Poštovani narodni poslanici, mi kao jednu tačku dnevnog reda imamo i usvajanje završnog budžeta za prošlu godinu i ovde lepo piše - da je budžet za prošlu godinu bio 32 milijarde dinara, a 19 milijardi su bile takse za obnovu zemlje. Ako se 32 milijarde stave u odnosu na 129, to je čak i preko tri puta, toliko radi istine.
Dakle, često se pred kreatore ekonomske politike postavlja pitanje - kojom poreskom politikom kreirati sve to i u kom pravcu povesti zemlju. Do sada su u teoriji bila dva pristupa. Jedan je bio restriktivan, kada se neke stvari u ekonomskom životu usmeravaju i ograničavaju. Drugi je bio podsticajan, kada se od privrede i stanovništva traži da se više radi, da budu produktivniji, da se više ulaže u privredu i da se više štedi. Nažalost, nova vlada uvodi jedan novi poreski tretman, a to je da porezi imaju samo zadatak da pune prevelike i neprimerene budžete. Iz ovog zakona poreskih paketa, rešenja koja su predložena bila su možda devedesetih godina reformska, a nažalost zbog uvođenja reformskih sankcija, ekonomskih sankcija i ratnog okruženja, tada je odlučeno da se delom ta rešenja ne prihvate. Sada ta ista rešenja predlaže, kroz iste zakone, nova vlast, nažalost u ekonomskoj situaciji koja je mnogo nepovoljnija nego pre 5. oktobra. Čak se za reformske i moderne proglašavaju takse za nove poreze, koje su bile uvedene za vreme ekonomskih sankcija i za vreme elementarnih nepogoda koje su uvedene pre par godina. Uvođenje taksi i propisivanje, kao novih poreza, nije ni ekonomski, ali to je protivustavno i protiv osnova poreske politike koja se vodi u ovoj zemlji. Možemo da kažemo da je ova poreska politika neekonomska, nedomaćinska, a usmerena je protiv svoje zemlje i protiv svog naroda. Šta je cilj ovakvih zakona? Umesto da se ulaže u privredu, da se prvo napravi program za revitalizaciju, ako nije bilo novih sredstava, ali barem onih sredstava iz predizbornih obećanja koje ste vi za vreme predizborno obećavali, da se privreda revitalizuje, da se podigne standard domaćinstva, da se reprogramiraju unutrašnji dugovi koji guše privredu i privredni život, jednostavno, do toga nije došlo. Zašto nije kroz oživljavanje privrede otvoreno novih 500.000 radnih mesta. Zašto se sa ovom poreskom politikom i sa zakonom o privatizaciji, koji se nagoveštava i gde se predviđa da će biti ugašeno 500.000 radnih mesta, i na ionako smanjeni broj radnika u privredi, udaraju ova nova opterećenja? Jednostavno, nova vlast žuri u susret ekonomskoj globalizaciji ili novoj svetskoj podeli rada, u kojoj je našoj zemlji namenjena uloga kolonije. Po toj politici svaka ozbiljnija fabrika u našoj zemlji ili će biti prodata, ili će biti ugašena, da ne bi bila konkurencija, kako na domaćem tržištu, tako i na tržištu okolnih zemalja. Jednostavno, mi ćemo postati tržište za stranu robu ili ćemo postati poligon za prljave tehnologije. Umesto priče o rasterećenju privrede, mi ćemo dobiti novo opterećenje privrede. Šta će biti? Sa ovim opterećenjima, trgovina iz nekih legalnih tokova preseliće se na ulice, buvljake i u šverc. Poslodavci će biti oporezovani na taj način, da čak i ako dođe do poremećaja proizvodnje, do neisplate ličnih dohodka, moraju da plate državi doprinose i poreze, iako nisu isplatili plate.
Treće, ukida se jedno od prava radnika koje je ostvareno i na koji način su radnici mogli da reše svoje stambeno pitanje.
Par puta je gospodin ministar pokušavao da objasni šta je iza ovih poreskih zakona, međutim nije nas baš dovoljno ubedio, a posebno oko priče o rasterećenju privrede. Ja ću navesti jedan primer sada, ako je prosečna plata 4.500 dinara i ako je opterećenje 100%, na koji način ćemo doći do rasterećenja od 70%, ako se i sada na tu platu dodaje topli obrok i regres za godinu dana. Već sada je to opterećenje oko 85%. Voleo bih da nam još jednom ministar objasni taj princip bruto plate. Na preračun bruto plate za sada jedino znamo da će biti 14% porez za državu, ali još nisu izašli sa doprinosima za penziono i socijalno osiguranje, da bi mogli da poverujemo da će stvarno biti tog rasterećenja, sa 100% na 70%, ali bez uključivanja u osnovicu, za sada neoporezivog, dela toplog obroka i regresa. Hvala.