otuda, ispred poslaničke grupe Jugoslovenske levice, pozivam vas da damo podršku Predlogu zakona o budžetu i paketu izmena pratećih zakona, koji stvaraju podlogu za njegovo sprovođenje. Hvala. (Aplauz.)

Ima reč ministar za vlasničku transformaciju, Jorgovanka Tabaković.

Drage kolege poslanici, ja jesam najavljena kao ministar i jesam ministar, ali ću govoriti, pre svega, kao poslanik Srpske radikalne stranke u ovoj skupštinskoj sali. Od 1993. godine imala sam zadovoljstvo da razgovaram o budžetu koji je usvajan u ovoj zgradi i među sličnim sastavom. To zadovoljstvo da govorim o budžetu vrlo često je bilo sadržano u prilici da mogu potpuno argumentovano da kritikujem, pre svega, rashodnu stranu budžeta, gde je uvek bilo mesta da se uštedi, prikažu prihodi na jedan sasvim drugačiji način, koji bi omogućavao potpuni uvid u način trošenja, a i da se sa druge strane mogu ispoštovati i uvažiti sve ustavne norme o reviziji javnih prihoda i rashoda.
Danas, i kao poslanik i kao ministar, imam zadovoljstvo da primetim jednu štedljivu ruku domaćina, koji u teško vreme, na drugačijim osnovama gradi republički budžet. To moje zadovoljstvo pre svega se ogleda u činjenici da budžet ove godine predstavlja realno smanjeni iznos, gotovo očigledno. Rast troškova života do kraja godine će preći cifru od verovatno 50%. Rast cena na malo do oktobra meseca bio je 44%, a nominalni iznos povećanja ovog budžeta za 2000. godinu, u odnosu na 1999. godinu je svega 34,8%. Sasvim je jasno da je reč o faktički manjem iznosu sredstava namenjenom za preraspodelu kroz institut budžeta.
Nešto što me posebno raduje i jeste polako uvođeno u praksu zadnjih godina, ali ovog puta potpuno definisano, je izbegavanje budžetskog deficita i izbegavanje da se predvidi namena da se država finansira iz emisije. Na sasvim realnim osnovama imamo jedan vrlo moderan budžet, u kojem su stavke prihoda formirane ne onako kako je nevešt i nedobronameran poslanik rekao, da je 40% predviđeno iz sredstava poreza na imovinu, reč je svega o 3,8% predviđenih prihoda, koje bi država potrošila za svoje budžetske rashode.
Kad kažem jedan svetski koncipiran budžet, mislim na podatak da je 43% prihoda, koji će se u budžet sliti, predviđen iz izvora akciza i poreza na promet. Svaka moderna država računa da najveći deo poreskih prihoda prikupi iz oporezivanja potrošnje. S druge strane, 40% poreza na dohodak građana, iz čega je najveći deo porez na lična primanja, takođe jeste jedna sasvim pozitivna stavka u formiranju izvora za državnu potrošnju, što znači, računamo na primanja i prihode koje ćemo moći da realizujemo u proizvodnji i iz čega bi država mogla da ima jedan realan izvor za finansiranje.
Porez na dobit preduzeća jeste jedna činjenica koju možemo komentarisati i ne koristiti se izgovorom da nam preduzeća ne posluju sa nekom značajnom dobiti zbog agresije, već jednostavno, činjenica je da radimo od 1992. godine pod sankcijama, u raznim vidovima i oblicima, i da stopa od 5,6% prihoda, po ovom osnovu, jeste nešto što ukazuje na činjenicu da računamo na povećanje ovog izvora prihoda, ali u datim okolnostima ona ne može biti veća. Ja se vrlo često služim primerima za ugledanje. Uvek smo se trudili da govorimo kako pozitivne primere treba slediti, a ne druge učiti kako da rade. Država to ovoga puta čini na najdirektniji način. Svako ko je imao u rukama ovaj materijal, ako krene od člana 32. Zakona o budžetu, u kome piše da - "korisnici budžetskih sredstava, ako ne izivrše obaveze utvrđene članom 14, 28, 29. i 30. ovog zakona, neće dobijati sredstva koja su im namenjena ovim budžetom." Ti članovi glase - "prenos sredstava za plate, koji se finansiraju iz budžeta, vršiće se isključivo prema zahtevu i na obrascima koji se podnose na propisani način za svaku isplatu." Član 28. kaže - "Budžetski korisnici mogu koristi sredstva samo za one namene, za koje su ta sredstva i preneta". Član 29. kaže - "Samo oni, koji ostvare uštede 10% od materijalnih troškova za 1/12, idealnu, kako se po budžetu predviđa, mogu tu ušteđenu razliku koristiti za stimulisanje svojih zaposlenih". Član 30. kaže - "Da izveštaj o izvršnju godišnjeg finansijskog plana svi korisnici moraju da podnesu organu na reviziju javnih rashoda". Moraju iskazati svaki svoj prihod, inače neće dobiti ni dinar budžetskih sredstava.
Da li postoji ovakav primer budžetske discipline? Kad kažem budžetske discipline, mislim na disciplinu svih onih koji ostvaruju prihode, imaju rashode, a za to nekom treba da polažu račune, kao što država, na ovom primeru i ovim budžetom ukazuje. Pored ovoga, način investiranja u idućoj godini i način nabavke onoga što se zove statusni simbol funkcionera, govori posebno o domaćinskom odnosu ove države.
Nabavka prevoznih sredstava isključivo ide preko Direkcije za imovinu Republike Srbije. Niko čak ne može ni registrovati prevozno sredstvo ili taj funkcionerski automobil, a da za to ne dobije saglasnost ove direkcije. Niko ne može imati višak automobila, već Direkcija za imovinu može vršiti preraspodelu, u okviru ovih budžetskih korisnika. Ovo je zaista primer koji treba slediti, a onaj koji će dati svoje pozitivne rezultate, će pretpostavljam, biti primer koji će nedobronamerni prećutkivati. Način investiranja, isključivo preko Direkcije za imovinu, koja u isto vreme omogućuje maksimalnu kontrolu i domaćinsku upotrebu sredstava, nadam se, biće stvar koju neće moći niko da prećuti.
Uz sve pohvale ovom budžetu, koliko je on mogao biti dobar u ovom trenutku, a pri tome mislim na visinu sredstava, kao poslanik Srpske radikalne stranke dajem i glasaću, ne iz razloga učestvovanja u vlasti, ne iz obaveze, nego iz ličnog ubeđenja da je ovo zaista jedan izuzetno realan i vrlo dobro urađen budžet. Hvala.

Hvala. Reč ima Dušan Matković, narodni poslanik.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, kolege poslanici, imam zadovoljstvo što mogu da kažem nekoliko reči o osnovnom instrumentu ekonomske politike za narednu godinu.

Dakle, budžet ima sledeće tri karakteristike - neinflatoran je, restriktivan je i to je budžet koji je zasnovan na realnim izvorima. Zaslužuje poštovanje i podršku, uz želju da se kao takav sprovede u narednoj godini.

Želim da iznesem nekoliko karakteristika danas prezentiranog budžeta. Najpre - budžet predstavlja most, nastavak prema 2000. godini, u smislu nastavka glavnog posla, a to je obnova zemlje. Mi završavamo prvu fazu obnove, podigli smo infrastrukturu, glavne građevinske potencijale, velike firme i počeli da pravimo krupan posao u ovoj zemlji, i biće dobro da uz pomoć ovakvog budžeta i ukupne privredne aktivnosti točak obnove ubrzamo kroz realizaciju druge faze, i u stvari kroz pokretanje toga, sanaciju i pravo pokretanje svih industrijskih potencijala koje Srbija ima.

Sledeća veoma važna karakteristika budžeta je reformski pristup i reformski karakter. Nekoliko ključnih karakteristika oko toga su - okrenutost prema privatizaciji, dakle vlasničkoj transformaciji, privatizaciji, kako je danas i predsednik Vlade najavio, da mi u narednoj godini moramo da ubrzamo sve aktivnosti oko vlasničke transformacije i privatizacije.

Srbija ima kapacitete, ima ostale privredne i vlasničke performanse da može da dođe do ulaska stranog kapitala, ali i do akativiranja kapitala koji u zemlji posedujemo na bazi ubrzanja privatizacije.

Sledeće je prestruktuiranje koje će ovako restriktivan budžet da uslovi, a tu pre svega mislim na bankarski sektor. Dakle, poreske reforme, sprovođenje jedne nove poreske politike, a budžet vidim i kao glavnu vezu sa onim tzv. porezom na dodatnu vrednost koji treba da stupi na snagu 2001. godine.

Prema tome, treba stvoriti uslove da jedan takav nov poreski sistem zaživi, a u tome vidim još jedan nov kvalitet budžeta.

Sledeće je - okrenutost prema malim i srednjim preduzećima, što je takođe veoma važno. Okrenutost prema tržišnim instrumentima i institucijama u delovanju i realizaciji budžeta. Kao privrednik, u ime onih koji se pre svega bave proizvodnjom, želim da istaknem tri karakteristike koje ovaj budžet za 2000. godinu donosi.

Prvo je dalje rasterećenje privrede, što je najvažnije.

Drugo je socijalna komponenta budžeta, što je olakšanje privredi da posle agresije, u fazi kada pravimo obnovu i dižemo našu proizvodnju, u stvari država pomogne sa jakim i ozbiljnim socijalnim programom. To se u ovoj godini i započelo. Mnoga preduzeća su i osetila šta to znači kroz realizaciju poljoprivrednih kredita, stimulativne otpremnine itd.

Veoma je važno da se država kroz ovaj budžet opredelila da to radi i realizuje ovako postavljen socijalni program i tu socijalnu dimenziju u budžetu.

Treća stvar je podrška proizvodnji za izvoz. Moramo da intenziviramo u 2000. godini izvoz kao glavnu orijentaciju naše privrede. Mi imamo sve performanse koje su potrebne da napravimo veliko povećanje izvoza, čak i veće od onoga što su predstavnici Vlade ovde izneli.

Siguran sam u to jer znam koliko je naše tržište, šta naši kapaciteti mogu, a s obzirom na blizinu evro tržišta smatram da će naš izvoz biti bar za 50% veći u narednoj godini. To je jedna realnost iz ugla privrede. U tome vidim pre svega šansu za metalski kompleks. Za proizvodnju koja je zasnovana na preradi metala, da tu možemo najviše da povećamo zaposlenost i izvoz.

To je zadatak privrede broj jedan, a vezan za ovako postavljenu ekonomsku politiku, tj. budžet.

Pomenuo bih samo jednu verziju budžeta, međunarodno politička dimenzija, stabilan budžet. Budžet zasnovan na realnim izvorima je pozitivan znak međunarodnom kapitalu, velikom krupnom međunarodnom biznisu koji želi da radi sa nama.

Dakle, stabilan budžet je u stvari pozitivan znak države, uz jednu spremnost privrede da zajedno država, privreda, sa međunarodnim biznisom naprave posao. Tu mislim na krupne banke i velike evropske kompanije, koje već i rade neke poslove, ne u meri koliko žele i mogu, sa nama.

Naše prednosti u toj saradnji su i radna snaga, i kapaciteti i u kontekstu ove rasprave budžet stabilan, realan, restriktivan, što je pozitivan znak. Ali, Srbija je sada privredna šansa Evrope broj jedan i to kapital zna. Toga ima u stranim časopisima, da smo mi privredna šansa Evrope broj jedan.

Evropski biznis hoće da uđe, jedan deo političke elite u Evropi i Americi to za sada brani i ja vidim 2000. godinu kao godinu preokreta, gde će interes krupnog kapitala i biznisa prevladati nad političkim preprekama i ući ovde da radi. Ovo je još jedan pozitivan signal.

Mi sa tim kapitalom, sa krupnim biznisom, sa bankama hoćemo da radimo na ravnopravnoj osnovi. Nećemo kao neki da ljubimo ruku da bi radili sa nama i da nas stavljaju u drugorazredni položaj, nego hoćemo da radimo na bazi onoga što mi imamo, a imamo puno da ponudimo. Pokazali smo to od obnove nadalje.

Prema tome, ova dimenzija ovako postavljenog budžeta je sjajno zasnovana i pomaže u stvari privredi da na pravi način idemo u realizaciju ekonomske politike, u veću zaposlenost i veći izvoz pre svega. Hvala.

Zahvaljujem. Pauza do 14,30.
(Nastavak posle pauze - 14,50)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom. Reč ima narodni poslanik Dragan Veselinov.

Poštovani gospodine predsedniče i narodni poslanici, rekao bih nekoliko reči povodom predloga Vlade o budžetu Republike Srbije za 2000. godinu. Mi nećemo glasati za ovaj predlog zakona o budžetu, ali ćemo podržati i glasaćemo za poseban predlog Vladinog zakona o agrarnom budžetu. Sa nekoliko reči bih obrazložio naše političke stavove. Mi smo ubeđeni da je budžet Srbije samo jedna finansijska konstrukcija već deformisane političke i ekonomske situacije u našoj zemlji. Sam budžet se, sa našeg stanovišta, ekstremno naslanja po izvoru sredstava na osiromašeno stanovništvo. Negde oko 44% sredstava za budžet se ubira na osnovu oporezivanja dohotka građana i njihove imovine. S obzirom na to da nam je stanovništvo već ekstremno osiromašeno, da su neto plate oko 85 maraka, da je društveni proizvod pao ispod 1.000 dolara godišnje, onda je za nas normalno da se budžet smanjuje ne samo relativno, već i nominalno.
U krajnjoj liniji mi je veoma zanimljivo da levica podržava oporezivanje osiromašnog građanstva, manje više bi se od levice očekivao napad na bogate i da se budžet puni oporezivanjem imućnih, jer u našoj zemlji je već blizu 90% građana, po analizama o sposobnosti neučešća građanstva u potrošačkoj korpi, ili na ivici gladi ili živi u najvećoj bedi.
Drugo, budžet Srbije u suštini i dalje čuva deformisanu makro regionalnu situaciju u zemlji, praktično čuva jednostranački Ustav iz 1990. godine, gde je ukinuta autonomija Vojvodine. Tako da i sam budžet sledi tu situaciju, ne direktno da obespravljuje Vojvodinu, ali on sledi njeno političko obespravljenje, tako da u korist Skupštine Vojvodine odlazi 0,51%, koliko smo uspeli da izračunamo, od budžeta Srbije. Naravno, i neka druga sredstva odlaze u Vojvodinu, odlaze za penzijski fond, socijalni fond, plate, za sudije, tužioce, policiju itd. i mi nikada ne možemo doznati koji je ulaz Vojvodine u budžet Srbije. Potrošnju i rashod bi još i mogli da uhvatimo ali nikako nemamo uvid u to, koliko Vojvodina učestvuje u punjenju budžeta Srbije. Govorimo da je to oko 40%, ali bismo voleli, nezavisno od toga što je uništen Statistički zavod Vojvodine, kada bi Vlada izašla sa ovim podatkom.
Podržavanje ovog ne samo neprijatnog, već kolonijalnog položaja Vojvodine u odnosu na finansijsko tutorstvo iz centra, mi vidimo kao prilog pojačavanja političkih regionalnih, makroregionalnih tenzija u zemlji. Budžet Srbije konačno je vezan, ili u ovom paketu, koji ne ide baš striktno, nije vezan samo za budžet, ide i ovo osporavanje prava velikim gradovima ili opozicionim opštinama da učestvuju u porezu na promet sa jednim primetnim procentom. Beograd bi ostao sa 2,2, Novi Sad takođe, Pančevo sa 6%, znači lavovski deo poreza na promet odlazi u korist Republike. I to nije samo priliv ekstremne centralizacije, već verujemo da se tu radi o političkom kažnjavanju staovništva koje živi u ovim regionima, jer sličan pristup sa nekim izuzecima se ne može apsolutizovati. Ali taj pristup finansijskog kažnjavanja stanovništva, mi smo ubeđeni da je samo to u pitanju, ali za Beograd, Novi Sad, Pančevo i druge velike gradove, ne pominjem Kragujevac, koji je dobio 29, do 30%, on je izuzet, a ne znamo zašto, ali svejedno, ovakva situacija nije dobra.
Konačno, mi ne možemo podržati budžet Republike Srbije otuda što u njemu oko 22% sredstava, više od petine, ide za policiju. Siromašna država sa siromašnim narodom mora imati mali budžet, a policija mora biti mala, efikasna. Mi izgleda imamo veliku policiju, a ova policija nije više na Kosmetu, nema razloga da ona dobija ovoliko sredstava i konačno, ukoliko je policijski budžet veći i od agrarnog i socijalnog dela, onda policija postaje ekstremni instrument represije u društvu, da zaštiti raspodelu novca u okviru siromašnog naroda.
Mi smo i protiv toga da u raspodeli sredstava učestvuje Fond za razvoj. Fond za razvoj je neka fantomska institucija kod nas, koja raspolaže sa 338 miliona dinara, sa nekih 15 miliona maraka, da uslovno kažemo. Sa 15 miliona maraka ne postoji na nivou države od 8 miliona stanovnika nikakav Fond za razvoj. To je pompezno ime za takvu instituciju. Konačno, Fond za razvoj do sada nije izašao u javnost ni preko Mirka Marjanovića, predsednika Vlade, da objasni na šta se taj novac troši. Mi mislimo da bi bilo zgodno kada bi se ovaj Fond ukinuo, a novac iz njega prebacio u Agrarni budžet. Prvi put sam danas čuo od gospodina ministra Babovića da je deo novca u prošlosti išao i na neke agrarne projekte, što je svakako pohvalno.
Mi ćemo glasati za agrarni budžet, ne u svim njegovim delovima, jer imamo primedbi, ali u načelu ćemo glasati za njega, otuda što smatramo da je seljak zaslužio da mu se poboljša pozicija. No, naš agrarni budžet je veoma mali u odnosu na nužnost. U ovom budžetu države Srbije agrarni budžet čini negde oko 4,7%. Mi smo ubeđeni da agrarni budžet mora biti daleko veći i da mora pratiti učešće agrarnog stanovništva u ukupnom staovništvu, a to je oko 19%. U društvenom proizvodu Srbije primarni poljoprivredni proizvođači učestvuju sa ne manje od 10%. Agrarni budžet ih ne prati, ni daleko ispod toga. Otuda smo mi za njegovo povećavanje, ali istovremeno bismo hteli da u agrarnom budžetu vidimo prestruktuirane pozicije.
Koalicija "Vojvodine" je protiv toga da se dotiraju prerađivači. To je u prošlosti činjeno. Tako smo razumeli i to možemo potvrđivati. To je pogrešno. Na nivou države i državnog budžeta za poljoprivredu finansiraju se samo primarni poljoprivredni proizvođači. Prerađivači i industrija se upućuju na banke i od njih moraju uzimati poslovne kredite. Iz državnog budžeta ne treba davati za subvencije, dotiranja, regrese, nego se isključivo najslabiji poljoprivredni proizvođači finansiraju, a to su individualna gazdinstva.
Otuda mi preporučujemo Vladi, ne želeći da osporimo agarni budžet, da se upusti u što je moguće ozbiljniju analizu potrošnje agrarnog budžeta i da maksimalno pomogne seljacima. Seljaci nisu dobili premije za mleko. Mnogi poljoprivredni proizvodi nisu plaćeni, mi smo ubeđeni da bi sisemom dotacije Srbija mogla da ide napred, ali dotacije na jednoj strani moraju da plate imputom.
Otuda toplo preporučujemo regrese za đubrivo, kojih sada nema, regrese za priplodnu stoku, za seme, a preporučujemo i dotacije na cenu pšenice, na cenu kukuruza, na cenu šećerne repe i na cenu suncokreta. Naša zemlja troši svega nekoliko dolara po oranici, dotacije, a u svetu su svetske cene agrara za 40% niže od unutrašnjih. To znači da i SAD, i Japan, i OECD, i Evropska unija, teško, izuzetno snažno finansiraju dotacijama niske izvozne cene.
Mi moramo svoju borbu sa njima da pojačamo, koliko god se to može. Otuda ćemo preporučiti Vladi da gotovo ceo agrarni budžet, nezavisno od onog dela koji bi otišao na poboljšavanje vodovodnog sistema u zemlji, hidromelioracije itd. - gde imamo opet primedbi, ne znamo kako su se ta sredstva do sada trošila - ali što više dati na subvencije i na dotacije, kako bismo mogli izaći na tržište i boriti se sa ekonomijama koje imaju ekstenzivnu poljoprivredu, ali imaju snažne dotacije, tako da bismo mogli da iskoristimo bar nešto od svojih prednosti, ali sa slabim dotacijama to ne bismo mogli.
Konačno, mi budžet Srbije odbijamo i zbog toga što od 29 okruga, koji postoje u Srbiji, prvo, mi mislimo da su svi okruzi u Srbiji politički paraziti, i da su takođe finansijski paraziti, to bi trebalo ukinuti, a posebno ne možemo da razumemo kako je moguće da pet kosovskih okruga, predlogom budžeta Vlade Srbije, dobiju više novca od sedam vojvođanskih. Na Kosmetu praktično ti okruzi ni ne postoje, a bilo bi nas izuzetno teško ubediti, mada bismo voleli da to neko pokuša da učini, da pet kosmetskih okruga ima bolju i skuplju administraciju od sedam vojvođanskih. Hvala vam lepo.

Hvala.
Ima reč Borislav Milačić, ministar finansija.