Dame i gospodo, ovaj predlog zakona celovito uređuje način osnivanja, funkcionisanje javnih preduzeća i obavljanje delatnosti od opšteg interesa.
Zaista, smatram da ovaj zakon nije propustio ni jedan bitan element koji se odnosi na osnivanje i funkcionisanje javnih preduzeća, na uslove pod kojima će obavljati svoju delatnost i, svakako, nije propustio da definiše koje su to delatnosti od opšteg interesa. U jednom zakonskom projektu možemo na celovit način da uredimo koje su to delatnosti koje obavlja javno preduzeće, na koji način, pod kojim uslovima i, što je najvažnije, koja su prava i obaveze osnivača u kontroli, odnosno ovlašćenja osnivača u kontroli javnih preduzeća i drugih oblika preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa.
Pre mene je gospodin ministar govorio o svim tačkama ovog zakona koje regulišu osnivačka prava, ulaganje kapitala, raspodelu dobiti, unapređenje rada i razvoja i slično. Ono što treba posebno istaći, kao korak napred u odnosu na postojeća zakonska rešenja koja su regulisala ovu oblast, treba svakako naglasiti prava i ovlašćenja osnivača. U članu 25. je rečeno da u slučaju poremećaja poslovanja javnog preduzeća osnivač može preduzeti mere kojima će obezbediti uslove za nesmetano funkcionisanje preduzeća i obavljanje delatnosti za koje je preduzeće osnovano. Tu se posebno naglašavaju promene unutrašnje organizacije javnog preduzeća, razrešenje organa i imenovanje privremenih organa preduzeća, ograničenje prava pojedinih delova preduzeća da stupaju u pravni promet sa trećim licima, ograničenje u pogledu prava raspolaganja pojedinim sredstvima u državnoj svojini i druge mere određene zakonom kojima se uređuju uslovi i način obavljanja delatnosti od opšteg interesa osnivačkim aktom.
Posebno naglašavam nešto što smo već imali u skorijoj praksi. Kada su poremećaji poslovanja javnog preduzeća, čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, a ta jedinica lokalne samouprave propusti da preduzme blagovremene mere iz stava 1., te mere može preduzeti Vlada Republike Srbije. Ovo je u tesnoj vezi sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije, kojim je određeno da su sva sredstva javnih komunalnih
preduzeća, jedinica lokalne samouprave i, uopšte, sva imovina kojom upravlja lokalna samouprava svojina Republike Srbije i da na osnovu tog zakona, a sada i na osnovu ovih zakonskih odredaba, Vlada Republike Srbije, kao vlasnik i kao najodgovorniji državni organ, može preduzeti mere u cilju obezbeđivanja normalnog poslovanja javnog preduzeća.
Takav slučaj smo imali sa Javnim preduzećem Gradsko saobraćajno Beograd. Ne samo što je došlo do poremećaja poslovanja u tom javnom preduzeću, već se može slobodno reći da je bilo sistematski uništavano prethodnih nekoliko godina, od 1997. godine do danas, odnosno do uvođenja privremenih mera. Cilj je bio isključivo materijalne prirode. Bio je cilj da se Javno preduzeće Gradsko saobraćajno Beograd uništi, da se onesposobi da samostalno obavlja javni prevoz u Beogradu, da se preko uvođenja privatnih prevoznika visoki funkcioneri Skupštine grada obogate za što kraće vreme. Javna je tajna da su mnogi od njih imali u privatnom prevozu nekoliko svojih autobusa. Postoje indicije i nagađanja da su neki od autobusa iz voznog parka Gradskog saobraćajnog preduzeća završili u rukama privatnih prevoznika. Neki od njih nisu uložili ni jedan dinar u kupovinu novih autobusa, nego su novi autobusi koje je Grad kupio i dao Gradskom saobraćajnom preduzeću završili u nekim privatnim preduzećima. To je bila čista pljačka, uništavanje Gradskog saobraćajnog preduzeća i davanje mogućnosti da se privilegovani visoki funkcioneri Skupštine grada domognu za vrlo kratko vreme visoke zarade.
Taj slučaj kao da opisuje poslednji stav člana 25. Nadamo se da ubuduće neće biti prilike da neko koristi ovlašćenje iz ovog stava. Nadamo se da posle lokalnih izbora, koji će se održati za nekoliko meseci, neće biti mogućnosti da plaćenici zapadnih zemalja, pljačkajući gradove u kojima su na vlasti, sebi stvaraju visoke zarade i uništavaju komunalne sisteme u gradovima u kojima su na vlasti.
Tačka 16. u okviru Glave II ovog zakona govori o obezbeđivanju zaštite opšteg interesa. I ovde su, na vrlo precizan način, određene nadležnosti i ovlašćenja Vlade Repulbike Srbije u cilju obezbeđivanja zaštite opšteg interesa. Vlada Republike Srbije daje saglasnost na niz opštih akata koja donose javna preduzeća, na statut javnog preduzeća, na odluku o cenama, tarifni sistem, akte o opštim uslovima za isporuku proizvoda i usluga, za ulaganje kapitala, statusne promene i slično.
Na ovaj način Vlada Republike Srbije stavlja pod svoju neposrednu kontrolu izvršavanje obaveza javnog preduzeća, utvrđivanje cena usluga i proizvoda koje pružaju ta preduzeća, sve u cilju zaštite interesa građana koji koriste te usluge, odnosno proizvode. Na ovaj način će Vlada Republike Srbije imati mogućnost da čvršće sprovodi ekonomske mere koje sama utvrđuje, a za koje je neophodno učešće javnih preduzeća. Doslednim sprovođenjem ovog člana zakona Vlada Republike Srbije će obezbediti da svaka ekonomska mera koju ona bude propisala bude dosledno sprovedena preko javnih preduzeća, bez razmišljanja i bez rizika da će, eventualno, nekim pogrešnim potezom u tim javnim preduzećima doći do neispunjenja obaveza koje ta preduzeća imaju u okviru sprovođenja tih ekonomskih mera.
Kao poseban korak napred u stavljanju poslovanja javnog preduzeća pod striktnu kontrolu Vlade Republike Srbije treba istaći član 34. Član 34. kaže da sa danom stupanja na snagu zakona postojeća javna preduzeća i preduzeća sa većinskim učešćem državnog kapitala ne mogu vršiti isplate sredstava za sponzorstvo, donacije, humanitarne, sportske i slične aktivnosti, reklamu, propagandu, reprezentaciju, zarade predsednika upravnog odbora, odnosno naknade za rad članova upravnog odbora, naknada predsednika i članova nadzornog odbora, dok ne pribave saglasnost Vlade Republike Srbije.
Za ovaj član zakona, ako se pogleda i uporedi sa prethodna tri
zakona koje je ova skupština na današnjoj sednici usvojila, može se reći da ovaj član zakona saobražava delovanje javnog preduzeća u ovim oblastima koje sam pročitao sa ekonomskom situacijom u kojoj se nalazimo. Vlada Republike Srbije će ubuduće odobravati isplate sredstava za sponzorstvo, za donaciju, za humanitarne i sportske i slične aktivnosti, dakle sve aktivnosti koje se ne mogu smatrati kao delatnost javnog preduzeća. Dakle, sve ono što nije delatnost javnog preduzeća, što se ne nalazi u osnivačkom aktu kao opis delatnosti javnog preduzeća, moraće imati prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije.
Sigurni smo da će na ovaj način mnoga javna preduzeća racionalnije trošiti svoja sredstva, da će isplate po ovim osnovama biti mnogo niže nego do sada. Ja mogu na primeru Beograda da kažem da su javna komunalna preduzeća zloupotrebljavana upravo u ove svrhe, da su preko javnih komunalnih preduzeća u Beogradu isplaćivana sredstva, navodno za humanitarne svrhe, za sportske aktivnosti, za sponzorstvo, za donacije i tako dalje.
Ali to su bile uglavnom aktivnosti koje su se ticale interesa SPO-a, kao vladajuće partije na gradskom nivou. S obzirom da će Vlada Republike Srbije ubuduće sve te programe, isplate sredstava po ovim osnovama, kontrolisati i davati saglasnost, ne treba ni sumnjati da će odliv novca ili možemo reći pranje novca preko ovih isplata biti svedeno na najmanju moguću meru, praktično izbegnuto sasvim i da će se sredstva koja budu ušteđena po ovom osnovu moći iskoristiti za unapređenje delatnosti tih javnih preduzeća.