Hvala. Dame i gospodo poslanici, želeo bih da podsetim na član 69. Ustava Republike Srbije stav 3. koji kaže - obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina utvrđuje se prema ekonomskoj snazi obveznika. To je član Ustava Republike Srbije koji očigledno ova vlada, predlažući zakonske projekte, nije imala u razmatranju.
Zašto? Zahvatanja kroz poreze su predviđena u iznosu od 55 milijardi dinara, što znači da su uvećana za skoro 30 milijardi dinara u odnosu na prošlu godinu. Po kom osnovu, kada se zna da je veliki pad standarda građana Srbije od septembra 2000. godine. Ta zahvatanja koja imaju skoro efekat veći od 30 milijardi dinara u suštini idu na najširu kategoriju stanovništva, odnosno na najsiromašnije stanovništvo.
Da li reći da je porez na promet ujedno i porez na potrošnju i ujedno da njega plaća krajnji korisnik, odnosno kupac. Ovde se govorilo o brizi o deci. Da li reći da se ovde uvode novi porezi ili uvećavaju već postojeći porezi upravo npr. za dečje pelene, dečje cipele, dečju garderobu, školsku garderobu, akcize na mnoge predmete od bitnog životnog značaja za domaćinstvo.
Prema tome, o socijalnoj kategoriji predloženih zakonskih projekata i zakona o budžetu govora nema. Da bi ironija bila veća, oni koji planiraju zahvatanje veće od skoro 30 milijardi u odnosu na prošlu godinu, 10% tih sredstava stavljaju u jedan poseban fond koji nazivaju fond za jednokratnu pomoć, fond koji pre svega nema unapred definisane kriterijume raspodele te jednokratne pomoći, fond koji konačno ni po zakonu nije definisan niti preciziran i fond kojim upravlja ministar finansija.
Znači, da bi uzeli dodatnih 30 milijardi dinara, kažemo socijalno ugroženima - vratićemo vam tri milijarde dinara i budite sretni zbog toga što mislimo o vama. Što je najgore, budžet nije konsolidovan. Nekonsolidovan budžet indukuje inflaciju. Najgora inflacija koja u jednoj zemlji može da se dogodi je upravo inflacija budžetskog porekla. U predloženim zakonskim projektima nema uopšte solidarnosti, a izvršena je apsolutna centralizacija. S pravom se može konstatovati da budžet jedne vlade odražava, kao sintetički dokument, ukupnu socijalnu i ekonomsku politiku Vlade za tu godinu. Ako tako posmatramo dati predlog, onda se ovaj budžet ne može, ne sme i ne treba prihvatiti.
Razloga za ovakvo opredeljenje ima mnogo, ali zbog ograničenog vremena pomenuću samo one najvažnije. Budžetu nije prethodilo sagledavanje ukupnog ekonomskog stanja u zemlji, posebno u privredi. Ovde je premijer, za ovom govornicom, danas izjavio da svega 25% kapaciteta ove zemlje funkcioniše. Znači, daljnji pad od septembra 2000. godine je prisutan. Ne vidi se koliko ćemo i u kojim delatnostima stvoriti društveni proizvod kojim treba platiti trošak budžeta. Nema konsolidovanog bilansa i javnog prihoda i rashoda, uključujući i fondove za socijalnu zaštitu, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstvo, tržište rada i budžet Federacije. Nije sagledana ukupna raspodela društvenog proizvoda i na osnovu ukupne raspodele nisu utvrđeni rashodi za pojedine namene. Obim budžeta je najveći od svih dosadašnjih koje je država Srbija imala u svojoj istoriji. Rashodi nisu usklađeni sa prihodima, pa je neverovatno da se predlaže, mimo svih knjigovodstvenih i drugih finansijskih propisa, da je desna strana veća od leve, tj. da je izlaz veći od ulaza. Prirodno, ovakav budžet je inflatoran. Njegovo donošenje, a pogotovo izvršenje, mora imati za posledicu inflaciju. Predviđeni prihodi i za ovako deficitarni budžet, ne mogu se naplatiti. Dolazi do enormnog povećanja poreza sa nepravednim socijalnim opterećenjem, jer je povećanje najizrazitije kod onih kategorija stanovništva koje su najsiromašnije i koje su u dosadašnjoj ekonomskoj politici bile štićene. Posebno su opterećene uslužne delatnosti. Sve će to, pored obaranja standarda, uticati na smanjenje privrednih aktivnosti na domaćem tržištu.
Što se tiče izlaska u svet, nikakvi preferencijali Evropske unije više ne pomažu, jer naša privreda, a posebno poljoprivreda, neće imati šta da iznese na evropsko tržište. Potpuno su neusklađeni odnosi sa Federacijom. Po saveznom zakonu, Federaciji pripada 40% poreza na promet, a po republičkom, to bi bilo 23%. Uspostavlja se neravnopravni odnos prema pokrajinama. Posebno je definisano finansiranje Vojvodine, a posebno Kosova i Metohije, za šta nema osnova u zakonima. Čak se pokrajina Kosovo i Metohija isključuje iz Srbije, jer se Kosovo i Metohija razmatra samo na jednoj jedinoj poziciji, naravno, u vlasti ministra finansija i po njegovom isključivom opredeljenju u kom pravcu sredstva treba da idu. Mi u pokrajini Kosovo i Metohija i dalje imamo nivo lokalne samouprave i imamo niz strateških i nacionalnih interesa da o tome brinemo, a zasigurno, imamo obavezu da donesemo budžet AP Kosova i Metohije, jednako isti kao i da donosimo budžet AP Vojvodine.
Odnos prema opštinama, lokalnoj samoupravi, upravo je obrnut od onoga što se javno deklariše. Obezbeđuje se visoka centralizacija sredstava i sve je svedeno na volju pojedinih ministara, ponegde Vlade, a to je u suštini isto. Sa ovim budžetom već 1. aprila, kao sigurno, imamo masovna poskupljenja. Nema nikakve solidarnosti na nivou države, nema plata onima koji ostaju bez posla, a nema ni stanova solidarnosti. Oko stanova solidarnosti je zanimljiva situacija. Ukida se Fond stanova solidarnosti, ukidaju se izdvajanja za tu svrhu, iako se zna da su stotine hiljada porodica upravo tu našle šansu i imale šansu da reše svoj stambeni problem. Nasuprot tome, dopušta se opštinama da zahvataju poseban opštinski porez, ali se ne definiše namena. U tome je suština. Ukida se komunalna taksa, ukida se izdvajanje za stanove solidarnosti, daje se opštinski porez, ali se opštine ne obavezuju da izdvajaju za stanove solidarnosti i za komunalnu infrastrukturu. Razvoj ulaganja u razvojne projekte, sudeći po iznosu sredstava koja su namenjena Fondu za razvoj Republike Srbije, su bez ikakve perspektive i nade da će se bilo šta pokrenuti od onoga što danas stoji, a stoji najveći broj velikih giganata srpske privrede.
Jedna mala analiza ovlašćenja za cca 19 milijardi i 100 miliona dinara, za one koji to zaboravljaju i za one koji nikada to neće zaboraviti, ova država je u obnavljanje zemlje nakon NATO agresije, otvaranje radnih mesta za 120.000 zaposlenih, izgradnju infrastrukture, domova zdravlja, stanova, bolnica, izdvojila upravo tu cifru od oko 19 milijardi dinara. Za 19 milijardi dinara, znači, za ona sredstva koja su utrošena da se zemlja u celini obnovi, elektroprivredni sistem stavi na noge i funkcioniše u najhladnijoj zimi prošlog veka, ovlašćenja za potrošnju su sledeća: daje se pravo ministru finansija da sam odlučuje o pet milijardi i 100 miliona; daje mu se pravo da odlučuje o tri milijarde za potrošnju iz socijalnog fonda za jednokratnu pomoć, pri čemu mu se uošte ne definišu unapred kriterijumi po kojima će trošiti te pare, ne definiše se precizno njihova namena, niti se u suštini tu zakonski radi; milijardu i po se daje za Fond za strukturno prilagođavanje privrede. Zašto se taj Fond za strukturno prilagođavanje privrede ne stavi u Fond za razvoj Srbije, jer je Fond za razvoj Srbije legalan organ, radi po zakonu, ima svoj upravni odbor? Predsednik upravnog odbora je predsednik Vlade, zna se sastav, zna se namena, zna se kontrola. Ne, to se stavlja ministru finansija na raspolaganje, isključivo njegovo raspolaganje, milijardu i po dinara bez kriterijuma, bez zakonskog osnova, 600 miliona se stavlja u jedan fond, ministru finansija, za prestruktuiranje banaka. Zašto se i to, pošto su banke te koje moraju da pokrenu ovu privredu, za koju je s pravom rečeno da samo 25% radi, opet ne locira u Fond za razvoj Srbije, kojem se zna namena, kojem postoji kontrola, kojem postoji upravni odbor i zna se šta radi? Ne, to se trpa u okviru 5 milijardi i 100 miliona dinara kojima kraljevski raspolaže ministar finansija, bez kriterijuma, bez zakonskog osnova i bez namene. Jedino možemo očekivati da se možda tih 600 miliona nađe u Cepter banci, kao što je gospodin Dinkić 60% sredstava Narodne banke Jugoslavije strpao u Cepter banku. Četiri milijarde, pod firmom subvencije u privredi, gde se navodi autobuska industrija, stavljaju se na raspolaganje ministru za energetiku. Ako su subvencije u privredi u pitanju, četiri milijarde dinara imaju prostora opet da idu u Fond za razvoj Republike Srbije, gde je potpuno legalna osnova u pitanju.

Vreme.

Sedam milijardi se daje na raspolaganje ministru za saobraćaj, za ŽTP i putnu privredu, pri čemu nema kriterijuma, nema kako i zbog čega, šta ide i koliko ide u železnicu, koliko ide u putnu privredu. Na kraju, tri milijarde ide ministru građevina, za Kolubaru, iako postoji uhodan, zakonom donet u ovoj skupštini, mehanizam potrošnje i kontrole. Na kraju da kažem, predviđa se u Fond za razvoj Republike Srbije, ako se ne prihvate ovi moji predlozi, da on raspolaže sa samo 477 miliona dinara. Onda ga je bolje i ukinuti. Hvala.

Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?
Ima reč gospodin Pelević.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije mi jasno da danas raspravljamo o sistemskim zakonima, dakle, o budžetu i o poreskim zakonima, a da pre toga nismo razmatrali i usvojili završni račun budžeta za 2000. godinu. To bi isto bilo kao da u preduzeću usvojimo plan i program razvoja za ovu godinu, a da nismo usvojili završni račun. To bi isto bilo kao kad u sportskom klubu ili u sportskom savezu usvojimo plan i program rada za ovu godinu, a da nismo usvojili izveštaj za prošlu godinu.
Dakle, to su neke ekonomske anomalije, koje su mi zaista neshvatljive. U ranijem izlaganju sam rekao da se umesto 230 poreza, taksa i doprinosa, ukida, a uvodi se samo 6 ili 7, a što je u principu jako dobro i kako se danas popularno kaže transparentno, a što će reći, pregledno i jasno. Više volim srpske reči od stranih. Ti se porezi odnose na sve, a rekao sam već osim na hleb, mleko, mineralna đubriva, zelenu pijacu, vazduh. Ako znamo da je hleb jako poskupeo, da je mleko poskupelo, onda i to ulazi pod poskupljenje. Što se tiče zakona o akcizama treba reći da su tu zaista povećanja enormno visoka. Recimo, za motorni benzin i za sve vrste goriva koja koristimo za automobile, ranije je akciza bila 3,32 po jednom litru, a danas je 16 dinara po litri. Da li to znači da će za 16 dinara poskupeti gorivo, odnosno 16 minus 3,32 ili kako je to ministar rekao ranije, u jednom izlaganju na televiziji, da će tu biti razlika umanjenja. Međutim, mi iz ovog budžeta i iz poreskih zakona ne vidimo koja su tu umanjenja. Nama, kao narodnim poslanicima nazire se podatak da će umesto 3,32 po litri benzina biti 16 dinara. Ako je to tako, onda će benzin koštati najmanje 48 dinara u prodaji, a što će reći negde oko marku i 60 pfeninga. Kao što znamo, stavka goriva je uključena u cenu svih proizvoda koja se koriste u domaćinstvu i svih namirnica i svih životno potrebnih proizvoda. To znači da će to izazvati lančano poskupljenje, kroz cenu transportnih troškova.
Za dizel je akciza bila 2,68, a sada je 8,70. Kakav je to udarac na sve one koji voze vozila na dizel gorivo, a posebno za naše poljoprivredne proizvođače, jasno se vidi iz ove stavke. Imali smo ulje za loženje, gde je bila akciza 2,55, a sada je 5 dinara i 40 po jednom litru, kao što znate neće biti dovoljno grejanja, a verovatno ni dovoljno struje. Pitanje je kako će se grejati ljudi koji se greju na lož ulje, a da ne govorimo o motornim uljima, gde ranije nije bilo akcize na litar, a danas je 50 dinara, odnosno kada se ovaj zakon bude usvojio, a sigurno će se usvojiti, s obzirom da DOS ima veliku većinu u ovom parlamentu. Dakle, sledi nam lančano poskupljenje. Ukoliko budemo shvatili i prihvatili ovu činjenicu, koja je već najavljena, da će struja poskupeti 100% u proseku, onda je jasno da će se i poskupljenje struje odraziti lančano na sve proizvode koji su od životnog značaja za stanovništvo Srbije.
Ono što je dobro u predlogu poreskih zakona, a to je veće oporezivanje građana koji su veoma bogati. To su porezi na vile, na jahte, avione, luksuzna kola sa velikom kubikažom, kao i tome slično, ali tih bogatih je malo. Za njih neće biti poseban udarac tih nekoliko hiljada maraka godišnje poreza, neće ih previše obeshrabriti i neće ih previše opteretiti, ali za običan narod nekoliko hiljada dinara godišnje poreza na sve i svašta što koriste, svakodnevno, biće veliko opterećenje. Njih je jako mnogo i njih je sigurno oko 95 i više u procentima stanovništva ove zemlje. Vlada je oporezovala i hranu, lekove, pogrebnu opremu, struju i time će najviše biti pogođeni baš oni, koji sada žive na ivici egzistencije, radnici, seljaci, penzioneri, nastavnici, učitelji, profesori, zdravstveni radnici i svi drugi.
Vlada se ogrešila i što je oporezovala pelene, dečju hranu, školski pribor, učila, a Srbija ionako boluje od bele kuge. Više ljudi umire nego što se rađa. Za 25 godina bićemo mi Srbi nacionalna manjina u svojoj sopstvenoj državi, a očigledno je ovo primer, da nova Vlada ne vodi računa o tome, ne vodi računa o razvoju srpske nacije, o deci i porodici, kao i o budućnosti kompletne srpske nacije.

Vreme.

Hvala lepo, ja ću nastaviti u sledećem izlaganju.

Izvolite. Reč ima gospodin Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, sa pažnjom sam saslušao šefove opozicionih poslaničkih grupa i pre nego što uđem u analizu budžeta sa kojim smo izašli pred vas, pokušaću da izvučem neku korist iz onoga što su oni kao moji prethodnici rekli. Naime, polazim od pretpostavke da sve ono što su izrekli i uradili, je u najboljoj nameri. Međutim, osim kritike koja je dobrim delom problematična, jer u najvećoj meri i potiče od onih koji su nas i doveli posle desetogodišnje vladavine u stanje u kome se trenutno nalazimo, nismo čuli konkretne predloge za rešenje svih onih spornih problematičnih tačaka, koje se nesumnjivo nalaze u predlogu sa kojim smo izašli pred poslanike Republičke skupštine.
Ako budžet jednostavno posmatramo kao sposobnost našeg društva da obezbedi određena sredstva, da se tim sredstvima zadovolje potrebe, onda ćemo videti da Vlada i DOS, koji je pokušao da u maksimalnoj meri ispoštuje takav jedan odnos, nailaze na ogromne probleme. Naime, naše potrebe su mnogo veće od sposobnosti da tim potrebama izađemo u susret.
Tu se postavlja pitanje da li lagati javnost ove zemlje, da li još jedanput prevariti društvo i ponuditi budžet koji će se popuniti fantomskim zajmovima, koji će se puniti raznim porezima sa problematičnim osnovicama, budžet koji će se puniti prodajom vila na Dedinju, budžet koji će se popuniti tako što se neće isplatiti 12 penzija, 24 dodatka za decu, 26 dodataka za porodice koje je država dužna da izdržava ili 36 penzija za seljake. Mi nismo spremni na takvu vrstu prinudne laži. Na izborima smo pobedili zato što smo izašli sa jasnim političkim programom, a koji je između ostalog podrazumevao korenite reforme našeg društva. Ta reforma će biti bolna i naša obaveza kao vlasti je da u toj reformi svi podjednako učestvujemo. U toj reformi nema onih koji će biti žrtve nečijeg uspeha.
Mislim da smo u tome apsolutno uspeli kroz predlog sa kojim smo izašli pred ovaj parlament. Budžet ima svoj politički karakter, budžet ima svoj ekonomski karakter i ima svoj socijalni karakter. U svim tim domenima mi smo insistirali na jednakom pravu građana ove zemlje da učestvuju u raspodeli sredstava iz budžeta, ali ni manje ni više jednakom pravu građana, odnosno obavezi da izađu maksimalno u susret budžetu i zahtevima koji budžet kod njih ispostavlja. Ovo nije budžet koji će se trošiti na oživljavanje ili održavanje Miloševićevog represivnog aparata vlasti. Ovo je budžet kojim se demontira represivna vlast. Ovo je budžet koji maksimalna sredstva usmerava na prosvetu i na zdravstvo, ali na takav način da vodi računa i o budućnosti, o 2002. godini, o 2003. godini, kroz fondove kojima će se izvršiti opravke bolnica, investicije u škole, ovo je budžet koji pre svega vodi računa o onome što se prostom reči smatra život.
Kada pričamo o svim onim kritičkim tačkama koje su moji prethodnici ovde istakli, voleo bih da mi razgovaramo na jedan drugi način, na način konkretnih predloga da se određeni budžetski deficiti popune. Prosveta, zdravstvo, socijalni programi, snage bezbednosti, restruktuiranje privrede, investicije, same po sebi nisu profitabilni poslovi. Policajac na zadatku ne može ostvariti profit, lekar u zdravstvu ne može ostvariti profit na osnovu postojećeg zakona kojim se uređuje zdravstvo. Profesor u školi ne može ostvariti profit. Ako govorite o sredstvima koja se naplaćuju putem poreza na promet, to su jedini izvori realnih prihoda i mi ćemo na njima insistirati. U svim zemljama u tranziciji primenjena je osnovica jedinstvena za svaku vrstu budžetskog nameta. Mi smo na tome insistirali, 17% plus 3% za saveznu državu, 17% poreza je najniža stopa poreza u zemljama u tranziciji, a to je napor koji smo učinili i to je maksimalni napor koji smo mogli učiniti u smislu olakšavanja situacije našim budžetskim potrebama.
Što se tiče poljoprivrede, u poljoprivredi smo oslobodili poreza đubrivo, pesticide, oslobodili smo poreza stočnu hranu, oslobodili smo poreza poljoprivredne mašine. To ni jedna Vlada pre nas nije učinila. Svima su bila puna usta brige o seljacima, ali nisu dali 36 penzija.

Sve ste prepisali.