Ovo zaista nema nikakve veze sa dnevnim redom.

Nema veze, ali morao sam to da kažem.

Reč ima narodni poslanik Marko Ćulibrk.

Poštovani narodni poslanici, kad se predlaže usvajanje zakona o budžetu i pratećih zakona, strategijski se planira i preuređuje država, i kada Vlada ima nameru da iz osnova preuredi odnose u državi, onda je morala da se oslobodi nekih opozicionih predrasuda i kompleksa iz tog vremena, da se oslobodi političkih hirova, da se oslobodi nekih neživotnih i teorijskih rešenja, kao i nekih nekritički prenetih rešenja iz sređenijih i razvijenijih zemalja.
Prvo pitanje koje je trebalo da postavi Vlada, pre nego što je krenula u pravljenje budžeta, je da sagleda neka životna i osnovna pitanja, kao što su: kako se živi danas, kako će i od čega da se živi ubuduće, kako se povećava proizvodnja i zaposlenost i koji su to porezi i nameti koje će moći da izdrži ovo društvo?
Nažalost, ta pitanja nisu postavljena i možemo da kažemo da narod neće moći to da podnese i da narod i privreda ne mogu da žive od obećanja i očekivanja ministara, pa makar ona bila i ekspertska. Pored toga, pošto nije odgovorila na ova pitanja, Vlada predlaže zakone koji su sami sebi cilj, proglašava ih za demokratske, za svetske, za ekspertske i sl., a u stvari njima ništa ne menja. Da bi ostavila privid da se nešto menja suštinski, Vlada je ovim zakonom o budžetu i paketom zakona predložila jednu šok terapiju, i to će biti prava šok terapija, za koju će optužiti bivšu vlast. Ko to preživi, preživeće, ko ne preživi, biće sam kriv za to.
Iz haosa ekonomskog i socijalnog, koji može da nastane i koji će sigurno da nastane, ne može da se rodi novi ambijent za razvijanje privrede i demokratije u našoj državi. Takođe, pre nego što je predložila ovaj paket zakona i celovit koncept reformi, Vlada je morala da ima društveni i politički konsenzus svih društvenih činilaca. Pre svega, da ima konsenzus unutar sebe, kao vladajuće partije, a pošto nema jedinstvo ni u DOS-u, da ima podršku sindikata, Parlamenta i stručne javnosti.
Ona ne samo da nije to uradila, nego je čak ignorisala. Pored toga, trebalo je da obezbedi veća sredstva nego što su tri milijarde dinara za intervencije u momentima kada naiđe kriza, a koja će sigurno da naiđe. Pored toga, ovi katastrofalni zakoni imaju i jedan nedemokratski karakter, jer njima se dovodi u situaciju da se pre svega građanima i radnicima ukidaju neka prava iz radnih odnosa, a to će kasnije biti i politička prava.
Postavio bih par pitanja premijeru koji nije tu i ministru finansija. Pre svega, oko budžetskog manjka - ovde je predložen budžetski manjak i gospodin premijer je rekao da sve mora biti javno i transparentno, ali ako se predlaže manjak, dajte da vidimo kako će se to nadomestiti, da li će se nadomestiti od prodaje i privatizacijom, da razgovaramo o tome da li je to pošteno da se prodajom najvitalnije privrede sređuje budžet, da bi to išlo u plate i materijalne troškove Vlade i njenih organa, nego da to ide u fond za razvoj, da se naša privreda razvija.
Zatim, da li će to biti na donatorskoj konferenciji, šta ćemo mi da ponudimo za te donacije, da li ćemo ponuditi povlačenje vojske od još 200 km, koga ćemo to isporučiti, jer, kao što reče ministar jednom prilikom, nema besplatnog ručka u ekonomiji, pa tako ni u politici nema besplatnih para. To mora da znamo. Ili ćemo tu 21 milijardu nadomestiti zajmovima - nažalost, to je 700 miliona maraka. Tih para u našim bankama nema. Ili ćemo štampati pare ili dva meseca Vlada neće finansirati svoje budžetske potrošače, jer toliko je manjak, tačno za dva meseca.
Zatim, zašto se nije predložilo ovde da se vidi koliko će biti javna potrošnja? Od toga Vlada i ministri beže. Po nekim procenama, biće skoro 60%. Da li to može da podnese naša privreda - ne može.
Ovde je rečeno da će prosveta i zdravstvo biti prioriteti, i slažemo se, ali ne samo da budu plate prioriteti, nego jednostavno, zašto stručna javnost nije učestvovala u tome, da vidimo kakvo nam školstvo treba, koliko treba da ima univerziteta u Jugoslaviji, koliko treba da bude viših škola, ko može da organizuje postdiplomske studije itd. Znači, da pričamo o suštinskim stvarima.
Takođe, u oblasti zdravstva, ne samo plate za zdravstvo, nego - zašto nama treba da se na tri klinička centra presađuje srce, zašto moramo da imamo 10 magnetnih rezonanci u ovoj državi? Rekao bih još par stvari - zašto ministar nije predložio da po osnovu obveznica za dečije dodatke i materinski dodatak može privreda da se rasterećuje za obaveze do 31. 12. 2000. godine. Time bi pomogli privredi da se rastereti.
Pitao bih - da li su obveznice, kuponi za onih 8 miliona švajcarskih franaka, koje je otkupila NBJ, da li su vraćeni Ministarstvu finansija, da se razduži?
Takođe još samo jedna stvar - to je da nema opterećenja u privredi. Sa prelaskom na bruto platu predlaže se negde oko 80% opterećenja. Mi sada imamo 80% opterećenje, ako u sadašnju platu stavimo topli obrok i regres, znači, nema rasterećenja.
Imam još jedan predlog ministru - ako može za ovu godinu da se regres (samo za ovu godinu) ne unese u bruto platu, jer Vlada očekuje da će od jeseni da krene privredna aktivnost, a mi moramo da isplatimo regres uglavnom u toku leta, pa da to ne bude opterećenje za ovu godinu.
Takođe, ako može u bruto plati da ostane, još barem za pet godina, doprinos za komunalnu solidarnost i izgradnju stanova - 1,3%, barem za ovaj period od tri godine, jer opštine sigurno neće iskoristiti to pravo da se odvoji 1,3 za stambenu izgradnju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Pavlović, a posle njega narodni poslanik Miloš Nešović.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, svojih pet minuta, u vezi sa načelnom raspravom o budžetu i sistemskim zakonima, iskoristiću na sledeći način. Počeću od toga da je u učestvovanju na Prvom programu nove Radio-televizije, kako vi kažete, gospodin Vuk Obradović, pre nekoliko dana, potpredsednik Vlade koji danas nije ovde, otprilike izjavio, bukvalno ili parafraziram, da je sam Bog poslao ministra Đelića da sa Zapada dođe u Jugoslaviju i da predloži ovoj skupštini, ovom narodu nove sistemske zakone, novi budžet, novu poresku politiku koja će, kako on kaže, biti teška, koja će biti bolna, ali mi to tako moramo ukoliko želimo da se izjednačimo sa Bugarima, Rumunima i ostalim zemljama u okruženju. Naravno, ko preživi, pričaće, a ko ne preživi, nikom ništa.
Gospodin Đelić, ministar finansija, koji mi je simpatičan kao mlad čovek i stručnjak, je takođe, učestvujući na istom programu televizije, rekao - dolazim sa Zapada i ovo što mi predlažemo je sasvim normalno. Pretpostavljam za zemlje odakle je došao. Kaže juče da su ovo što je predloženo reforme visokog nivoa, što neću dovoditi u pitanje. Samo dovodim u pitanje da li je to primereno i da li se to može u našim prilikama realizovati. Imajući u vidu to što je napisano, a još više kakve su reakcije i narodnih poslanika za ova dva dana u ovom parlamentu, kakve su reakcije Sindikata, Komore, kakve su reakcije zaposlenih, penzionera i da ne pominjem ono, nisam maliciozan, budite sigurni, što se događalo na ulicama Beograda, pred našim parlamentom, u Nišu i još 10 gradova Srbije. Očigledno da to što je predloženo od Vlade, vezano za budžet i za sistemske zakone, ne drži vodu i nema podršku.
Hteo bih da kažem da sam ja komunalac i građevinac, da mi i ovaj budžet i sistemski zakoni, posebno oni koji se odnose na poreske sisteme, liče na građevinu ili na kuću koja se pravi od krova, gde se ne znaju temelji, gde nema projekta, gde nema seizmičke procene, gde nema statičkog računa, pa se ne zna koliko spratova može da izdrži, koliko narod može da izdrži poreza. Bojim se da će se to u praksi doživeti kao jedan veliki zemljotres koji će se navaliti na iznemoglu privredu i osiromašene građane.
Možete vi kao parlamentarna većina da upućujete kritiku bivšem režimu ili bivšim vlastima za propuste itd. i to je vaše pravo i tu nema nikakvog spora, to su radili i ovi pre vas, ali treba imati u vidu i činjenicu da iznemoglost privrede i osiromašenje građana nije samo stvar bivšeg režima, nego, pre svega, onoga što je 10 godina bilo nametnuto ovoj zemlji, u smislu sankcija međunarodne zajednice, što je bilo nametnuto tri meseca bombardovanja NATO pakta, i što bi po onoj staroj rekli - što propusti deli Radivoje, dočeka dete Grujica. Dete Grujicu razumite kao malo veće dete, a to su krizni štabovi koji su u razno-raznim varijantama ulazili u preduzeća, smenjivali rukovodstva, smenjivali poslovodstva i zaustavili i tamo gde se moglo proizvoditi, a sada proizvodnje nema.
S tim u vezi i pitanje, to ministar Đelić zna, koliki će biti rast društvenog proizvoda? Da li će to biti 5% projektovano, da li će to biti 10%, kako kaže premijer? Koliko će u okviru toga biti javna potrošnja? Mi samo imamo naš budžet. Nemamo savezni budžet, nemamo fond PIO, nemamo fond zdravstva, nemamo fond socijalnog osiguranja. Hoće li to preći 50% ukupne potrošnje, koja nije bila, koja može da nam donese mnogo veće neprijatnosti.
Pošto vreme ističe, mislim da ni budžet, ni ova zakonska akta, posebno poreska, ne mogu da budu prihvaćena i ne možemo dati podršku. To je, između ostalog, odsustvo konsolidovanog bilansa, neuravnoteženost budžeta. (Predsednik: vreme.)
Ministre Đeliću, pod uslovom da uspe i donatorska konferencija, da uspeju i zaduženja, da uspe i prodaja dela kapaciteta strateškim partnerima, kako bi rekao ministar Vlahović, šta će biti ukoliko toga nema, kako će se tih 20 i nekoliko milijardi i kome oduzeti? Hoću da kažem još dve stvari. Ukidanjem naknade za korišćenje komunalnih dobara od 5% i prevođenjem na drugi oblik, sprečili ste nešto što se zove razvoj infrastrukture i objekata. Pitam, ja sam narodni poslanik iz Mladenovca i grada Beograda, kako će se finansirati započeti objekti za koje je Republika Srbija nosilac investicija, kao što su: beogradski železnički čvor, obilaznica, toplodalekovodi, kao strateške investicije u oblasti saobraćaja, putne privrede i energetike? (Predsednik: Molim vas da privedete kraju.) Nisam mogao dalje da pominjem ove primere. Dovoljno je bilo. Iz ovih razloga mislim da se ni budžet ni ovi zakoni ne trebaju usvojiti. Vi, kao parlamentarna većina ćete to da uradite. Neka je Bog u pomoći i vama i nama koji to treba da izdržimo.

Ima reč narodni poslanik Miloš Nešović, a posle njega narodni poslanik Đura Lazić.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo, cenjeni članovi Vlade, predloženi Zakon o budžetu nije u skladu sa očekivanjima naroda, kako na prihodnoj, tako i na rashodnoj strani budžeta. Vlada nije postupila u skladu sa pre pola godine datim obećanjima narodu. Poreski obveznici, oni koji pune budžet, očekivali su daleko manji poreski teret. Korisnici budžeta, oni koji praktično prazne budžet, su očekivali daleko veće plate, povoljniji odnos između zarada i cena i slično. U tom smislu, rashodna strana budžeta je trebalo da bude i veća. Verovatno da su oni koji su obećavali računali na daleko veće strane donacije i pomoći i da su se u međuvremenu našli u situaciji da ne mogu to da ostvare.
Što se tiče prihodne strane budžeta, ona se zasniva na povećanoj fiskalnoj presiji i precenjuje ekonomske mogućnosti stanovništva i privrede. Ona nije u skladu sa ekonomskim mogućnostima naše zemlje, odnosno najvećeg dela stanovništva i privrede. Sledeći razlog zbog kojeg mislim da je ovaj budžet neodrživ jeste taj što su poreska opterećenja pojedinih kategorija stanovništva, kao i preduzeća koja posluju sa velikim teškoćama, takva da ugrožavaju njihov opstanak kao poreskih obveznika. Od koga će se uzeti novac u 2002. godini, ako se ovakvim budžetom ugrožava egzistencija poreskih obveznika u 2001. godini. Nepostojanje budžetske ravnoteže, bar u tabelarnom delu, izaziva podozrenje u njegovu realnost i mogućnost ostvarenja. Predlagač budžeta se našao u raskoraku između prihodne i rashodne strane budžeta. Izlaz se delimično našao u povećanju fiskalnog pritiska na poreske obveznike. I pored toga ostao je kratak za 21,8 milijardi dinara. Ova činjenica govori da će biti dosta problema u njegovom uravnoteženju tokom godine.
Suštinski problem je ovde i postojanje budžetskog deficita kod prosečnog domaćinstva. Država će možda i uspeti da eliminiše budžetski deficit, ali na koga će poreski obveznik prevaliti budžetski deficit. Predlog ovog zakona, sudeći na osnovu trenutnih sagledavanja u privredi, zasniva se na nerealnim planskim pretpostavkama o rastu društvenog proizvoda, obima prometa roba i usluga i fonda zarada u 2001. godini za 5%. Kako sada stvari stoje, ne da nemamo rast, već imamo stagnaciju i nazadovanje, bar sudeći po onome što se događa kod mene u Kraljevu, gde preduzeća kao što su "Magnohrom", Fabrika vagona, "Jasen", "Stoteks" i druga praktično su stala i ne rade. Znači, ne isplaćuju se zarade, ne vrši se promet proizvoda i usluga i sl. Ako se ništa ne uradi da se eliminiše haotično stanje u privredi, prihodna strana budžeta visi u vazduhu.
Protekla su tri meseca u ovoj godini i nemamo mnogo vremena i praktično je u narednom periodu gotovo nemoguće čak i da stvari krenu naglo bolje, nadomestiti ono što smo izgubili do sada. Nerealna je planska pretpostavka o realnom rastu prihoda budžeta u 2001. godini za 19%, jer je bazirana na nerealnim pretpostavkama o nerealnom rastu društvenog proizvoda za 5% i na precenjenim mogućnostima stanovništva kao poreskog obveznika. Poreska reforma, takođe, nije u skladu sa očekivanjima naroda. Narod je očekivao sve drugo, samo ne ovakav poreski udar. Nije tačno da će poreska reforma izazvati jednokratni udar, samo na najsiromašnijim delovima stanovništva. Pod ovim udarom naći će se i veliki deo stanovništva, kao i deo privrede koji se nalazi u težem ekonomskom položaju.

Vreme.

Veoma je teško, a gotovo i nemoguće eliminisati ili delimično ublažiti ovaj efekat sa jednom milijardom dinara sredstava predviđenih u budžetu za socijalne svrhe. Sudeći po budžetu, država nema nameru da snosi rizik poslovanja u privredi, jer se uglavnom troškovno ugrađuje. Vlada, kao predlagač, govori o rasterećenju privrede. Ona ipak izražava veliko nepoverenje ostvarenja dobiti kod preduzeća, jer prihodi od poreza na dobit preduzeća iznose samo 2,2 milijarde dinara ili oko 2% ukupnih prihoda.