Na žalost,  vašu primedbu mogu samo da potvrdim, da kao predsednik ove skupštine ne mogu, nisu takve okolnosti, da mogu da u potpunosti primenjujem sve odredbe Poslovnika o radu Narodne  skupštine i da ih dosledno primenjujem.
To iskreno priznajem. Međutim, okolnosti su takve da većina narodnih poslanika i većina onih koji staju za govornicu Poslovnik krše. Striktno primenjivanje Poslovnika bi praktično značilo, isterano do kraja, udaljavanje većine poslanika iz skupštinske sale. U takvim okolnostima činim što mogu, uz stalne molbe narodnim poslanicima da pomognu da se rad na sednicama odvija u skladu sa Poslovnikom.
(Poslanik Šešelj - povreda Poslovnika.) Izvolite.

Gospodine predsedniče, veoma je loše kada se vi obraćate Narodnoj skupštini i kažete da nije moguće primeniti Poslovnik doslovno. Znate, Poslovnik je jedna vrsta zakona. Nema baš pravnu snagu zakona, po pravnoj snazi je vrlo blizu zakona. Pametna vlast kada donosi zakone vodi računa da ti zakoni nisu previše restriktivni, jer ni jedan suviše restriktivan zakon ne može da se primeni.

Molim vas da se držite tačke dnevnog reda i istaknete koji član Poslovnika je prekršen.

Duh Poslovnika ste prekršili, jer ste ovde rekli pred svima da niste u stanju da primenite Poslovnik...

 I sada bi striktna primena Poslovnika zahtevala da vam ponovo oduzmem reč i udaljim vas iz sale. Međutim, to zadovoljstvo vam neću priuštiti i pustiću vas da govorite onoliko koliko smatrate da je potrebno....

Ne, neću duže od dva minuta, gospodine predsedniče, pod uslovom da mi ne isključujete struju.

Izvolite.

To što imate teškoća sa primenom Poslovnika znači da je Poslovnik suviše restriktivan. Vi ste na jedan način suzbili prava opozicije da se izrazi do kraja za ovom govornicom i da maksimalno kritikuje vlast, koliko koristi potrebu i koliko  vlast treba kritikovati, jer je to suština opozicije i svrha postojanja opozicije, i onda se čudite što opozicija traži vaše slabe tačke i slabe tačke u Poslovniku i gubimo mnogo više vremena nego što bismo gubili da Poslovnik nije ovako restriktivan i da svi ljudi mogu da kažu ono što žele.
Danas ne bi bilo 400 amandmana da je svaki poslanik za 10 ili 15 minuta mogao da kaže ono što misli, ako uopšte želi da govori o svakom od ovih zakona. A, vi 6 ključnih zakona pod jednu raspravu, pa svima 5 minuta, i onda se čudite što imate problema sa sprovođenjem Poslovnika. Razmislite šta je dovelo do tih problema.

Ja uopšte nisam izrazio čuđenje.
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.

Uvaženo predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, opredeljenje Vlade Srbije u sprovođenju ekonomske politike zasniva se na projekciji realnog rasta društvenog proizvoda za 5% i realnog rasta plata za 5%.
Sve ovo je u direktnoj suprotnosti sa velikim najavama nove vlasti da će njihovim dolaskom obezbediti značajan rast društvenog proizvoda i da će plate duplo realno porasti. Naravno, od ovoga nema ništa. Bila su to samo prazna izborna obećanja, kao što nema ništa ni od onih najavljenih 6 milijardi dolara koje treba da stignu samo da DOS-ovska vlast osvoji vlast u Srbiji i Jugoslaviji.
Ako se po jutru dan poznaje neće biti ništa ni od onih planiranih 5% rasta društvenog proizvoda ni od 5% rasta realnih plata. Jer, u proteklih 6 meseci DOS-ovske vlasti sve je gore nego što je bilo pre 5. oktobra. Gore je i na ekonomskom planu i u oblasti socijalne politike i na državnom planu.
Kada je reč o ekonomiji i socijalnoj politici od 5. oktobra cene su podivljale. Tako na primer sada je šećer porastao za 300%, mleko za 240%, ulje za 180%, hleb za 60%. Poskupela je struja, grejanje, komunalne usluge i najavljuju se i nova poskupljenja.
Novom poreskom politikom, kojom se oporezuje sve i svašta, pa čak i dnevne novine ovih dana rekoše - samo vazduh ne, sve će ponovo poskupeti i životni standard širokih slojeva stanovništva srozaće se još više. Zato mi tvrdimo da će ovaj budžet i čitav paket poreskih zakona biti inflatoran, sa daleko većom stopom inflacije od one o kojoj govori nova vlast i predlagači.
Teret te nove ekonomske politike podneće oni koji imaju najmanje, jer je poreska politika upravo tako koncipirana. Poreska politika nema nikakvu selekciju. Sve ide po istoj stopi. I za najluksuzniju i robu široke potrošnje. Ista stopa je i za kompjutere i za dečiju odeću i za luksuzni nameštaj i za lekove i ostale najnužnije potrepštine.
Siva ekonomija, po mišljenju nas u SPS, ne samo da se neće eliminisati, već će se novom poreskom politikom i ekonomskim merama duplirati. Posebno je zanimljivo što će visina ubranih sredstava u budžetu za 2001. godinu biti na nivou 94. i 95. godine, a to je negde cirka oko dve milijarde dolara.
Kako objasniti građanima da posle toliko godina, znači u vremenu kada smo se otvorili prema svetu, kada smo ušli u sve međunarodne organizacije, forume, institucije, da taj nivo bude isti kao u vremenu kada smo bili okovani sankcijama, embargom, ratnim vihorom i mnogim drugim nedaćama.
Objašnjenje je prosto. Mi smo uz sva ograničenja poseban akcenat stavljali na pokretanje proizvodnje i tih godina, 94, 95. i 96. proizvodnja je stalno rasla.
Sadašnja vlast proizvodnju i njenu konsolidaciju skoro da i nije pominjala. Pokretanje proizvodnje i rast društvenog proizvoda najvažniji je uslov boljeg života građana i ne može se nadomestiti nikakvom radikalnom poreskom politikom, niti bilo kakvim donacijama.
S druge strane, svet se otvorio prema nama samo u delu da na najbrži način odvoji Kosmet od Srbije, da bi se ubrzao proces otcepljenja Crne Gore i otvorilo pitanje Bujanovca i Preševa, ali i neka druga pitanja, kao što je pitanje Vojvodine, pa čak i Sandžaka. Ovih dana je zasedalo neko narodno veće ili narodni pokret Sandžaka i traži da Sandžak bude posebna regija u Jugoslaviji, peta otprilike, a Beograd je tu otprilike distrikt, tako su oni izjavili, tako je štampa prenela.
Za nas je neprihvatljivo da budžet bude neusklađen, odnosno prihodi i rashodi. Rashodi 129 milijardi, a prihodi 107, projektovan deficit od 21 milijardu, ili 22 bolje reći, treba nadomestiti privatizacijom, donacijama i zaduženjima. To vam izgleda kao kada neko planira rashod od 100 dinara, a u džepu ima 80 dinara. Vlada kaže da je u budžetu poseban akcenat stavila na zdravstvo i prosvetu. Očigledno da se sa 42% rasta plata u prosveti neće zadovoljiti prilike u prosveti i da će ova veoma važna oblast ostati i dalje u zapećku i u podređenom položaju.
Kada govorimo o zdravstvu, dve milijarde dinara su predviđene budžetom. Međutim, ta sredstva su nedovoljna, jer je to samo 10% od prošlogodišnjeg ukupnog prihoda, koji je bio negde oko 20 milijardi, i ako se ima u vidu da će se podzakonskim aktima smanjiti stope doprinosa, ta sredstva od dve milijarde neće biti dovoljna.
Stvarno je malo vremena za sve ove zakone. Podržao bih grupu poslanika koja je govorila o ovih 500 miliona za koordinaciono telo na Kosovu, na jugu Srbije (Bujanovac - Preševo), mislim da je neopravdano da se ta sredstva izdvajaju. Jednostavno, treba ta sredstva usmeriti MUP-u Srbije, ili Vojsci, preko saveznog budžeta, jer sasvim je jasno, Čović je potpisao neke sporazume, danas se i tamo ratuje na neki način, Šiptari nas non stop gađaju, otimaju nam civile, vojnike, i jednostavno, nema mira i neće ni biti.
I na kraju, ovakav predlog budžeta za SPS je neprihvatljiv, jer će podstaći značajnu inflaciju, a prihodi ostvareni na ovakav način svaliće se na pleća pre svega onih koji su najsiromašniji.
Samo još jedna rečenica, malo je van teme - mislim da je sraman čin hapšenje doktora Stakića, i uopšte, saradnja nove vlasti sa Haškim tribunalom. Nova vlast ispisuje najsramnije stranice u istoriji.