Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? Ne javlja se niko.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za - tri, protiv 157, uzdržan niko, nije glasalo troje, ukupno prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Živković.
Molim predstavnika Vlade i izvestioce Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora da se izjasne o ovom amandmanu.
Molim Vas ministre, da li amandman narodnog poslanika Predraga Živkovića Vlada prihvata? (Ne prihvata.) Odbori ne prihvataju.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za - dva, protiv 160, niko uzdržan, jedan narodni poslanik nije glasao, ukupno su prisutna 163 narodna poslanika u sali.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 12. stav 1. tačka 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Predstavnik Vlade na sednici Odbora za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Molim izvestioca Zakonodavnog odbora da se izjasni o ovom amandmanu. (Ne prihvata.)
Da li neko želi reč? Želi.
Narodni poslanik Marijan Rističević.

Amandman glasi: "U stavu 1. tačka 1. briše se".
Obrazloženje: "Očigledna je namera države da novac umesto štedišama uputi sebi, a nedopustivo je i to da jedna patriotska vlada prodaje državnu svojinu za valutu agresorskih i omraženih država."
Radi se o stavu 1. tačka 1. člana 12., gde je predviđeno da se 20% sredstava namenjenih za obeštećivanje deviznih štediša uplati ne štedišama, već Vladi Republike Srbije. To je neka specijalna provizija od 20% u gotovoj valuti i to u nemačkim markama. Koliko znam, naše zakonodavstvo ne dozvoljava da se u budžet Republike Srbije sredstva namiruju nemačkim markama. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč potpredsednik Republičke vlade, dr Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi šire javnosti, mislim da je po ovom pitanju potrebno preciznije objašnjenje. Ovaj zakon, koji danas treba da donese Narodna skupština, nadam se da će doneti, je specijalnog karaktera. On se donosi i u nekim okolnostima koje nisu redovne. Postoji veliki državni dug i taj dug se mora vratiti. Ne može se vratiti iz budžeta gotovim novcem, mora se tražiti varijanta u kojoj će se vratiti. Mi omogućavamo da se za taj državni dug kupi državni poslovni prostor. Država je u obavezi i onim sitnim štedišama da vrati njihova dugovanja, a vi znate da ima određenih problema oko toga, da država ne može svima odjednom da vrati ni onaj iznos koji je predviđen za ovu godinu u devizama, nešto se vraća u dinarima po kursu jedna marka - 20 dinara, a nešto se vraća i u zlatnicima Narodne banke Jugoslavije, koji su odgovarajuće vrednosti.
Dakle, treba nešto novca da država ima i u gotovini da bi do kraja godine servisirala ove obaveze, pre svega za one devizne štediše koji se pojave na bankarskim šalterima da bi im bilo isplaćeno 150 maraka, koliko je savezni zakon predvideo za ovu godinu. Gro ovog zakona je sračunat na prevremeno rešavanje problema stare devizne štednje, ne u principu prevremeno, nego u pogledu saveznog zakona prevremeno, jer po saveznom zakonu sav dug treba da bude likvidiran do 2011. godine. Mi se trudimo da to bude što pre, a računamo i kroz otkup poslovnog prostora da bi možda 1/3 mogla već ove godine da se likvidira. Mi računamo, kroz otkup poslovnog prostora i još neke varijante koje su u fazi usaglašavanja i preliminarnih razgovora, da Republika Srbija likvidira sva svoja dugovanja. Dakle, da ostane onda deo dugovanja poslovnih banaka i deo dugovanja Federacije, a i u federalnoj vladi već je došlo do razgovora o prodaji federalne imovine, po istom principu kako bi Federacija na taj način svoj deo duga isplatila.
Dakle, ovim se ne krše nikakvi zakoni. U skladu sa principima pravnog poretka, sa postojećim zakonodavstvom, donosi se jedan specijalni zakon kojim se rešava konkretan problem. Kada se problem reši, zakon se više neće primenjivati. Ne samo to, ovaj zakon je oročen na šest meseci i posle šest meseci on više neće da važi.

Zahvaljujem.

Da li se još neko javlja za reč? (Niko.)

Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje amandman.

Za dva, protiv 162, uzdržanih nema, nije glasao jedan, ukupno je prisutno 165 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 12. stav 1. tačka 2. Amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.

Predstavnik Vlade, na sednici Odbora za finansije, nije prihvatio ovaj amandman.

Molim izvestioca Zakonodavnog odbora da se izjasni o ovom amandmanu. (Ne prihvata.)

Da li neko želi reč? (Ne.)

Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje amandman.

Za je glasalo dvoje, protiv 160, uzdržanih nema, nije glasalo dva, ukupno su prisutna 164 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne želi.)

Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o prodaji određenih nepokretnosti u državnoj svojini radi izmirenja obaveza Republike Srbije po osnovu devizne štednje građana i zajma za privredni razvoj u Republici Srbiji u celini.

Za je glasalo 163, protiv niko, uzdržana dva, nije glasao jedan, ukupno je prisutno 166 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o prodaji određenih nepokretnosti u državnoj svojini radi izmirenja obaveza Republike Srbije po osnovu devizne štednje građana i zajma za privredni razvoj u Republici Srbiji.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PRVOJ EMISIJI DUGOROČNIH OBVEZNICA REPUBLIKE SRBIJE

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandman, koji je na Predlog zakona podneo Zakonodavni odbor. Primili ste izveštaj Odbora za finansije, koji predlaže Narodnoj skupštini da usvoji Predlog zakona. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, koji je prihatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima, s tim što predlaže da se, u cilju preciziranja i pravno-tehničkog poboljšanja teksta zakona, u Predlogu zakona izvrše izmene u članovima 10; 11. stav 2; 12. i 13.

Sa ovim izmenama Zakonodavnog odbora saglasio se predstavnik predlagača na sednici Odbora, a prihvatio ih je i Odbor za finansije.

Na sednici Zakonodavnog odbora mišljenje je izdvojio narodni poslanik Milan Miković.

Otvaram načelni pretres.

Predstavnik predlagača je već govorio o tom zakonu.

Da li narodni poslanik Milan Miković, koji je izdvojio mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora, želi reč? (Ne želi, pošto nije prisutan.)

Da li neko od narodnih poslanika želi reč?

Ima reč Miroslav Nedeljković, ministar za brigu o porodici.

Poštovani narodni poslanici, zakon o prvoj emisiji dugoročnih obveznica treba da reši najteži problem Republike Srbije u socijalnoj sferi. Taj najteži problem jesu velika dugovanja porodicama sa decom, odnosno korisnicima dečijih i materinskih dodataka. Dodatak na decu i materinski dodatak su, inače, deo sistema društvene brige o deci koji, pored ovih, obuhvata naknadu zarade porodiljama za vreme porodiljskog odsustva, jednokratnu novčanu pomoć za opremu novorođenčeta, finansiranje predškolskih ustanova i dečjih odmarališta.
Ovo je važan deo socijalne politike države u celini, a ne treba zanemariti i njegov značaj za vođenje populacione politike. Naime, izuzetno teško demografsko stanje i sumorne demografske perspektive nalažu aktivno vođenje i populacione politike, a sva prava u sistemu društvene brige o deci su okosnica materijalnih podsticaja porodicama sa decom.
Sve mere koje su obuhvaćene sistemom društvene brige o deci uređene su Zakonom o društvenoj brizi o deci od 1992. godine, a ovaj sistem, sa ovoliko prava i velikim brojem korisnika, koncipiran je u sistemu relativnog ekonomskog blagostanja.
Po broju i širini prava i visini materijalnih izdvajanja u odnosu na društveni proizvod Srbija spada u države sa veoma razvijenom socijalnom zaštitom. Time se kao država i kao narod možemo ponositi, ali sve ono što se u ovoj deceniji sručilo na nas onemogućilo je normalno i redovno finansiranje svih ovih prava.
Za razliku od drugih država u našem okruženju, država u tranziciji, koje su svoje neuporedivo manje teškoće rešavale smanjivanjem ili čak ukidanjem zatečenih prava građana u socijalnoj sferi, Srbija je ostala na istom nivou socijalne zaštite građana. Zemlja koja je u protekloj deceniji iscrpljivana ratom u okruženju, raspadom države u čijem se sastavu nalazila, prilivom velikog broja izbeglica, sankcijama, blokadama, na kraju i teškim razaranjima u toku NATO agresije, morala je da obezbeđuje, pored svega ostalog, i funkcionisanje ovakvog sistema socijalne i dečije zaštite.
Milion dece koristi neko od ovih prava ili neki od oblika zaštite u njemu. Ovako veliki broj korisnika i visina finansijskih sredstava potrebnih za izmirivanje obaveza predstavlja veliki teret za ekonomiju ove zemlje.
Isplata ovih obaveza je posebno bila ugrožena u proteklim godinama. Od 1995. država ne uspeva da redovno izmiruje ove obaveze. Tako je 1995. godine isplaćeno 10 mesečnih isplata, 1996. i 1997. isplaćeno je po sedam mesečnih obaveza, 1998. deset, a 1999. isplaćene su svega četiri mesečne obaveze. Zbirni efekat je na današnji dan 26 neizmirenih mesečnih obaveza.
Procenat izvršenja sredstava za društvenu brigu o deci u ovom periodu zaostaje za procentom izvršenja budžeta u celini. To bi mogao biti argument da je neravnopravan status ovih korisnika u odnosu na ostale budžetske korisnike, međutim, u realnoj situaciji bez dodatnih realnih izvora prihoda redovnija isplata dečijih dodataka mogla je da ide samo drugačijom raspodelom raspoloživih sredstava.
Drugim rečima, mogli smo redovnije isplaćivati dečije dodatke, ali bi u tom slučaju položaj ostalih korisnika budžetskih sredstava bio dodatno pogoršan. Dečiji dodaci imaju karakter ličnih primanja, a mnoga druga primanja koja se finansiraju iz budžeta obezbeđuju funkcionisanje javnih službi i društvenih delatnosti.
Posledica umanjenja sredstava za javne službe i društvene delatnosti bila bi znatno teža i dovela bi u pitanje funkcionisanje javnih službi i ovih delatnosti i njihov oporavak.
Vlada narodnog jedinstva je preduzimala određene korake za poboljšanje statusa socijalne i dečije zaštite. Da vas podsetim, uvedene su takse za registraciju motornih vozila, takse na korišćenje mobilnih telefona, takse na posedovanje vatrenog oružja. Isključivi razlog za njihovo uvođenje jeste povećanje raspoloživih sredstava za socijalnu i dečiju zaštitu.
Bilo je mnogo napada na te mere Vlade, vođena je žestoka medijska kampanja od strane opozicionih političkih stranaka, pa ipak, iako je položaj ovih korisnika i dalje veoma težak, on je bar delimično olakšan uvođenjem ovih dodatnih izvora budžetskih prihoda.
Stanje u ovoj oblasti, ma koliko teško, bilo bi još teže da svojevremeno nismo uveli ove takse. Ministarstvo za brigu o porodici je delimično, zahvaljujući tim sredstvima, a delimično zahvaljujući selektivnom usmeravanju, uspelo da značajno smanji ili sasvim izmiri dugovanja korisnicima porodiljskih naknada i jednokratne novčane pomoći
za opremu novorođenčeta, tako da danas ovim zakonom, koji danas usvajamo, izmirujemo obaveze samo za dečije i materinske dodatke.
Takođe, Ministarstvo za brigu o porodici uspeva da redovno, bez kašnjenja izmiruje svoje obaveze prema predškolskim ustanovama, tako da na zadovoljstvo korisnika predškolske ustanove obavljaju svoju delatnost na veoma visokom materijalnom i profesionalnom nivou.
Težak ekonomski položaj porodica koje su korisnici dečijih i materinskih dodataka, kao i naša zakonska i moralna obaveza nalaže nam da ova dugovanja neodložno izmirimo. U situaciji kada novčana isplata nije moguća tražili smo model koji će za državu biti najkorisniji, a za korisnike najprihvatljiviji.
Način izmirivanja dugovanja, kako ga zakon propisuje, emitovanje dugoročnih obveznica, prvi je pionirski korak uvođenja pravog tržišta hartija od vrednosti. Osim taksativno nabrojanih mogućnosti u članu 8. zakona, odnosno plaćanja poreskih obaveza, otkupa stanova, kupovine udžbenika, plaćanja korišćenja predškolskih ustanova i troškova lečenja, postoje potencijalno neograničene mogućnosti plaćanja roba i usluga svih preduzeća i pravnih lica.
Biće potreban određen vremenski period da se ovako zamišljen mehanizam pokrene i uhoda, a zakon je predvideo obavezu preduzeća da 20% svog duga prema državi izmiri do kraja godine prodajom roba i usluga za obveznice, a ugrađen je i značajan ekonomski motiv za preduzeća time što obveznice pod određenim uslovima imaju dvostruko veću vrednost od nominalne.
Ono što korisnicima na kraju krajeva Republika garantuje to je novčana isplata dospelih obveznica, svakih šest meseci, uz obračunavanje kamate koja je za 10% veća od eskontne stope Narodne banke Jugoslavije.
Verujem da će zakon biti dobro primljen od onih kojima je namenjen, a osporavanja i napade očekujemo od onih političkih snaga koje svaki uspeh Vlade narodnog jedinstva doživljavaju kao svoj neuspeh. Mi se, naravno, rukovodimo interesima građana, a ne interesima konkurentskih političkih snaga. Na kraju, nije preterivanje reći da je ovaj zakon svojevrstan poduhvat. Po veličini angažovanih sredstava predstavlja poduhvat koji prevazilazi graditeljske podvige u fazi obnove ratom porušenih objekata.
Dugoročno gledano obaveza ove države ostaje - očuvanje zatečenih prava građana u oblasti socijalne i dečije zaštite i redovno finansiranje ovih prava.
Nadajmo se da ćemo sopstvenim snagama, a neometani sa strane, uspeti da odgovorimo ovim obavezama. Hvala.

Zahvaljujem ministru Nedeljkoviću. Za reč se javio narodni poslanik Miroljub Veljković.

 Nekada je neko rekao da je jedino ljudska glupost neograničena. Istupi poslanika Rističevića u ovoj skupštini su očita potvrda da je ta tvrdnja tačna.
Poštovani narodni poslanici, izražavam veliko zadovoljstvo što je Vlada Republike Srbije prihvatila dugogodišnju inicijativu Srpske radikalne stranke i za ovo vanredno zasedanje Narodne skupštine predložila tri izuzetno važna zakona. To su pre svega zakon o regulisanju dela stare devizne štednje prodajom nepokretnosti u državnoj svojini, zatim zakon o isplati zaostalih dečjih i materinskih dodataka putem izdavanja dugoročnih obveznica Republike Srbije i zakon o javnim preduzećima.
Sva tri zakona su izvanredno važna sa stanovišta vraćanja poverenja građana u institucije države. Što se tiče ovog zakona, koji je sada na dnevnom redu, zakona o isplati zaostalih dečjih i materinskih dodataka putem izdavanja dugoročnih obveznica Republike Srbije, podsetio bih vas na nekoliko činjenica.
Obaveze Republike Srbije po osnovu neizmirenih dečjih dodataka kasne, kao što je gospodin ministar rekao, preko 26 meseci, i u proseku iznose blizu 4 milijarde dinara. Obaveze po osnovu materinskog dodatka kasne isto toliko i iznose blizu 300 miliona dinara. Znači, otprilike smo isplatili april - maj 1998. godine. Podsetio bih vas da je ukupno korisnika dodataka na decu i materinski dodatak u Republici oko 733 hiljade. To je ogromna populacija.
I na kraju, poštovani poslanici, podsetio bih vas isto tako da je obaveza države da se razduži prema svojim građanima i da ubuduće redovno izmiruje svoje obaveze. To je jedno od osnovnih obaveza svake države.
Izdatim obveznicama od strane države korisnici dodatka na decu i materinskog dodatka moći će da izmiruju sledeće obaveze (gospodin ministar finansija juče je to taksativno nabrojao, ali nije zgoreg da opet to ponovim), znači, porez na imovinu, porez na dohodak, na poljoprivredu, porez na ukupan prihod građana, obveznice će moći da se koriste za otkup stana u svojini Republike, zatim za plaćanje troškova smeštaja dece u predškolske ustanove, kupovinu udžbenika i lečenje deteta.
Izuzetan kvalitet zakon je dao u odredbama da će obveznice glasiti na donosioca i samim tim pružio izvanrednu mogućnost i šansu privrednim subjektima da izmire svoje dospele poreske obaveze prema republičkom budžetu, i to u dvostrukom iznosu. Primera radi, ukoliko neko pravno lice ili preduzetnik duguje dva miliona dinara državi po osnovu neizmirenog poreza, dovoljno je da prikupi obveznice u vrednosti jednog miliona i da svoj dug državi reguliše.
Isto to važi i za korisnike kredita Fonda za razvoj Republike Srbije. Dug privrednih subjekata državi po osnovu neizmirenog poreza trenutno iznosi, prema podacima Ministarstva za finansije, oko četiri milijarde dinara, a neizmirene obaveze prema Fondu za razvoj Republike Srbije iznose oko 600 miliona dinara. To su ogromna sredstva. Ti privredni subjekti su i te kako stimulisani od strane države da svoje obaveze regulišu sa diskontom čak 50%. Smatram da oni tu šansu treba maksimalno da iskoriste.
Da li će obveznice od građana (mislim na te privredne subjekte) otkupljivati prodajom svojih proizvoda i usluga ili pak gotovim novcem, na njima je da odluče. Apelujem na Vladu Republike Srbije da ovim firmama, ovim privrednim subjektima, uputi snažnu poruku - ovu šansu morate iskoristiti. Ubeđen sam da bi takva poruka preko nadležnih državnih organa bila i te kako stimulativna za te firme.
I na kraju, poštovani poslanici, u nadi da će Vlada Republike Srbije u vrlo kratkom roku i na sličan način rešiti zaostale penzije poljoprivrednika, ja vas pozivam da ovaj predlog zakona prihvatite.

Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Srba Petrović.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o prvoj emisiji dugoročnih obveznica Republike Srbije, kojima treba izmiriti dospele obaveze za dodatak za decu i materinski dodatak po Zakonu o društvenoj brizi o deci.
Za nas socijaliste uvek je bilo, a i sada jeste, da vodimo brigu o čoveku, o socijalnoj pravdi, o stabilnom socijalnom statusu pojedinaca, o porodici i društvu. Stvoriti ekonomske i socijalne uslove za ispoljavanje ovih vrednosti nije lak zadatak, pogotovu u savremenom svetu, u kome je pravda veoma skupa.
Našoj ukupnoj javnosti poznato je da su prisutna velika kašnjenja u isplati zakonom utvrđenih prava iz oblasti dečje zaštite i pored zalaganja Vlade i resornog ministarstva za dalji razvoj sistema društvene brige o deci, kao značajnog dela socijalne i populacione politike.
Predlog zakona o emitovanju obveznica je stoga strategija delovanja SPS-a, usmerena na rešavanje problema postizanja redovnog izvršavanja obaveza. Ovo ističem jer se u članu 9. pomenutog predloga ističe da su sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije iz dela sredstava namenjenih za finansiranje dodatka za decu i materinskog dodatka i sredstava od prodaje poslovnih zgrada i poslovnih prostorija u svojini Republike Srbije.
Obveznice glase na donosioca sa stanjem na dan 30. juna 2000. godine i ovde je važno naglasiti da se iste emituju kada je ukupan iznos veći od 1.000 dinara po jednom korisniku, dok će se iznosi manji od 1.000 dinara isplaćivati u gotovini. Dakle, jasno se podvlači razlika.
Ove obveznice koje bi glasile na donosioca izdavale bi se na rok od četiri godine, od kojih bi prva dospela za naplatu 1. januara 2001. godine. Ističem da je predlagač, tj. Vlada, odredio i kamatu na nominalnu vrednost, a to znači da iznosi neće biti obezvređeni. Dospelim kuponima i kamatom, naravno, pravna lica i preduzetnici mogu izmirivati poreske obaveze po osnovu dinarskih potraživanja Fonda za razvoj Republike Srbije, a građani da plate porez na imovinu, na dohodak od poljoprivrede, na ukupan prihod građana, otkupiti stanove, platiti boravak dece u vrtićima, kupiti udžbenike, platiti troškove lečenja itd.
Poštovani narodni poslanici, odbranili smo zemlju, bez mnogo buke obnavljamo, gradimo i razvijamo našu zemlju. Smelo, odgovorno i organizovano obnavljamo našu ratom razorenu privredu, koja je zbog ratnog razaranja i ekonomskih sankcija i spoljnih pritisaka pretrpela veliku štetu. I tu je sadržan odgovor na pitanje - zašto kasnimo sa isplatama.
Međutim, svedoci smo, eto, juče, otvaranja i pančevačkog auto-puta, a ne tako davno i drugih građevina. U svim opštinama puštaju se u funkciju objekti od kapitalnog značaja. Idemo smelo u razvoj, usvojili smo zakon da se namire devizne štediše. Oslonce, dakle, ne tražimo u priči, u moljakanju stranih moćnika, već u istini da ostvarujemo poslove i razultate od interesa svih građana.
I ovaj zakon koji donosimo u interesu je širokih slojeva građana. Otklanjanjem posledica NATO agresije i socijalna politika dobijaće na značaju, i to ne samo kao stalna briga i zaštita najugroženijih kategorija ljudi, nego i kao preduslov stabilnom razvoju, koji će doneti dobro svim građanima.