Dame i gospodo, ovaj predlog zakona celovito uređuje način osnivanja,  funkcionisanje javnih preduzeća i obavljanje delatnosti od opšteg interesa.
Zaista, smatram da ovaj zakon nije propustio ni jedan bitan element koji se odnosi na osnivanje i funkcionisanje javnih preduzeća, na uslove pod kojima će obavljati svoju delatnost i, svakako, nije propustio da definiše koje su to delatnosti od opšteg interesa. U jednom zakonskom projektu možemo na celovit način da uredimo koje su to delatnosti koje obavlja javno preduzeće, na koji način, pod kojim uslovima i, što je najvažnije, koja su prava i obaveze osnivača u kontroli, odnosno ovlašćenja osnivača u kontroli javnih preduzeća i drugih oblika preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa.
Pre mene je gospodin ministar govorio o svim tačkama ovog zakona koje regulišu osnivačka prava, ulaganje kapitala, raspodelu dobiti, unapređenje rada i razvoja i slično. Ono što treba posebno istaći, kao korak napred u odnosu na postojeća zakonska rešenja koja su regulisala ovu oblast, treba svakako naglasiti prava i ovlašćenja osnivača. U članu 25. je rečeno da u slučaju poremećaja poslovanja javnog preduzeća osnivač može preduzeti mere kojima će obezbediti uslove za nesmetano funkcionisanje preduzeća i obavljanje delatnosti za koje je preduzeće osnovano. Tu se posebno naglašavaju promene unutrašnje organizacije javnog preduzeća, razrešenje organa i imenovanje privremenih organa preduzeća, ograničenje prava pojedinih delova preduzeća da stupaju u pravni promet sa trećim licima, ograničenje u pogledu prava raspolaganja pojedinim sredstvima u državnoj svojini i druge mere određene zakonom kojima se uređuju uslovi i način obavljanja delatnosti od opšteg interesa osnivačkim aktom.
Posebno naglašavam nešto što smo već imali u skorijoj praksi. Kada su poremećaji poslovanja javnog preduzeća, čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, a ta jedinica lokalne samouprave propusti da preduzme blagovremene mere iz stava 1., te mere može preduzeti Vlada Republike Srbije. Ovo je u tesnoj vezi sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije, kojim je određeno da su sva sredstva javnih komunalnih
preduzeća, jedinica lokalne samouprave i, uopšte, sva imovina kojom upravlja lokalna samouprava svojina Republike Srbije i da na osnovu tog zakona, a sada i na osnovu ovih zakonskih odredaba, Vlada Republike Srbije, kao vlasnik i kao najodgovorniji državni organ, može preduzeti mere u cilju obezbeđivanja normalnog poslovanja javnog preduzeća.
Takav slučaj smo imali sa Javnim preduzećem Gradsko saobraćajno Beograd. Ne samo što je došlo do poremećaja poslovanja u tom javnom preduzeću, već se može slobodno reći da je bilo sistematski uništavano prethodnih nekoliko godina, od 1997. godine do danas, odnosno do uvođenja privremenih mera. Cilj je bio isključivo materijalne prirode. Bio je cilj da se Javno preduzeće Gradsko saobraćajno Beograd uništi, da se onesposobi da samostalno obavlja javni prevoz u Beogradu, da se preko uvođenja privatnih prevoznika visoki funkcioneri Skupštine grada obogate za što kraće vreme. Javna je tajna da su mnogi od njih imali u privatnom prevozu nekoliko svojih autobusa. Postoje indicije i nagađanja da su neki od autobusa iz voznog parka Gradskog saobraćajnog preduzeća završili u rukama privatnih prevoznika. Neki od njih nisu uložili ni jedan dinar u kupovinu novih autobusa, nego su novi autobusi koje je Grad kupio i dao Gradskom saobraćajnom preduzeću završili u nekim privatnim preduzećima. To je bila čista pljačka, uništavanje Gradskog saobraćajnog preduzeća i davanje mogućnosti da se privilegovani visoki funkcioneri Skupštine grada domognu za vrlo kratko vreme visoke zarade.
Taj slučaj kao da opisuje poslednji stav člana 25. Nadamo se da ubuduće neće biti prilike da neko koristi ovlašćenje iz ovog stava. Nadamo se da posle lokalnih izbora, koji će se održati za nekoliko meseci, neće biti mogućnosti da plaćenici zapadnih zemalja, pljačkajući gradove u kojima su na vlasti, sebi stvaraju visoke zarade i uništavaju komunalne sisteme u gradovima u kojima su na vlasti.
Tačka 16. u okviru Glave II ovog zakona govori o obezbeđivanju zaštite opšteg interesa. I ovde su, na vrlo precizan način, određene nadležnosti i ovlašćenja Vlade Repulbike Srbije u cilju obezbeđivanja zaštite opšteg interesa. Vlada Republike Srbije daje saglasnost na niz opštih akata koja donose javna preduzeća, na statut javnog preduzeća, na odluku o cenama, tarifni sistem, akte o opštim uslovima za isporuku proizvoda i usluga, za ulaganje kapitala, statusne promene i slično.
Na ovaj način Vlada Republike Srbije stavlja pod svoju neposrednu kontrolu izvršavanje obaveza javnog preduzeća, utvrđivanje cena usluga i proizvoda koje pružaju ta preduzeća, sve u cilju zaštite interesa građana koji koriste te usluge, odnosno proizvode. Na ovaj način će Vlada Republike Srbije imati mogućnost da čvršće sprovodi ekonomske mere koje sama utvrđuje, a za koje je neophodno učešće javnih preduzeća. Doslednim sprovođenjem ovog člana zakona Vlada Republike Srbije će obezbediti da svaka ekonomska mera koju ona bude propisala bude dosledno sprovedena preko javnih preduzeća, bez razmišljanja i bez rizika da će, eventualno, nekim pogrešnim potezom u tim javnim preduzećima doći do neispunjenja obaveza koje ta preduzeća imaju u okviru sprovođenja tih ekonomskih mera.
Kao poseban korak napred u stavljanju poslovanja javnog preduzeća pod striktnu kontrolu Vlade Republike Srbije treba istaći član 34. Član 34. kaže da sa danom stupanja na snagu zakona postojeća javna preduzeća i preduzeća sa većinskim učešćem državnog kapitala ne mogu vršiti isplate sredstava za sponzorstvo, donacije, humanitarne, sportske i slične aktivnosti, reklamu, propagandu, reprezentaciju, zarade predsednika upravnog odbora, odnosno naknade za rad članova upravnog odbora, naknada predsednika i članova nadzornog odbora, dok ne pribave saglasnost Vlade Republike Srbije.
Za ovaj član zakona, ako se pogleda i uporedi sa prethodna tri
zakona koje je ova skupština na današnjoj sednici usvojila, može se reći da ovaj član zakona saobražava delovanje javnog preduzeća u ovim oblastima koje sam pročitao sa ekonomskom situacijom u kojoj se nalazimo. Vlada Republike Srbije će ubuduće odobravati isplate sredstava za sponzorstvo, za donaciju, za humanitarne i sportske i slične aktivnosti, dakle sve aktivnosti koje se ne mogu smatrati kao delatnost javnog preduzeća. Dakle, sve ono što nije delatnost javnog preduzeća, što se ne nalazi u osnivačkom aktu kao opis delatnosti javnog preduzeća, moraće imati prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije.
Sigurni smo da će na ovaj način mnoga javna preduzeća racionalnije trošiti svoja sredstva, da će isplate po ovim osnovama biti mnogo niže nego do sada. Ja mogu na primeru Beograda da kažem da su javna komunalna preduzeća zloupotrebljavana upravo u ove svrhe, da su preko javnih komunalnih preduzeća u Beogradu isplaćivana sredstva, navodno za humanitarne svrhe, za sportske aktivnosti, za sponzorstvo, za donacije i tako dalje.
Ali to su bile uglavnom aktivnosti koje su se ticale interesa SPO-a, kao vladajuće partije na gradskom nivou. S obzirom da će Vlada Republike Srbije ubuduće sve te programe, isplate sredstava po ovim osnovama, kontrolisati i davati saglasnost, ne treba ni sumnjati da će odliv novca ili možemo reći pranje novca preko ovih isplata biti svedeno na najmanju moguću meru, praktično izbegnuto sasvim i da će se sredstva koja budu ušteđena po ovom osnovu moći iskoristiti za unapređenje delatnosti tih javnih preduzeća.

Hvala. Ima reč Miloš Nešović, narodni poslanik. A, neka se pripremi Zoran Nikolić, predsednik Odbora.

Poštovani gospodine predsedniče, cenjeni ministri, članovi Vlade narodnog jedinstva Republike Srbije, poštovani narodni poslanici.        Na osnovu višegodišnje prakse, na poslovima koji po svojoj prirodi i značaju predstavljaju opšte interese građana, privredu, državne organe i druge korisnike, želeo bih da ukažem na neke novije aspekte Predloga zakona o kome danas raspravljamo.
Naš glavni cilj danas je da osiguramo organizaciju, razvoj i funkcionisanje privredne strukture, koja se bavi ovom delatnošću na nivou pravnih, ekonomskih i tehnoloških standarda, kojima će se sa sigurnošću obezbediti kvalitetno, trajno i pouzdano pružanje usluga i proizvoda od opšteg interesa. Regulatornim okvirom privrednih aktivnosti, koje su u Predlogu zakona definisane kao delatnosti od posebnog interesa, i organizacijom vršenja ovih delatnosti na svim nivoima državne zajednice i celokupnog privrednog tržišta, podjednako se obezbeđuje mogućnost svim strukturama stanovništva, privrednim organizacijama, državnim organima i svim drugim institucijama korišćenje svih prednosti koje se pružaju u oblasti delatnosti od opšteg interesa, čime se približavaju svetski prostori našim vidicima, tehnološka dostignuća našim potrebama, kulturne i naučne tekovine savremene civilizacije našim saznanjima.
Prvi put se u zakonodavnoj praksi, na jedinstveni način, uređuju uslovi za vršenje delatnosti od opšteg interesa, bez obzira na pravni status i pravni karakter imovine privrednih subjekata koji ove delatnosti obavljaju. To u pogledu planiranja i razvoja, standarda proizvoda i usluga i odgovornosti za obavljanje delatnosti, što pruža veću garanciju korisnicima u pogledu kvaliteta, blagovremenosti usluga, modernizacije, raznovrsnosti novih servisa, praćenje savremenih marketinških trendova itd. Zakonski projekat istovremeno predviđa obostranu sigurnost osnivača i privrednih subjekata koji se bave delatnošću od opteg interesa za pouzdano obavljanje ove delatnosti.
Propisivanjem obaveza za zaključivanje međusobnog ugovora, kojim se uređuju uslovi i druga pitanja od značaja za vršenje ove delatnosti, što predstavlja veliki iskorak ka svetskim normama, priznat u privrednom i poslovnom definisanju i u strukturnim delatnostima. Zakonom su istovremeno definisani pravni mehanizmi za zaštitu interesa korisnika usluga i proizvoda od opšteg interesa i obezbeđivanje pravne, poslovne i ekonomske sigurnosti nosioca poslova u ovoj delatnosti, predviđenim mogućnostima osnivača da preduzme mere za nesmetano funkcionisanje u slučaju poremećaja poslovanja u privrednim subjektima, koji se bave ovom delatnošću, davanjem saglasnosti od strane osnivača na strateške odluke davaoca ovih usluga i proizvoda, kontrolom koja obezbeđuje racionalno korišćenje raspoloživih finansijskih sredstava prioritetno u funkciji same delatnosti od posebnog interesa.
Osnivači privrednih subjekata koji se bave ovom delatnošću, prema novom zakonu preuzimaju vrlo aktivnu ulogu i adekvatnu odgovornost za formiranje privredne infrastrukture, za vršenje ove delatnosti, strategiju razvoja, poslovnu politiku, stabilnost poslovanja i racionalno korišćenje raspoloživih sredstava. Najviše to odgovara korisnicima i
davaocima usluga i proizvoda u oblasti ove delatnosti. Generalno posmatrano, Predlog novog zakona institucionalno obezbeđuje sve segmente infrastrukture prema savremenim, poslovnim i tržišnim principima u ovoj delatnosti od vitalnog značaja za građane i privredu zemlje, pri čemu zakon istovremeno stimuliše privatnu inicijativu i započete procese vlasničke transformacije.
Naša je procena da zakonski projekat takođe omogućuje potrebnu poslovnu autonomiju za organizaciju i operativno upravljanje delatnostima od opšteg interesa, stimulaciju i motivaciju rada, kolektivno ugovaranje i ostvarivanje prava i obaveza po osnovu rada, u zavisnosti od specifične prirode delatnosti od opšteg interesa, koja se obavlja u privrednim subjektima, čime je stvoren širok poslovni prostor za kreativan rad i inicijativu menandžmenta preduzeća, upravljačke strukture stručnjaka i specijalista u preduzeću, kao i nosilaca operativnih poslova, ali i za odgovornost za poslovne rezultate ostvarene na poslovima od velikog značaja za svakog našeg građanina, svaku privrednu i državnu organizaciju u celini.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga ući ćemo u novu razvojnu etapu organizacije i funkcionisanja naše privredne strukture u delatnostima od opšteg interesa, što će predstavljati veliki stimulans za unapređenje našeg aktuelnog, privrednog i društvenog ambijenta. Na kraju, mogu da kažem da preduzeće za telekomunikacije "Telekom Srbija" AD, koja je formirana 9. juna 1997. godine, baš pod ovakvim uslovima posluje, samo sa jednom razlikom što kontrolišu, naravno, akcionari, vlasnici kapitala.
Imam utisak da se zakon ne razume u dovoljnoj meri i da se smatra, kada su u pitanju razne donacije, sponzorstva, reklame itd. da za svako odobrenje je potrebno čekati u Vladi pred nekom kancelarijom, da se to odobri. Ja to ne gledam tako. Ja želim da kažem kako je to iz prakse i
tvrdim da je to dobro. Da se u "Telekomu Srbija" napravi budžet i napravi biznis plan, raspodele se sredstva po svakoj direkciji i definišu poslovi koje treba uraditi i ostvariti sa tim sredstva. Od toga se ne odstupa. To upravni odbor, odnosno statutarni organi odobre i tako se radi. Hvala vam lepo, predlažem da mi ovaj zakon usvojimo.

Ima reč narodni poslanik Zoran Nikolić, predsednik Odbora za zakonodavstvo. Neka se pripremi potpredsednik Narodne skupštine Dragoljub Stamenković.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, Zakonodavni odbor Narodne skupštine prihvatio je Predlog zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, uz određena preciziranja pravno tehničke prirode, sa kojima se saglasio predlagač zakona i oni su postali sastavni deo teksta. Pre nego što kažem par reči o samom zakonu, dozvolite mi da iznesem lični stav, odnosno uverenje da su javna preduzeća, kao oblik organizovanja za obavljanje delatnosti od opšteg interesa, svojim dosadašnjim radom i angažovanjem apsolutno opravdala svoje postojanje. Uspešnost nekog sistema može se najbolje utvrditi kada je on izložen teškoćama. U periodu kada je u našoj zemlji bilo najteže, za vreme varvarske NATO agresije, javna preduzeća i svi zaposleni u njima bili su uz naše rukovodstvo, vojsku i MUP, stožer uspešne odbrane, obezbeđujući u  najekstremnijim mogućim uslovima veoma uspešno različite potrebe ogromnog broja građana Srbije.
Zbog toga su, verovatno, i najznačajniji delovi većine javnih preduzeća i bili česta meta agresorskih bombi. U fazi ubrzane obnove naše zemlje, velike štete u javnim preduzećima, koje se mere stotinama miliona, odnosno sa više milijardi dolara, uspešno se saniraju i to sa relativno malo para, ali sa mnogo entuzijazma i stručnosti. Ovakvim radom ona daju pun doprinos borbi za održanje ekonomske stabilnosti naše zemlje.
Predlogom zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa predviđa se jedinstven pravni režim za sva javna preduzeća, bez obzira ko je njihov osnivač i to: pravo u pogledu raspolaganja imovinom, odnosno raspodelom dobiti, nadležnost organa preduzeća i način njihovog imenovanja, ovlašćenje države, odnosno jedinica lokalne samouprave u pogledu davanja saglasnosti na određene akte preduzeća i tako dalje.
Budući da Predlog zakona predviđa usaglašavanje osnivačkih akata postojećih javnih preduzeća sa odredbama tog zakona, time su obezbeđeni uslovi za otklanjanje određenih razlika u pravnom položaju postojećih preduzeća, posebno onih čiji je pravni položaj sada uređen posebnim republičkim zakonima. Te razlike se mogu uočiti, kako u pogledu nadležnosti za imenovanje pojedinih organa tih preduzeća, vrste organa, tako i u pogledu nadležnosti upravnih odbora i ovlašćenja državnih organa u pogledu davanja saglasnosti na akte tih odbora. Tako, na primer, dok je za druga javna preduzeća, čiji je položaj uređen republičkim zakonima, predviđeno da su organi tih preduzeća upravni i nadzorni odbor i direktor, u nekim preduzećima je predviđeno i obrazovanje odbora direktora i uređen sastav tog odbora, kao što je kod Naftne industrije Srbije. Dok u drugim javnim preduzećima republičkog značaja, generalnog direktora imenuje Vlada Republike Srbije, generalnog direktora Naftne industrije Srbije imenuje Narodna skupština na predlog Vlade.
Nadležnost upravnih odbora ovih preduzeća je takođe različito uređena. Tako, na primer, Zakonom o osnivanju Javnog preduzeća Naftne industrije Srbije predviđeno je da Upravni odbor tog preduzeća donosi Statut i Odluku o tarifnom sistemu uz saglasnost Vlade, a samostalno donosi odluke o usvajanju planova, razvoja i programa rada. Međutim, Upravni odbor PTT Srbije donosi dugoročni i središnji plan razvoja i godišnji program poslovanja uz saglasnost Vlade, a saglasnost na statut nije predviđena.
Zakonom o elektroprivredi predviđeno je da Upravni odbor Javnog preduzeća "Elektroprivreda" Srbije donosi statut uz saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije. Upravni odbor NIS-a samostalno odlučuje o smanjenju i povećanju glavnice, o osnivanju preduzeća i o investicionim odlukama, dok Upravni odbor EPS-a može o ovim pitanjima da odlučuje samo uz saglasnost Vlade. Za statusne promene i za promenu delatnosti nekih preduzeća, kao što je to primer kod preduzeća "Srbijašume", potrebna je saglasnost Vlade, dok za druga preduzeća takva saglasnost nije predviđena.
Ove primere naveo sam da ukažem kakve su postojeće razlike u postojećem pravnom režimu kojim se obezbeđuje i određuje organizacija i rad javnih preduzeća. Međutim, budući da Predlog ovog zakona na jedinstven način uređuje i obezbeđuje zaštitu opšteg interesa u poslovanju svih javnih preduzeća, bez obzira ko je njihov osnivač, i to davanjem saglasnosti Vlade za ona preduzeća čiji je osnivač Republika, odnosno davanjem saglasnosti organa jedinica lokalne samouprave za ona preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava, time su obezbeđene pravne pretpostavke za jedinstven, odnosno jednak položaj preduzeća, kao i isti odnos osnivača prema tim preduzećima, a time ujedno i za njihovu stabilnost i dalji razvoj, što su dovoljni razlozi za prihvatanje ovog zakona i njegovo sprovođenje u život.

Ima reč potpredsednik Narodne skupštine, Dragoljub Stamenković, a neka se pripremi narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo, javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva država, odnosno jedinica lokalne samouprave. Ciljevi osnivanja javnog preduzeća su da javno preduzeće obezbeđuje trajno obavljanje delatnosti od opšteg interesa i uredno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga. Cilj osnivanja svakog preduzeća je sticanje profita. Kod javnih preduzeća profit nije jedini i osnovni cilj, već zadovoljavanje trajnih potreba građana. Iz same definicije i iz razloga zbog kojih se osnivaju javna preduzeća postaje jasno zašto je ovoliki interes Vlade Republike Srbije da prati i kontroliše rad javnih preduzeća.
Mi mislimo da je ovaj zakon trebalo doneti mnogo ranije. Ako sada vidimo kakvo je stanje u javnim preduzećima, koja su osnovale jedinice lokalne samouprave, a u kojima vlast vrši bivša Koalicija "Zajedno", biće nam mnogo toga jasnije. Ta javna preduzeća, bar u Nišu, a verujem da je tako i u mnogim drugim gradovima i opštinama, služe da se zapošljavaju supruge gradskih funkcionera, pa je tako u Nišu predsednik Skupštine grada prvi dao primer i zaposlio svoju suprugu, a slede ga ostali funkcioneri i iz jedne i iz druge partije koja vrši vlast u Nišu. Praktično, to je grabež za radnim mestima. Onda, ne bi mogli da kažu kako su štedljiva vlast, jer nemaju račune za mobilne telefone, nemaju račune i troškove za reprezentaciju. Naime, njihove račune za mobilne telefone i troškove za reprezentaciju plaćaju javna preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave.
U tim preduzećima je haotično stanje. Ona su upropašćena i nalaze se na ivici propasti, a sva rešenja se traže u povećanju cena usluga. Dok su gubici u Nišu u vodosnabdevanju u prenosnoj mreži preko 50%, za
njih je način da se reše problemi tako što će povećati cenu za utrošak vode. Hvale se mesecima da su dobili naftu iz programa "nafta za demokratiju", da je to bilo besplatno, a traže povećanje cene sa dva i po dinara na osam dinara po kvadratnom metru grejne površine. Za njih ne postoji opšti interes, za njih postoji samo način kako steći profit i kako taj profit utrošiti u privatne svrhe.
Dok ostala komunalna javna preduzeća sve više propadaju, jedan sistem se sve više i više razvija i zapošljava sve više ljudi. To je INFO Niš, sistem u koji su uključeni "Narodne novine" i tzv. NTV - niška televizija. Pored velikog broja zaposlenih, višestruko se premašuju budžetska sredstva koja su prvenstveno bila namenjena za funkcionisanje ovog informativnog sistema. Umesto da taj informativni sistem, posebno niška televizija, ispunjavaju svoju osnovnu ulogu, znači, objektivno i nepristrasno informisanje građana o događajima u zemlji i gradu, na toj televiziji možemo videti, na primer, u produkciji Verana Matića, emisije u kome su Srbi krivi za sve, u kome agresor nije rušio mostove i privredne objekte u našoj zemlji, nego je to maltene radila Vlada Republike Srbije. Na toj televiziji često možete videti Titovog omladinca Azema Vlasija, koji kaže da su svi gore Albanci sa Kosova bili fini i dobri, da ne postoje separatisti, nego su se jednostavno branili od represija Vlade, policije i vojske Srbije i SRJ. Tamo možete videti i Stipu Mesića koji za sva zla na ovom svetu optužuje Srbe. Srbi su ubijali, Srbi su klali, Srbi su rušili sve u bivšoj Saveznoj Republici Jugoslaviji. Za njih su dobri momci i Klinton i Solana i Bler, a najbolje vlade su vlade Nemačke, Velike Britanije, jer eto oni ponekad daju nekih hiljadu ili stotinak kontejnera za odvoz smeća, a to što su vlade tih zemalja poslale bombardere, koji su samo u Nišu kasetnim bombama ubili nekoliko desetina građana, to je već zaboravljeno, jer su to njihovi prijatelji koji im daju po neku crkavicu.
Mi se nadamo da će ovaj zakon, novi zakon koji se donosi o javnim preduzećima, uticati da se zatečeno stanje bar sanira, da ne dođe do većeg propadanja, a za period od par meseci pretrpećemo. I nadam se da nikada više neće doći u poziciju da vrše vlast u bilo kojoj jedinici lokalne samouprave, a da će biti potrebno dosta vremena da se popravi sve ono što su uništili. Srpska radikalna stranka podržava Predlog ovog zakona i pozivamo sve poslanike da glasaju za njega.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić, a neka se pripremi narodni poslanik Dražimir Marušić.

Dame i gospodo, narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o javnim preduzećima koji je Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini.
Kao poslanik Srpske radikalne stranke glasaću za ovaj zakon zbog toga što konačno uvodi red i disciplinu u sferu delovanja javnih preduzeća. Nedomaćinsko poslovanje pojedinih javnih preduzeća, samovoljno podizanje cena, što direktno utiče na pojavu inflacije, ponekad i miniranje napora Vlade Republike Srbije za očuvanje standarda građana, bilo je karakteristika proteklog perioda.
U situaciji kada socijalna potraživanja građana narastaju bilo je i pojava rasipničkog ponašanja na osnovu monopolskog položaja javnih preduzeća i nedomaćinskog poslovanja državnim novcem. Umesto da se ostvareni višak novca usmeri za isplatu zaostalih dečijih dodataka, porodiljskih dodataka, zemljoradničkih penzija, često se novac nerazumnom politikom kanalisao za nešto od čega građani Srbije nikakve koristi nisu imali.
Nije bilo želje, sposobnosti, ni sluha da se reše socijalni problemi građana. Usvajanjem zakona o javnim preduzećima ista se dovode pod striktnu kontrolu Vlade i sprečavaju se pojave rasipništva i samovolje pojedinih rukovodioca javnih preduzeća. Višak finansijskih sredstava koristiće se za socijalne potrebe građana.
U socijalnoj sferi ovaj zakon izazvaće najpozitivnije efekte. Kao poslanik Srpske radikalne stranke sa velikim zadovoljstvom glasaću da se zakon o javnim preduzećima usvoji, a sa ove govornice odlazim sa velikim osećanjem zadovoljstva da smo izglasavanjem ovog i prethodno usvojenih zakona uradili nešto što će da bude u službi interesa građana Srbije i što će biti na dobrobit našeg naroda. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Dražimir Marušić, a neka se pripremi Vojin Veljković.