Ovaj deo u Zakonu koji definiše poreske kredite je solidno koncipiran, ali kako sam u prethodnom izlaganju rekao, velika mana ovog predloga zakona je što nije dovoljno stimulativan sa stanovišta investicionog ulaganja u privredi.
Svi smo saglasni da se Vlada u ovom poreskom paketu opredelila da destimuliše potrošnju, što je, po mom mišljenju, velika greška. U jednom periodu svog života živeo sam u SAD. U mnogim državama SAD, npr. u državi Ilinois, gde imaju sasvim drugi pristup pokrivanju fiskalne politike, svim mogućim državnim instrumentima se pospešuje potrošnja.
Slušajte me pažljivo, naučite nešto, vi poslanici DOS-a. Privrednim subjektima se apsolutno priznaju svi troškovi prilikom iskazivanja dobiti odnosno profita, pa tako, na primer, priznaje se apsolutni iznos reprezentacije, kompletna investiciona ulaganja, investiciono održavanje, pa čak i neke banalne stvari - kupljena garderoba. Vlasnik firme da kupi 500 odela ili 500 pari cipela, priznaje se kao trošak. Vožnja taksijem, kupljena kuća za odmor, kupljen ovaj čamac itd.
To je pametna politika, poštovani poslanici iz poslaničke grupe DOS-a. Zašto pametna? Jer, pospešivanjem potrošnje postižu se dve stvari. Daje se zamajac privrednoj mašini i kroz pojačan priliv poreza na promet puni se državni budžet. Pare u budžetu, gospodo i moje dame, od npr. poreza na dobit i poreza na promet, ne razlikuju se. Nisu ove od poreza na dobit žute boje, a ove recimo, od poreza na promet, lila boje pa da ih vi razlikujete. Pare su pare.
Tamo država, znači, stimuliše privrednike da ne iskažu dobit i ne plate porez po tom osnovu. Ona ih tera da dobit potroše. Razmislite logički, mada znam da logika poslanicima DOS-a nije jača strana, ali ako jedan privredni subjekt u Srbiji krajem poslovne godine u završnom računu iskaže dobit, primera radi, 10 miliona dinara i po ovom predlogu zakona treba državi da plati dva miliona dinara porez na dobit, svaki privrednik razmišlja - bolje da ne platim porez na dobit, nego svih 10 miliona da potrošim, da kupim nešto.
Opet će kroz porez na promet platiti itd. Ili, primera radi, čovek kupi jahtu koja je oporezovana sa 20% poreza na promet, em na jahtu ste uveli ove nove poreze neustavno, znači država ništa ne gubi u smislu poreskih prihoda, ali država i privreda dobijaju strahoviti zamajac, jer neko sva ta osnovna sredstva može da troši.
To znači da će čovek pre da potroši 10 miliona, da kupi nove mašine, da ulaže u investicije nego da da državi dva miliona dinara. To je jedna logika koja u celom ovom setu poreskih zakona ne postoji.
Ovde imamo jednu drugu logiku, da destimulišemo potrošnju. Destimulisanjem potrošnje mi destimulišemo i privredne aktivnosti u ovoj državi. Vrlo prosto, treba znači u tom smislu razmišljati da poreske obveznike stimulišemo da ne plate ovaj porez. Što kaže naš narod, moramo naterati naše obveznike da državne obaveze ne plate na mostu, nego na ćupriji i time da ubijemo dve muve jednim udarcem. Da se pospeši proizvodnja i da se napuni budžet.
U tom smislu predložio sam da se kod ulaganja u osnovna sredstva, znači u ovom članu zakona, porez umanji ne za 10, kako je u Predlogu zakona, ako već ne može 100%, ono bar za 50%.