PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 27.03.2001.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

27.03.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:25 do 19:35

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Stavljam na glasanje predlog gospodina Dragišića da je došlo do povrede Poslovnika, sa moje strane, u vezi sa članom 28. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Za 27, protiv 122, uzdržanih 18, nije glasalo 27. Ukupno 194.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Gospodin Šešelj, kršenje Poslovnika.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Gospodine predsedniče, vaše kršenje Poslovnika je toliko očigledno da unapred kažem da mi nikakvo glasanje nije potrebno. Samo ću citirati član 99: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica."

Vi ste ovde našu borbu za zaštitu parlamentarnih poslaničkih prava, koja se sistematski ugrožavaju, nazvali bezobrazlukom. Znate, u parlamentarnoj praksi civilizovanog sveta neograničeno poslanici govore i zastupaju svoje mišljenje u narodnoj skupštini. Izuzetno se rasprava ograničava po određenim tačkama, po određenim pitanjima, u određenoj situaciji. Mi smo na svakoj sednici izloženi ograničavanju trajanja rasprave i svođenju na minimalnih pet minuta. Mi se borimo protiv toga, a vi našu borbu za poslanička prava nazivate bezobrazlukom. Za razliku od vas, gospodine predsedniče, čim sam malo pre ušao u ovu dvoranu, pošto sam imao nameru da pominjem posle i Dejana Popovića, prišao sam mu i pitao ga - Dejane, da li si ti zamenik ministra ili pomoćnik ministra, pošto jedne novine kažu zamenik, druge pomoćnik, da ne bih pogrešio sa govornice? Znam da je Dejanu Popoviću bila životna želja da postane zamenik ministra, da ga slučajno ne povredim i kažem - pomoćnik ministra. On je ostvario svoju životnu želju i sada ga ne treba povrediti u tom dostojanstvu. Za razliku od mene, koji sam tako prefinjen i osetljiv i delikatan u odnosu prema ljudima, vi ovde, ni pet ni šest, kažete da je to ravno bezobrazluku.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Stavljam na glasanje predlog gospodina Dragana Veselinova da mu se produži vreme izlaganja, kao predstavnika akta Vlade Republike Srbije.
Za 120, protiv 44, uzdržanih nema, nije glasalo 29. Ukupno 193.
Konstatujem da će gospodin Veselinov, kao predstavnik predlagača, imati pravo da obrazlaže predlog u dužini od 20 minuta.

Dragan Veselinov

Gospođe i gospodo narodni poslanici, verovatno se teško u svetu može naći ministar poljoprivrede koji je uvek zadovoljan svotom koju dobija za podsticaj, za razvoj i za zaštitu poljoprivrede. Želim da kažem, verovatno deleći mišljenje mnogih, da su sredstva mogla biti veća. Ona su u ovom trenutku onakva kako dozvoljavaju fiskalne mogućnosti naše privrede i naših građana. Ovaj agrarni budžet koji je pred vama u realnom iznosu, ne samo u nominalnom, veći je od prošlogodišnjeg za 25%. Dakako da bi ambicije i želje bile veće i da bi bilo dobro kada bi se mogle i druge aktivnosti, drugi ciljevi da finansiraju iz sredstava Agrarnog budžeta. Sama ova činjenica da se u osiromašenoj privredi posvećuje gotovo najveća pažnja poljoprivredi, shvatajući nju kao osnovicu ili kao garanciju privrednog razvoja i garanciju mnogih kredita i sredstava kojih će biti i koja se ulažu u poljoprivredu, onda je jasno da ona, zajedno se energetikom, verovatno sa saobraćajem i nekim drugim oblastima, čini okosnicu ili kičmu našeg privrednog razvoja. Otuda nije čudno što je Vlada ovoliko pažnje posvetila obrazovanju Agrarnog budžeta.
Agrarni budžet ove godine nasleđuje u mnogo čemu izuzetno tešku poljoprivrednu situaciju. Ne samo zbog suša prošle godine, već zbog izuzetno loše agrarne politike i pljačke. Prošle godine prinos kukuruza bio je 50% manji nego 1989. godine. Prinos pšenice je bio oko 40% manji, šećerna repa je pala za 5 puta u odnosu na nivo od 1989. godine. Agrarna mehanizacija nam je prosečno stara od 17 do 25 godina, zavisno od sredstva koje se posmatra. Otuda poljoprivreda mora da zasluži veliku pažnju. Mi smo proteklih godina imali agrarnu politiku koja je destimulisala razvoj. Na prvom mestu, imali smo monopole u zemlji, koji su dobijali ekskluzivna prava da po namerno niskim, zaštitnim cenama koje su se raspisivale sa saveznog nivoa, praktično pljačkaju poljoprivredu i da joj otimaju supstance. Otuda i nije čudno što je gotovo godina za godinom padao obim poljoprivredne proizvodnje.
Nasleđujući ovo stanje, svega smo osam nedelja u prilici da iz kancelarija koje smo zauzeli ispitamo šta je bilo pre nas i šta smo zatekli. Želim da vam kažem šta je prethodna vlast ukrala u poljoprivredi. Kada smo ispitali magacine, Direkcija za robne rezerve, odnosno skladište, tamo gde smo čuvali svoje državne rezerve, zatekli smo manjak od 158 hiljada tona pšenice, zatekli smo manjak od preko skoro četiri hiljade tona brašna, a što odgovara 61 hiljadi tona pšenice. Zatekli smo manjak ili krađu preko 62 hiljade tona kukuruza, preko tri hiljade tona šećera, preko četiri hiljade tona svinjskog mesa, preko 700 tona goveđeg mesa itd. Kada bi se celokupna krađa prevela samo u pšenicu, dobili bismo voz dugačak od Subotice do Niša, od ukradene pšenice prošle godine.
Dobijamo vrednost od 3.795.000.000,00 dinara, a to iznosi 75% Agrarnog budžeta koji predlažemo za ovu godinu. To je ukrala prethodna vlast. Da smo imali tu pšenicu, kao što je sada nemamo, mogli bismo da 100 dana svakog građanina u ovoj zemlji snabdevamo sa po jednom veknom hleba od 650 grama. Da smo ovu pšenicu imali, cena hleba bi i danas u zemlji mogla biti sedam i po dinara, umesto što je deset. Da smo imali ova sredstva, gotovo tri i po godine unapred mogli bismo da imamo nižu cenu mleka za pet i po dinara. Pa da pomognemo osiromašenim građanima.
To je ono što je prethodna vlast učinila. Šta mi želimo da učinimo ove godine? Prvo, moramo izmiriti obaveze koje su ostale za nama, jer se ne može više događati da dužnici pobeđuju svoje poverioce, jer imali smo generalnu pljačku u zemlji. Otuda je uslov poverenja građana, u Vladu i u ovu skupštinu da se više ne dogodi da dužnici pobeđuju poverioce, bilo kroz deviznu štednju, bilo kroz dinarsku štednju, bilo kroz međusobne odnose i dugovanja. Prikazana sredstva koja želimo da izmirimo iznose preko 194 miliona dinara, ali to nisu jedine obaveze ovog ministarstva, odnosno ove vlade. Postoje obaveze koje nam je ostavila prethodna Vlada, a između ostalog i narudžbe za pojedina lična sredstva, za ličnu potrošnju, a u to spada i preko 700 kožnih jakni, kojekakvih kožnih torbi u vrednosti od nekoliko stotina hiljada maraka, koje ovde nisu prikazane, a koje padaju na teret ove vlade.
Mi želimo da pre svega pomognemo krupnom stočarstvu. Stočarstvu možemo pomoći tako što ćemo dati maksimum od sebe da pre svega to uradimo kroz premiju za mleko, da pokušamo da ga gurnemo još više napred. Mi smo utvrdili premiju za mleko od 30% u odnosu na pretpostavljenu cenu mleka od 12 dinara. Podigli smo premije za mleko već prvih dana, od kako smo došli i zauzeli kancelarije, za 350%. Mislim da smo time dali krupan doprinos primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno stočarstvu. To je veoma važno da se naglasi. Verovali vi ili ne, ali prosečna veličina stada u Srbiji je između jedne do dve krave. Otuda je održavanje premije za mleko od kapitalne važnosti za unapređenje stočarstva. Premija za šećernu repu je takođe od izuzetnog značaja. Napomenuo sam da smo prošle godine imali za pet puta manju proizvodnju šećerne repe, odnosno od 1989., ali nije za to kriva samo suša.
Za to je i te kako kriva agrarna politika prethodne vlasti, a pogotovu uvozna politika koja je dozvolila da se recimo, 1996. godine u zemlju uveze preko 150 hiljada tona šećera i da se maksimalno obeshrabri domaća proizvodnja šećerne repe, da se zatvori nekoliko šećerana, da se proizvodnja smanji na više od 16 hiljada hektara. Mi nasleđujemo u mnogo čemu tu tužnu situaciju. Otuda želimo da u proizvodnji šećerne repe zadržimo premiju od 20 para po kilogramu.
Duvan je, takođe, jedna strateška kultura, kao i kultura od koje možemo očekivati izvoz. Otuda za duvan zadržavamo i projektujemo premiju od 24 dinara. Želim da naglasim, da ćemo izuzetnu pažnju posvetiti vodoprivredi. U ovom trenutku u našoj zemlji se ne navodnjava više od 1,6%. Glavninu svih sredstava, koja nam mogu stajati na raspolaganju ove godine, želimo da prebacimo na guranje primarne poljoprivredne proizvodnje. Ona će nositi lavovski deo, jer dužnost ove vlade je da pomogne poljoprivrednoj reprodukciji. Njoj će izuzetno pomoći razvijena poljoprivreda. U proteklim godinama ona je bila nebrigom zapostavljena. Na žalost, u ovom budžetu sredstva za vodoprivredu su nevelika, ali učinićemo sve da na drugi način, uz pomoć privlačenja međunarodnih sredstava, revitalizujemo postojeće sisteme i da izgradimo nova.
Sa nekoliko reči na čemu ćemo insistirati takođe u budućnosti i šta smo u proteklih nekoliko nedelja učinili, a što nam služi kao putokaz. Već predloženim zakonom o porezu na promet na ovoj sednici Skupštine mi ćemo ukinuti porez na promet na đubriva, na sredstva za zaštitu bilja, na svu agrarnu mehanizaciju, na stočnu hranu, što je novost, kao i porez na promet na seme i na sadni materijal. To je krupan doprinos koji će ova vlada učiniti, pod pretpostavkom da vi u Skupštini takav potez odobrite, jer to vodi značajnom smanjenju troškova proizvodnje i naravno povećavanju kupovne moći naših građana.
Mi već sada činimo napor na osnovu i naše zahvalnosti, italijanskoj Vladi, da se upravo sada u prolećnoj setvi, a predstoji nam i kukuruz, podeli 20 hiljada tona italijanskog dizela, namenjenog samo nama. To iznosi oko 40 litara po setvenoj površini ili negde do 27 litara po oraničnoj površini. Ova vlada izuzetno je olakšala situaciju sa dugovima našoj privredi. Ova vlada reprogramirala je dugove društvenoj privredi, a to negde u veličini od 4,5 milijardi dinara, što je 85% od postojećeg Agrarnog budžeta. Taj doprinos je ogroman i on silno olakšava situaciju u našim društvenim preduzećima.
Mi smo startovali Azotaru u Pančevu, koja je pre toga devet meseci stajala u miru i gotovo da joj je pretio zaborav i konzervacija. Mi smo oslobodili agrarno tržište i u ovoj zemlji se više nikada neće dogoditi da Vlada raspisuje monopole na kupovinu osnovnih poljoprivrednih proizvoda. Obećali smo da ćemo učiniti sve da cena pšenice po kilogramu bude 32 pfeninga i 32 pfeninga je ona danas. Mi smo pet meseci besplatno delili brašno iz Direkcije za robne rezerve, kako bi hranili stanovništvo. Naravno, očekivali smo da to bude i pokriveno iz međunarodnih donacija. I sada činimo ono što je u mogućnosti da zaštitimo standard stanovništva, jer mlinsko-pekarskoj industriji prodajemo pšenicu iz Direkcije, iz naših zaliha po pet dinara po kilogramu. Ostaje da se uravnoteže prava na kupovinu ovakve pšenice između društvenog i privatnog sektora. Mi smo ukinuli drumarinu na registrovanje traktora i agrarne mehanizacije i time smo takođe ispunili jedno od obećanja u predizbornoj kampanji da želimo da značajno olakšamo situaciju u našoj poljoprivredi. To su nam putokazi za budućnost. Nastojaćemo da uskladimo agrarnu politiku na saveznom i republičkom nivou, jer agrarna politika na teritoriji Srbije može da bude samo jedna, a da odgovarajuće vlade na saveznom, republičkom nivou i ono što može da se uradi na pokrajinskom nivou Vojvodine, to mora da bude usklađeno i mora se voditi jedinstvena agrarna politika sa pravima drugih da u njoj učestvuju, u skladu sa svojim nadležnostima.
Gospođe i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da odobrite ovaj predloženi agrarni budžet, sredstva za njegovu raspodelu, odnosno potrošnju, a da pomognete Vladi predlozima ukoliko mislite da se na nekim tačkama on može poboljšati. Hvala vam. (Aplauz.)
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednik Odbora za finansije, narodni poslanik Bogdanović, želi reč? (Ne.)
Da li narodni poslanik, Borislav Pelević, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, povodom razmatranja Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu, želi reč? (Da.)
Izvolite, reč ima narodni poslanik, gospodin Pelević.

Borislav Pelević

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo potpredsednici, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želim da izrazim svoje razočarenje što je većina u Skupštini izglasala da se u načelu govori samo pet minuta o čitavom paketu ovih zakona. Ja sam pozvao tom prilikom i poslanike DOS-a da ne budu samo nemi posmatrači onoga što se dešava u Skupštini, da ne budu samo glasačka mašina, već da uzmu učešća u rešavanju ovako važnih pitanja, koja zadiru direktno u životni standard naših građana. Na žalost, nisam uspeo u tome, kao ni neki moji prethodnici, ali ipak povodom toga, nisu svi poslanici DOS-a glasali za to da diskusija bude ograničena samo na pet minuta. To je ono što nas ohrabruje, jer je očigledno da su neke političke grupe u okviru DOS-a počele da misle malo drugačije od većine u DOS-u.

Pre nego što kažem ono što želim da kažem o čitavom paketu zakonskih mera, na čelu sa budžetom za 2001. godinu, želim da kažem i da pozdravim gest ministra Božidara Đelića, koji je pozvao sve parlamentarne grupe da uzmu učešća u izradi ovog zakonskog projekta.

Mi smo bili kod gospodina Đelića na konsultacijama u vezi toga, ali na žalost to je bilo samo u globalu, načelu, tako da smo suviše kasno dobili u detaljima predloge zakona i nismo mogli da damo prave primedbe na ove zakonske projekte. No, bez obzira, mislim da je to praksa koju treba pohvaliti i preporučujem je svim ostalim ministrima, odnosno Vladi u celini kada budu davali predloge sledećih zakona, jer je dobro da se konsultuju sve poslaničke grupe, i pozicije i opozicije, kako bi zakonski projekti bili dobri i kako bi bili u korist svih građana Srbije. Ovaj budžet je vrlo precizno urađen, vrlo dobro urađen tehnički i usklađen sa čitavim paketom zakonskih mera. Međutim, on je dobar, ali ne za Srbiju. Dobar je, recimo, za Švedsku, za Dansku, za Švajcarsku, za one države koje ovaj budžet i ove poreske namete mogu da podnesu. On nije dobar za Srbiju i jasno je da jednom mora da se počne sa poreskim reformama, ali mislim da je Vlada odabrala loš trenutak za to jer je privreda u katastrofalnom položaju, a naši građani su dovedeni do ivice siromaštva u velikoj većini.

Kreatori ekonomske politike trebali su pre svega da se bace na prolećnu setvu, na razvoj privrede koja je gotovo propala, na izvoz i na sve ostalo, a ne da stave ruku u džep ionako siromašnog građanina Srbije i da izvrše atak na ionako propala, većinom propala preduzeća i propalu privredu u Srbiji . Država želi da uzme onoliko para koliko joj treba. Ne interesuje je ni privreda, ni osiromašeni građani. Ovaj budžet je pravljen po saznanju da stranih donacija neće biti, makar ih neće biti u onom obimu u kom je DOS obećala građanima u predizbornoj kampanji. Zato budžet mora da popuni već osiromašeno stanovništvo i propalu privredu, koja ne samo da nije rasterećena, već je opterećena i dodatnim porezima, kao što je na primer porez na fond zarada od 3,5%. Vlada koja predviđa da od poreza na promet prikupi 55 milijardi dinara, a od poreza na dohodak građana 25 milijardi dinara, očigledno smatra da građani još uvek imaju nekakve devizne i dinarske rezerve u slamaricama, ili u čarapama, i da mogu da to plate. Na žalost, ne mogu, a to će vam reći svaki poslovođa svake trgovine u Srbiji, jer kao što znate i kao što novine svakodnevno pišu, promet u prodavnicama je strahovito opao, jer ljudi nemaju para da kupe ono što im je neophodno za život. Od danas je cena hleba 10 dinara, odnosno od juče, ali već danas sve poslovođe tvrde da je znatno opao promet hleba, kupovina hleba. Naravno da će ljudi morati da kupe hleb, ali kako će ga kupiti, to verovatno oni samo znaju.

U privrednu reformu krećemo od poreza što nije dobro. Ukida se 230 raznoraznih poreza i taksi. Uvodi se samo šest ili sedam. Tih šest ili sedam poreza oporezuju sve osim hleba, mleka i vazduha. Pošto je hleb već poskupeo od juče na 10 dinara, a mleko je već poskupelo i košta 23 dinara, onda se postavlja pitanje kako će se preživeti sa 4.087 dinara, koliko iznosi prosečna plata u Srbiji.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Vreme, molim vas.

Borislav Pelević

        Ja ću samo ispoštovati vreme. Zahvaljujem vam na pažnji.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Kako više nema narodnih poslanika koji su izdvojili mišljenje, takvih više nema. (Dragoljub Vojinović, sa mesta: Pitano je da li izvestioci žele reč?)
Molim vas, da se razumemo, što se tiče izvestilaca narodnih odbora, pitani ste, niko se nije javio za reč. Prešli smo na narodne poslanike koji su izdvojili mišljenje. Ne možemo vraćati rad sednice unazad.
Reč imaju predstavnici poslaničkih grupa.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Da li mogu, da li ste meni dali reč? )
Da, izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici, nemoguće je celovito govoriti o šest predloženih, obimnih zakona, sistemskih, ključnih za ovako kratko vreme koje je predviđeno.
Zato ću ja pokušati da izdvojim samo ono što je za zakone najkarakterističnije, naravno kritički, ali priznajući Vladi tamo gde ima dobar potez, da zaista postoji dobar potez. Dobro je što je ova vlada, ovog puta kroz jedinstven budžet, iskazala skoro svu javnu potrošnju. Zakon nas je na to obavezivao još pre nekoliko godina, ali svake godine je to odlagano za sledeću godinu.
To je ono što je pozitivno, pa je i javna potrošnja transparentnija. Ali, ovaj budžet je nerealan, on se ne može ispuniti i unapred se predviđaju 22 milijarde budžetskog deficita. Interesantno je kako Vlada namerava da pokrije budžetski deficit. Donacijama i kreditima iz inostranstva 12 milijardi dinara. To je po sadašnjem kursu 400 miliona maraka. Ali, gospodo, gde je onih 6 milijardi maraka? Mi smo očekivali, pošto ste vi došli na vlast, da sada više nema nikakvih razloga da naša zemlja ne dobije tih 6 milijardi maraka. Njih nema i vi pred javnošću priznajete da ih neće ni biti, nego ćete možda svega 400 miliona maraka napabirčiti za čitavu ovu godinu, uslovno, pod velikim upitnikom.
Zatim govorite da ćete deo budžetskog deficita u iznosu od 10 milijardi da nadoknadite procesom privatizacije. Vi znači uopšte nemate nameru ove godine ozbiljno da povedete proces privatizacije, niti imate ozbiljnih izgleda u tom pravcu, jer samo prodajom Beočinske cementare dobili bismo ovih 300 miliona maraka ili vi pare od privatizacije mislite za nešto drugo da trošite. Ovde bi dobro bilo da se predsednik Vlade po tom pitanju izjasni.
Dalje, u zakonu o budžetu vi planirate 500 miliona dinara u ruke Nebojši Čoviću. Kažete za potrebe Koordinacionog tela opština Bujanovac, Medveđa i Preševo. To Koordinaciono telo nije stalni državni organ, nije po zakonu budžetski korisnik, korisnik budžetskih sredstava, nema zakonske podloge da ono koristi budžetska sredstva. Kako vi to onda tom jednom telu ad hok formiranom, koje nema zakonsku osnovu, izdvajate 500 miliona? Sve što troši vojska na tom području predviđeno je u vojnom budžetu. Sve što koristi policija predviđeno je u policijskom delu republičkog budžeta. Čemu onda Čoviću pare? Za hotelske troškove, za putne račune, za gozbe, 500 miliona dinara? Milion i trista hiljada dnevno za godinu dana Nebojši Čoviću. Kako će on te pare da potroši nije nam jasno. Što niste doveli Nebojšu Čovića da on objasni ovde kako misli milion i trista hiljada dnevno da potroši. Kako je to moguće? Šta će da kupuje?
Ovde je govorio ministar poljoprivrede Dragan Veselinov da je Vlada održala obećanje i sada je pšenica 32 pfeninga. Sada je gorivo za seljake 24 dinara, a u vreme prethodne vlade pšenica je bila 52 pfeninga, ali je gorivo prvo bilo 9, pa onda 12 dinara. Bilo ga je, a to što je mnogo kradeno, krašće se i sada. Oni koji kradu ostali su. Vi DOS-ovci ste ih preuzeli i videćete koliko je muke sa posrednicima. Nemate vi druge posrednike za distribuciju goriva. To su ti isti, niste ih vi valjda likvidirali i nove doveli iz uvoza. To su isti ljudi, od načelnika okruga, preko raznih preduzeća koja se time bave. Goriva je bilo dovoljno u Vladi Srbije. Od Vlade do potrošača goriva deo tog goriva je odlazio na crno tržište. Sada imamo cenu goriva dva puta skuplju. Sve ostalo je više nego dva puta skuplje i prema tome bi cena pšenice trebala da bude 44 pfeninga da bi seljak, poljoprivredni proizvođač, bio na nivou iz avgusta ili jula prošle godine. Položaj poljoprivrednika se pokvario. Lošiji je mnogo nego što je bio i to je suština.
Dalje, vi ovde u zakonu o porezu na promet - vreme je već isteklo, a ja došao tek do trećeg zakona, a isteklo vreme, e baš mi je žao. Vi pojednostavljujete poreski sistem i to je dobro. Smanjuje se broj poreza i mnogo je jednostavnije obračunavanje poreza i to je ono što je dobro, ali su vam za mnoge robe porezi previsoki i ne mogu se podneti. Mnoge robe, koje su ranije bile oslobođene plaćanja poreza, vi ste sada oporezovali. Na primer knjige. I komunisti su u vreme Tita oslobađali knjige od poreza na promet, sve knjige osim šunda i pornografije, a vi sada sve knjige oporezujete. Pustite vi vaše amandmane, nismo stigli do amandmana. Ja govorim o Vladi, a ne o poslaničkim amandmanima. Da li je to amandman Vlade ili poslanika? (Vlade.) Vlada se predomislila? Što nas niste obavestili? Gde je taj amandman? Ja ga nisam dobio. Videli naš amandman pa brže bolje Vlada se korigovala. To je pozitivno.
Imate ovde još jedan raskorak. Intelektualne usluge su oslobođene, a intelektualni produkti nisu oslobođeni poreza. Valjda su važniji intelektualni produkti od intelektualnih usluga. Valjda je važnije napisati roman ili dobru pesmu nego pred publikom čitati taj roman ili recitovati tu pesmu. To je toliko neozbiljno da sam zaista zaprepašćen.
Dobro je što ste oslobodili đubrivo od plaćanja poreza na promet. Ja sam rekao, gde dobro uradite ja ću vas pohvaliti, ali niste oslobodili mnoge druge stvari. Sada se porez ne plaća na hleb. Kakva korist kada je hleb već više od 10 dinara. Ne plaća se na mleko, a mleko je 24 dinara, ono najobičnije pakovanje, ali se na sve ostalo plaća porez, pa čak i na sokove, na ulje se plaća porez, na mnoge druge stvari.