Gospodine predsedniče, uvažene koleginice i kolege, poštovani ministri, moram da kažem na početku, a verovatno primećujete da mi glas drhti, da sam uplašen i zaplašen diskusijom ministra zdravlja.
Iskoristio je diskusiju jednog poštenog poslanika, koji se samo figurativno izrazio, smatrajući da za ovaj budžet nema leka, a ne za bolesne ljude. Drugo, ne može ministar, pa makar bio i ministar zdravlja, koji to zna, da se sa ovakvom žestinom i ovakvom pretnjom obrati narodnim poslanicima. To verovatno još može ministar odbrane.
Teško je govoriti za ovako kratko vreme. Nismo uspeli da govorimo o 6 zakona za 5 minuta, što je manje od minut i mislim da ćemo teško moći nešto više da iskažemo upravo zbog toga što nam je vreme limitirano. Mi smo i u pauzi razgovarali sa ljudima koji smatraju da je možda bolje ne ograničavati diskusiju, ne skraćivati, nego je zadržati, kako i piše u Poslovniku, na 10 minuta. Verujem da bismo mnogo brže radili jer u tom slučaju ne bi prekoračili vreme i verovatno bi diskusija mogla ranije da se završi.
Ja sam i prilikom usvajanja Poslovnika o radu ukazivao na ono što će se desiti.
Vi ste videli koliko ima amandmana danas, odnosno sutra ili prekosutra. Da nismo zabranili diskusiju za ovaj drugi deo rasprave, verovatno toliko amandmana ne bi ni bilo.
Ovde nije predsednik Vlade, žao mi je što neće da čuje ovu diskusiju - on je u svojoj predizbornoj kampanji uvek isticao da će para biti, samo da odu komunisti, samo da ovaj bivši režim ode, a pare su tu. Imao sam utisak da su na granici, samo ih treba ocariniti, i pare će doći. Ovo što gospodin Čeda stalno ističe, da je za sve kriv bivši režim - gospodo, nema više bivšeg režima. Vi ste sada režim i vi morate raditi onako kako je u interesu naroda.
Vi ste znali kakvo je stanje i vi ste to prihvatili, i ako to stalno mislite da ističete, to ne može tako, kao i mi da se stalno branimo, da li je bilo ili ne. Ne možemo reći ni da je nešto bilo dobro ako je bilo loše, ali ne može neko braniti karijeru večito i ne može donositi budžet na račun onoga što nije valjalo. Dajte vi dobar budžet, dajte vi dobre zakone, jer smo mi čuli da imamo eksperte, da imamo ljude, da će odmah biti najboljih zakona. A šta smo uradili za ovo kratko vreme, koliko sednica je bilo?
Ukinuli smo zakone koji su postojali, po kojima smo radili, a sada radimo na osnovu zakona koji ne postoje. Sada tek donosimo neke zakone, a uz toliko kritika i primedbi, ne od opozicije, nego upravo i od ljudi koji su glasali za DOS, to se već videlo, da ne bih ponavljao, a verovatno će se videti i kasnije.
Ja sam u ovim zakonima koji su na dnevnom redu tražio - koja je to roba i koji su to proizvodi na koje narod neće plaćati razne dažbine i poreze. Na sve će plaćati, na sve i na sve, po treći put kažem. Skoro da nema, pa plaćaće ljudi na vodu, na kafu, na lekove, na so. Doduše, ministar zdravlja je verovatno uticao na to, jer so nije zdrava za one koji boluju od hipertenzije, pa je verovatno i to uticalo. Jedino sam video da se od 1. aprila neće plaćati na kavijar, ako nije aprilska šala onda je dobro. A koliko ćemo narodu pomoći, pa da ne bude kao u Francuskoj, kada je gospođa Marija Antoaneta, supruga Luja DžVI, govorila - ako narod nema hleba, neka jede kolače, a mi ćemo reći - ako narod nema mesa, neka jede kavijar.
Ja sam rekao malopre da su uglavnom uvođeni mnogi porezi koji do sada, od Miloša Obrenovića do danas, nisu plaćani. Jedino je ostala mostarina. Vi znate i u srednjem veku da su pravili mostove i tamo gde nema vode i reke, samo da bi naplatili troškove. Doduše, to mi nismo uspeli da uradimo. Nigde u svetu se ne oporezuju plate, kao u Srbiji. Oporezuje se sve, od toplog obroka, kuće u kojoj se stanuje, a sledi i kazna za neplaćene poreze.
Građani moraju da znaju da, ukoliko ne plate porez za kuću u kojoj stanuju, moraju da plate kaznu od 100 do 200 hiljada dinara. Hvala lepo.