Ima reč narodni poslanik Vojislav Obradović.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministri, poslanik sam Stranke srpskog jedinstva, inače sam penzioner. Jedini penzioner u stranci, ovde u Parlamentu. Dobro je da i penzioneri ulaze u Parlament kako bi se zalagali za ostvarenje svojih prava.
U mom izlaganju naročita je stavka to što se zalažem oko statusa i socijalnog programa penzionera, pa bih izložio to. Smatramo da ovaj budžet nije urađen na ekonomskoj i racionalnoj osnovi jer je znatno uvećan u odnosu na prošlogodišnji budžet, a to se naročito odnosi na troškove predviđene u njemu.
Po našem mišljenju, ovaj budžet mora biti budžet štednje. Kada kažem da su troškovi veliki, ne mislim na troškove za plate zaposlenih, nego na materijalne troškove koji su predviđeni ovim budžetom, jer će to predstavljati veliko opterećenje privrede koja već deset godina radi sa umanjenim kapacitetima zbog sankcija koje su bile uvedene našoj zemlji.
Opredeljenje da se budžet puni sa 90% sredstava koja će se obezbediti iz poreza i akciza, kako proizilazi iz materijala, doprineće da se oporezuju one robe koje do sada nisu bile oporezovane, što će predstavljati dodatni udar na standard građana, koji je i sada nezadovoljavajući, zbog čega smatram da će doći do revolta građana.
Za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih i zemljoradnika predviđeno je 16 milijardi 800 miliona dinara. Mislim da to nije dovoljno za ove namene kada se zna da se penzionerima, koji su penziju ostvarili u Fondu zaposlenih duguje 2,4 penzije po osnovu tzv. starog duga, kao i dve i po penzije čija isplata kasni.
Naime, ne vidi se da li će ova planirana sredstva koja budu ostvarena po osnovu stopa doprinosa obezbediti da se penzije korisnicima isplaćuju blagovremeno, dva puta u mesecu, i da li će početi isplata velikog duga iz 94. godine, 95. godine, odnosno 2,4 penzije.
S obzirom na to, prilikom utvrđivanja stopa doprinosa za ovo osiguranje mora se imati u vidu i obezbediti dovoljno sredstava za ove namene, jer je po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju Republika garant za isplatu penzija.
Isto se odnosi i na penzije koje su ostvarene u Fondu zemljoradnika, čija isplata kasni skoro dve godine. Ako se ovo ne ispoštuje, doći će do još većeg zaostajanja isplata penzija, čime će se dalje pogoršavati materijalni položaj penzionera koji je, i bez najavljenih poskupljenja, nezadovoljavajući.
Još bih dodao, gledajući ovaj materijal o budžetu, da se izdvojilo, što je i sam ministar Đelić rekao na televiziji, 5 milijardi 400 hiljada dinara za isplatu stare devizne štednje. Nama je svima poznato da je država garant za staru deviznu štednju, a i za penzijski fond, pa nas penzionere prosto čudi kako nije uvedena jedna stavka u budžetu da se jedan deo sredstava odvoji za isplatu penzija koje su, već 6 godina kao takve, jedini izvor prihoda za penzionere. Hoću da kažem da su penzioneri jedna kategorija koja dosta teško živi u našoj zemlji, da imamo 700.000 penzionera koji primaju penzije ispod 60 maraka. To je vrlo malo, a ima i takvih koji primaju čak i 40 maraka.
Zbog toga govorimo da ova vlada, ministar finansija, predsednik Vlade, treba da primi, to bih predložio, jednu delegaciju penzionera da ovo pitanje pokušamo da razrešimo zajedno sa Fondom PIO i sa Vladom. Hvala na pažnji.

Poslednji govornik do pauze je narodni poslanik Bora Stanimirović.

Gospodine predsedniče, uvažene koleginice i kolege, poštovani ministri, moram da kažem na početku, a verovatno primećujete da mi glas drhti, da sam uplašen i zaplašen diskusijom ministra zdravlja.
Iskoristio je diskusiju jednog poštenog poslanika, koji se samo figurativno izrazio, smatrajući da za ovaj budžet nema leka, a ne za bolesne ljude. Drugo, ne može ministar, pa makar bio i ministar zdravlja, koji to zna, da se sa ovakvom žestinom i ovakvom pretnjom obrati narodnim poslanicima. To verovatno još može ministar odbrane.
Teško je govoriti za ovako kratko vreme. Nismo uspeli da govorimo o 6 zakona za 5 minuta, što je manje od minut i mislim da ćemo teško moći nešto više da iskažemo upravo zbog toga što nam je vreme limitirano. Mi smo i u pauzi razgovarali sa ljudima koji smatraju da je možda bolje ne ograničavati diskusiju, ne skraćivati, nego je zadržati, kako i piše u Poslovniku, na 10 minuta. Verujem da bismo mnogo brže radili jer u tom slučaju ne bi prekoračili vreme i verovatno bi diskusija mogla ranije da se završi.
Ja sam i prilikom usvajanja Poslovnika o radu ukazivao na ono što će se desiti.
Vi ste videli koliko ima amandmana danas, odnosno sutra ili prekosutra. Da nismo zabranili diskusiju za ovaj drugi deo rasprave, verovatno toliko amandmana ne bi ni bilo.
Ovde nije predsednik Vlade, žao mi je što neće da čuje ovu diskusiju - on je u svojoj predizbornoj kampanji uvek isticao da će para biti, samo da odu komunisti, samo da ovaj bivši režim ode, a pare su tu. Imao sam utisak da su na granici, samo ih treba ocariniti, i pare će doći. Ovo što gospodin Čeda stalno ističe, da je za sve kriv bivši režim - gospodo, nema više bivšeg režima. Vi ste sada režim i vi morate raditi onako kako je u interesu naroda.
Vi ste znali kakvo je stanje i vi ste to prihvatili, i ako to stalno mislite da ističete, to ne može tako, kao i mi da se stalno branimo, da li je bilo ili ne. Ne možemo reći ni da je nešto bilo dobro ako je bilo loše, ali ne može neko braniti karijeru večito i ne može donositi budžet na račun onoga što nije valjalo. Dajte vi dobar budžet, dajte vi dobre zakone, jer smo mi čuli da imamo eksperte, da imamo ljude, da će odmah biti najboljih zakona. A šta smo uradili za ovo kratko vreme, koliko sednica je bilo?
Ukinuli smo zakone koji su postojali, po kojima smo radili, a sada radimo na osnovu zakona koji ne postoje. Sada tek donosimo neke zakone, a uz toliko kritika i primedbi, ne od opozicije, nego upravo i od ljudi koji su glasali za DOS, to se već videlo, da ne bih ponavljao, a verovatno će se videti i kasnije.
Ja sam u ovim zakonima koji su na dnevnom redu tražio - koja je to roba i koji su to proizvodi na koje narod neće plaćati razne dažbine i poreze. Na sve će plaćati, na sve i na sve, po treći put kažem. Skoro da nema, pa plaćaće ljudi na vodu, na kafu, na lekove, na so. Doduše, ministar zdravlja je verovatno uticao na to, jer so nije zdrava za one koji boluju od hipertenzije, pa je verovatno i to uticalo. Jedino sam video da se od 1. aprila neće plaćati na kavijar, ako nije aprilska šala onda je dobro. A koliko ćemo narodu pomoći, pa da ne bude kao u Francuskoj, kada je gospođa Marija Antoaneta, supruga Luja DžVI, govorila - ako narod nema hleba, neka jede kolače, a mi ćemo reći - ako narod nema mesa, neka jede kavijar.
Ja sam rekao malopre da su uglavnom uvođeni mnogi porezi koji do sada, od Miloša Obrenovića do danas, nisu plaćani. Jedino je ostala mostarina. Vi znate i u srednjem veku da su pravili mostove i tamo gde nema vode i reke, samo da bi naplatili troškove. Doduše, to mi nismo uspeli da uradimo. Nigde u svetu se ne oporezuju plate, kao u Srbiji. Oporezuje se sve, od toplog obroka, kuće u kojoj se stanuje, a sledi i kazna za neplaćene poreze.
Građani moraju da znaju da, ukoliko ne plate porez za kuću u kojoj stanuju, moraju da plate kaznu od 100 do 200 hiljada dinara. Hvala lepo.

Rad nastavljamo u 15,30 časova.
(Posle pauze - 15,35 časova.)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da nemamo dovoljan broj poslanika u sali, nemamo predstavnike Vlade. Odložićemo sednicu za 15 minuta.
(Nastavak sednice u 15,50 časova.)

Konstatujem da imamo kvorum potreban za nastavak sednice. Molim vas da nastavimo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Radmilo Mišović, a posle njega narodni poslanik Nenad Bogdanović.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja bi ograničio moje izlaganje na dva pitanja. Jedno sam mislio da postavim ministru Đeliću, a drugo, da se obratim gospodi poslanicima. Gospodine ministre, pošto sam ispred Stranke srpskog jedinstva zadužen da formiram odbore, samim tim sam imao dosta razgovora sa običnim građanima. S obzirom da uz našu stranku postoji fond treće dete, mi smo imali mnogo razgovora sa majkama i porodicama koje imaju probleme, one koji su i u amandmanima bili podneti. Hteo sam da zamolim, pošto imamo u ovom okrugu dva grada, mislim da nisu u potpunosti objašnjeni ti amandmani, mislim da ima oko 55.000 izbeglica, govorim o Čačku, Kraljevu i još nekim mestima u ova dva okruga, i s obzirom da je Ministarstvo sporta ukinuto, a iz ovih okruga mislim da je 90% vrhunskih sportista stvoreno, i da se puno toga ulagalo, to će sve preći na ove opštine. Mislim da bi, ako je moguće, da nekako iznađete bar neki procenat ovim opštinama da se, ako je u mogućnosti, pomogne. Znam da je budžet zategnut.
Drugo pitanje koje sam želeo da postavim, posle jučerašnje Skupštine imalo je puno poziva od ljudi iz ovih okruga, noćas, i oni su razočarani uopšte radom ovog parlamenta i ponašanjem pojedinih poslanika. Mislim da je krajnje vreme, u pitanju je oko 7,5 miliona birača i nas 250 izabranih od naroda, i mislim da bi mi trebalo ovde odgovornije i dostojanstvenije da se ponašamo. Mislim da treba pomoći ovoj vlasti umerenom kritikom, ali isto tako i doprinosom, da bi ovi problemi, koji su veliki, mogli na pravi način da se urade. Ja vam se zahvaljujem.

 Reč ima narodni poslanik Ljubivoje Slavković, pošto je Bogdanović odsutan, ima izvršni odbor u Skupštini grada. Posle njega narodni poslanik Borivoje Mijatović.

Gospodo poslanici, predstavnici Vlade, dva dana raspravljamo o Predlogu zakona o budžetu i zakonima o porezima, akcizama i ostalim zakonima. Uglavnom se osvrćemo na budžet. Ja sam večeras, pripremajući se za nastavak današnje sednice, dobro pogledao sve amandmane koji su uglavnom došli iz redova poslanika opozicije. Moram da vam kažem, na osnovu onoga što sam video, da Vlada ima komplimente i od strane opozicije na predloženi budžet. Naime, kada bi se usvojili svi zahtevi koji su predloženi u budžetu, Vlada je i preskromno planirala na rashodnoj strani budžeta, moralo bi najmanje još 15 - 20 milijardi da se planira za ono što se, na osnovu amandmana, od pojedinih poslanika zahteva na rashodnoj strani.
Ono što meni u budžetu smeta je jedna jedina stavka. Za ostalo, mislim da je budžet dobro planiran. Mislim da stavka - sredstva za povraćaj stare devizne štednje ne treba da stoji. To je stvar države. Treba država da proda svoju imovinu i da vrati narodu pare koje je uzela, a da se ova sredstva usmere prema Ministarstvu za rad i zapošljavanje, jer mislim da će donošenje zakona o privatizaciji stvoriti ogromne socijalne probleme, da će taj zakon izazvati lančanu reakciju u pogledu stečajeva, likvidacija i prestanka radnog odnosa jednog značajnog broja radnika koji su danas zaposleni. Verovatno se budžet neće realizovati u pojedinim stavkama onako kako je planirano. Pa, i mi privrednici, kad planiramo naše planove u preduzećima, nismo u situaciji da ih ispoštujemo do kraja. Smatram da će budžet do kraja biti realizovan, ali Vlada mora da realizuje nekoliko stvari. Mi ovim zakonima ulazimo u proces reforme privrede, u proces reforme poreskog sistema. Ni jedna ni druga stvar ne može uspešno da se uradi bez reforme javnog sektora. Mislim da za Vladu mora ozbiljno da bude zadatak, kao i svih poslanika, da na jednoj od narednih sednica Skupštine imamo plan reforme javnog sektora, da se definiše to šta je javni sektor, šta je najnužnije što mora da se finansira iz budžeta, a šta je ono što je sad na budžetu, a što ne mora da bude. Mi smo na drugoj sednici usvojili organizaciju Vlade i ministarstava. Osim toga što je smanjen broj ministara, mislim da značajnije nije učinjeno na racionalizaciji broja radnika u ministarstvima, pa kad čovek koji ne komunicira mnogo sa vladinim organima dođe u Nemanjinu i uđe u onu zgradu ima utisak da je ušao u neku bolnicu gde je velika epidemija neke bolesti. Mislim da je izuzetno veliki broj ljudi i neracionalan broj ljudi u organima državne uprave i u društvenim delatnostima, pre svega u zdravstvu i obrazovanju. Mislim da vrlo ozbiljno treba da se razmišlja o tome i da se napravi racionalizacija u smislu objektivno potrebnog broja izvršilaca koji rade u ovim oblastima.
Drugo, mislim da bi se ovaj budžet realizovao, a po meni to nije teško, Vlada mora da stavi apsolutno kontrolu nad javnim prihodima, odnosno nad radom finansijske policije, nad radom policije i nad radom Carine. Ako se vama, gospodo iz Vlade, vaši izvršioci, pre svega šefovi finansijske policije i policije, obrate na isti način kao što se i republičkom premijeru obratio šef Savezne uprave carina, da nije u stanju da kontroliše svoju službu, onda sigurno da budžet nećete moći da realizujete. Zato oni koji javno kažu da ne mogu da završe svoj posao treba da odu. U ovo vreme treba pametnih, ali i hrabrih, i mislim da ih ova zemlja ima.
Možemo reći, računajući da dva miliona Jugoslovena dnevno popuši po jednu kutiju cigareta, da 10 miliona jugoslovena popije 15 miliona kafa dnevno, apsolutno je plan na strani prihoda u stavci akciza izuzetno mali i mislim da uz jednu probnu kontrolu, pre svega akciznih proizvoda, ostvarenje plana budžeta može da bude daleko veće od onoga koje je planirano. Verovatno se u onom delu koji se planira kao porez na imovinu građana, preduzeća itd., neće ostvariti, ali u ukupnom iznosu mislim da je moguće ostvarenje budžeta. Sledeća stvar, koja je takođe bitna da bi se budžet punio, jeste vraćanje uslova u pogledu liberalizacije i privređivanja koji su vladali početkom 90-tih godina. Naime, na području filijale ZOP Niš, od 1991. do 1994. godine postojalo je negde oko 13.000 pravnih subjekata i 13.000 živih žiro računa. Politikom kakva je vođena, danas u filijali ZOP Niš ima negde iznad 5.000 živih žiro računa. Onih 8.000 više nema, a to znači da je 8.000 ljudi oterano u sivu ekonomiju. Neko se setio, pa je smislio da svako treba, i sirotinja i bogati, a ne znam da li je on pametan ili ne, da ima 5.000 dolara da osnuje firmu, da treba da ima kancelariju, prostor itd. Država treba da stvori uslove da svako ko hoće da radi, bude kontrolisan, a ne da mu postavlja prethodne uslove i da time stvara jednu negativnu atmosferu u pogledu privređivanja. Ako se na jedan takav način ostvari jedan liberalni pristup u kategoriji sloboda privređivanja i ako se izvrši jedna pravilna decentralizacija, a pre svega poreskih obveznika, smatram da ovaj budžet može da bude realizovan i, u tom smislu, njemu sa moje strane dajem podršku. Hvala.