Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Stevo Dragišić je sledeći.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim odredbama predloženog zakona sve se više država meša u privredne tokove preduzeća, čime će delovati planski, kao i u vreme komunizma. Sve je rešavano nekada u komitetima, a sada će da se rešava u DOS-ovim centalama. Neće odlučivati oni koji su stvarali dobra i preduzeća, odlučivaće oni koji se nalaze na vlasti. Neko će ovde profitirati, doći će neki biznismeni - prevaranti i mafijaši iz inostranstva, koji će po povoljnim cenama da steknu pozicije i da na taj način pribave kapital bez ikakvog pravnog osnova. To im se pruža prilikom predlaganja i ugrađivanja odredaba određenih u Predlogu ovog zakona.
Samo 30% radnika će ostati u firmama. To su procene stručnjaka, a i vaše su to procene, a 70% radnika naći će se na ulicama. Doći će oni u preduzeća, koji nit su luk jeli, nit su luk mirisali, nit su orali ni kopali, ali će na jeftin način moći da dođu i do kapitala. To je slučaj u okruženju bio, pa mislim da ste mogli da naučite nešto i na primeru Rumunije, Bugarske, Makedonije, Mađarske. Videćete da su radnici ojađeni ovakvim načinom privatizacije. Ukidaju se besplatne deonice radnika, 15% treba da ostane, a ostalo da ide na tržište i da proda Vlada. Vlada će biti ta koja će da trguje sa stečenim pravima radnika, koja su sredstva i preduzeća stvarali.
Iz diskusije socijalista vidi se da im teško pada što će da izgube pozicije i privilegije koje su ostvarivali pojedinci, zahvaljujući Đinđićevom zakonu, kojeg su socijalisti u to vreme oberučke bili prihvatili. Sada se vodi oštra borba između socijalista i DOS - ovaca, ko će steći veće privilegije u preduzećima koja su ostala da se transformišu. Jedino SRS traži da privatizacija bude obavljena isključivo po Ustavu.
A, šta kaže Ustav Republike Srbije. Neće biti sporno, kontrolišite me, gospodine predsedniče. U članu 55. Ustava Republike Srbije piše sledeće: - "Ekonomsko i socijalno uređenje zasniva se na slobodnom privređivanju u svim oblicima svojine na jedinstvenom tržištu robe, rada i kapitala, na samostalnosti preduzeća i svih drugih oblika organizovanja, na upravljanju i prisvajanju po osnovu svojine i rada, kao i na pravu zaposlenih i pravu drugih građana na socijalnu sigurnost. Država mora obezbediti jednake uslove zainteresovanim licima". U članu 64. normirano je u Ustavu Republike Srbije, u stavu 3: - "Protivustavan je svaki akt i svaka radnja kojima se stvara ili podstiče monopolski položaj". U ovom slučaju, taj monopolski položaj obezbeđuje nova Vlada, jer će ona da trguje sa dobrima radnika i na taj način će profitirati oni koji budu ovaj zakon i usvajali. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Stevo Dragišić, a neka se pripremi narodni poslanik Stevan Gudurić.

Dame i gospodo, sve poslaničke grupe u ovoj skupštini se slažu da se privatizacija mora obaviti, da se mora obaviti do kraja, da je tu privatizaciju trebalo odavno i završiti i da je privatizacija preduslov oporavka naše privrede. Oko toga nema bitnih razlika u stavovima poslaničkih grupa. Razlika je u načinu sprovođenja te privatizacije. Jedan način na koji je privatizacija skoro privedena kraju, vraćena je na početak pomenutim Zakonom o revalorizaciji društvne svojine koja je privatizovana 1994. godine. Zatim je donet novi Zakon o svojinskoj transformaciji, u čijoj izradi učestvuje ministar, kako reče, da bi se sada primena tog zakona suspendovala. To je praktično posledica ovog zakona o kojem danas raspravljamo, suspenzija postojećeg Zakona o privatizaciji. To znači, do trenutka stupanja na snagu ovog zakona, neće se sprovoditi privatizacija u Srbiji, dok se ne donese novi zakon o privatizaciji.
Razlozi za donošenje ovog zakona, koje je naveo ministar, odnosno Vlada odnose se na neka rešenja Zakona o svojinskoj transformaciji. Na primer, kaže se da se preko besplatnih akcija može privatizovati 60% kapitala preduzeća na osnovu čega sledi da samo zaposleni mogu besplatno steći većinsko vlasništvo. To jeste teoretski moguće, ali u praksi se to vrlo retko dešavalo.
Koliko znam, u stvari meni ni jedan slučaj nije poznat, a voleo bih da mi ministar iznese koliko ima preduzeća u Srbiji koja su privatizovana, a u kojima su radnici postali većinski vlasnici na osnovu upisa besplatnih akcija.
Dalje, kaže se - u odsustvu efikasne kontrole selektivnim informisanjem na ovaj način sprečavaju se ostali građani da realizuju svoja prava, što svakako nije tačno. Građani imaju pravo, imaju mogućnost da izvrše besplatan upis akcija u bilo kom preduzeću u Srbiji, ali u jednom preduzeću. I, tako se njihovo pravo za upis besplatnih akcija konzumira u potpunosti.
Oni građani koji su zainteresovani, oni su po pravilu zainteresovani za neko određeno preduzeće. Njih interesuje, recimo, "Jugopetrol" kao profitabilno preduzeće. Interesuje ih možda "Hemofarm", interesuje ih neko drugo profitabilno preduzeće i oni čekaju privatizaciju onog preduzeća koje ih interesuje. A, uglavnom su to preduzeća za koja su ili oni lično vezani ili neko iz njihove porodice.
U obrazloženju se dalje kaže, "privatizacija prema važećem zakonu stavlja u neravnopravan položaj omladinu, nezaposlene, kao i građane koji nisu zaposleni u državnom i društvenom sektoru", što takođe nije tačno. Pre svega, pod omladinom se mogu podrazumevati samo maloletna lica. Maloletna lica u izuzetnim situacijama imaju prava iz radno-pravnih odnosa.
A, da bi neko ostvario pravo na upis besplatnih akcija mora da ima određene godine radnog staža. Dakle, maloletnici ovde nisu uskraćeni ni na koji način, jer samim tim što su maloletni, što nemaju punu poslovnu sposobnost, oni ni ne mogu steći osnovni preduslov da bi sticali prava za besplatan upis akcija.
S druge strane, sve ostale nabrojane kategorije, nezaposleni građani, koji nisu zaposleni u društvenom sektoru, se u zakonu vode pod kategorijom - ostali građani. I, oni, dakle, pod ravnopravnim uslovima mogu sve to da ostvare.
Međutim, Srpska radikalna stranka ima primedbe na postojeći Zakon o svojinskoj transformaciji. I mi smatramo da se privatizacija mora brže sprovesti, mora biti efikasnija, sveobuhvatnija, ne sme biti tolio prepreka. Najbolje bi bilo proglasiti svu društvenu svojinu državnom svojinom, pa onda prodavati to kao kada na pijaci prodajete artikle. Međutim, znam da je to nemoguće u tako pojednostavljenom obliku. Mora se voditi računa o mnogo drugih negativnih posledica koje bi iz takve vrste privatizacije proizašle.
Ali, slažem se sa vama da se privatizacija mora mnogo ozbiljnije organizovati i da država mora imati mnogo veće koristi od prodaje preduzeća. Ali se ne slažem da je glavni razlog za donošenje ovog zakona o suspenziji privatizacije u Srbiji ono što ste ovde napisali.
Glavni razlog je ono što smo upeli da utvrdimo pre nekoliko minuta, da razlog naglog porasta interesa za privatizaciju leži u nastojanju postojećih uprava da zadrže kontrolu nad preduzećima. Dakle, u tome je poenta suspenzije privatizacije u Srbiji.
Smatram da je bolje izvršiti bilo kakvu privatizaciju, nego je zaustaviti potpuno, jer vi ste u vašim amandmanima rekli da vam treba šest meseci za donošenje novog zakona o privatizaciji. Sada ministru postavljam pitanje, ovo piše u vašem obrazloženju, piše najdalje šest meseci, to znači da u obrazloženju piše - utvrđuje se rok za donošenje novog zakona o svojinskoj transformaciji, znači, najdalje šest meseci.
E, sada, imate li vi spremljen predlog zakona koji ćete izneti na javnu raspravu. Imate. Skratite onda postupak. Dajte predlog zakona da razmatramo na prvoj sledećoj sednici. Da Skupština odlučuje o tome ako ste taj zakon usaglasili, prečistili na DOS-u, na vašim raznim konsultacijama, da skratimo postupak.

Gospodine Dragišiću, opominjem Vas - vreme, sedmi minut je.

Završavam sa dve rečenice.
Ako je predlog zakona gotov, iznesite ga pred Skupštinu da ga donesemo, da imamo dobar zakon o privatizaciji, da privatizacija krene. Nemojte da gubimo šest meseci. Jer, ako krenete u javne rasprave, one mogu da traju i godinu dana. U jednoj javnoj raspravi će vam odbaciti predlog zakona, pa ćete doneti novi predlog, pa opet na javnu raspravu, pa iz jedne u drugu javnu raspravu. Ko zna koliko će to trajati. Ova godina vam onda neće biti godina ekonomije, kako je premijer rekao u svom ekspozeu, nego će biti godina javnih rasprava.

Reč ima narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, drago mi je da je gospodin ministar Batić ovde zato što moram kazati jednu rečenicu - da je neprimereno da ministar vređa poslanike, a da to čak i predsedavajući ne primeti, kao što ne primeti u drugom izlaganju da nam drži slovo, u trećem izlaganju ne primeti da kaže da su tu neki narodni poslanici te svoje diskusije naučili u večernjim školama, a diskusije gospodina Batića po televiziji su takve da liči, ako već on može tako da priča, da on nema ni tu večernju.
Onda ste u predizbornoj kampanji pričali o brzoj privatizaciji, pa ovde za ovom govornicom pre desetak dana je rečeno da se neće krasti i lagati. Onda ukidate privatizaciju šest meseci. To liči na laganje ili možda imate neki bolji izraz, ali to sve u svemu izgleda tako. Možete kako hoćete kazati, možete ga brisati, to bi bio crveni karton, a onda kažete nije crveni, daćemo vam par žutih, pa opet ne važi.
Otprilike na to i liče ovi vaši ekspertski zakoni, s obzirom da smo se naslušali da će sve to rešavati ekspertske vlade, s obzirom da zakoni koje ste vi nama predložili, bar ona prva dva o kojima danas pričamo, su takvi da su predloženi na jednoj strani i da imaju više amandmana nego osnovnog predloga, a ako je to ekspertsko, onda mi verovatno nismo znali šta su eksperti, a ovako još šlag na sve to, eksperti čak predlažu ono što je suprotno ustavu, pa je to onda verovatno još neki viši vid ekspertizma.
Time što se zaustavlja sve ono što je normalno počelo, time nanosite štetu i radnicima i firmama i svima onima koji imaju prava po postojećem zakonu. Zatim, jedanput se kaže u članu 2. da se nešto briše, a onda se u članu 4. kaže da se to primenjuje u nekoj drugoj opciji. Ako se nešto jednom obriše, onda se to više ne čita. To bi morali da objasnite.
Međutim, mislim da je svima nama jasno jedno, kao osnovno, predlagač zakona ne želi mogućnost da radnici, generacije koje su stvarale preduzeća i fabrike, ostvare pravo do 60% kapitala u preduzećima, jer verovatno imate neke obaveze prema nekome kome ste nešto obećali kada vas je taj dovodio na vlast. To mora da košta. Onda je ovo najjednostavnije, uzeti radnicima, od koga je jednostavnije nego njima.
Ja ću vam kazati da bi bilo normalnije da jednu Beočinsku fabriku cementa, iz mesta odakle sam ja, koja traje više od 160 godina i uspešno funkcioniše, funkcionisala je u svakom ratu, sem u NATO-u...
...napravljeno je na zemlji beočinskih seljaka. Valjda i oni imaju nekakva prava, veća od tih belosvetskih hoštaplera. Vi stalno pričate o stranom kapitalu, što apsolutno govori o tome da morate nekom nešto da vratite. Zašto ne pričate o domaćem kapitalu? Pa sijaset vaših ima taj kapital u svojim rukama. Ako već nas socijaliste krstite da smo lopovi, ne znam samo ko ti je zaradio to što imaš na sebi, ako si čestit.
Pričate - prvi krug važi ovako, pa onda drugi krug može da važi čak i u onom prethodnom zakonu, koji je gospodin Batić izložio ovde. Čak i za lopove i za kriminalce važi zakon, a za ove ne važi.
Pogledajte u svojim redovima, a nemate potrebe da se bavite drugima, jer ih imate toliko. Isto tako, ako se učestvuje u pravljenju nečega, pa to onda valja, a kad se nešto promeni, onda to ne valja. Gospodin ministar će se setiti da je njegova firma, između ostalih, uradila procenu građevinske fabrike cementa, istina, za potrebe francuskog "La farža", tako kažu u Beočinskoj fabrici cementa. Vi pogledajte kod vas u firmi, ali ako se kaže da je sijaset tih procena, to je praktično lopovsko, kako se to može provesti, a učestvovala je, gospodine, i Vaša firma.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, ja ću početi citatom iz jednog današnjeg dnevnog lista, citiram: "Ovim zakonom se ne dotiču konceptualna rešenja novog zakona o privatizaciji, već samo želimo da dobijemo na vremenu, da pripremimo dobar zakonski projekat". Ovo su reči resornog ministra za privatizaciju i privredu u Vladi Republike Srbije.
Od izbora, 23. decembra prošle godine, pa do konstituisanja ove skupštine 22. januara, na svim sredstvima javnog informisanja, počev od RTS-a, pa preko svih dnevih listova, radikali su optuživani da opstruišu i koče konstituisanje novog srpskog parlamenta. Iako smo insistirali isključivo na poštovanju izborne procedure, lično sam se osećao neprijatno jer sam u jednom trenutku pomislio da je nova vlast sve pripremila i da će u duhu svih obećanja iz protekle dve godine, a naročito u predizbornoj kampanji za septembarske i decembarske izbore, ekspresnom brzinom bukvalno zasuti Narodnu skupštinu zakonskim predlozima, novim idejama i rešenjima.
Nažalost, današnji dan ili bolje rečeno predloženi dnevni red i dostavljeni materijal pokazuju da je sve bila samo farsa, obmana naroda i da su sva obećanja bila prazna. Izuzev devet članova Zakona o amnestiji, u ostalim predlozima nema ni jedne nove reči, ni jedne nove ideje. Naprotiv, nova vlast priznaje da ovim predlozima želi samo da dobije na vremenu i da i sada najavljuje da joj je za novi zakon o privatizaciji potrebno šest meseci.
Ovaj predlog zakona pravi duboki jaz između onih preduzeća koja nisu i koja su već izvršila privatizaciju ili su u toj meri ušla u proces privatizacije da će ostati van domašaja novog predloga. Na taj način će veliki broj zaposlenih u tim preduzećima ostati oštećen u odnosu na zaposlene u preduzećima koja su već izvršila transformaciju, a treba napomenuti da je ogromna većina radnika upravo u onim preduzećima koja još nisu krenula u proces transformacije.
Takođe, nameće se pitanje - šta će se dešavati u narednih šest meseci, ako je to samo šest meseci, do donošenja novog zakona o vlasničkoj transformaciji? Ako se ima u vidu da je od oktobra prošle godine došlo do ogromnog pada proizvodnje, da su stala mnoga preduzeća, koja su za vreme NATO agresije, a i posle agresije, nekako radila, s pravom se može postaviti pitanje - kako će oni koji su već sada na ivici egzistencije preživeti narednih šest meseci?
Dame i gospodo, transformacija društvenog kapitala jeste krupan problem i svakako ne može biti idealna, ali, u svakom slučaju, bilo koji model privatizacije je bolji od situacije koju sada imamo, od situacije neizvesnosti i beznađa, koje upravo aktuelna vlast svesno, ili nesvesno produžava.
Predložene izmene zakona, sa amandmanom koji je dostavljen naknadno, u prvom članu kaže ovako: "U Zakonu o svojinskoj transformaciji, u članu 6. stav 1. tačka 1., neće se primenjivati do donošenja novog zakona, a najviše, odnosno najduže šest meseci". U današnjem "Blicu", u jednom članku piše ovako: "Na konferenciji za štampu, predsednik Veća samostalnih sindikata Srbije rekao je da je na sastanku održanom u petak dobio usmenu garanciju republičkog ministra za privatizaciju da će se primena izmenjenog starog zakona odložiti najduže za šest meseci".
To znači (citiram): "Da će izmenjena tačka Zakona o autonomnoj privatizaciji biti vraćena u funkciju, odnosno da će preduzeća po zakonu moći samostalno da odlučuju o svojinskoj transformaciji, rekao je član štrajkačkog odbora". Očigledno je kolizija između ovog teksta u današenjem "Blicu" i teksta u predloženim izmenama Zakona o svojinskoj transformaciji. Naravno, u ovim predloženim izmenama ne govori se o produženju važenja postojećeg zakona, već o njegovoj suspenziji. Znači, u narednom periodu neće važiti autonomna transformacija po ovim izmenama. Neko ovde obmanjuje javnost, ili ministar ili novinar "Blica". Zahvaljujem.