TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 12.02.2001.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

12.02.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:35 do 20:40

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o amnestiji (načela) (2001)
  • Treće vanredno zasedanje (2001)
  • Utvrđivanje dnevnog reda Trećeg vanrednog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o amnestiji (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o amnestiji (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o amnestiji – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o svojinskoj transformaciji (načela) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o svojinskoj transformaciji (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o svojinskoj transformaciji (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o svojinskoj transformaciji – glasanje (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Aleksandar Vlahović

    Niste pažljivo čitali.
    ...

    Slobodan Tomović

    Ako nisam, ja ću da se izvinim, jer ako mi to budete pokazali, ja ću to da prihvatim. Ako jeste, ja se izvinjavam. Ako niste, onda dozvolite da ova primedba bude dobronamerno upućena, jer vi morate kao starešina tog resornog ministarstva voditi računa o resoru koji vam je poveren. Sada molim da mi merite vreme za izlaganje po ovoj tački.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Vreme se pokazuje na satu ispred vas.
    ...

    Slobodan Tomović

    Ima više razloga zbog kojih smatram da Predlog zakona o izmenama i dopuna Zakona o transformaciji, ne treba usvojiti. Ja ću navesti samo tri, a zato ću koristiti obrazloženje koje je dato u izjavi potrebe da se usvoji ovaj zakon i naročito, da se suspenduje ovo što se zove autonomna transformacija. Dakle, kaže se, važeći Zakon o svojinskoj  transformaciji dao je izrazite prednosti zaposlenima u preduzećima u postupku privatizacije, s obzirom da se preko besplatnih akcija može privatizovati do 60% kapitala preduzeća, sledi da sami zaposleni mogu besplatno steći većinsko vlasništvo.
    Evo, šta sada s tim u vezi želim da kažem. Postoji u Americi, koja je mnogima u ovoj sali po raznim pitanjima uzor, jedna asocijacija koja se zove ESOP, a to je skraćenica od E-emploe, a znači zaposleni, S-šer ili akcije, O-uonošit ili vlasništvo i P je program. U toj asocijaciji, gospodo, članstvo čine preduzeća u kojima je većinsko vlasništvo zaposlenih nad kapitalom, ima 11.500 preduzeća. U tih 11.500 preduzeća zaposleno je 8 miliona ljudi. Kapital tih 11.500 preduzeća iznosi 500 milijardi dolara, a to je otprilike 10 naših nekih bruto godišnjih dohodaka. Hiljadu takvih preduzeća, kotira se na berzi, a ono što ja sada želim da kažem tamo to očigledno ne smeta, jer neka empirijska istraživanja pokazaju da su ta preduzeća stabilnija od ovih drugih. Na primer, za vašu informaciju, akcije kupljene za ovakva preduzeća rasle su od 1993. godine do 1999. godine za 170%, a akcije kupljene za ova druga preduzeća rasle su za 142%. Rast društvenog proizvoda u toku jedne godine kod ovih preduzeća je od 8-11% veći nego kod drugih preduzeća.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Vreme.
    ...

    Slobodan Tomović

    Takva preduzeća su manje podložna i onome što se zove bankrotiranje. Dakle, tamo to važi, a ovde to ne važi. Zašto? Moguće je da neko iza toga ima neku nameru. Da ne bi bilo da sam ja sada reinkarnacijom onog starog Grka Ezopa, pa da ovde pričam basne, upućujem gospodina Vlahovića da poseti na internetu sajt - htpp.//njnjnj.mceo.o-ergan. A ja vas molim da me ispravite, jer ja moram zbog vremena tako da reagujem, pa je moguć i lapsus, ali to je sajt koji vi možete posetiti. Na tom sajtu možete videti da je ovo što sam pričao apsolutno tačno i još više od toga. Drugi razlog, a o tome su već govorile moje kolege, jeste pre svega povreda Ustava SRJ u članu 74. i u članu 64, 55. i 57. i to je razlog zbog čega ćemo mi kao poslanička grupa tražiti od Ustavnog suda da ispita ustavnost donošenja ovakvog zakona.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, a posle njega Jovan Deretić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Gospodine predsedniče, kolege poslanici, hteo bih da kažem nekoliko stvari, pre svega o ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o svojinskoj transformaciji, sa stručne strane. Kao član Zakonodavnog odbora imao sam priliku da malo ranije pogledam ovaj predlog zakona i moram da ponovim konstataciju koja se čula na Zakonodavnom odboru da je ovaj, kao i većina zakonskih predloga, vrlo površno urađen, da ne kažem nestručno, što potvrđuje i činjenica da smo odmah imali amandman gospodina Jovanovića, u kome se kaže da se brišu stavke člana 1. i stava 2., koje su zaista bile nesaglasne sa brisanjem tih odredaba i sa članom 4., gde se poziva na primenu člana 2. koji se briše. Između ostalog, to nam govori o načinu rada nove ekspertske Vlade, koja zaista mora malo više da se potrudi u budućem radu, da ne priprema takve predloge zakona, da bi ostala ekspertska. Ponovio bih kao pravnik da je ovaj predlog zakona nesaglasan odredbama člana 74. saveznog Ustava,  kao i članova 55, 57. i 64. republičkog Ustava - odredbama o samostalnosti preduzeća. Ukidanjem autonomne transformacije se upravo krše ti članovi, gospodine ministre. Takođe bih prokomentarisao da je dosadašnji Zakon o svojinskoj transformaciji vodio računa o tome da omladina, kao kategorija koja je bila na najvećem udaru desetogodišnjih sankcija i nemogućnošću novih radnih mesta, kao i nemogućnošću zasnivanja porodica, sticanja prava na stanove, da se iz ovog zakona i na osnovu ovog zakona iz Republičkog zavoda za tržište izdvajalo oko 25% od sredstava dobijenih ovim zakonom o svojinskoj transformaciji, kao i za Fond za razvoj Srbije gde izdvajalo 50%. Zar nema grada u Srbiji gde se nije započela gradnja stanova, a nekoliko desetina hiljada mladih ljudi su dobili svoja radna mesta i ja sam jedan od korisnika tih sredstava bio. Takođe, nesporna je činjenica da je našoj zemlji potreban svež strani kapital, ali ni do sada svež kapital nije imao prepreke da uđe u našu zemlju, jer je mogao da se vrši kroz sferu dokapitalizacije. Na stranu sve to, činjenica je da je naša zemlja bila pod velikim pritiscima i da je mogućnost poslovanja naših preduzeća bila otežana. Takođe moram da se osvrnem na predloženi način ili naziv dosadašnje transformacije, da se malo našalim, da li će buduća transformacija biti autsajderska i da se u vezi sa tim sportskim terminima podsetimo sa načinom transformacije u Rusiji gde je i naš republički ministar imao velike udele u tome kao savetnik gospodina Čubajsa i znamo kako je prošla svojinska transformacija u Rusiji. Efekte te transformacije ne treba komentarisati, niti njen doprinos povećanju produktivnosti ruske privrede, koja je sada na najnižem nivou od svog postojanja. Zbog toga ne bi trebalo na ovakav način, bez predlaganja novog zakona o svojinskoj transformaciji, ukidati postojeći zakon. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Jovan Deretić, a posle njega Jovan Todorović.
    ...

    Jovan Deretić

    Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo, ja sam malo spor, ali dobro. Mislim da ćete se sa mnom svi složiti da je Zakon o privatizaciji nužno potreban Srbiji da bismo što pre izašli iz ekonomske krize i stekli uslove za strane investicije. Evo, Vlada Srbije dolazi pred nas sa nekim kusim predlogom o ukidanju Zakona o privatizaciji. Ako mi usvojimo taj predlog, Srbija će biti jedina zemlja u Istočnoj Evropi koja neće imati zakon o privatizaciji. Bolje je imati loš zakon, nego biti bez zakona. Zar je moguće da Vlada Srbije nije bila u stanju da dođe sa svojim predlogom zakona o privatizaciji. Primera radi, ja sam do unazad par godina bio predsednik Kraljevske vlade sa sedištem u Americi i mi smo imali do tančina razrađen zakon o privatizaciji. Gospodin Đinđić je 10 godina prisutan na političkoj sceni Srbije i gde mu je zakon o privatizaciji?
    Da li oni nemaju taj predlog ili čekaju da im neko kaže šta će da rade? Mi nismo ovde da bi se prepucavali po partijskom osnovu, već smo ovde da rešavamo probleme nacije, da glasamo one zakone koji su najbolji i zašto nam nisu doneli nacrte zakona da ih uporedimo i da glasamo za onaj koji je bolji. Ovaj predlog o ukidanju zakona je protivrečan sam sebi. Evo, u članu 5. stoji ovako: Svi postupci transformacije preduzeća započetih po odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji nastaviće se u skladu sa tim zakonom i to pod 1) ako je do dana stupanja na snagu ovog zakona preduzeće postupilo u skladu sa članom 10. i sa članom 42. stava 1. Zakona o svojinskoj transformaciji do okončanja prvog kruga transformacije.
    Ovde se kaže da se može nastaviti samo prvi krug ukoliko je preduzeće postupilo u skladu sa postojećim zakonom. Smatramo da je to u suprotnosti sa do sada važećim zakonom jer je po njemu preduzeće donelo jedinstvenu odluku o socijalnoj transformaciji koja je jedna odluka i za prvi i za drugi krug svojinske transformacije. Javni poziv koji se sada proglašava vrhunskim aktom je samo tehnika oglašavanja, te se ne može zakon retroaktivno primenjivati.
    Zato predlažemo da se donete odluke o svojinskoj transformaciji, koje su uredno dostavljene ministarstvu i Direkciji za procenu kapitala na davanje saglasnosti, ne mogu retroaktivno stornirati, ako nova vlast priznaje Ustav i stvarnu demokratiju, ako priznaje zakon. U obrazloženju suspenzije Zakona o privatizaciji, ovde se kaže - ostali, u odsustvu efikasne kontrole, selektivnim informisanjem, sprečavaju se ostali građani da realizuju svoja prava. Gospodo, čija je dužnost da obezbedi informisanje i kontrolu. Da li to proizlazi iz Zakona o privatizaciji ili je to dužnost Vlade. Neka nam to bude rečeno. Mi nećemo dugo uzimati vremena, jer smatramo da ovaj predlog o ukidanju Zakona o privatizaciji treba vratiti Vladi na doradu, na ispravku i kada budu imali svoj sopstveni nacrt zakona, neka onda dođu da nam ga daju na glasanje. Hvala vam na pažnji.