Gospodine predsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, u dosadašnjoj raspravi o Zakonu o porezu na dohodak građana, nekoliko puta nam se obraćao gospodin Đelić, ministar finansija, hvala mu na tome. Uz sve simpatije koje imam za njega, kao mladog i stručnog čoveka, ono što ne odobravam ili zašta nemam simpatije, to su obrazloženja i argumenti koje ministar Đelić daje u vezi sa i ovim zakonom i u vezi sa prethodnim zakonskim projektima čiji je on autor.
Dakle, Zakon o porezu na dohodak građana nije reformski zakon. U njemu, kako je i sam rekao, nema ničeg posebnog novog. Argumenti koji su upotrebljeni u obrazlaganju, ja ću da ih nabrojim onim redom kako je to ministar Đelić govorio, da su rešenja u ovom zakonu konkurentna, da su atraktivna, da su pravična, da su realna i da očigledno odgovaraju ambijentu u našoj Republici.
Ja objektivno pitam za koga su ova rešenja konkurentna, za koga su atraktivna, za koga su pravična i za koga su realna? Možda za neke druge. Siguran sam da za poreske obveznike, građane Republike Srbije, privatne preduzetnike i privredu to ne stoji. Pre bih rekao da su ubitačni i da će dovesti u vrlo tešku situaciju i položaj i građane i poreske obveznike i privredu naše Republike. U potvrdi ovoga što govorim su i preko 100 amandmana koje su podneli narodni poslanici iz opozicionih stranaka, ali ima ih i iz dosovske većine, video sam ih. Ima i 20 amandmana koje je Vlada Republike Srbije podnela na ovaj zakon, što potvrđuje ovo o čemu su i moji prethodnici govorili.
Upravo zbog toga, ja sam i predložio da u članu 16. amandman koji bi trebalo da glasi "Zarada iz člana 13. i 14. ovog zakona oporezuje se po stopi od 12% na osnovicu koju čini isplaćena, to jest ostvarena zarada". Zašto? U osnovnom rešenju je stopa od 14%. Vi ste rekli da je ona i bila i da se u tome ništa ne menja. To je tačno, i ja se s vama slažem. Ali, ako tome dodamo ono što sam u obrazloženju napisao, a stoji u članovima 13. i 14. zakona, kojima je definisano koja se primanja smatraju zaradom po osnovu radnog odnosa i ugovora o privremenim i povremenim poslovima, u koju spada naknada za rad i druga primanja po ovom osnovu i po zakonu. U članu 14. stav 1. ovog zakona utvrđeno je da se zaradom, u smislu člana 13, smatraju i primanja po drugim osnovama, a stavom 2. ovog člana, šta predstavlja osnovicu poreza na zaradu. Neću da pominjem sve ovo što su prethodnici govorili pre mene, o regresu, toplom obroku, prevozu i drugim stvarima koje su napisane. Sve ću to da svedem na to da ste zadržali stopu koja je i bila, ali ste bitno proširili osnovicu oporezivanja, što verovatno niste ... Ja se nadam da je gospodin Đelić svestan. Nije moguće da predlaže, a da nije svestan. To ja nisam rekao. Ja sam rekao da je gospodin Đelić to objasnio i da je svestan toga. Dakle, nije slučajno, nego sa namerom. To dovodi u kontekst moje priče za koga je atraktivno, za koga je realno i tako dalje. Dakle, nije.
Šta će da dovede, kao posledica, ako se ne usvoji amandman, a siguran sam da neće, to će bitno da poveća poreske obaveze građanima, privatnim preduzetnicima i privredi, dovesti ih u teži materijalni položaj koji će za posledicu imati to da neće moći da izvrše poreske obaveze, a to će kao posledicu imati to da se neće napuniti budžet, koji je uostalom i nerealan, i tako dalje.
Treće, svi će doći u situaciju i pod udar kaznenih odredbi koje su napisane u 20 članova, koje su nerealne, rigorozne i, izvinite na terminu, kao da su pisani za državne neprijatelje, a ne za naše građane i za privredu, što takođe smatram da je necelishodno, nerealno i tako dalje. (Predsedavajući: Vreme).
Izvinjavam se za 15 sekundi prekoračenja. Nisam govorio u načelnoj raspravi. Zato sam i predložio da se izvrši izmena i da se prihvati moj amandman da se umesto 14% uvede stopa od 12%, jer bi onda ona potvrdila sve ono što ste govorili. Ako to ne usvojite, nek vam je na pomoći onaj čije ćemo vaskrsenje slaviti u nedelju.