Rade Simić, ovaj moj poštovani kolega iz Vrnjačke Banje, obećao je da će da glasa za ovaj amandman. Da li je to manir cele Demokratske stranke da laže, međutim, Čedo, moram da vas upozorim, video sam da je malopre seo na mesto kancelara Đinđića ovde, to je opasan znak. Poznajući dobro Radeta, povedite računa o tome.
U članu 18. definišu se neki iznosi troškova, koji se poreski ne opterećuju. Predložio sam ovim amandmanom dve stvari - prvo, da se u tački 2. koja nosi naziv - naknada za ishranu za službeno putovanje u zemlji, iznos neoporezivog dela sa 600 dinara poveća na 1.000 dinara.
Vašom poreskom reformom značajno ste povećali cene svih prehrambenih proizvoda i cene usluga u restoranima. Šteta što tu nije gospodin Đelić, da održimo jedan kratak kurs o javnim finansijama. Svaki pametan ministar finansija poreskim merama, zakonskim merama, pospešuje potrošnju proizvoda, koji u sebi nose visok iznos poreza na promet, visok iznos akciza i tako dalje.
Šta država gubi u budžetu, ako na primer poslovan čovek potroši 1.000 dinara za službeni put, znači, za ishranu za službeno putovanje, znači, država ubere porez na promet koji ste povećali, država ubere akcize, pošto ste čak i sokove opteretili akcizama, znači, budžet ništa ne gubi. Vi ste ovim samo limitirali, umesto da pospešujemo potrošnju, samim tim i proizvodnju, mi ovakvim limitima smanjujemo potrošnju, i to bi trebao ministar finansija da zna.
Isto tako, predložio sam da se ograničenje u tački 4. briše. Tu ste predvideli da troškovi prevoza za ceo mesec, za službena putovanja, budu najviše 1.500 dinara. Sve iznad toga oporezujete. Taj ko je ovo predložio očigledno nema ni jednog radnog dana u privredi. Zamislite na primer trgovačkog putnika, ili bilo kog poslovnog čoveka, čiji je posao vezan za korišćenje automobila, znači, za veliko korišćenje automobila, da sa ovim cenama benzina, koje sada imamo, potroši 1.500 dinara mesečno. To je prosto nemoguće.
Ako potroši više, znači, to smo konstatovali, odmah na scenu stupa "Atila, bič božji", ministar Đelić, i višak se oporezuje. Zato trgovački putnici i poslovni ljudi - predlažem im da svi krenu na kondicione pripreme, i to već od večeras. Bogami će morati mnogo da se pešači u obavljanju njihovih poslova, ako ne misle da ova Vlada ne skine bar tri kaiša sa leđa. Zdrav razum kaže, poštovani narodni poslanici, da ova ograničenja treba apsolutno brisati. Ovo brisati, a ono prethodno povećati bar na 1.000 dinara.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne javlja se)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 47, protiv 111, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 14, ukupno je prisutno 172 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 18. stav 1. tač. 3, 4. i 5. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor, nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 69. stav 3. Ustava Republike Srbije kaže da se obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina utvrđuje prema ekonomskoj snazi poreskog obveznika.
Bilo bi dobro da su ministar i njegov vrli zamenik malo probali nešto i na belim miševima. Da ne služimo mi ovde kao zamorčići za novu reformsku poresku politiku, koja hoće da svuče golog?
Dame i gospodo narodni poslanici, lepo ovo izgleda na papiru, ovo nema od koga da se naplati. Došli smo u situaciju da branimo i ono što nikada ne bi trebalo braniti, ono što nije trebalo da pada na pamet jednoj pametnoj državi, pa ne mogu da zamislim uopšte da ste se deli danima da razmišljate - šta to još ima da se naplati, a ne shvatate da osnovne poreske obaveze, poreski obveznici neće moći da plate.
Vi ste sada uzeli stare zakone, koji su važili do sada, i samo ste se bavili time - šta od tih oslobađanja iz starih zakona treba izbrisati, i šta, eventualno, od tih oslobađanja može da ostane u novim zakonima.
Ovo nije nova poreska politika. Ovo nije reformska politika. Ovo su stari poreski zakoni, malo "našminkani", ponekad i loše "našminkani" ne mora da znači da je žena koja se našminka uvek lepa i da je uvek lepo našminkana. Toko i ovaj član na koji sam dao amandmane. Član izmišlja da nije više oslobođen poreza dohodak građana za službena putovanja, nego je samo oslobođena ishrana na službenom putu. Ishrana je oslobođena do 600 dinara. Ja sam predložio da dnevnica za službeno putovanje do iznosa od 300 dinara bude oslobođena poreza na dohodak građana. Da li će čovek negde da ruča u kafani ili neće, da li će da uštedi, da li će jesti kod kuće, pa kad se vrati kući, ponovo da ruča, to zakonodavca više ne interesuje.
Tehnički, u tački 4. niste napisali 30% od cene jednog litra super benzina. Niste napisali kako se plaća. Trebalo je napisati da se plaća po jednom pređenom kilometru. Čak ni to niste prepisali iz prethodnog zakona. I to može da bude osnov za velike dileme. Vlada neće moći uredbom to da reguliše, ili nekim svojim tumačenjima zakona. Moraćemo ponovo da imamo izmene i dopune zakona.
Šta još reći kada danima govorimo o novim poreskm obavezama koje se zavode onima koji ni dosadašnje poreske obaveze nisu mogli da plate? Da počnemo od sada pa na svaki sledeći amandman da vas upozoravamo da nas čeka, što bi rekao Ivo Andrić, "vrelo leto i sazreće trpko voće". Ja očekujem da jesen bude burna u Republici Srbiji i zbog ovih vaših poreskih reformi. Već se građani ježe. Kažu da prvi paket poreskih zakona prolazi ove nedelje. Pitaju da li su nam dostavili neke nove predloge zakona. Ja kažem da nisu. Građani počinju da nagađuju šta ćete to još smisliti da naplatite građanima Srbije u vidu obaveza i poreza. Pretvorili ste se u obaveze, porez i pretvorili ste se u otvorenu hajku na sve one koji su u ovoj državi nešto radili pre vas.
Doveli ste ovu državu u situaciju da svako među vama ko je sad na visokom položaju brine šta će biti s njim kad se vlast promeni. Po vašem mišljenju, ko je obavljao odgovornije državne funkcije, odgovorniji je kad se promeni vlast. Za vas ne postoji ni državna tajna ako je to način da se bilo ko iz prethodne vlasti diskredituje. Mnogo ste loše počeli. Počeli ste onako kako ni mi koji smo izgubili vlast nismo od vas to radili.
Bilo bi najbolje da opozicija uopšte ne reaguje na poreske zakone. Ne možemo da pomognemo da smanjujete obaveze, a ovakvim zahvatanjima upropastićete građana. Bilo bi dobro da budemo bez duše, kao što ste vi, pa da sačekamo da se to loše odrazi na građane Srbije, da se pojavimo kao ljudi koji su to drukčije radili. Ali, ovo je od nas poštenije i politički ispravnije. Upozoravamo vas na vreme. Podneli smo mnogo amandmana. Više nas ne optužujete da vršimo opstrukciju. Jasno je i vama da su ovi amandmani dobri. Jasno je to bilo i Vladi čim je sama napisala više od 20 amandmana.
Ja završavam svoj govor, gospodine predsedniče. Možda se više neću javljati po amandmanima, a u stvari hoću.

Da li se još ko javlja za reč? (Niko)
Stavljam amandman poslanika Tomislava Nikolića na glasanje.
Za 47, protiv 107, uzdržan jedan, nije glasalo 15, ukupno je prisutno 170 narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da će se sednica Odbora za omladinu i sport održati u toku pauze današnjeg zasedanja, u sali na trećem spratu.
Nastavljamo sednicu u 15 časova i 35 minuta.
(Posle pauze)

Molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da ipak nemamo kvorum i molim sve poslanike koji rade i koji su na odborima, da privedu kraju, da prekinu sa radom i da dođu na sednicu.
Dajem pauzu od 15 minuta.
(Nastavak sednice u 16,00 časova).

Konstatujem da sada imamo kvorum. Pre nego što počnemo, predlažem da donesemo odluku da produžimo današnji rad do 20,00 časova i da tako nadoknadimo vreme koje smo utrošili na okupljanje kvoruma za rad Skupštine.
To će pomoći i vama poslanicima, koji sedite u klupama, a ne ubacujete kartice, da drugi put učinite to što treba da činite.
Predlažem da donesemo ovu odluku, a vi ćete se o tome izjasniti. Znači, da ovo vreme nadoknadimo u produžavanju rada do 20,00 časova.
Molim vas da se izjasnimo o ovom predlogu.
Za 102, protiv 33, uzdržana 4, nije glasao 21, ukupno je prisutno 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da ćemo danas raditi do 20,00 časova. Molim vas, da ubuduće budemo tačni sa dolaskom.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vučurović.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Izvolite, gospodine Vučurović.

Poštovano Predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pošto mi predsednik Parlamenta nije dao repliku prošli put, rekao je da ja ne znam o čemu sam pisao, pa moraju da mi šapuću, sada ću da vam pokažem.
Predao sam amandmane 5.04.2001. godine u 8,20 časova ujutru. Vlada je predala 6.04.2001. godine u 23,10 časova. E, pa, sada ko ovde laže? Za gospodina Cvetanovića ste rekli da se ne odnosi na njega, jer je on to predao pre Vlade, ili otprilike 12 sati posle mene. To nije bitno.
Ja sam tražio da se u članu 18. tačka 4. koja se odnosi na korišćenje sopstvenog automobila, iznos od 1.500 dinara, zameni iznosom od 10.000 dinara, a evo zbog čega.
U skoro 90% slučajeva, privatni automobil u službene svrhe koriste javna preduzeća, organi i organizacije koje traži budžetska sredstva. I od nas ovde 250 koliko nas ima, bar stotinu dolazi sopstvenim automobilom na sednicu Skupštine i naplaćuje tako dnevnice. Znači, da će ova Skupština na ime poreza platiti 20%, za svaki dinar preko 1.500 dinara koji ovi poslanici ovde potroše. To je u redu da plate 20% od tih sredstava više, ali nije u redu što će tih 20% da uzme od građana Srbije. Ako već plaćate, onda tih 20% nemojte uzimati od građana. Uzmite od dnevnica, vašim poslanicima koji ne sede u poslaničkim klupama, jer nikada više od 100 vaših poslanika ovde ne sedi. Vidite to i po glasanju, od 100 do 115, ali zato redovno i regularno naplaćuju dnevnicu.
U tački 5. sam tražio da se iznos od 10.000 dinara zameni iznosom od 30.000 dinara. To je iznos kojim treba pomoći lečenje obolelog člana porodice ili bilo kog obolelog čoveka, jer i uvođenjem participacije u zdravstvu, ljudima je uskraćen jedan deo prava na lečenje. Nije gospodine, vi možda ne znate ništa o tome, ali ja ću da vam kažem, da je oko 100 dece iz ove Republike Srbije operisano mojim parama. Sada vi uvodite porez na svaku donaciju, a na svaki dati novac za lečenje dece, koji prelazi 10.000 dinara. Ja hoću da dam deci uvek kada imam, ali neću da dam Vladi. Neću da dam budžetu. Neću da dam da se kupe finišeri, jer se sada očekuju građevinski radovi. Samo se vi smejte. Oporezivanje donacija u ovoj sferi, naročito kod lečenja dece je sramno. Nateraćete ljude da više ne daju nijednog dinara, a svakoga dana su pune vaše novine apela za pomoć deci koja treba da odu na operaciju u inostranstvo. Ja sam ovo podigao na 1.000 DM, iznos koji se daje za lečenje, samo da bi vam bilo lakše. Vi kažete, pošto je ranije bilo 6.000, sada je 10.000 dovoljno.

Vreme.

Dovoljno je za avionsku kartu do Podgorice, jer će vam i to uskoro biti inostranstvo.

Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik gospodin Jovanović.