Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. a član 7. ima 37 razdela. Tako da je dosta teško to za ovo kratko vreme obrazložiti, tako da sam ja u članu 7. dao amandman na tri razdela, pa ću ovako parcijalno probati da ih obrazložim. Prvi se odnosi, s obzirom na to da je ministar poljoprivrede tu, na Agrarni budžet, a pre svega bih o Agrarnom budžetu. Jedna od najvažnijih grana naše privrede je pre svega poljoprivreda. U uslovima sankcija poljoprivrednici su podneli najveći teret i zahvaljujući njima, Srbija nije ni bila gladna. Naša najveća izvozna šansa je upravo proizvodnja kvalitetne hrane. Zato ulaganja u poljoprivredu moraju biti adekvatna našim očekivanjima. Poljoprivrednici se moraju, odnosno poljoprivrednicima se mora omogućiti da pod najpovoljnijim uslovima nabave poljoprivrednu mehanizaciju, semenski i sadni materijal, sredstva za prehranu i zaštitu bilja i stoke.
Znači, ne smemo da štedimo, jer bi svaka štednja u tom pogledu imala nesagledive posledice. Samo ću da vas podsetim da je procena učešća sredstava Agrarnog budžeta u ukupnom budžetu za 2001. godinu 4,74%, a dok je u 2000. godini iznos bio mnogo veći - 5,77%. Ako uzmemo u obzir da je prošle godine bila jedna od najvećih suša u zadnjem periodu, onda ćete sami shvatiti koliko je u svakom slučaju mnogo bitnije uložiti u Agrarni budžet i preventivno delovati, a ne da se očekuje prvo suša, jer samo ona sredstva koja bi odvojili za prevenciju suše, vratila bi nam se već u toku te godine. Smatram da su predložena sredstva u budžetu nedovoljna, pa zbog toga ih treba znatno povećati. Zato već iz planiranih budžetskih sredstava treba izvršiti sve preraspodele. Uskratiti novac raznim nepotrebnim agencijama, a da se prebace sredstva i da se stave na raspolaganje Čoviću, sredstva određena za eksperimente Gaši Kneževiću, a tim sredstvima povećati Agrarni budžet. Shodno tome, predlažem da se povećaju sredstva od pet milijardi i 100 miliona dinara na 10 milijardi dinara.
U razdelu 16 - Pozicija 89, znači to je već druga pozicija, drugi razdeo, učešće Republike u PIO. Smatram da su ta predložena sredstva za invalidsku i socijalnu sferu nedovoljna za isplatu realnih potrebama penzionera i invalida, jer pre svega znamo da su penzioneri ljudi u starom životnom dobu, a invalidi su sa smanjenom radnom sposobnošću ili bez nje. Tim ljudima, pored ostalih potreba za hranom, odećom, kao i za komunalnim uslugama, u svakom slučaju potrebno je i adekvatno lečenje. Kako se predloženim zakonima predviđa poskupljenje lekova, kao i o eđeni porezi na lekove, a ministar zdravlja je rekao da su određene takse na zdravstvene usluge i recepte takođe ovde, kao i na pomagala za invalide, sa predviđenim iznosom neće biti zadovoljene njihove potrebe. Zato predlažem da se iznos sredstava poveća sa 200 milina na 270 miliona dinara.
U trećem razdelu - Pozicija 125, radi se o platama zdravstvenih radnika. Stanje u zdravstvu kao i plate zdravstvenih radnika su višegodišnji problem. Zdravstveni radnici, iako pripadaju elitnoj profesiji u čitavom svetu, su neadekvatno nagrađeni za svoj humanitarni rad. Rade u teškim uslovima i uz svu svoju spremnost da pomognu korisnicima zdravstvenih usluga, a nemaju ni praznike ni odmora kao drugi radnici, a da ne pričamo o težini hiruškog zahvata koje ne može da se meri sa težinom ijedne usluge. Shodno gore navedenom, predložena sredstva za plate zdravstvenih radnika su nedovoljna. Država pre svega treba da brine o zdravlju nacije, jer moramo dati primat zdravlju nacije i našeg podmlatka, a adekvatnom platom zdravstvenog radnika preventivno ćemo delovati u smanjenju korupcije u zdravstvu.
Sami znate da je Srbija možda prva u Evropi po procentu, odnosno po zastupljenosti korupcije. Samo na taj način možemo preventivno delovati i zdravstvenim radnicima dati adekvatnu finansijsku nagradu i na taj način poboljšati zdravstvene usluge. Hvala.
