Ne piše to tamo.       

Čekajte da obrazložim, zašto ste tako nestrpljivi.

Obrazložili ste, počinjete repliku. A za repliku vam nisam dao reč. Oduzimam vam reč, jer niste pomenuti. (Predsednik je isključio mikrofon.)

Gospodine Šešelj, oduzeo sam vam reč i molim vas da napustite govornicu. Nisam vam dao reč za repliku. Mi smo odlučili o prigovoru na Poslovnik. Uporno kršite Poslovnik i ne dopuštate da Skupština regularno radi.

Dajem pauzu od sat i po.

Obaveštavam narodne poslanike da će u pauzi današnjeg zasedanja, u maloj sali Narodne skupštine, biti predstavljeno izdanje Svetog pisma, Starog i Novog zaveta, u maloj sali.

Istovremeno će u pauzi zasedati Zakonodavni odbor u sali jedan u prizemlju i Odbor za finansije u sali 73 na trećem spratu.

(Posle pauze.)

Molim vas da najpre utvrdimo kvorum da bi mogli da nastavimo sa Drugom sednicom Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine.

Konstatujem da nemamo kvorum. Dajem pauzu od 15 minuta.

(Posle pauze.)

Molim vas, da radi utvrđivanja kvoruma, ubacite svoje identifikacione kartice.

Pošto izražavam sumnju u nepostojanje kvoruma izraženo elektronskim sistemom, molim radnike službe da prebrojavanjem utvrde broj poslanika u sali.

Konstatujem da je prebrojavanjem utvrđeno da je u sali prisutno 115 narodnih poslanika. Verovatno su neki u međuvremenu došli. Da li se slažete da još jednom probamo elektronski da utvrdimo kvorum? (Ne.)

Određujem pauzu od 10 minuta.

(Posle pauze.)

Molim vas da utvrdimo kvorum.

Konstatujem da imamo kvorum.

Gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa načelnom raspravom. Reč ima narodni poslanik Branko Ružić.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, od Vlade Srbije smo dobili predlog paketa poreskih zakona koji su svojom eventualnom primenom usmereni na obezbeđivanje sredstava za popunu budžeta Republike Srbije.
Po mom mišljenjeu poreska politika nove vlade najveći udarac nanosi upravo građanima ove države i nisam siguran da će građani biti uopšte u prilici da sve planirane namete u ovom paketu poreskih zakona servisiraju državi, a samim tim će budžet biti uskraćen za deo projektovanih sredstava i da će građani zbog nemogućnosti da plate te poreze biti u objektivnoj opasnosti da dobiju poziv od sudije.
Smatram da će jedan od ovih zakona iz poreskog paketa, Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara svojom primenom, ukoliko se usvoji, a sve indikacije govore da će biti usvojen, naneti veliku štetu između ostalog i nekim našim trofejnim sportovima.
Time i samim sportistima, a pre svega amaterima, koji su uglavnom predstavnici mlade populacije. Naime, na udaru ovog zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara naći će se streljaštvo, streličarstvo, auto-moto sport, motonautički sport, veslanje, kajak, kanu i jedriličarstvo, a svi znamo da su to uglavnom skupi sportovi.
Predviđenim porezima na automobile, čamce bez motornog pogona i sa motornim pogonom, letilice koje službe za sport i rekreativne aktivnosti, lovačko oružje, luk, vazdušne puške, vazdušne pištolje, biće otežano funkcionisanje sportskih klubova, a mladi ljudi biće demotivisani da prema svojim afinitetima uzmu učešća u treniranju u nekim od sportskih klubova, jer je teško očekivati da se mladi ljudi i pored svog entuzijazma koji poseduju, uključe u neki klub koji nema ni osnovne rekvizite ili su oni zastareli.
Ovakvom rigidnošću propisa koje Vlada predlaže ugušiće i ovu sferu sporta. Demotivišete mladu populaciju koja po prirodi stvari svoje slobodno vreme treba da utroši na očuvanje svog psihofizičkog zdravlja, a jedna od poluga za takav angažman je i bavljenje sportom.
Na ovaj način ćete indirektno uticati na razvoj nove Jasne Šekarić, Nataše Janjić, Aleksandre Ivošev ili Ivana Kolića. Sam paket poreskih zakona i njegovi negativni efekti se mogu videti na prostom primeru jednog klasičnog kluba, restorana na vodi, u Beogradu, na Ušću ili kod hotela Jugoslavije, koji su omiljeno mesto za izlazak mnogih Beograđana, a pre svega mladih ljudi.
Vlasnik jednog prosečnog ugostiteljskog objekta na vodi u Beogradu mora da plati sledeće poreze shodno svojoj delatnosti i obavezama kao građanin Srbije: To su porez na promet proizvoda i u sluga, porez na dohodak građana, porez na akcizu, porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara, i verovatno još poneki doprinos. Svi ovi porezi kumulativno iznose između 300 i 350 hiljada dinara na godišnjem nivou.
Pitam se da li će taj privatnik rešiti problem ovih globa podizanjem cena svojih usluga, čime će klijentelu suziti na samo platežno sposobnu, na jedan uži krug ljudi, ili će na volšeban način pokušati da izbegne plaćanje poreza i na taj način doći u sukob sa državom.
Ovo je samo jedan plastičan primer, ali će svi građani na žalost deliti istu sudbinu, bez obzira kojom delatnošću se bave.
Zastupam, naravno, tezu koju je izneo i naš ministar da naša poreska politika treba da bude u skladu sa direktivama Evropske unije, ali smatram da bi ta poreska politika trebalo da bude u skladu sa realnim platežnim mogućnostima naših građana.
Projektovali ste budžet koji smo usvojili sa više od 22 milijarde deficita koje ćete nadomestiti navodnim donacijama i sredstvima privatizacije. Građani Srbije su ipak očekivali da će više donacija doći, a da se neće budžet puniti sredstvima oporezivanjem građana u tolikoj proporciji.
Bilo bi lepo da sve ovo građani izdrže, ali biće vrlo teško izbeći u tom slučaju sivu ekonomiju, izbegavanje poreskih obaveza i socijalne tenzije naravno. Molim vas da imate to u vidu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Poštovani predsedniče, kolege poslanici, ne bih želeo da previše zadržavam vašu pažnju, koji se mnogo žurite, pošto je to očigledno, jer smo imali vrlo neprijatnu situaciju kada je bilo zaista svima jasno da ukoliko se ne pojave poslanici opozicije da vi vrlo teško možete da nabavite kvorum.

To je žalosno, s obzirom na to da DOS ima 176 poslanika.

Pošto želim da pričam o ovome što je na dnevnom redu u uvodu moram da kažem da sam sasvim načisto sa tim da naši zakoni, set poreskih zakona, moraju biti u tendenciji usklađivanja sa evropskim zakonima, da moraju pratiti evropske tokove, jer su to intencije i namere naše države, da jednom postanemo član te zajednice.

Međutim, ako prenebregnemo situaciju koju smo imali u zadnjih 10 godina, da smo živeli u okruženju koje je bilo opterećeno ratovima, sankcijama, NATO agresijom na našu zemlju, možemo da kažemo da su ovi zakoni, tj. predložen set zakona upravo uperen ka tome.Međutim, moramo imati u vidu da je naša privreda zaista izmrcvarena. Ne želim našu privredu da poredim sa bolesnikom, ali sa ranjenikom sigurno mogu, jer je naša privreda izuzetno mnogo toga podnela za ovih 10 zadnjih godina, a naročito u toku bombardovanja.

Ukoliko primenimo ove zakone na načine koji su predviđeni u ovoj formi, plašim se da će oni predstavljati zaista neodrživ i veliki teret našoj privredi, da će naša privreda biti dovedena u situaciju da neće moći da izdrži takav teret. To je upravo ono što svi mi treba da izbegnemo. U konsultacijama, koje sam vršio sa nekim od predstavnika privrednih subjekata iz okruga iz koga potičem, dobio sam objašnjenja da će povaćanje osnovice poreza i doprinosa opteretiti priliv sredstava preduzeća, nivo sredstava koji treba da se izdvoji za lične dohotke, doprinose i poreze sa dodatnih 20-30%. To sam zaista čuo iz usta onih koji se profesionalno bave tim stvarima i nemam razloga da im ne verujem. Naravno da bih veoma voleo da se naša privreda i privredni subjekti u celoj Srbiji nađu u povoljnijoj poziciji i da ovaj novi set poreskih zakona bude u funkciji razvijanja njihove proizvodnje, podizaca produktivnosti, što bi se u nekoj perspektivi odrazilo na povećanju standarda svih naših građana.

Međutim, moram da izrazim sumnju i da kažem da veliki broj njih nije znao da mi odgovori kako će se sve to odraziti na njihovo poslovanje. Ta neizvesnost je dovoljan razlog za zabrinutost, a vreme pred nama će pokazati da li smo bili u pravu mi koji kritikujemo ovakav način neke bager, šok terapije u poreskoj sferi ili je bio u pravu predlagač ovih zakona.

Kada govorimo o Zakonu o stanovanju, zaista je nemoguće ne pomenuti da je na osnovu odredaba, koje su omogućavale kreditiranje solidarne stambene izgradnje, izgrađeno mnogo stanova. To posebno želim da kažem zbog toga što u mom komšiluku ima nekoliko, ceo niz zgrada koje su izgrađene iz tih sredstava i ne bih mogao da preciziram koliko je porodica našlo svoje udomljenje na taj način.

Sa ovim načinom ukidanja solidarne stambene izgradnje plašim se da će svi oni koji su u nezavidnoj stambenoj situaciji ostati bez mogućnosti da računaju na ovaj vid pomoći i da neće moći da reše svoje stambeno pitanje.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi može da se posmatra sa više aspekata. Međutim, jedna stvar je neizbežna. Tu dolazimo na teren poštovanja zakona. Postoje najave a propo Zakona o lokalnoj samoupravi da je Vlada već pripremila akta za uvođenje prinudne uprave u opštini Bela Palanka. Pod kojim obrazloženjem, pod kakvih uslovima, zaista ne znam, s obzirom da lokalna samouprava u toj sredini funkcioniše izuzetno dobro i to mogu da potvrde i izveštaji Ministarstva pravde i lokalne samouprave iz proteklog perioda. Sada postoje najave da se ti izveštaji menjaju. Kako će se to sve završiti, videćemo. Međutim, zaista je za čuđenje da se Ministarstvo ili Vlada ne oglašavaju o problemima koji postoje u susednoj opštini Dimitrovgrad, koja je takođe opština Pirotskog okruga. (Predsednik: Molim da se vratite na temu dnevnog reda.). Tamo lokalna samouprava funkcioniše bez potrebnog foruma, a da na to niko ne reaguje.

Na kraju, zaista bi bio srećan ukoliko bi ovaj set predloženih zakona bio u funkciji povećanja proizvodnje i oživaljavanja neše privrede. Opte moram da kažem, po izveštajima sa terena neće biti tako.

Ima reč narodni poslanik Zaharije Trnavčević, a posle njega Marko Ćulibrk.