Molim vas da privodite kraju.

Hvala. Brzo ću. Država nema nameru da snosi rizik poslovanja, sa poreskim obveznicima, jer ona uzima svoje, bez obzira na ekonomske mogućnosti poreskih obveznika. Do sada su mnoga preduzeća koja posluju u ekonomskim teškoćama nalazila mogućnost da te teškoće premoste i da isplate neoporezovani deo regresa i toplog obroka, pa da tako omoguće nastavak poslovanja. Mišljenja sam da još nije vreme za ukidanje neoporezovanih delova ovih izdataka. Na samom kraju, za razliku od rashodne strane budžeta, koji je dosta detaljno prezentiran i gde je dat uporedni pregled sa 2000. godinom i sa primenom strukture, kod prihodne strane ne postoji takav uporedni pregled, sa poređenjem po visini, strukturi u odnosu na 2000. godinu. Iz tog razloga nije dovoljno jasno prestruktuiranje poreskih obaveza, kod poreskih obveznika. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đura Lazić, a posle njega narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici i uvaženi članovi Vlade, zakon o budžetu jedne države je osnova za funkcionisanje države, i normalno, svaka vlada nastoji da donese što bolji zakon o budžetu i ceo paket zakona koji bi pomogli da se taj budžet realizuje. Ova vlada je učinila napore da jedan takav budžet i takav paket zakona donese u cilju sprovođenja svojih programskih zamisli i opredeljenja. Međutim, moje mišljenje je da ovaj budžet nije uravnotežen, da je pogrešno donet i da se ne temelji na čvrstim osnovama. Svaki budžet, tj. prihodi budžeta, treba da se temelje na čvrstim osnovama. Ono što je najvažnije za realizaciju jednog budžeta, jer vlada kada donosi budžet brine i o tome kako da ga sprovede, jer pre svega privreda, funkcionisanje privrede i stvaranje društvenog proizvoda je osnova za stvaranje prihoda od kojih će se finansirati društvena nadgradnja.
Umesto toga, umesto forsiranje dela stavke koja bi pomogla da se privreda, koja je u izuzetno teškoj situaciji, oživi, podstakne veću proizvodnju, a da se sve to čini preko Fonda za razvoj. Imamo stavku minimalnu i mizernu, negde od manje 500 miliona predviđenih za Fond za razvoj. Pitam se, od kojih to sredstava i iz koje stavke će se pomagati privreda na planu oživljavanja proizvodnje i stvaranja osnova za ubiranje sredstava i punjenje budžeta. Umesto toga, ova vlada je predvidela i prionula na ozbiljniji poreski zahvat i, što reče kolega Pavlović, počela da pravi kuću od krova, umesto od temelja. No, da se vratim na ovo, a mnogi poslanici su to pominjali, termin neuravnoteženi budžet, a to i stoji, u deficitu je ovaj predlog budžeta za blizu od 22 milijarde.
Zašto se ide sa unapred deficitarnim budžetom, a kada se zna da može Skupština na predlog Vlade i posle šest meseci i posle 9 meseci da vrši rebalans budžeta. Ta sredstva koja ste predvideli, preko donacija, preko privatizacije, da preko rebalansa uvrste ta sredstva i to da pokrijete. No, toga nema, ali stvar je Vlade kako će to da uradi. Sve u svemu, preko povećanja poreskih stopa sve će se opet svaliti na građane. Ovaj budžet ispada da teži ka uzimanju od građana, a izgleda da ne odgovara ovoj vladi da ljudi imaju. Na sve što imaju treba da daju porez. Kada se saberu sve stavke videće građani koliko će sve to da ih košta. Mnogi su poslanici o tome govorili, ne bih da to ponavljam.
Vratio bih se na član 2. stav 4. gde su predviđena sredstva za Kosovo i Metohiju. Po ovom budžetu, praktično, Kosovo i Metohija su izbrisani. Dat je razdeo samo u sklopu Ministarstva finansija, odnosno sudbina ljudi po organima Kosova i Metohije i sudbina tih ljudi koji su na Kosovu i Metohiji, a zavise od milostinje ministra finansija, od njegove dobre volje. U poslednjih nekoliko meseci, od strane naše, srpske vlade, Srbi, Crnogorci na Kosovu i Metohiji su praktično zaboravljeni, jer osim toga što su im obustavljene plate, od strane Savezne vlade određen je čovek da vodi komitet za kontakt sa UNMIK-om i KFOR-om i cilj je da se taj komitet oformi. Da on vodi jednu posebnu državnu politiku u kontaktima sa UNMIK-om i KFOR-om, odnosno sa međunarodnom zajednicom. Do sada taj komitet koji je kompletiran i čovek koji vodi ovaj komitet, pa da je svetac, ne može da stigne svuda.

Vreme.

Zato je potrebna i te kakva podrška ove vlade i da se nešto značajnije učini, da se pomogne tom narodu koji je uopšte na tim prostorima.
Izvinjavam se, a produžiću ako mi dozvolite predsedniče sa još dve tri rečenice, da iskoristim prisustvo ministra poljoprivrede, da dam jednu sugestiju i da iznesem jednu primedbu na stav ministra prosvete. Izvinjavam se, ali mislim da je neophodno.
Na Kosovu i Metohiji ljudi žive sada mahom od poljoprivrede i od određenih pogona, od zadruga koje su sačuvane u srpskim sredinama. Neophodno je da Ministarstvo poljoprivrede, u saradnji sa Jugoslovenskim komitetom, što pre obezbedi veštačko đubrivo, semensku robu i naftu da bi ti ljudi zasejali, da bi posle imali od čega da žive, jer se od humanitarne pomoći ne može živeti.
Drugo, žao mi je što ministar prosvete nije ovde, imao bih jednu primedbu, zašto dozvoljava da prosvetni radnici na Kosovu i Metohiji potpisuju ugovore sa UNMIK-om, a znamo da je program UNMIK-a pravljen od strane šiptarskih terorista i da nije u skladu sa programom Republike Srbije. Svedočanstva koja UNMIK daje sadrže kartu Kosova, a od Srbije na tim svedočanstvima nema ni "s", a od Jugoslavije ni "j". Zar ćemo dozvoliti, zar će dozvoliti naše ministarstvo da ta srpska deca dobiju svedočanstva mimo države Srbije?

Reč ima Čedomir Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za reč kako bih pokušao da dam objašnjenje mom prethodniku po pitanju Kosova i Metohije i odnosa nove vlasti prema građanima u tom delu naše teritorije. Neću trošiti vreme za repliku kako bih se bavio analizom onoga što nam je ostalo kao nasleđe bivšeg režima. Neću trošiti vreme ove replike kako bih odgovorio onima koji  nas osuđuju zbog posebne pažnje koju posvećujemo rešavanju problema na jugu Srbije.
Što se tiče Kosova i Metohije za nas je taj deo naše teritorije integralni deo Republike Srbije i ni po čemu se prava budžetskih korisnika sa prostora Kosova i Metohije ne razlikuju od prava budžetskih korisnika iz drugih delova Republike Srbije, osim što su kroz ovaj budžet i nadležnosti resornih ministarstava predviđeni posebni dodaci i za profesore, za zdravstvene radnike, za činovnike koji obavljaju svoj posao u teškim okolnostima na prostoru Kosova i Metohije. Što se tiče Ministarstva finansija, koje se ovde pominje, to je samo deo sredstava koji je namenjen finansiranju posebnih troškova na prostoru Kosova i Metohije. Pod posebnim troškovima planirani su izdaci za finansiranje glasila na jezicima narodnosti i nacionalnih manjina sa prostora Kosova i Metohije, do kojih mi i dan danas držimo, a pre svega se tu misli na Gorance. Kroz taj razdeo biće finansirane one aktivnosti koje u ovom trenutku ne mogu biti predviđene kao aktivnosti kojima će se posebno baviti resorna ministarstva u okviru Republičke vlade.
Dakle, još jednom molim sve one koji će, kritikujući budžet, pokušati da kritikuju i onaj deo budžeta kojim se finansiraju oni budžetski korisnici sa prostora Kosova i Metohije, da ne budu toliko maliciozni i da ne idu toliko daleko u svojoj malicioznosti, jer su veoma jasne nadležnosti Republičke vlade i namere sa kojima ona ulazi u poslove rešavanja problema i u Srbiji i na Kosovu i Metohiji. Dakle, nije tačno da smo digli ruke od Kosova i Metohije, niti je tačno da nameravamo građane na prostoru Kosova i Metohije da prepustimo brizi nekih drugih. Mi ćemo se veoma ozbiljno starati o njima i mi tu svoju ozbiljnost potvrđujemo kroz sve ovo što smo do sada uradili i kroz ono što radimo, kroz postojeći budžet. Dakle, 2,5 miliona nemačkih maraka nisu sredstva koja su izdvojena za troškove budžetskih korisnika na Kosovu i Metohiji, već su to sredstva od posebnih namena kojima će raspolagati Ministarstvo finansija. Posebne namene su uobičajena stavka u svakom budžetu, jer se one odnose na nešto što se ne može predvideti tokom izrade budžeta.

 Reč ima Hranislav Perić, a posle njega Ljubomir Mucić.

Uvaženi poslanici , pitanje budžeta za ovu godinu je najvažnije pitanje koje ćemo imati u ovoj godini na Skupštini Srbije. Koliko želimo da mu posvetimo pažnje vidi se iz toga da smo budžet spojili sa još 6 tačaka dnevnog reda i to zakona o porezima. Pored toga vreme za izlaganje poslanika smo skratili  na 5 minuta, što znači da u startu nešto nije dobro, pa želimo da ova pitanja odradimo radi reda. Od budžeta u ovoj godini zavisi život građana Srbije i trebalo bi da na Skupštini budžet bude jedina tačka i da se pogleda i raspravi svaka stavka u budžetu. Da smo odvojili budžet danas bi on bio izglasan, tako da bi opštine mogle da donose svoje budžete. Ovako mi smo to spojili, napravili smo problem  i sada gledamo kako ćemo to završiti.
Prema ponašanju u Skupštini želim da kažem, predsedniče, da ovo nije vaš budžet, nije budžet ministara, nije budžet predsednika Vlade. Ovo je budžet građana Srbije, jer oni plaćaju porez i pune budžet, pa im treba reći šta će se dogoditi i šta će imati od toga, šta će dobiti, a šta će izgubiti. Kada će Vlada da počne ozbiljno da radi? Predlaže nekvalitetan budžet, pa kada vidi dostavljene amandmane od poslanika, onda Vlada ulaže svoje amandmane da bi se ispravila, a time i priznala svoju grešku da nije dobro uradila. To je smešno i to mi izgleda kao kada kupiš nove pantalone i odmah ih odneseš kod krojača da ih zakrpi i daš mu uz to vreme od pet minuta da to učini.
Ovaj budžet će morati da napune poljoprivrednici. Devize za državu ćemo dobiti samo izvozom poljoprivrednih proizvoda, jer je to i dosad bilo tako, jer televizore i ostalo što proizvodimo niko od nas više ne kupuje. Zbog toga smo im se odužili i zahvalili donoseći ovakve poreske zakone i ovakve olakšice za poljoprivrednike. Najmanje je predviđeno za Agrarni budžet i najmanje neoporezovanih proizvoda su u delu poljoprivrede. Zbog ovakvih predloga i sagledavanja poljoprivrede možda je Vlada planirala da ore i seje u Knez Mihajlovoj, ispred Vlade i ispred ministarstava. Opametiće se seljaci, pa će po vašim cenama uraditi samo za sebe, bez tržišnog viška. Oporezovali ste građane koji poseduju oružje, a da li se to uklapa u akcije NATO država, da se smanji policija, vojska, naoružanje i razoružanje privatnih građana Srbije. Ovaj budžet je prepisan od neke države sa Zapada, pa se zbog toga praktično ne uklapa u naše uslove i naš ambijent.
Na kraju želim da predložim da se sa svih stavki smanji po 10% i za toliko poveća Agrarni budžet. Sav ovaj novac uložiti u poljoprivredu koja bi povratno mogla da puni budžet. Stvorili bi se uslovi za veći izvoz hrane koja ima prođu na svetskom tržištu, obezbedile bi se devize neophodne za funkcionisanje države, a ne da molimo i prosimo po svetu, da možemo da živimo od svog rada, da radimo ono što najbolje znamo i umemo, da stvorimo radna mesta za sve , jer poljoprivreda je najveća hala bez krova pod vedrim nebom koja može primiti neograničen broj radnika. Na ovaj način iskoristili bismo ovo parče zemlje koje nam je bog dodelio i za koje svi kažu da je najbolje na svetu i da može sve da rodi, da može da hrani pola Evrope i zbog toga nam ga svetski moćnici otimaju u više navrata i u više ratova koji su se desili na ovim prostorima.
Zaustavili bismo iseljavanje stanovništva iz sela u gradove. Na samom kraju, želim da učinim još jedan predlog. Sredstva predviđena u budžetu za privredu treba prebaciti u poljoprivredu u kompletnom iznosu jer ulaganje u privredu će otići na isplatu zaostalih plata ili namirenje dugova i od toga ovaj budžet neće imati nikakve koristi ni vajde. Kod pacijenta koji boluje od raka ne treba mnogo ulagati u lekove kada znamo da ne može preživeti. U budžetu su predviđena sredstva i od privatizacije.