Amandman na član 7. Razdeo 3 - Pozicija 12, sa kojom je definisano finansiranje u okviru Vlade, biroa i agencija. Ministar ili nadležne službe nisu dali pojašnjenje kakva je uloga ovih biroa i agencija. Ovo je prvi put da se pojavljuju ovakve organizacije, kao što su biroi i agencije. Čovek prosto mora da se priupita, radi sigurnosti, da to nije zato što su generali u Vladi, a nisu ovo više politički biroi, nego su ovi biroi. Za ove agencije, kakva je uloga tih agencija. Šta bi te agencije trebalo da rade? Pitanje se postavlja iz prostog razloga što je za poslove ovih organa, unutar Vlade, određeno 10 miliona dinara.
Nisu to mala sredstva, to je 33.000 maraka. Ako je uloga ovih agencija da deluju na marketingu, na taj način što će hvaliti uspehe Vlade, ili na nečijim ličnim promocijama, onda treba napisati obrazloženje. Nema veze ko je i kakvu je funkciju imao u vladi, ali da se zna uloga. Ovako, objašnjenje je dato za sredstva koja su određena unutar ovog razdela i za plate i za materijalne troškove, a čak i za troškove smeštaja, odnosno boravka onih koji ne žive i ne stanuju u Beogradu, a članovi su Vlade. Za agencije i za biroe nije dato obrazloženje, pa stoga predlažem da se ova suma od 10 miliona dinara prebaci tamo gde je potrebnije, a recimo na poziciju ili na razdel, gde se materijalno, odnosno finansijski pomaže izbeglicama. Vaše tvrdnje da svakog dana sve više i više ima izbeglih i prognanih, očito na osnovu ovog predloga budžeta nisu tačna.
Ako nešto tvrdite onda morate i da potkrepite to sa ovim budžetom, ali bilo bi dobro da ne ulazimo u veliku polemiku, bilo bi dobro da ovih 10 miliona date za izbeglice, za materijalnu pomoć izbeglih i prognenih lica, a ne da finansirate agencije. Bože me sačuvaj ako su to agencije za poslovnu pratnju. Sve ste vi spremni. Samo, u toj agenciji, kako su krenuli, možda će biti i seksualne manjine.
Drugo, pozicija 31 u članu 7, to je socijalni fond za jednokratnu pomoć. Premijer je u svom ekspozeu izneo relevantne podatke da je sada trenutno pored 800 hiljada nezaposlenih, 500 hiljada ljudi, odnosno radnika koji rade u nelikvidnim firmama. Predviđa se jasno kakve će poremećaje, kada je u pitanju radni odnos, izazvati model privatizacije, a model koji se zove strateški partner. Znači, na ovih 500 hiljada koji su trenutno bez plata, jer rade u takvim firmama, treba računati na povećanje broja nezaposlenih. Najbolji pokazatelj je, od kada ste vi došli na vlast, sve više onih koji ne primaju platu i na ivici su, već blizu da ostanu bez posla, da ih vi vodite pod stavkom tehnološki višak. Odakle pare da se namaknu za ovo? Pare imaju u budžetskoj rezervi. Bolje je sada biti pripremljen, a ne zanositi se sa idejom koju zagovara ministar finansija, pa ako promašimo, gospodo, biće rebalans budžeta.
Gospodine ministre, svaki rebalans budžeta je priznanje Vlade da nije sposobna, da nije tačno i realno predvidela kakva će biti ekonomska kretanja u ovoj godini. Prema tome, bilo kakav rebalans ovog budžeta je lično neuspeh pre svega vas kao ministra finansija, pa samim tim i Vlade.
Na poziciji 77, u razdelu 14, predvideli ste sredstva donacije. Sredstva donacije je prihodna kategorija. Ako vam neko uplaćuje ta sredstva onda je to prihod i po ekonomskim zakonima, ali i po jednoj zdravoj, običnoj ljudskoj logici, a vi ste ga stavili u rashodni deo i stavili ga da sa njim raspolaže ministarstvo. Pretpostavljamo, kako ste ishvalili volju i nameru inostranstva da nam daju te devize, da će u većini to biti devizna sredstva. Zakonom o deviznom poslovanju ne znam da li može ministarstvo unutar Vlade da raspolaže sa tim devizama. Prema tome, ova sredstva ne mogu da idu na ovu poziciju, pogotovo ne mogu da budu na raspolaganju Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom, pa već kada smo na tom ministarstvu puna su vam usta bila srpske dijaspore. Hvalili ste se kako ste vi Vlada koja će konačno uspostaviti vezu sa srpskom dijasporom, kako ste vi Vlada kojoj će prevaranti iz dijaspore, kao što je Majkl Đorđević i ovaj Panić doneti ogromne pare. Vidite koliko je teško od njih dobiti jedan dolar i jednu marku. Prema tome, uložite malo više para da toj srpskoj dijaspori pomognete, da našoj deci pomognete da ne zaborave jezik, da ne zaborave tradiciju, kulturu srpsku. Mora se ulagati u dijasporu, nema od tih priča ništa, recite im na vreme, dijasporu ne predstavlja samo porodica Karađorđević, dva miliona Srba živi izvan Srbije.

Da li se još neko javlja za reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na nešto vrlo čudno što se pojavilo u Predlogu zakona o budžetu, na jedan čudan analitički konto i broj pozicije. Broj pozicije 77, analitički konto 911-903, sredstva donacija i ništa. Čijih donacija? Ovo je rashodna strana u budžetu. Ovo su donacije koje ćete vi davati inostranstvu. Kome? Izjasnite se jednom. Umesto da pare iz inostranstva dolaze ovde, pare će odavde da idu u inostranstvo.
Dobro bi bilo da to ovde razjasnimo, ako može zamenik ministra, ako razume to pitanje, da ovde pojasni poslanicima koji su neuki, pa ne mogu da shvate, ne mogu da shvate sve vaše marifetluke. Predvideli ste i za posebne namene 20 miliona dinara. Koje su to posebne namene u Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom? Ni jednu donaciju niste izrazili kroz budžet. Vi zapravo smatrate da i sa nekom eventualnom donacijom koja stigne treba da raspolažete na isti onaj način kao kada su vam dolazile pare dok ste bili opozicionari i dok ste se borili za vlast. Ko ih prvi ščepa njegove su, pa ili ih podeli sa još nekolicinom svojih saradnika ili sve za sebe sačuva. Zbog toga je došlo do najvećeg broja rascepa u prozapadnim opozicionim političkim partijama. Vi ste se toliko cepali i delili, jer je svaki želeo da bude onaj koji će na šalteru Amerikanaca ili Evropske unije da prima lično pare. Sada mislite da to može i za eventualne donacije koje bi stigle državi. Naravno, malo će biti tih donacija, gotovo nikako, ali ako ih bude vi mislite onaj koji prvi ščepa nosi kući. Vaša vlast je i navikla tako. Sve što dođe u vaše ruke netragom nestaje. Pokazali ste to na više primera, a u celoj vašoj Vladi to je najviše pokazivao Nebojša Čović.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman poslanika Milorada Mirčića na glasanje.
Za 57, protiv 116, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 9, od ukupno 182 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici Odbora.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

Ovaj amandman se odnosi na nekih 6 razdela u okviru člana 7. i u jednom razdelu sam  tražio da se ukinu budžetska sredstva za Ustavni sud, jer Ustavnog suda nemamo.
U drugom da se sredstva za rad ministra pravde i lokalne samouprave i činovnika takođe uskrate, jer ovih dana ministar Batić putuje u Hag i putovao je u Hag. Tamo je ugovarao neku predaju srpskih glava. Ne verujem da on to radi iz ljubavi, pre će biti da je u pitanju novac, pa onda neka tim novcem i finansira rad ministarstva, ali ono što je najvažnije odnosi se na 500 miliona budžetskih sredstava kojima treba da raspolaže koordinaciono telo za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa. Ne mogu da verujem da ćete poveriti da to radi Nebojša Čović, a da mu u tome pomažu specijalno školovani policajci Zoran Živković i njegov savetnik Vesić ili onaj neuračunljivi Kragović.
Važnije od svega toga je da je Nebojša Čović vlasnik i predsednik Upravnog odbora FMP Trejda i da je to preduzeće primenjivalo neadekvatan tehnološki postupak, koji je imao za posledicu nemogućnost pravilnog i hermetičkog zatvaranja limenki, pa je došlo do kvarenja sadržaja u njima i tako je Vojsci Jugoslavije...

Gospodine Stamenkoviću, o tim limenkama smo slušali već više puta danas.

Tako je Vojsci Jugoslavije naneta neprocenjiva šteta.
Zatim, nisu uvaženi zahtevi proizvođača mesnih proizvoda, što je imalo za posledicu da je stvarna količina mesnih prerađevina punjena u konzerve limenke veće zapremine, što opet pokazuje veliku neodgovornost šefa Koordinacionog tela Nebojše Čovića. Takav čovek, koji je mogao da vara Vojsku Jugoslavije, čovek koji je mogao svojevremeno da šamara vozače Javnog gradskog preduzeća u Beogradu, potpuno je nepodoban i sumnjiv u ovim poslovima koje obavlja. (Predsednik: Opominjem vas da se vratite na dnevni red.) Srpska radikalna stranka ne može dozvoliti da se ovako velika i značajna sredstva povere takvoj ličnosti.
Sve ovo što sada govorim je potvrđenu u izveštaju Instituta za higijenu i tehnologiju mesa br. 0828, 0829 i 0839, u kojima se konstatuje da su poklopci limenki bili upotrebljivi na šest meseci po standardima narodne odbrane, a garancija mora biti tri godine.

Gospodine Stamenkoviću, dva puta sam vas opomenuo. Ja vam oduzimam reč. Molim vas da napustite govornicu.
Da li se još neko javlja za reč po ovoj tački dnevnog reda? (Niko.)
Stavljam na glasanje amandman Dragoljuba Stamenkovića.
Za 52, protiv 116, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 15, ukupno su prisutna 183 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici Odbora.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

Dame i gospodo narodni poslanici, neki od vas, ozbiljniji ljudi, zapitaće se zašto mi srpski radikali ovoliko insistiramo upravo na ovoj stavci budžeta, gde se ogroman novac poverava u ruke Nebojše Čovića. Zato što vaš budžet ima mnogo slabih tačaka. Ovo je najslabija. Naravno, naš zadatak je, kao opozicije, da vam nađemo najslabiju tačku i da vas na toj tački razbijamo. Zbog toga nas vi sprečavate da o tome govorimo, isključujete nam struju.
Moj amandman sam prosledio Narodnoj skupštini na 19 gusto kucanih strana obrazloženja. Pročitali ste, nadam se. Ako niste, tek ćete pročitati, verujem i ubeđen sam u to. Neću sve to danas čitati, naravno. Podsetio bih vas, pored tih 19 gusto složenih strana obrazloženja, da ste dobili 26 strana raznih dokumenata koji svedoče o kriminalnim radnjama Nebojše Čovića. Pola obrazloženja se odnosi na kriminalne radnje Nebojše Čovića dok je bio gradonačelnik Beograda. (Glas iz sale: Što ih niste uhapsili?) Vi ih hapsite. Vi uživate u hapšenju. Ja vam samo skrećem pažnju. Vama, tako simpatičnim damama, ne priliči da upadate u reč. S vama dvema to mogu i posle da raspravim.
Pola obrazloženja se odnosi na kriminalne radnje Nebojše Čovića dok je bio gradonačelnik Beograda. To smo mi radikali objavili u "Velikoj Srbiji" još početkom 96. godine, kada smo imali tehničku koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije i sa Demokratskom strankom, kad smo od Nebojše Čovića branili Studio B. (Predsednik: Gospodine Šešelj, molim vas, da se vrtite dnevnom redu.) Vi ste to zaboravili.
Na dnevnom redu je moj amandman. Govorim o mom amandmanu. Za pet minuta ne mogu da pročitam 19 strana, ali za 5 minuta mogu da ukažem na sadržaj tog amandmana. Nemojte da me ometate. (Predsednik: Gde je Studio B u sadržaju amandmana?) Molim vas, to je moj amandman i obrazloženje koje sam zvanično dostavio Narodnoj skupštini. Vi to imate pred sobom. (Predsednik: Nemam.) Niste dobili. Kriv je sekretar. Zna da psuje iza leđa narodnim poslanicima. (Predsednik: Dostavio je, ali nisam ga podneo.) Ovo je samo ono što sam ja predao Narodnoj skupštini, protokolisano da je primljeno. Ovo je umnoženo u malom formatu, a pošto ja ne volim mali format, ja sam izašao sa velikim formatom. Nemojte da me ometate i nemojte mi ovo vreme ometanja uračunati. (Predsednik: Neću.)
Mi osporavamo da je Nebojša Čović podobna politička ličnost da mu se povere ovolike državne pare. Podsećam vas na njegovu aferu sa konzervama, gde je opljačkao milione dolara, njegovu aferu sa uvozom krezola, koji je razblažavao i pravio lizol. Lizol je zabranjen po svim stan dima čuvanja higijene, a on je taj lizol, da bi i lično nešto zaradio .... (Predsednik: Po drugi put vas opominjem.) Zašto? (Predsednik: Zbog toga što se ne držite dnevnog reda.) Kako kad je moj amandman na dnevnom redu? (Predsednik: O lizolu?) Što ste onda umnožili moj amandman o lizolu, ako on nije na dnevnom redu? (Predsednik: Obaveza je da umnožimo sve što dostavite.) Obrazlažem zašto sam vam baš to dostavio i zašto ste vi bili obavezni da umnožite. (Predsednik: Dobro, ali ja sam vas ipak drugi put opomenuo.)
Zatim, postoji naftna afera, reketaška afera sa Jugoskandik bankom, kad je javno prozvan da je oteo od Jezdimira Vasiljevića 200 hiljada maraka. To je već bilo kad je Jezdimir Vasiljević pobegao u inostranstvo, pa je Nebojša Čović javno priznao da je uzeo te pare, čak tvrdio da je pare posle vratio, nakon javne prozivke. Tu je afera sa fabrikom čepova, koje je ukrao u Srpskoj Krajini. Onda, davanje placeva na Dedinju, jer je sa njim to počelo, pa Parking servis, gde je upropastio Beograd. (Predsednik: Gospodine Šešelj, 5,27 minuta, dve opomene ste imali zbog nepridržavanja dnevnog reda. Oduzimam vam reč i molim vas da napustite govornicu.) Još samo jednu rečenicu da vam kažem, pa napuštam, da ne pravite incidente ovde, jer ja sam star čovek, nije meni do incidenata i ne volim incidente.
Dame i gospodo, vi se sećate Živote Panića. On je bio načelnik Generalštaba. Za mnogo manje afere u poslovanju sa vojskom, preko firme "Kentaur", on je pao.
Pašće i Nebojša Čović, kao potpredsednik Vlade Srbije - to vam garantujem, a uskoro podnosimo inicijativu za izglasavanje nepoverenja, koja će biti toliko ubedljiva da se niko častan i ozbiljan među vama neće usuditi da glasa protiv te incijative.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Niko.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 53, protiv 122, uzdržanih nije bilo, nije glasalo sedam od ukupno 182 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. razdeo 6 i razdeo 14 amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici Odbora.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.