Reklamirao sam Poslovnik i znam zbog čega sam reklamirao, a te dve minute mi nisu istekle, jer ja u te dve minute ne računam vaše prekide i moja objašnjenja u vezi tih prekida.

Najbolje bi bilo da napustite, gospodine Đinđiću - gospodin Đinđić kaže da je najbolje da napusti. To je najbolje, izgubio je živce, neka napusti, to je dobra ideja. Ne znam gde ste vi došli, ovo je Narodna skupština, ovo nije nikakva žurka. Vi ste pokušali poslanike da sprečite da govore o budžetu i ono što ste izbacili na vrata, vraća vam se kroz prozor.

Što se tiče ovoga što je gospodin Đinđić rekao po tom pitanju (Batiću, jesi li ti nešto nervozan, nisi nikoga uhapsio od jutros, pa si nervozan, vidim), ove pare ne mogu da se posebno izdvajaju iz budžeta organu koji nije stalni državni organ, nego je ad hok formirano telo, ili da ukinemo policiju, pa da Čović preuzme u svoje ruke sve pare predviđene za bezbednost zemlje. Koji su to bezbednosni poslovi koje će on sam finansirati tamo?

I drugo, premijer Đinđić se poziva na razloge državne tajne. Tamo skoro svaki dan putuje Vilijam Montgomeri.

Gospodine Šešelj, rekli ste dva minuta, a ovo je četiri minuta, molim vas da završite sa izlaganjem, jer ako ne završite sa izlaganjem, vi kršite Poslovnik i vređate ovu skupštinu i ja vas molim da prekinete sa raspravom. Ako ne prekinete sa raspravom, biću prinuđen da vam oduzmem reč.

Šeta se sasvim slobodno, a juče ste uhapsili generala Ćurčića i jutros novine objavljuju da je general Ćurčić uhapšen zato što je odao državnu tajnu. Što niste uhapsili generale koji su pre 5. oktobra išli na dogovor sa Vilijamom Montgomerijem?

Gospodine Šešelj, ja vam oduzimam reč.
Ima reč narodni poslanik Miomir Ilić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslanika SPS-a čestitam građanima Srbije današnji dan, praznik državnosti Republike Srbije.
Aktuelni premijer naše Vlade, gospodin Đinđić, u svom ekspozeu, 25. januara, u završnoj reči rekao je da je ovo vlada brzine, ekspeditivnosti, da nećemo lagati i da nećemo krasti. Pravu brzinu dala nam je ova naša vlada, koju smo mi birali kao narodni poslanici, da u roku od 5 minuta govorimo o paketu zakona, o šest zakonskih rešenja, za koja ova Srbija i te kako čeka i sluša nas, da kažemo šta ćemo mi dati u ovom prosperitetu, za koji nas nova vlast, naš novi parlament i nova Vlada u budućnosti predstavljaju.
Pravu brzinu toga pokušaću sada za ovih četiri i po minuta da kažem, radi toga, da je druga reč u rečenici našeg premijera - ekspeditivnost - bila prava i da je ostvarena, mi bi tu ekspeditivnost imali, a posle mesec dana od izbora Vlade bismo imali paket zakona, koji bi prethodno objasnili Privrednoj komori Srbije, građanima Srbije i aktuelnim institucijama, koje treba da daju mišljenje, pa i Sindikatu, za koji je sinoć naš premijer rekao da su to galamdžije.
Da bih mogao nešto da kažem o budžetu, kao i o paketu zakona, ja ću samo da izdvojim onaj deo koji govori o tome - šta je to najvažnije i šta je najbitnije. Najbitniji je budžet, a sastavni deo budžeta je Agrarni budžet.
O predlogu budžeta mogu da kažem i dobre i loše strane. Dobre strane su pre svega to što je budžet, u odnosu na prethodni budžet iz prošle godine uvećan. Znači, dobre strane su proistekle iz toga što je predlagač, znači naša Vlada, predložila budžet koji u masi ima 341% više i zato što je smanjila način oporezivanja, ali visinu oporezivanja - o tome će da kažu građani, kada paket zakona bude u primeni.
A negativne strane nabrojaću taksativno, jer je kratko vreme. To su pre svega debalansi u budžetu od 22 milijarde dinara, zatim nerealni planski pokazatelji budžetskih sredstava, a to je pre svega planirana proizvodnja društvenog proizvoda od 5% i planirana inflacija od 30%. Na ovim ekonomskim pokazateljima se zasniva i nerealnost budžeta. Iz tog razloga predlažem da se usvoji amandman jednog od poslanika, i da bi se bilansirali prihodi i rashodi da se te 22 milijarde dinara stave na prihodnu stranu, s tim da donacije od stranog faktora i od prodaje preduzeća, budu ubačene jedan novi segment, a to je akontaciona naplata štete od NATO agresora, koji je razrušio ovu zemlju i onemogućio da ovaj budžet bude onako kako to treba da bude.
Naša Vlada dobija obavezu na ovaj način, stavljajući u prihodnom delu obavezu da od donatora, koji tek što nisu došli, ti isti donatori koji su razrušili sva naša postrojenja, uništili poljoprivredu i kapacitete, da imaju sada i obavezu da u ovom delu debalansa to urade i ostvare.
O najvažnijoj stvari, a to je Agrarni budžet - o Agrarnom budžetu smatram da premijer, kada je u jučerašnjem govoru rekao da treba da budemo i ažurni, da treba da sarađujemo, smatra da treba da sarađujemo na takav način što treba nešto i da se usvoji od strane opozicije, a ja kao poslanik SPS-a bih smatrao da je najbolje da to ne bude usvojeno, jer narod već sada vidi da ovo što je predloženo, da mu se ne piše dobro.
Iz tog razloga, da bi bili kooperativniji, smatram da Agrarnom budžetu treba da se posveti veća pažnja i da se izdvoje sredstva baš iz tog prihodnog dela, koji je u debalansu. Ako 22 milijarde dinara nije regulisano, onda može da bude i 30% u Agrarnom budžetu više nego što je planirano. Iz tog razloga podneću određeni broj amandmana, pa ću to da obrazložim.
U svakom slučaju, Vlada koja se poziva na poljoprivredu i građane koji žive od poljoprivrede, a ne žive samo građani od poljoprivrede, živi i industrija, živi pre svega prehrambena industrija, i ostale industrije koje prate to, kako ćemo da razvijamo metalski kompleks, ukoliko ne krene investicija? A gde će da krenu investicije - investicije treba da krenu tamo gde imamo mi naše blago, a naše blago su u ovoj zemlji pre svega tri segmenta: jedan segment zemlja, drugi segment šuma i treći segment voda. Ko u to ne veruje, može da se uveri i neka pita ove građane.

Reč ima Milutin Prodanović, a posle njega narodni poslanik Rade Bajić.

Poštovana gospodo narodni izabranici, poštovano predsedništvo, gospodo ministri i gospodine predsedniče Vlade, ovaj budžet jeste restriktivan, ali jasno odvaja fiskalnu od socijalne politike. Takođe, on jeste i u debalansu sa 22 milijarde dinara deficita, ali je taj deficit jasno prikazan i vidljiv. On je predočen svima nama ovde pre usvajanja. Predočeni su i jasni izvori odakle će se ovaj deficit popuniti. Ovim budžetom je Vlada obratila pažnju i na najsiromašnije građane Srbije, jer će se zaštita ugroženih slojeva društva sprovoditi kroz Fond za socijalnu pomoć. Praktično, on predstavlja prvi korak ka finansijskoj stabilnosti. Vlada i resorno ministarstvo imali su razumevanja za probleme u komunalnim delatnostima, gde su usvojili predlog Odbora za finansije, da komunalne usluge ostanu neoporezovane do 31. decembra ove godine.
Ovaj budžet ima, svakako, i svoje manjkavosti, koje se uglavnom ogledaju u relativno većim stopama poreza na usluge i činjenici da je i sama Vlada predložila neke amandmane na sopstveni budžet, pogotovo u delu paketa o akcizama. Za ostale stvari ja ću se javiti za reč u raspravi u pojedinostima, ali ima jedna primedba za ovu gospodu koja kritikuju budžet, a pravili su ranije budžete. Ja ću podsetiti da nemamo kratko pamćenje i sećamo se kakvu ste politiku vodili. Ova jedna novčanica predstavlja četiri vaša budžeta u nominalnom iznosu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Rade Bajić, a posle njega narodni poslanik Toma Bušetić.

Gospodine predsedniče, gospodo ministri, poštovani poslanici, onog momenta kad sam dobio materijal za ovu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije smatrao sam da će prva tačka biti - Izveštaj ili Zakon o budžetu za 2000. godinu. To je jedna od osnova kada se pravi budžet za narednu godinu da bi se sagledali neki uporedni elementi i da bi se moglo planirati. Međutim, do toga nije došlo. Jedini razuman razlog što se nije stavilo izvršenje budžeta prethodne godine je to da se ne zaustavi ona halabuka koja je govorila gde su sve pare odlivane i na koje su namene ili nenamenski trošene. Izvršenje budžeta govori da svaki račun i svaki podračun ima tačno u jedan dinar gde je potrošen. Prema tome, sve bi te priče prestale da je ovo izvršenje budžeta bilo na ovoj sednici.
Što se tiče Predloga zakona o budžetu za 2001. godinu, ima nekoliko elemenata koji nisu dozvoljavali da se ovaj budžet može usvojiti. Prvo, gde je konsolidovani bilans, da vidimo koliki se društveni proizvod predviđa, da vidimo kolika će to biti javna potrošnja? Poznato je, javna potrošnja nam izleti ili se izmakne i pređe 50% i onda je katastrofa. Ne vidim i nisam znao do sada da se može planirati, kad je u pitanju državni budžet, da rashodna i prihodna strana ne budu jednake. Juče predsednik Vlade reče - "jednačina mora imati levu i desnu stranu koje moraju biti jednake". Tačno je tako. Ovde je isplanirano, praktično planiran je gubitak od 22 milijarde. Pošto država ne može imati gubitak, to praktično znači da je planirana inflacija u tom iznosu. Ako dodamo budžete javnih preduzeća, pa budžete fondova koji će sigurno biti deficitarni, deficitaran budžet znači da je planirana inflacija, i samo možemo očekivati eksploziju ili spiralu inflacije. Ona se može sakriti mesec, možda i dva, ali posle toga ne može.
Kada je reč o samom budžetu, tamo stoji nekoliko stavki koje jednostavno moramo prokomentarisati. Predsednik Vlade je prokomentarisao 500 miliona. Mogu da prihvatim i za državnu tajnu i bezbednost tog područja. Istovremeno, pitam se, milijardu i 500 miliona je predviđeno za Kopnenu zonu bezbednosti. Mislim da se u tim sredstvima moglo planirati ovo, a ne za Koordinaciono telo, jer smo mi svi kad smo to pročitali, pomislili - šta će Čoviću 500 miliona? Da drži konferenciju za štampu i dezavuiše javnost. Međutim, mogu da prihvatim određena sredstva i znao sam da se moraju za tu zonu obezbediti sredstva, jer tako situacija nalaže.
Ministar Đelić reče - "sve je čisto i sve je jasno kao suza, svaki dinar se zna gde ide". Neće baš biti tako. U rashodnoj strani ima nekoliko stavki koje uopšte nemaju osnovu ni u zakonskim propisima. To su: Fond za tranziciju i fond od četiri milijarde, to je subvencija privrede. Zakonski nema podloge za ta dva fonda. Međutim, to je ostavljeno Vladi ili samom ministru da raspolaže. Građani i poslanici neće znati gde to ide. Zatim, Fond za razvoj od 500 miliona, zaista je izuzetno nizak ili, bolje reći, nije ga trebalo ni planirati. To je oko 15 miliona maraka i to treba da podigne jednu ozbiljniju fabriku da počne da radi. Dakle, ako smo rekli da je neprihvatljivo da se planira budžet sa deficitom unapred, ko će to da trpi na rashodnoj strani? Svi korisnici budžeta će jednostavno znati koja im cifra pripada. Sa tom cifrom će krenuti u svoje planove i ostaće na kraju neki kratkih rukava. Ko garantuje da će donacija doći u tom iznosu. Mislim da neće uopšte doći. Ili, da će se privatizacijom doći do određenih sredstava, a treba nakupiti 22 milijarde. Zatim, ostavljeno je sedam milijardi, čini mi se da tamo kaže za železnicu i putnu privredu. Jednostavno se ne zna koji procenat pripada kome. Železnica može planirati sebi sedam milijardi, putna privreda može planirati sebi sedam milijardi, a u rukama ministra Đelića je da odredi ko će koliko dobiti, a oni neće unapred znati šta dobijaju.
Što se tiče poreske politike, ona mora biti obojena socijalom. To je u svakoj zemlji. Jednostavno, mi smo pokušali amandmanima da ukažemo na ovakav namet. (Predsednik: vreme.) To je ono zbog čega je meni zaista neprijatno kad me neko opominje za vreme. Verujem da je i vama, predsedniče, neprijatno, ali šest zakonskih projekata svesti u pet minuta i reći da ukažemo ili da pomognemo na njih, je zaista nemoguće uraditi. Hoću da kažem samo nešto o porezima. Dakle, to je sad jedan harač od 17 + 3 = 20% - porezi na promet usluga. Čujem da su odloženi do 2001. godine. Porez na promet usluga bi jednostavno uništio komunalna preduzeća. Pojedina preduzeća i nemaju ekonomsku cenu. Praktično, ne mogu da izmire obaveze prema dobavljačima, a naplata je, recimo 40-50% za mesec, znači, polovinu zdravog novca moraju dati odmah za porez, a sa onom polovinom mora funkcionisati preduzeće. Dobro je što je odloženo do 2001. godine, ali nije dobro što će se nastaviti tada, jer dok se god ne konsoliduju javna preduzeća, dok ne stanu na noge da mogu sama investirati u svoje investicije, dok građani ne budu u prilici da mogu izmirivati svoje obaveze, porez na promet usluga se jednostavno mora zaboraviti. (Predsednik: ja vas molim da privedete kraju.)
Mnogo je nameta građanima. Jednostavno, oni će osetiti već od 1. aprila da neće moći snositi sve ove namete. Velika je greška što je pet minuta dozvoljeno da se kaže. Socijalistička partija Srbije je zaista prišla svakom zakonskom projektu maksimalno ozbiljno, stručno, profesionalno i, pre svega, domaćinski. Mislim da će pojedini amandmani pokazati, čak je Vlada neke predložila kao svoje, da se pomogne i da se smanje ovi nameti i da se pomogne da se ovi materijali zaista dovedu u situaciju da budu relativno dobri. Hvala.

Pre narodnog poslanika Tome Bušetića, ima reč predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke. (Treće javljanje.)