Poštovani poslanici, i ovoga puta se vidi da nismo radili dobro. Kada smo govorili o Poslovniku i kada smo stavljali primedbe da nije dobar, sada se vidi da on stvarno nije dobar. Predlažem da mi ukinemo Poslovnik i da ne gubimo svaki dan po tri, četiri sata raspravljajući o Poslovniku. Mi  ćemo i danas raspravljati o Poslovniku tri, četiri sata i nemamo vremena posle da razgovaramo o dnevnom redu. Prema tome, smatram da ako hoćete da radite, izbacite vreme iz Poslovnika i onda neće biti ograničeno i ne moramo da vodimo raspravu dva sata. Hvala.

Vi ste se javili povodom kršenja Poslovnika. Imamo dva predloga koja ću staviti na glasanje. Prvi je predlog gospodina Čedomira Jovanovića, da se danas radi do 24 časa, sa pauzom od 14 časova do 16,30 časova. Drugi predlog je gospodina Dragišića da se radi do 20, eventualno do 21 čas, sa pauzom od 14 do 15,30 časova. Treći predlog je da se radi po Poslovniku. To se podrazumeva ako ovi predlozi ne budu usvojeni, onda se radi po Poslovniku.
Stavljam na glasanje predlog gospodina Čedomira Jovanovića.
Za 97, protiv 74, uzdržana su četiri, nije glasalo 23, a ukupno je prisutno 198 narodnih poslanika.
Šta je ovo, polovina?
Molim vas da u tišini sačekamo da izračunamo, u čemu je uzbuđenje toliko. Sačekajte.
Konstatujem da ovaj predlog nije dobio većinu od narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje predlog gospodina Dragišića.
Za dva, protiv 69, uzdržana dva, nije glasalo 133, ukupno 206 narodnih poslanika.
Konstatujem da ni ovaj predlog nije dobio podršku narodnih poslanika i da ćemo raditi do 19 časova i 30 minuta.
Ima reč narodni poslanik Zlatan Jovanović, a posle njega narodni poslanik Miloš Lučić.

Dame i gospodo, ono što prvo pada na pamet i laiku za finansije  jeste da napravi poređenje između onog što je predloženo novim Predlogom zakona o budžetu i onog što je realizovano u prethodnoj godini. Od 30 milijardi dinara, koliko je prikupljeno i utrošeno u prethodnoj godini, aktuelna vlada nudi narodu budžet od 130 milijardi dinara ili skoro 4,5 milijardi maraka. Utrošiti ovako velika sredstva u situaciji u kojoj se zemlja nalazi i u situaciji u kakvoj se nalaze budžetski korisnici je sasvim lako i nije neka naročita pamet, ako znamo kakva je situacija i u prosveti i u zdravstvu, pravosuđu i državnoj upravi.
Međutim, ono što je sporno i što izaziva naše negodovanje i neodobravanje, a kod građana Srbije uglavnom strah, jeste prihodna strana budžeta, odnosno način na koji će se ova sredstva prikupiti. Postavlja se pitanje kako će se prikupiti 4,5 milijarde nemačkih maraka ili 130 milijardi dinara u ovoj godini, ako znamo da privreda uglavnom ne radi, kako je juče premijer i rekao, samo 25% od privrednih kapaciteta je u funkciji. Čak i običnim građanima Srbije jasno je da će se ova sredstva skinuti sa njihovih leđa i otuda njihova zebnja i strah.
Mi narodni poslanici ovde u Skupštini možemo samo da im potvrdimo taj strah, jer smo upravo ovih dana dobili paket poreskih zakona, predloga poreskih zakona i jasno nam je da će ova sredstva uglavnom biti skinuta sa leđa poreskih obveznika. Suština reformi poreskog sistema koje nudi aktuelna vlast sadržana je u jednoj rečenici, koja je ujedno i naslov iz dnevnih novina pre nekoliko dana - samo vazduh neće biti oporezovan. Nažalost, ni ovako drastičan poreski sistem neće uspeti da obezbedi predviđena sredstva, što Vlada i priznaje, jer na prihodnoj strani budžeta u startu ostaje manjak od 22 milijarde dinara. Ovaj manjak će se, kako stoji u obrazloženju, popuniti sredstvima ostvarenim od privatizacije, od donacija i zaduženjem Republike.
Lično sumnjam u mogućnost da se ova sredstva mogu uopšte prikupiti. Prvo, privatizacijom je nemoguće ostvariti ova sredstva, jer upravo u ovoj skupštini pre mesec dana ili malo više suspendovan je zakon o privatizaciji na 6 meseci, odnosno bolje rečeno ministar za privatizaciju reče da će sa novim predlogom zakona izaći pred Skupštinu za 6 meseci. Znači, u narednih 6 meseci nećemo imati privatizacije i neće moći da se ta sredstva prikupe. Drugim rečima, ova sredstva od privatizacije mogu doći u obzir samo za narednu godinu, znači za naredni budžet.
Što se donacija tiče, svi smo svedoci da od najavljenih 6 milijardi maraka ili dolara, već ni ja više ne znam, nema ništa. U kampanji ste najavljivali 6 milijardi dolara ili maraka, a sada smo videli da od toga više nema ništa. Nešto malo donacija je bilo, ali samo do decembarskih izbora i posle toga više bukvalno nema ni jednog dolara ili marke. Kad smo već kod donacija ja bih zamolio i Vladu, odnosno rukovodioce koji kontaktiraju sa Zapadom, sa zapadnim prijateljima i dobrotvorima, da im prenesu da su Srbi ponosan i dostojanstven narod i da ne vole milostinju i da je ne prihvataju ili je nerado prihvataju. Molim vas da prenesete zapadnim prijateljima i dobrotvorima da srpski narod ima dobro pamćenje i da srpskom narodu ne treba da zbog nas troše sredstva i da nam stavljaju na objekte za koje, uzgred bude rečeno, daju nešto malo para, da stavljaju velike plave table na kojima piše da su oni nama pomogli. Oni su ostavili u ovoj zemlji dovoljno spomenika i ovom narodu, po kojima ih ovaj narod, mi znači, a i naši potomci nikada nećemo zaboraviti.
Puniti budžet zaduženjem nije domaćinski. Pravi domaćin ne sme da se zadužuje i da se oslanja i računa na zaduženje. Radije će stegnuti kaiš i pretrpeti jednu godinu, jer zna da ga to zaduženje mnogo više kasnije može koštati.
Na kraju, da se osvrnem na jučerašnje izlaganje gospodina Čedomira Jovanovića, koji je rekao da su prioriteti ove vlade prosveta, zdravstvo i investicije, kako u školstvu, tako i u zdravstvu. Ono što je činjenica, to je da je danas plata profesora u srednjoj školi 4.000 dinara. Upravo smo ovih dana čuli i pročitali podatak da je republički prosek zarade nešto iznad 4.000 dinara. Prvi put, a ja sam u prosveti 14 godina, prvi put je plata profesora u srednjoj školi niža od republičkog proseka. Kada govorite o investicijama u školstvu i zdravstvu, istine radi, stvari stoje ovako. U predlogu budžeta 29, Direkcija za imovinu, na poziciji 158 stoji - investicije (školstvo, zdravstvo, Vlada, unutrašnji poslovi, zatvori, kultura i fizička kultura) jedna milijarda dinara. Istovremeno, Razdeo 6 - Ministarstvo finansija i ekonomije, pozicija 29 - koordinaciono telo Savezne vlade i Republičke vlade za opštine Bujanovac, Medveđa i Preševo - 500 miliona dinara.
Drugim rečima, Nebojša Čović i njegova ekipa, ne znam koliko ih ima, čuo sam par imena, potrošiće u ovoj godini za svoje aktivnosti na jugu Srbije polovinu od iznosa koji je planiran za investicije u školstvu, zdravstvu, Vladi, unutrašnjim poslovima, zatvorima, kulturi itd.

Molim vas da završite. Već ste dva minuta prošli. Imate sat pred sobom i vodite računa.

Na samom kraju, gospodo iz Vlade, trebali ste prilikom planiranja ovog budžeta da imate u vidu da su u većini opština u Srbiji na vlasti vaši partijski drugovi, a oni su već razrezali poreze, odnosno takse na lokalnom nivou. Već su oporezovali građane na lokalnom nivou sa većim brojem taksi i sada imamo situaciju da isti poreski obveznici plaćaju taksu i poreze po istom osnovu dva puta. Koliko su namere Vlade iskrene i poštene, koliko je pristup Vlade ovom problemu ozbiljan, pokazuje i veliki broj amandmana koji je upravo juče Vlada preko Odbora za finansije podnela ovoj skupštini. U toku zasedanja Skupštine, Vlada izlazi pred poslanike sa amandmanima kojima menja neke odluke iz svog predloga.

Osam minuta govorite, molim vas da završite, ovo je treći put da vas opominjem, moraću da vam oduzmem reč. Molim vas, završite.

Sada naprasno akciza na naftu, odnosno benzin prvenstveno, spada sa 16 na 10 dinara i neke druge akcize se menjaju. Takođe se menja i asortiman proizvoda koji sada nisu oporezovani. Završavamo gospodo, mislim na vas iz Vlade, a molim i premijera i ostalu gospodu da nam objasne čime su bili motivisani juče da u toku Skupštine izmene svoje prvobitne odluke, da promene svoje predloge u delu akciznih stopa, u vezi proizvoda koji se ne oporezuju i da nam sada objasne kako će se nadomestiti, odnosno kome će zakinuti za ovaj iznos sredstava koji su sada umanjeni ovom izmenom. Hvala.

Ne treba da mi se izvinjavate, već da se držite Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, a posle njega narodni poslanik Vladimir Garčević.

Gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, uvažene kolege poslanici, da bi se ostvarili ciljevi donošenja ovakvog budžeta i ovakvog paketa poreskih propisa, potrebno je realno sagledati sledeću situaciju, pre svega mogućnosti priliva u budžetu.
Mi, poslanici SSJ, analizirajući mogućnosti priliva u budžet, zaključili smo da je realno da se ovaj priliv ostvari sa oko 50%. Koji su razlozi za to, dobro su poznati.
To je stanje u privredi, stanje našeg građanstva, njihovih mogućnosti da plate sve ove dažbine, koje ih očekuju ovim paketom propisa, kao i onim paketom propisa koji slede. Kao prethodni uslov za punjenje budžeta očekujemo oživljavanje privrednih aktivnosti i, u tom smislu, narod mnogo očekuje od donošenja zakona o privatizaciji, sa nestrpljenjem se očekuje da se krene putem oživljavanja privrede, da bi imalo iz čega da se zahvata za sve potrebe koje su budžetom predviđene.
Sama najava ovih predloga mera i ovih propisa izazvala je reakciju u narodu i to u svim slojevima građanstva, kako kod radnika, tako i kod onih koji su nezaposleni, na prinudnom radu i oni očekuju da dobiju svoje zaposlenje, da ne pričamo o nezadovoljstvu penzionera, seljaka i drugih slojeva građanstva.
Takođe, posebno treba obratiti pažnju na jednu kategoriju građana koji su, ni krivi ni dužni, postali socijalna kategorija, a to su građani koji su proterani sa svojih ognjišta, prinudno raseljeni i koji takođe moraju da dobiju svoje mesto u budžetu i da pozitivnim propisima njihov status bude regulisan, dok ne dobiju puno uposlenje.
Prva stavka koju je premijer naglasio je štednja. Mislim da dolazi tek posle ovoga. Znači, treba štedeti na većini pozicija, a imamo u vidu to da je ova vlada obećala nezavisnom sudstvu, policiji, koja neće biti korumpirana, obećala je bolje plate u zdravstvu, školstvu itd. Realno gledano, da bi se to ostvarilo treba naći izvore. Teško da sa ovakvim prilivom sve to može biti zadovoljeno.
Znači, praktično izazivamo i nezadovoljstvo kod ovih kategorija koje su na budžetu i koje očekuju da njihove plate budu redovno i u pristojnom iznosu izmirene.
Kada je reč o zakonu o akcizama, tu bih samo kratko rekao kod tečnih goriva, smatramo da je trebalo izjednačiti akcizu za benzin - odnosno bez obzira na razliku u akcizi između benzina i dizela - i ostale derivate, koje treba adekvatno opteretiti ovim akcizama, kako bi se izbegle sve špekulacije koje su u stvari i bile uzrok za ovakav drastičan rez u ovoj oblasti.
Predložio bih predsedniku Vlade da možda već u toku današnjeg dana ili do završetka ove sednice primi jednu delegaciju Privredne komore, koja je raspoložena da u jednom polučasovnom razgovoru da puno argumenata za sve ovo. I praktično, tada ćemo imati prvi put priliku da udruženje prometnika naftom, mislim pri Privrednoj komori, i ono je spremno da prihvati i veće obaveze, ali da se spreče sve špekulacije, loš kvalitet itd.
Što se tiče prekida lanaca šverca itd, to je i ranije rađeno, uvek je to moguće u jednom momentu učiniti, tako da smatramo da je to jedna stvar o kojoj bi trebalo da se razgovara i da smo blizu rešenja.
Što se tiče poreza na usluge, takođe smatram, a imamo i reakcije kod mnogih koji su do sada plaćali porez na usluge u iznosu od 10%, ova stopa je neprihvatljiva za mnoge, izazvaće silne reakcije. Uzmimo primer prevoznika i prevozničkih firmi. Većina prevozničkih firmi u Srbiji ima vozni park koji je star između 16 i 20 godina, a po svakoj voznoj jedinici ima veliki broj radnika koji su neka režija ili administracija i sigurno da, još plaćanjem ovog poreza, uz povećane dažbine na naftu i naftne derivate, teško mogu dalje obavljati svoju funkciju, teško mogu da izmire ovu obavezu i da isplaćuju plate radnicima.
Tu smo blizu rešenja, a ono bi se našlo, možda neznatnim smanjenjem stopa ili prepolovljavanjem stope poreza na usluge, bar za oblast prevoza koji je u teškoj situaciji. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević, a posle njega narodni poslanik Miomir Ilić.