Stavljam na glasanje ovaj  amandman.
Za 51, protiv 107, uzdržanih nema, nije glasalo 23, ukupno je prisutan 181 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skuština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Ovaj amandman je odbio Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici odbora.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom želeo sam da se preciziraju prihodi ovog budžeta i da se planirana sredstva od 10 milijardi dinara  po osnovu privatizacije unesu u prihodnu stranu budžeta.
Kao što su svi poslanici videli, u obrazloženju budžeta je rečeno da će se budžetski deficit finansirati iz donacija u planiranom iznosu od 12 milijardi i iz sredstava od privatizacije u iznosu od 10 milijardi. Ne vidim razloga što Vlada nije predložila da upravo u tim iznosima imamo i prihode ovog budžeta.
A, kada su u pitanju sredstva od privatizacije, takođe sam amandmanom predložio da ta sredstva budu neizostavno ubačena u Fond za razvoj, Razdeo 6 - Ministarstvo finansija i ekonomije, pozicija 25, i da se ona simbolična sredstva od 500 miliona dinara uvećaju na 10 milijardi i 500 miliona.
Dva su razloga za tako nešto. Pre svega zato što su predviđena sredstva u Fondu za razvoj, koji pre svega služi oživljavanju privrede, neprimereno mala, a drugo što mi moramo imati kao parlament kontrolu nad korišćenjem tih sredstava od privatizacije.
Treće, što mi se čini još najvažnije, priroda sredstava koja se budu ostvarivala od privatizacije nikako ne dopušta da se ta sredstva upotrebe za krajnju potrošnju ili bilo koju drugu budžetsku potrošnju, a koja nije u vezi sa oživljavanjem i pokretanjem privrednih kapaciteta, sa oživljavanjem proizvodnje za koju znamo na kom je nivou. Otuda mi se čini da Vlada mora razmišljati na taj način, da Fond za razvoj zapravo bude taj generator pokretanja privrede, koji će omogućiti da ubiramo ta sredstva po osnovu poreza i doprinosa i da punimo budžet, a ne da u startu potrošimo sredstva od privatizacije i da od oživljavanja privrede ne bude ništa na kraju.
Evo, to je bilo moje obrazloženje. Ne želim da iskoristim svih pet minuta zato što mi se čini da svaki od narodnih poslanika koji ozbiljno posmatra ovu stvar mora da ima na umu ove elemente. I, još jedno - mi smo prethodnim zakonom o privatizaciji zapravo zaustavili privatizaciju.
Sada mi se čini pomalo maliciozno, a pomalo i neozbiljno da Vlada planira sredstva od privatizacije u 2001. godini, a da pri tome još uvek nemamo ni predlog zakona o tome kako će se ubuduće obavljati privatizacija i na koji način. Kako onda zapravo mi možemo govoriti o 10 milijardi dinara ostvarenih sredstava po osnovu privatizacije koja će činiti prihodnu stranu i smanjiti deficit.
Na stranu to što mislim, a mislim da se i većina poslanika slaže, da je krajnje neuobičajeno u ovakvim uslovima imati neizbalansiran budžet i iskazivati unapred budžetski deficit koji se, kao što je poznato, u drugim zemljama finansira ili iz primarne emisije ili iz kredita.
Ovde vidim jedan od razloga da ta sredstva nisu na prihodnoj strani i zato što Vlada ne želi da prihvati odgovornost za to da upravo u tim iznosima, u kojima je planirano tih 10 milijardi po osnovu privatizacije i 12 milijardi po osnovu donacije, unese u budžet. Zato što je potpuno neizvesno hoćemo li mi od naših donatora, koji su nas bombardovali, ostvariti tih 400 miliona maraka koliko otprilike iznosi 12 milijardi dinara donacije ili nepunih 200 miliona dolara.
Pa, molim vas, ovde se postavlja pitanje - šta će ti naši donatori da rade kada se bude pokrenulo pitanje ratne štete po osnovu NATO bombardovanja, koja je sigurno preko 50 milijardi dolara. I - zašto mi u našem budžetu nismo u ovoj godini, između ostalog, planirali i ta sredstva po osnovu šteta koje je dužan da nadoknadi i NATO pakt i sve zemlje donatori koje se ovde pominju. Hvala.
(Komentar iz sale se ne čuje.)
A, vi gospodine, vi ste i juče tako nešto govorili. Nemate pravo da mi dobacujete za ovom govornicom, čak ni vreme nisam iskoristio, a koje je predviđeno. Juče ste nam rekli da smo mi opljačkali ovu zemlju. E, sad koristim priliku da vam kažem - moguće je da je vi na ovaj način pljačkate. Ništa u ovoj zemlji nisam opljačkao i nemate pravo kao poslanika SPS-a da me na taj način vređate.

 Gospodine Ivkoviću, vi tražite reč kao šef poslaničke grupe, samo malo sačekajte, da li predlagač akta ili izvestilac odbora žele reč? (Ne). Dobro, izvolite.

Dame i gospodo poslanici, u vezi amandmana koji je podneo poslanik SPS-a podvukao bih nekoliko vrlo bitnih stvari. Mi smo ušli u raspravu o ovom budžetu razmišljajući da je debalans budžeta 21 milijarda dinara. Taj debalans, nakon predloga amandmana Vlade na sopstveni predlog, u vezi akciza na naftine derivate, povećaće se na skoro 30 milijardi dinara i više.

Znači, debalans budžeta će biti 25%. Želimo 127 milijardi, a ne obezbeđujemo u prihodu 25%. Izuzetno je važno uravnotežiti budžet i jasno prikazati izvore. Ako je to privatizacija, ako je to 10 milijardi, ako je 15 milijardi, što se planira, moraju oni koji u Vladi vode ceo posao da imaju uravnoteženu sliku i da znaju koliko se prosečno mesečno očekuje da bi tome prilagodili prosečnu mesečnu potrošnju.

Znači, mi smo u godini u kojoj nam je jasno da nedostaje 25% sredstava za planirani bucet. Bitno je te izvore, donacije, privatizacija, precizirati, dovesti budžet u ravnotežu i planski pratiti tokom svakog meseca realizaciju prihoda da bi prema tom prihodu platili rashod. To je jednostavno domaćinski pristup poslovanju.

Drugo, izuzetno je važno - Fond za razvoj Republike Srbije ojačati. Fondom za razvoj Republike Srbije, donetim po zakonu koji je donela ova Skupština Srbije, upravlja Upravni odbor na čijem čelu se nalazi predsednik Vlade Republike Srbije. Valjda njima verujete. Vrlo je loše ako mi u procesu privatizacije, koja je sada nasilno oduzeta od radnika i prebačena na Vladu, dođemo u poziciju da prodajemo fabrike koje izuzetno dobro rade, kao što su cementare, uljare. Mi ćemo sigurno njih i najverovatnije prve prodati. Da te pare odu u budžetski rashod umesto da odu u privredu koja loše stoji i koja loše posluje.

Zato je važno da ta sredstva od privatizacije direktno idu u Fond za razvoj Republike Srbije, sa namenom da dižu na noge one privredne kapacitete koji su bili unakaženi embargom , nemogućnošću uvoza repromaterijala i nemogućnošću plasmana, i da radnička klasa dobije šansu da radi, zaradi i tek onda će moći da ispunjava nova poreska opterećenja. Hvala.

Za? Izvolite.

 Dame i gospodo, SRS će podržati ovaj amandman jer je smišljen, ozbiljan i govori o jednom važnom problemu koji se tiče ovog budžeta.
Prvo, u ovom budžetu je veoma malo novca predviđenog za investicije u školstvo, zdravstvo, unutrašnje poslove, zatvore, kulturu, fizičku kulturu, sudske zgrade itd. Predviđeno je svega milijardu dinara. To je nešto oko 30 miliona maraka po sadašnjem kursu. Do juna će to možda biti desetak miliona maraka, kako je sve krenulo u našoj privredi.
U toku svog mandata radikalska vlast u Zemunu je samo preko 60 miliona maraka uložila u investicije. A, ovde, za celu Srbiju se planira 30 miliona maraka. Znači, ne planira se ništa. Škole su u očajnom stanju, prozori ne funkcionišu, zakovani su, duva sa svih strana, grejanje je loše, mokri čvorovi loši, godinama se ne kreči, upropašćen je parket, ne može da se radi.
Bolnice i ambulante su u očajnom stanju, ne kreče se, oprema odavno nije nabavljana, nisu sređeni mokri čvorovi, kuhinje itd. Da ne govorim kakvo je stanje u zatvoru, u sudovima, u policijskim stanicama itd. Samo je milijarda dinara predviđena, a to je kap vode u moru.
Drugo, šta pokazuje ovaj član na koji je uložen amndman - pokazuje da vi ove godine ne planirate uopšte ozbiljnu privatizaciju. Predvideli ste svega 10 milijaradi dinara od privatizacije, ako uopšte krene ozbiljna privatizacija. Pitam se gde će ostatak para da ide? Zašta ga predviđate?
Treća stvar, ovaj budžet se odnosi samo na 9 meseci 2001. godine. Vi ste se u ovom članu 4. ili 5. Zakona o budžetu jasno ogradili, da se prva tri meseca budžetske potrošnje uopšte ne odnose na Zakon o budžetu. Tamo ste vi zatekli solidnu sumu novca, samo 100 miliona maraka u Fondu za razvoj, čistih para u Beogradskoj banci, a ne govorim o onome što ste imali nenaplaćenih obaveza, to i ne pominjem, od raznih preduzeća širom Srbije, raznih privrednih subjekata. Te ste pare očigledno spiskali, jer nigde vam ovde prihodnu stranu ne čine.
Jednostavno, imate jedan budžet koji je krajnje nestručno urađen i u tom budžetu ste neozbiljno formirali i prihodne i rashodne stavke, a neozbiljno pristupate i vašim osnovnim obavezama. Bilo bi krajnje pogrešno da se pare od privatizacije pogrešno upotrebe. One treba da idu pre svega u investicije. Ako idu u investicije, onda će od toga i država i narod imati velike koristi, da se dalje izgrađuju mostovi, da se popravlja saobraćajna infrastruktura, da se unapredi rečno brodarstvo, da se unapredi elektroprivreda, da država tim parama finansira unapređenje elektroprivrede, a ne da Labus planira što jeftinije da proda celu elektroprivredu, da bi dobio proviziju, da nešto što vredi 60 milijardi maraka proda za svega tri milijarde maraka, kako je planirao, i da ne dižete cene struje, da cena struje ne bude 10 puta skuplja, nego što je bila u septembru prošle godine.

Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman poslanika Jovana Todorovića na glasanje.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje i konstatujem da su za glasala 54, protiv 115, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 18, od ukupno 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Tomislav Nikolić, Milorad Mirčić i Branislav Blažić.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade, na sednici Odbora.
Da li podnosilac amandmana želi reč?

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, imamo u članu 2. amandman - sredstva za pokriće troškova budžeta AP Vojvodine, 395 miliona. Nije sporna želja da se pre svega poljoprivredi u Vojvodini, koja je podnela teret ovih teških godina, nadoknade neka sredstva. Međutim, sporno je što se ova sredstva daju jednoj vladi AP Vojvodine, koja nema narod, jedna vlada koja nikome ne vlada, jedna vlada koja ima 6 potpredsednika, više nego Kinezi, a ne postoji narod kojim vlada. To je skoro jedna veštačka tvorevina. Skupština Srbije, Vlada Srbije, koja dobija silna sredstva od Republike Srbije, apsurdno, ta sredstva će Parlament Srbije odobriti pre svega da se finansiraju mediji koji će rušiti ovu Srbiju.
Prema tome, ovo što treba 5% od poreza na lična primanja i 10% od poreza na dobit preduzeća iz Vojvodine, treba usmeriti, ako već hoćete, direktno poljoprivredi Vojvodine, zdravstvu u Vojvodini, prosveti u Vojvodini, i na taj način ćete ova sredstva usmeriti onako kako ste želeli, ali ćete namenski to dati. Ovako ćete dati jednoj administraciji koja će sve to da potroši, a da građani Vojvodine od toga neće imati ništa.

Ima reč gospodin Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom hteo sam da stavim više primedbi na ovaj član zakona. Najpre, po Ustavu, AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija su potpuno ravnopravne u statusu, potpuno dve ravnopravne teritorijalne autonomije. Vi ovim članom zakona razdvajate Kosovo i Metohiju i Vojvodinu. Kosovo i Metohija ostaje u statusu u kome je bilo do sada, sa prihodima, a Vojvodini obezbeđujete dve nove vrste izvornih prihoda.
S obzirom na to da nema predstavnika Vlade, nema ko da odgovori, ali to je kršenje Ustava Republike Srbije. Vi uvodite finansijsku autonomiju AP Vojvodine, obezbeđujete joj izvorne prihode, ali onda ste u koliziji sami sa sobom. Ako već Vojvodini dajete 5% prihoda od poreza na dohodak građana i 10% prihoda od poreza na dobit preduzeća, kako možete da to ograničite na 395 miliona dinara?
Ako im dajete 10% i 5% od nekih prihoda, vi ne znate koliko će to da bude. Kako ćete da ograničite tu vrstu prihoda? Vi niste rekli 5% od poreza na dohodak građana, do iznosa tolikog i tolikog, pa 10% od ovog poreza, do iznosa tog i tog. Tumačeći stav 2. i 3. ovog člana, svi prihodi koji se skupe kao procentualni prihodi od ovih poreza, ići će Vojvodini. Tumačeći stav 1. Vojvodina ne može po osnovu tih prihoda da dobije više od 395 miliona dinara. Kako ćete na uplatnicama da razdvajate iznos?
Kada ćete stati sa tim prihodima, jer će vam neko reći - 395 miliona dinara je napunjeno. Kako, kada zakon kaže - sve dok se ubiraju ti prihodi, 5% od jednih i 10% od drugi h ide AP Vojvodini. Morate malo da se udubite kada pišete zakone. Ja ću imati ovakvih primedbi na nestručnost, na neusaglašenost, više puta danas u okviru Zakona o budžetu.
Vi morate da razmišljate šta pišete, zato što je to život za ovih devet meseci. Zato predlažem da ovo ograničenje iz 1. stava jednostavno izbacite. Ako želite Vojvodinu da finansirate na način kako ste rešili, klimate glavom, zadovoljni, srećni što vam se Vojvodina pomalo, polako izdvaja iz sistema, iz upravnog sistema Republike Srbije, onda barem ostanite dosledni.
Dajete im izvorne prihode, nema ograničavanja izvornih prihoda, nisu ograničeni nikome ugome, neće ni Vojvodini, ali vas opominjem, posebno one koji su se zaklinjali porodicom i decom da neće Vojvodina otići, opominjem vas da ubuduće pazite kada dajete zakletvu.