Zahvaljujem se, predsedavajući. Dame i gospodo, kada sam se prvi put javljao povodom ovih tačaka dnevnog reda nisam govorio samo o prihodnoj strani, nego sam ukazao da je suština u rashodnoj strani, odnosno da je suština u prevelikom budžetu. Ovde ću opet da ponovim da je budžet Republike Srbije u 2001. godini u odnosu na budžet Republike Srbije u 2000. godini više od tri puta uvećan. Ponavljam, nemojte da kalkulišete u budžet od 2000. godine 20 milijardi dinara koji su bili namenski odvojeni za obnovu i rekonstrukciju ove zemlje, uništene NATO agresijom. Tu obnovu i rekonstrukciju vi ne morate da sprovodite, ali ću takođe da ponovim da u tom budžetu, koji je više od tri puta uvećan, nisu više od tri puta uvećane plate u prosveti, u zdravstvu, socijalnom zvanju itd.
Mislim da se današnjom raspravom zaokružuje ključni deo rasprave o paketu poreskih zakona. Zato smo u mogućnosti da donesemo i određene zaključke sa sledećim porukama poreskim obveznicima.
Nema ozbiljne poreske reforme, dame i gospodo, a umesto toga imamo haotično i panično razrezivanje nameta u cilju obezbeđenja para za DOS-ovske političke ciljeve.
Drugo, rast cena, poreska rešenja po svim vidovima, razne takse i naknade, koje vi sada samo zovete porezima, su prisutni više nego ranije.
Treće, poreske obveznike sačekaće veliki broj poreskih rešenja.
Zašto se to dogodilo? Ključna mana svih ovih predloga je u tome što su ignorisana upozorenja, prethodna upozorenja privrede, prethodna upozorenja sindikata, građana, ali i mnoga upozorenja izrečena za ovom govornicom, posebno kada je usvajan budžet Republike Srbije. Kod sebe imam jedno od takvih upozorenja, upozorenje koje je uradila Privredna komora Srbije, mišljenja, sugestije i predlozi na poreske zakone, urađeno od strane Odbora za privredni sistem i ekonomsku politiku, Odbora za bankarstvo, Odbora za preduzetništvo, Odbora za zanatstvo i Zajednice preduzetnika. U ovoj sali bi trebalo da sedi i narodni poslanik Radoslav Veselinović, koji je predsednik Privredne komore Srbije i mene zaista iznenađuje zašto kao narodni poslanik nije iskoristio situaciju da i sa ove govornice kao čovek koji direktno nosi odgovornost za uslove rada privrede, izrekne bar nekoliko upozorenja, koja ću ja sebi dozvoliti sada da kažem.
Prvo upozorenje je bilo da konkretna rešenja o predloženim poreskim zakonima, to je upozorenje Privredne komore Srbije, neće dovesti do poreskog rasterećenja privrede, niti bitno smanjiti obim sive ekonomije. U svim zakonima je prenaglašen fiskalni pristup, a zanemarena je potreba da fiskalna politika na ovom nivou privrednog razvoja treba da ima i razvojnu funkciju. Tu je suština. Ovde je više puta rečeno i ponavljam, svega 25% od privrede Republike Srbije danas funkcioniše. Mi smo morali da pravimo takvu poresku politiku koja će da relaksira mnoga opterećenja i stvori šansu da privreda krene. Zašto se ovo radi? Zašto se povećavaju poreska opterećenja? Zašto se priprema zakon o svojinskoj transformaciji koji planira, i mi to znamo, da u junu mesecu krene Vlada sa potpunom rasprodajom 90% društvene svojine, a svega 10% radnicima? Da nije možda jednokratnom rasprodajom, znači u velikoj konkurenciji za male pare?
Opšti utisak, da u predlaganju rešenja nije uvaženo realno stanje u privredi i činjenica da se obaveze prema državi ne izvršavaju, jer su previsoke, a ne iz nekih drugih razloga. Zato je zahtev preduzeća i preduzetnika da se visina poreskih obaveza primeri fiskalnom kapacitetu privrede. Smelije poresko rasterećenje dovelo bi, po mišljenju Privredne komore Srbije, do brže i efikasnije legalizacije sive ekonomije. Ukoliko povećavamo poreske stope, siva ekonomija će biti veća i to svako ko danas ide na pijacu i bilo gde može da uoči da siva ekonomija raste. Stvaraju se uslovi sa rasterećenjem privrede, poreskim obavezama stvorili bi se uslovi za veće zapošljavanje u privatnom sektoru i samim tim do veće naplate javnih prihoda.
Oni su posebno ukazali da uvođenjem jedne poreske stope, koja je već uvedena od 17% za promet proizvoda i usluga, uz rigorozno sužavanje poreskih oslobađanja dovodi direktno do rasta cena troškova života.
Samo jedan primer da vam navedem, mi danas razgovaramo ovde o Zakonu o porezu na imovinu. Građani treba da znaju da se već pripremaju novi obrčuni povećanja tržišne vrednosti imovine. Povećanje je 111,8% i toliko je uvećana osnovica koju će od danas građani ili od sutra da plaćaju. Međutim, treba da im se objasni da će u julu najverovatnije tri ili četiri puta da bude novo uvećanje. Mi smo ovde narodni poslanici i moramo da razmišljamo pre svega o uslovima života i rada građana, o njihovom standardu, načinu privređivanja, moramo da se borimo ovde da poreska opterećenja budu takva da stvaraju šansu privredi da ima ostatak dohotka, da ima šansu za proširenu reprodukciju, da ima šansu za novo zapošljavanje, konačno da ima šansu za novo pokretanje i novi rad. Ne može rešenje da bude ono koje se priprema u Vladi Srbije, da u junu mesecu na veb sajtu Svetske banke se pojavi rasprodaja društvene imovine i varijante su 90% ili 70%, a svega 10 ili 30% da ide radnicima.
Gde će biti ona preduzeća koja su se već 60% transformisala? Njima će 40% da prodaju, a da li znate da se dvotrećinskom većinom donose odluke bitne za kolektiv. Faktički će se direktnom prodajom, jednokratnom prodajom, u jednom mesecu, u jednom trenutku rasprodati imovina i staviti šapa na kompletnu privredu Srbije. Da nije ovo priprema za to?