Vojislav Šešelj, potpredsednik Vlade, odgovor na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, odavno je poznato ko su glavne Monike Lavinski u srpskom narodu. Marjan Rističević, naravno, sledi njihov put. Monike Lavinski su svi oni koji su spremni da ljubakaju pojedine delove tela američkih funkcionera. Počeli su od ruke Medlin Olbrajt, dokle će da stignu, to ćemo da vidimo. (Smeh.)
Što se tiče početka američkog rata protiv Iraka, u našoj javnosti je bilo mnogo zabluda po prirodi toga rata. To je činjenica koju smo mi, radikali, javno priznali, najjavnije. Neki drugi nisu baš tako javno. Niko od nas nije znao da je Kuvajt iračka teritorija i da su Englezi oteli Kuvajt Iračanima, kao što su Amerikanci nama posle oteli Srpsku Krajinu. I to je činjenica.
Nikada nikakvo pismo nisam uputio američkom predsedniku, to je laž. To su izmišljotine. Naravno, bila je jedna inicijativa iz naše stranke, iz Valjeva. Bivši sekretar naše stranke Aleksandar Stefanović se onako zaleteo, sazvao konferenciju za štampu u Valjevu i ponudio Amerikancima pomoć. Šta sam ja u tom slučaju učinio, što sam malo to utišao, sprečio da dođe do neke veće bruke.
Sva naša javnost je bila pod uticajem američke propagande 1990-1991. godine, sva. Nije bilo ni jednog čoveka koji nije sledio taj stav, osuđujući Irak. Koliko se ja sećam, ni jednog. Međutim, u međuvremenu smo saznali i shvatili, a pogotovo smo shvatili onda kada je i nas zadesila slična sudbina, koja je zadesila Iračane.
Šta to znači? Da moral političarima nalaže i kada nekada slučajno pogreše, da grešku isprave, da ne srljaju dalje. Niko od ljudi ko se bavi politikom nije bezbrižan. Nikada ni mi, srpski radikali, nismo pretendovali na bezbrižnost. Čim smo shvatili, progledali, mi smo stav radikalno promenili. To nije dugo trajalo, možda šest meseci, negde već polovinom 1991. godine.
Kada sam ja sve lično shvatio, kada je Džim Mudi došao u istu ovu Narodnu skupštinu, pa se susreo i sa mnom, pa sam mu i sve rekao šta mislim o američkoj politici, više nije bilo nikakvih iluzija. Da je neko od nas, srpskih radikala, ali vi koji sledite američku politiku i posle bombardovanja Srbije, kakvi ste vi ljudi? Gde je vaš moral? Ja mogu da shvatim do bombardovanja da ste smatrali da je američka opcija najbolja opcija, da je demokratska opcija, da je opcija ekonomskog razvoja itd. To mogu da shvatim. Ali, posle bombardovanja, slediti američku politiku, to je čista izdaja.
Pa, i neprijateljstvo prema sopstvenom narodu. To što ste vi nekada nešto značili, gospodine Rističeviću, apsolutno je nepoznato, da li ste slavili ili niste slavili, to je Vaša privatna stvar. Da li ste bili komunista ili niste, možda i niste, a ne zato što niste hteli, nego zato što nisu hteli da Vas prime.
Mene su nekako i uterali u tu partiju, jer sam se isticao, kao đak, kao student, i tako dalje. To je nekada bilo po izvesnim kriterijumima. Biti odličan student, bilo je nekako kao osnovno predodređenje da čovek bude uključenu jednu jedinu partiju.
Kada sam počeo da mislim svojom glavom emancipovao sam se od te partije i dobio osam godina zatvora, gospodine Rističeviću. Ja sam osuđen na osam godina zatvora kada je cela porodica vaše stranke pripadala toj partiji i toj najgoroj sekti te partije, autonomaškoj, vojvođanskoj. Kada je radila na otcepljenju jednog dela Srbije od matice.
Ja sam se tada pobunio. Jedan od elemenata te pobune je bilo i suprotstavljanje politici autonomaštva, jer sam tražio reviziju jugoslovenskog federalizma, i to mi je jedna od tačaka optužnice. Vi ste tada sledili taj put. Nije ni malo slučajno što ste u jednoj političkoj partiji, koja nema nikakvog moralnog kredibiliteta. Kao što je otac Dragana Veselinova hteo da otcepi Vojvodinu, to danas radi njegov sin. Od oca je ostalo sinu. Otac nije uspeo, a sin se nada da će uspeti. Uspeće, ali malo sutra.

Narodni poslanik Dragan Veselinov, replika.

Danas nam je Vojislav Šešelj dao kraći kurs iz poznavanja religije. Kod mene imate nulu. Nisam znao da tako malo znate o verskim strujama. Nije bitno kojoj ja verskoj struji pripadam.

(Vojislav Šešelj: "Kojoj"? Žagor. Dobacivanje.)

... ali je za mene veoma važno da Vi ne razlikujete Nazarene od Adventista. Sedite u Vladi Republike Srbije, gde postoji ministar vera, pustite njega da on razgovara o verama, ukoliko je to neophodno. Nemojte Vi, Vi se u to ne razumete.

(Vojislav Šešelj: "U kojoj?" Iz klupe.)

U kojoj da sam, to je moje privatno pravo, ali u bilo kojoj da sam, ni u jednoj mi ne bi pretila anatema kao što Vama preti anatema u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Vodite računa o tome. Svako ima pravo na svoja verska osećanja.

U našoj zemlji su verske grupe, zajednice izjednačene. Tu vlada ravnopravnost. Svojim ispadom na ovoj skupštinskoj govornici, Vi ste registrovane verske zajednice napali i krenuli da raspirujete versku mržnju. To je za reakciju ministra vera, ukoliko to bude želeo.

Za Vas, gospodine Šešelj, bilo je dobro što ste na Pravnom fakultetu, a na Teološkom Vas nikada ne bi uzeli. Da naučite o verama malo više. Možda bi bilo bolje da ste bili skeledžija na Drini, jer tamo biste imali prilike da susrećete sve one ljude koje ste proterivali svojom politikom iz Hercegovine, Bosne, kao i odavde. Pa, onda biste od mnogih naučili i šta je pravoslavlje, kao što su moji, ili biste naučili o drugim verskim strujama koje postoje.

Ne dirajte versku ravnopravnost, pogotovu u Vojvodini. Od Vestfalskog mira pa naovamo vlada verski mir u Evropi. Vojvodina je deo toga, pa i Srbija. Ne podstičite versku mržnju, ne prezirite javno vernike drugih verskih struja. Vi niste ni u jednoj, a oni su bar u nekoj.

Ima reč narodni poslanik Gorica Gajević, šef poslaničkog kluba SPS-a.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege poslanici, klub SPS-a podržaće Predlog zakona koji je potpredsednik Vlade ovde i obrazložio na najbolji mogući način. Pre svega, zbog toga što ovaj zakon dovodimo u saglasnost sa Ustavom SRJ, a i zbog činjenice da on ono što smo mi, faktički, već uradili prilikom izbora poslanika u Veće republika Savezne skupštine - primenili srazmerni, proporcionalni sistem - sada to i uvodi kao zakonsku obavezu.
Ovaj zakon omogućava da se izraze i većinski i manjinski interesi ovog parlamenta, omogućava da sve političke stranke, srazmerno svojoj snazi, uđu u Veće republika Savezne skupštine. To sadašnji zakon nije omogućavao, ali je naša politička zrelost i demokratičnost omogućila da i sada imamo srazmernu zastupljenost u Saveznom parlamentu. Ovo što smo do sada slušali od pojedinih poslanika pokazuje da oni zakon nisu pročitali ili da ono što im NATO pakt ubacuje u glavu i kao mišljenje o samima sebi, treba da bude mišljenje o svim stvarima, pokazuje da NATO izvršioci i domaći izdajnici jednostavno moraju da napadaju patriote i sve one koji su u svetu protivnici NATO pakta. Sve što je ovde govoreno, jednostavno nema nikakvog argumenta u zakonima. Volela bih da čujem koja je prednost sada važećeg zakona u odnosu na zakon koji je predložen i šta je to što je manje demokratično u ovom zakonu, od onog koji sada primenjujemo.
U ovom zakonu smo mogli da eliminišemo manjinski interes i male partije. Za svakog psihički zdravog čoveka, prosečno obrazovanog, kad pročita zakon i čuje obrazloženje profesora Ratka Markovića, sve je jasno, samo je promašena tema kod onih koji su programirani od strane NATO zlikovaca. Hvala. (Aplauz.)

Ima reč narodni poslanik Milan Rodić, šef poslaničkog kluba Jugoslovenske levice.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, predsedniče Vlade, članovi Vlade, kolege narodni poslanici, poslanička grupa Jugoslovenske levice podržava predloženi zakon o izboru narodnih poslanika u Veće republika Savezne skupštine. Stvaranje uslova za funkcionisanje savezne države, na Ustavom utvrđenim principima, čini jedan od osnovnih pravaca delovanja Jugoslovenske levice. Otuda, ocenjujemo da ovaj zakon neposredno doprinosi potpunijem i sveobuhvatnijem ostvarenju atributa državne vlasti ustrojenih Ustavom Savezne Republike Jugoslavije.
Predloženi zakon stvara uslove za srazmerno predstavljanje svih interesa u ovoj skupštini. Detaljno i jasno uređena izborna procedura, naročito u pogledu obaveza i ovlašćenja predsednika Narodne skupštine, izborne komisije, načina glasanja, uz precizno utvrđivanje rokova za izbor poslanika u Veće republika, oslikavaju poseban kvalitet predloženog zakona. Otuda, nesumnjivo je da sa donošenjem ovog propisa Narodna skupština čini značajan korak ka usaglašavanju republičkih zakona sa saveznim Ustavom. Kao posebnu vrednost ističemo deo zakona koji uređuje obavezu poslaničkih grupa da prisustvuju sednici na kojoj se vrši izbor. Na taj način otklanja se mogućnost da neka od poslaničkih grupa prvo predloži kandidate, a potom neopravdano izostane sa sednice na kojoj se vrši izbor. Ovakva rešenja na najneposredniji način ustanovljavaju princip odgovornosti svih poslaničkih grupa u njihovom delovanju u republičkim i saveznim institucijama.
Poslaničke grupe koje nemaju iskrenu i stvarnu nameru da učestvuju u radu najvišeg organa vlasti Jugoslavije ne mogu ni očekivati da po osnovu jeftinih zavrzlama ometaju redovno obavljanje funkcija zajedničke države.
Poštovani narodni poslanici, kao partija savremene leve humanističke i patriotske orijentacije, Jugoslovenska levica je svoje delovanje usmerila ka izgradnji, razvoju i stalnom jačanju jugoslovenske federacije. Smatramo da državni suverenitet čini osnov opstanka i slobode Savezne Republike Jugoslavije i svih njenih građana. Ukupna zbivanja na prostorima prethodne Jugoslavije, a naročito NATO agresija i nedavni događaji u Republici Srpskoj, učvršćuju i potvrđuju ova naša uverenja. Svakom patriotski, iole dobronamerno nastrojenom građaninu, jasno je da iza svih pritisaka i nasrtaja na našu zemlju i srpski narod stoji NATO. Agresivnim i sada već neskrivenim delovanjem, pod okriljem Ujedinjenih Nacija, oličenim u SFOR-u i KFOR-u, ta alijansa želi da čitavom svetu nametne sopstvene poglede. Te težnje oličavaju se kroz diktat sile, ekonomsko, kulturno i duhovno porobljavanje svih slobodoumnih i slobodnomislećih zemalja i naroda. Agresija na Jugoslaviju najupečatljivije oslikava takve težnje. Minula i sadašnja događanja nesumnjivo potvrđuju da je naše republičko i savezno rukovodstvo na vreme i u potpunosti prepoznalo suštinu delovanja agresora i njihovih ovdašnjih ispostava. Poznata dešavanja na jugoslovenskim prostorima nesumnjivo potvrđuju da je sporazum iz Rambujea vodio okupaciji i porobljavanju naše zemlje i naroda. Ucene, pretnje i sveopšti teror, uz gubitak nezavisnosti, slobode i razbijanja državne zajednice, činile su suštinu tog dokumenta zaodenutog u plašt tobožnjeg sporazuma.
Kao najrečitiji dokaz ovoj istini služe primeri razbojničkog hapšenja najviđenijih predstavnika našeg naroda u Republici Srpskoj i potpune ekonomske i životne nesigurnosti njenih građana. Tamošnji i ovdašnji tzv. realni, na žalost, srpski političari ćute ili se pak upinju da objasne da sve ove akcije izvodi SFOR radi tobožnjeg sprovođenja sporazuma iz Dejtona i stvaranja nekakvih uslova za razvoj i jačanje poverenja. Nasuprot tome, sve češće, čak i u javnosti zemalja agresora, prodiru saznanja da tzv. sporazum iz Rambujea i milosrdni anđeo, nisu ništa drugo nego klasični primer sile i međunarodnog terorizma. Jedinstvo i sveopšte poverenje naroda i državnog rukovodstva pokazali su kako jedna, samo uslovno rečeno, mala zemlja može da očuva svoju slobodu i dostojanstvo.
Uvažene kolege narodni poslanici, u prilici smo da usvajanjem predloženog zakonskog teksta damo značajan doprinos daljem razvoju i jačanju savezne države na ustavom utvrđenim principima. Istovremeno, donošenjem ovog zakona Narodna skupština na najneposredniji način ispunjava obavezu usklađivanja propisa sa saveznim Ustavom, uz puno poštovanje odluke i ugleda Saveznog ustavnog suda. Donošenje ovog zakona čini nesumnjiv odraz naše jasne i iskrene težnje za stabilnom, jakom i uređenom jugoslovenskom državom. Stoga, ispred poslaničke grupe Jugoslovenske levice, pozivam vas da usvojimo zakon o izboru saveznih poslanika u Veće republika Savezne skupštine. Hvala vam. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč?
Ima reč Stevo Dragišić, šef poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo, Savezna Republika Jugoslavija je federalna država zasnovana na parlamentarnom sistemu vlasti. Savezni ustav garantuje ravnopravnost građana i ravnopravnost republika. Shodno tome, parlament Savezne Republike Jugoslavije je sastavljen od Veća građana u kome se predstavlja volja građana i Veća republika, koje odražava zastupljenost republika članica, jednaku zastupljenost preko dvadeset poslanika, koji predstavljaju republike članice. Ovde je najvažnije naglasiti da tih dvadeset poslanika predstavljaju republike, a ne režime koji su na vlasti u tim republikama. Ovaj zakon o kome danas raspravljamo, u kome treba da se biraju predstavnici Republike Srbije u Veću republika, garantuje političkim partijama srazmernu zastupljenost u tom veću u odnosu na njihovu zastupljenost u ovom parlamentu.
Ovaj zakon garantuje da će sve političke partije, koje imaju poslanike u ovoj skupštini, imati srazmernu zastupljenost i u Veću republika. Na taj način, garantuje se zastupljenost Republike Srbije u sveobuhvatnosti volje građana, koja je izražena u izborima za parlament, odnosno za Narodnu Skupštinu Republike Srbije.
Na taj način u Saveznoj skupštini, kroz Veće republika, moći će da se čuju interesi svih političkih partija koji artikulišu interese njihovih birača koji su glasali za njih. Dakle, što se tiče demokratskog karaktera ovog zakona, on je izražen na najviši mogući način.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, izbor za poslanike u Veće republika može da se obavi i neposredno, ali smatramo da ni ovaj način nije loš, jer on garantuje zastupljenost svih političkih opcija koje postoje i koje imaju određenu podršku građana Republike Srbije.
Osnovni problem je u nečem drugom. Problem je u tome što garantujući ravnopravnost republika članica savezni Ustav određuje da se odluke u Saveznoj skupštini donose usvajanjem te odluke i u jednom veću i u drugom veću. U Veću republika odluke se donose apsolutnom većinom glasova, dakle, sa 21 glasom za. Što znači da za jednu odluku mora biti obezbeđena saglasnost poslanika i koji predstavljaju Republiku Srbiju i koji predstavljaju Republiku Crnu Goru.
Ako bismo vulgarizovali predstavljanje republika članica i sveli ih na predstavljanje režima onda bi došli u situaciju blokade rada Savezne skupštine. Shodno tome došlo bi do blokade rada Savezne vlade, koja pojedine odluke mora da iznese pred Savezni parlament. U tome je suština osporavanja ovog zakona, jer Savezni ustavni sud je iste primedbe imao i na način izbora poslanika u Republici Srbiji i u Republici Crnoj Gori.
Ukoliko poštujemo saveznu državu, ukoliko i dalje stojimo iza volje koju smo izrazili kada smo formirali saveznu državu, obe republike, obe članice federacije moraju da poštuju odluku federalnog ustavnog suda.
Republika Srbija to upravo čini ovoga puta. Međutim, oni koji bi želeli da dovedu do blokade rada savezne države, preko blokade savezne skupštine, naravno da nalaze bilo koje formalne razloge za osporavanje ovog zakona. Formalnih razloga nema. Suština je nešto drugo a o suštini protivnici i oponenti ovog zakona ne žele da govore.
Mislimo da se donošenjem ovog zakona garantuje zastupljenost svim političkim partijama, da se garantuje demokratski princip izbora poslanika u Veće republika, a oni koji imaju valjane razloge, valjane argumente za glasanje protiv ovog zakona, trebalo bi o tome i da govore, a ne da govore uopšteno, retorikom koja se neprekidno sluša preko medija koji su pod direktnom kontrolom NATO pakta.