Gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, možda se i ne bih javila za reč da sa ove govornice nije izrečeno da je NATO agresija bila prošle godine, a mi se stalno pozivamo na NATO agresiju.
Pa, valjda svi ovde znamo koliko dugo traje NATO agresija. Traje najmanje 10 godina, u veoma jasnim pojavnim oblicima koji se samo menjaju, menjaju svoj intenzitet, načine, oblike i sve ostalo. Ova zemlja već deset godina živi sa uhapšenom privredom, pa pošto nije činjenica da je privreda uhapšena kontinuirano bila devet godina, dala rezultate koje su očekivali agresori, onda su odlučili da tu svoju agresiju učine još javnijom, najjavnije mogućom.
Možda ova Evropa ne zna i možda veći deo sveta ne zna, ali svi su pod NATO agresijom, i evropske zemlje koje su učestvovale u bombardovanju ove naše zemlje, kao jednom od izraza NATO agresije. I, pritom se sve to čini s pozivom na ljudska prava i na raznorazne druge floskule, izmišljene da se opravdaju sve ove gadosti koje se rade narodima
poput našeg. A pri tom narodi koji se nisu ponašali poput našeg i koji nisu rekli ne svemu onome što se od njih tražilo ne žive ništa bolje. Naprotiv, žive gore. Moje kolege iz Rumunije rade po Vojvodini i istočnoj Srbiji za dnevnice od 10 maraka, ne rade svoj posao, rade najteže fizičke poslove, koje niko od ovde naših građana, ugroženih svim ovim dešavanjima, neće da radi za nadnicu od 10 maraka.
Znači, Rumunija je sve poslušala što su od nje tražili. Ubijte predsednika, ubili su predsednika. Srušite sve institucije sistema, srušili su sve institucije sistema. Kako žive? Nije teško videti. Hoćemo li Bugarsku da uzmemo za primer. Za jednu penziju ne možete da se provozate gradskim saobraćajem, tamo njihovim, tramvajem, za iznos jedne penzije. I oni su sve poslušali, za razliku od nas koji nismo poslušali.
Ova zemlja, osim što je bila izložena svemu i svim ovim agresijama, je pritom imala moralnu i svaku drugu obavezu da sa svima u većoj nevolji od naše podeli sve što ima, naravno i sve što nema. Sa svojim sunarodnicima preko Drine za sve vreme onih događanja, naravno da smo im morali pomoći. Ko će im pomoći ako mi nećemo? Na načine na koje smo mogli.
Pitala sam gospodu iz inostranstva sa kojima sam imala priliku da razgovaram, koji se bave tzv. humanitarnim radom i koji stalno govore o ljudskim pravima, pitala sam ih - kako objašnjavaju da je elementarno ljudsko pravo građanima ove naše zemlje uskraćeno. Recimo, pravo na zdravstvenu zaštitu. Pa, i osuđeni na smrt imaju pravo na zdravstvenu zaštitu dotle dok se smrtna kazna ne izvrši. A time što su uhapsili našu privredu, da i ne govorim o ovome što su radili prošle godine, srušili našu zemlju, i pritom kažu da tuku režim, a ima dvostruko više civilnih žrtava od vojnih i policijskih. Govorim o tome jer su sve to naša braća, naši muževi, naši sinovi, ali vojska i policija predstavljaju
režim. Civili ne predstavljaju režim. Dvostruko više je civilnih žrtava od vojnih i policijskih, a tuku režim, tuku sav narod, gospodo draga.
U Beogradu svaki treći stanovnik Beograda nije Srbin. U Srbiji svaki treći stanovnik Srbije nije Srbin, pa ne znaju bombe ko je Srbin, a ko nije. Prema tome, agresija traje jako dugo, menja svoje pojavne oblike, a Vlada Republike Srbije i prethodna i ova narodnog jedinstva, a verujem i neka druga buduća vlada Republike Srbije, koja će verovatno isto biti vlada narodnog jedinstva, će učiniti sve da problemi njenih građana budu manji, a ne veći.
Pa, i ovaj zakon i ovo rešenje je predloženo u tom smislu da problemi budu manji, ne iz nekih drugih razloga. Naravno da bi bilo najjednostavnije da mi nismo bili izloženi svemu čemu smo bili, naravno da bi onda sve išlo onako kako piše.
A zašto nismo socijalna prava upodobljavali svojim mogućnostima, zato što se prava jednom kada se izgube veoma teško ponovo uspostavljaju. A, ukoliko uspemo da promenimo okolnosti, a kao što vidite menjamo ih, prava se onda sama uspostavljaju. Dokazala je to 1994. posle 1993., posle one hiperinflacije uspostavio se red 1994. i sva prava i u zdravstvenoj i u drugoj zaštiti iz socijalne sfere su se uspostavila, kao i što su počela da se samoukidaju kada je pritisak na našu zemlju postao veći.
Prema tome, ovaj zakon i uopšte svi ovi zakoni koji danas idu su usmereni na to da problemi naših sugrađana, koji su svi na različite načine bili žrtva svega onoga čemu je naša zemlja bila izložena, budu manji. Hvala.