Poštovani predsedniče, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da ne ponavljam prethodnike, jer dosta je toga danas izrečeno, dosta je rečeno da bi Vlada, da bi ministar pravde mogao da ima uvid da li je ovaj zakon dobro predložen, da li je potrefljen ili ne. Predloženi zakon o amnestiji je vrlo bitan zakon, koji nije kvalitetno i stručno pripremljen. Nije se ozbiljno pristupilo izradi zakona i zbog toga rasprava o zakonu traje 4 - 5 sati. Da je to dobro urađeno i da je zakon sagledan sa svih strana, jer ima dosta i širinu, verovatno bi to mi rešili u kraćem roku i izjasnili bi se po ovom zakonu. Ovako zakon paušalno predlaže u jednoj rečenici 25 - 15% svim osuđenim skinuti kaznu. Šta to znači? Nisu oni svi osuđeni za ista dela. I zbog toga kako su osuđeni, verovatno je bilo težine, pa su i dobili različite kazne. U istom principu trebalo je napraviti i ovaj zakon, i mislim da danas ne bi bilo problema.
Po ovom zakonu, isto je smanjenje kazne ako se komšije potuku oko međe i onome ko je učestvovao u ubijanju više Srba. Da li nam trebaju novi zakoni, kad trenutno ne poštujemo ni jedan? Da li ovim zakonom opet izvršavamo nalog Zapada, da im pustimo iz zatvora one koji su ih služili, one koji su im neophodni da nam do kraja uvedu demokratiju? Da li u istom košu treba trgovce droge, možda i takvi kadrovi nedostaju Zapadu da bi mogli na taj način da nam truju mlade ljude i do kraja uvedu demokratiju. Zbog toga predlažem ministru pravde da se više ne bavi nama i svakog dana po nekog predlaže za Hag. Niste više u opoziciji, teče Vam vreme, ministre. Već, sedite i napravite stručan i kvalitetan zakon, od interesa za Srbiju, za koji će se glasati i za koji će glasati narodni poslanici. Hvala.

Poslednji prijavljeni govornik, narodni poslanik Božidar Vujić.

Dame i gospodo poslanici, pre nego što izgovorim par rečenica vezano za sam zakonski projekat, ne mogu a da se ne osvrnem na ono što je ministar pravde, gospodin Batić, izrekao za ovom govornicom prilikom drugog svog izlaska. Te neprimerene reči, po meni, glase sledeće - gospodin Batić, poimajući ovu skupštinu, ovaj dom, ovu govornicu, i svoje zvanje, izrekao je da poslanici za ovom govornicom, maltene, mogu svašta da izgovore. Ako je mnogo od Batića, stvarno je mnogo.
Poslanik sam Srpske radikalne stranke u ovoj skupštini, od 1993. godine. Trudio sam se za to vreme, svojim znanjem i svojim umećem, da cenim i poštujem ovaj dom, da cenim birače koji su glasali SRS, da poštujem svoju stranku koja me je delegirala, izabrala u ovu skupštinu i da poštujem ozbiljnost, odgovornost i dostojanstvo izgovorene javne reči svakoga poslanika. Tim više me iznenađuje ovo što je gospodin Batić izrekao i želeo bih da mu poručim samo jedno, ako mi to bude dozvoljeno. Vi, kao ministar, gospodine Batiću, naročito sada, morate da pazite šta izgovarate i koliko cenite ovaj dom i kako radite. Pošto je ovde reč o zakonu o amnestiji, normalno da je gospodin Batić to izgovorio, jer korelacija svega njegovog izgovorenog i zakona o amnestiji vidi se u tome što je on plediranjem za amnestiju, izgleda pledirao za ono što je on od 1993. do 1997. godine izgovarao za ovom govornicom. Svedoci su bar 30 poslanika DOS-a ovde, koji su bili u razno-raznim strankama pre nego što su sada u ovima, u kojima jesu. Gospodin Batić je za ovom govornicom zbilja govorio svašta.
Što se samog zakonskog projekta tiče, on je donet, moramo se sa tim složiti, hteli to ili ne, pod presijom, kako spolja, tako i iznutra. Spolja zato što je pritisak sa Zapada da se ovaj zakon donese pre saveznog zakona bio očit, i ovo današnje donošenje jeste u tu svrhu i služi tom cilju. Očito da Zapad Srbiju i narod u Srbiji uči demokratiji. Zar vi tako mislite, gospodo, da Srbiju treba učiti demokratiji? Što se tiče unutrašnjih pritisaka, uporište u mojim rečima nalazi u tome, svedoci smo preko štampe u poslednjih 10 dana veoma velikog interesovanja javnosti za donošenje ovog zakona. To interesovanje, u stvari, očito je u silnim pobunama u KP domovima širom Srbije, u reagovanjima nevladinih organizacija na određena zakonska poboljšanja koja su doneta u odnosu na prvu verziju koju nam je Vlada ponudila.
Zbog svega toga, lični stav imam sledeći - zakon je ishitren, zakon je nedorečen, zakon je nesavršen i nedosledan u svojoj prvoj verziji. Zbog toga je pretrpeo doradu posle pritiska javnosti i tako dorađen sada se nalazi pred nama. Vlada sama sebe koriguje. Prvi predlog je dostavila 1. februara, a amandman na sopstveni predlog, na sopstveni zakon donosi nam 9. februara. U svakom slučaju, na donošenje ovog zakona teraju nas i primoravaju nas i drugi aspekti u današnjem životu. Pre svega, da jednim ovakvim načinom, u okviru institucija i zakona, u kojem ova skupština ima ulogu zakonodavnog tela donesemo zakon o amnestiji kako bi izbegli sve ono što nam se događalo prilikom parcijalnih rešavanja. Pre svega mislim, a vi to dobro znate, i to je na vašoj savesti, na oslobađanje, puštanje Flore Brovine i hiljade drugih Flora Brovina.
Što se tiče onoga zašto zakon treba da donesemo, važi samo jedan odgovor zašto - zakon je, nadasve, jedino i pre svega akt milosrđa. Na kraju, iskoristio bih priliku i ovu govornicu da svim radikalima, svim njihovim članovima porodica, svim glasačima Srpske radikalne stranke i simpatizerima čestitam današnju slavu, krsnu slavu radikala Sveta Tri Jerarha.

Naknadno se prijavio i narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o amnestiji i uopšte dnevni red koji je jako štur. Očekivao sam da će se na ovoj sednici, u okviru dnevnog reda, naći i oni gorući problemi koji tište građane Srbije, a naročito na jugu Srbije.
Da ova vlada radi šturo i sporo može se videti u tome kakvi su predlozi zakona. Neki se nište, neki se poništavaju, a i one zakone koje podnesu nakon par dana Vlada sama donese amandmane kojima ispravlja zakone.
Predlog zakona o amnestiji, kao jedan humani čin i akt milosrđa, treba ova skupština da usvoji i srpski radikali će glasati za usvajanje ovog predloga, ali bih hteo da se osvrnem na par tačaka ovog zakona. Oslobađanje se kreće u procentima od 15 do 25. Ovi procenti su jako diskutabilni. Ako uzmemo npr. oslobađanje jednog teroriste, Flore Brovine nedavno, i dozvolu da šeta slobodno po državi Srbiji, ako su se u međuvremenu oslobodili mnogi šiptarski teroristi, ove procente bih povećao. Tako da naše građane za mnogo manja, zanemarljivo manja dela, odnosno zločine koje su učinili treba osloboditi čak i duplo.
Znači, povećati ovaj procenat i do 50. Zatim, mene je strah da ovaj zakon nije iznuđen. Iznuđen, sa jedne strane, zato što postoji uslovljavanje međunarodne zajednice o bezuslovnom puštanju svih šiptarskih terorista i... (nerazumljivo) znači, uvod u nešto da amnestiramo sve zločine koji su se desili u poslednjih par godina na Kosovu i Metohiji.
Gospodin ministar kaže - zatvori su puni. Verovatno je to bio razlog nehapšenja Havijera Solane. Nisu imali gde da ga smeste. Ovaj zakon onda treba što pre usvojiti da bi se ti zatvori malo ispraznili, i onda, sledeći put, kada gospodin Havijer Solana, ovaj zlikovac, dođe u Srbiju, verovatno će biti uhapšen, i da će gospodin ministar dati nalog da on bude priveden. Zašto bi on mogao da šeta slobodno kada znamo da je .... Vi ste ministar, Vi odlučujete.
Dalje, sledeću manjkavost koju ima ovaj predlog zakona je što nema ništa o pitanju maloletnika, odnosno maloletničkoj delinkvenciji i šta je sa tim osuđenicima. Mislim da treba najviše raditi baš sa maloletnicima, da ih treba prevaspitati i na neki način njihove zločine amnestirati.
Na kraju, gospodine ministre, kao advokat u dugoj praksi verovatno ste imali mnogo sudskih sporova. Ovaj zakon smatram i kao neki vaš lični čin. A, evo iz kog razloga. Imali ste mnogo sudskih sporova, a kako sam čuo ni jedan sudski spor niste dobili. Mnoge usluge ste naplatili pa ovim želite da vaše klijente, da ne kažem pacijente, amnestirate i oslobodite bar sa ovih 15 do 25%. Oni će vam biti jako zahvalni. Hvala gospodine.

Više nema prijavljenih govornika. Da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ministar - Ne sada, nego kasnije.)

Pošto smo zaključili načelni pretres, molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o amnestiji u načelu.

Za 144, niko protiv, uzdržala su se 33, nije glasalo 7, ukupno su prisutna 184 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.

Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor prihvatili su ovaj amandman.

Pošto su se sa amandmanom Vlade saglasili nadležni odbori, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Teodora Vlahović, koja je na sednici Odbora za pravosuđe i upravu povukla svoj amandman.

Narodni poslanik Marijan Rističević podneo je amandman na član 7., kojim je predložio da se posle člana 7. doda član 7a.

Narodni poslanik na sednici Odbora za pravosuđe i upravu povukao je svoj amandman.

Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? Izvolite.