DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 17.04.2001.

5. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ja ne kažem da ne može i ovako i onako, samo kažem da je podsetnik u skladu sa Poslovnikom, što je potvrdila i Skupština glasanjem. Može i ovako i onako.

(Tomislav Nikolić s mesta: da nije danas možda sreda?)

Danas nije sreda.

(Tomislav Nikolić s mesta: ajde da stavimo na glasanje.)

Nema potrebe.

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Velimir Simonović, Božidar Vučurović, Miroljub Veljković, Stevan Kesejić, Božidar Vujić, Miloš Lukić, Srboljub Živanović, Vitomir Plužarević, Bora Stanimirović, Đorđe Mamula, Arsen Kurjački, Slobodan Pavlović, Dušan Ilić, Veroljub Arsić, Nataša Jovanović, Ljubomir Kragović, Živko Selaković, Petar Jojić, Borislav Pelević, Milorad Mirčić, Dragoljub Stamenković i Goran Cvetanović, kao i Vlada Republike Srbije.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Na sednici Odbora za finansije odustali su od amandmana narodni poslanici Velimir Simonović i Dušan Ilić.

Zakonodavni odbor je predložio da se, u okviru pravno-tehničke redakcije u članu 2. stav 1. tačka 4. izmeni tako da glasi: "4) pravo vremenskog ograničenja (tajm-šering)", sa čime se saglasio predstavnik predlagača zakona, na sednici Odbora.

Pošto je načelni pretres o ovom predlogu zakona obavljen u okviru zajedničkog načelnog pretresa, prelazimo na odlučivanje o Predlogu zakona, u načelu.

Narodni poslanik Dragan Jovanović je predložio da se i o ovom zakonu izjašnjavamo javno, prozivkom.

Stavljam predlog narodnog poslanika Dragana Jovanovića na izjašnjavanje.

Za 58, protiv 128, uzdržan jedan, nije glasalo 11, od ukupno 198 narodnih poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen predlog narodnog poslanika Dragana Jovanovića.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o porezima na imovinu, u načelu.

Molim narodne poslanike da se izjasne.

Za 135, protiv 59, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 5, od ukupno 199 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona, u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Narodni poslanik Miroljub Veljković, jednim amandmanom, predložio je brisanje člana 3. i stava 1. člana 11.

Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

Miroljub Veljković

... Neznam šta je sa ovim tehničkim uređajima. Predlažem Skupštini da dobro razmislimo šta da radimo sa tehničkim sekretarom, da li je ovo bila namera ili ... Ne možemo mi ovde da izgubimo dva sata  oko tehničkih nedostataka.
Znači, da ponovim, poštovani narodni poslanici, ako sam u prepodnevnom delu pohvalio Vladu da im je Predlog zakona o porezu na dobit preduzeća najbolji u ovom poreskom paketu, onda vam je, gospodine ministre, Predlog zakona o porezu na imovinu najgori. Apsolutno najgori. Ovo ni Džingis Kan ne bi uveo pokorenim narodima. Ovaj nacrt zakona ima tačno 50 članova i na svih 50 mogao bih dati amandmane. Toliko je Nacrt zakona loš.
Verovatno će moje kolege govoriti o ostalim članovima, ja ću vašu pažnju zadržati samo na jednom amandmanu, a odnosi se na oporezivanje pravnih lica, po ovom zakonu. Predložio sam da se član 3. u potpunosti briše, da se član 11. stav 1. briše, odnosno predložio sam da se pravna lica izuzmu od oporezivanja na imovinu. U ovom novom poreskom paketu, u ovom novom celom poreskom paketu, vi ste pravna lica, odnosno preduzeća, narodski rečeno, ubili. Značajno ste povećali porez na plate, značajno ste povećali porez na usluge, povećali ste porez na promet i na kraju, značajno ste kresali troškove koji se iskazuju prilikom evidentiranja dobiti. Uz to ste stigli za ovo kratko vreme da kadrovski iskasapite sve uspešne firme u Srbiji. Ove neuspešne vas nisu interesovale.
Znači, kada preduzeća isplate sve, unapred pobrojane poreze, čeka ih na kraju kao šlag na torti, porez na imovinu. Da konstatujemo, gospodine ministre, firme ne rade, radnici ne primaju plate, nema dobiti, nema investicija, a vi ovim zakonom konstatujete da porez na imovinu mora da se plati. Samo, morate tim firmama i preduzećima reći odakle. Ja vas pitam - odakle da platimo.
Reći će verovatno, gospodin ministar, na kraju svoje završne reči, na kraju kada se mi ispričamo praktično, pošto se amandmani ne prihvataju, da je taj porez na imovinu preduzeća mali, 0,4% na vrednost imovine preduzeća. Da li je to tako i da li je porez mali? Hajde da uzmemo primer jedne firme iz mog kraja - "Prva petoletka" Trstenik, čuli ste svi za nju. U nekim informacijama vrednost njene imovine je oko 800 miliona maraka. Možda čak i više, ali prve analize govore da je tolika. Znači, 0,4% na to je 3 miliona i 200 hiljada maraka ili skoro 100 miliona dinara. Zamislite "Prvu petoletku" kada isplati sve poreze, 12.500 radnika, uvećana osnovica na porez i doprinose, pa onda isplati sve ove poreze, i na kraju godine 100 miliona dinara porez na imovinu. Ko to može da plati? To "Prva petoletka", odgovorno tvrdim, neće moći da plati. Zato predlažem da se preduzeća ne oporezuju ovom vrstom poreza, odnosno bar dok ne krene privreda, dok firme ne stanu na noge, da se ova vrsta poreza privremeno ukine, odnosno ukine.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Za reč se javlja narodni poslanik, gospodin Vojislav Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo, SRS insistira da se briše član 3. ovog zakona o porezima na imovinu. Članom 3. je predviđeno oporezivanje akcija i deonica. U uslovima tranzicije, kako vi to zovete, odnosno privatizacije, mnogi radnici su besplatno došli u posed akcija i deonica. Te akcije, uglavnom, ne donose dividende, retko koja donosi i zadugo neće donositi dividende. Radnici koji nisu znali šta to znači, upisivali su akcije, nekada plaćali, a nekada dobijali besplatno, nekada otplaćivali i niko im nije unapred stavio do znanja da to jednog dana može biti oporezovano. Sada se oporezuju oni radnici koji su imali poverenja u državu, uzimali akcije, besplatno, na otplatu, plaćali, plaćali uz popust i tako dalje. Nisu još ni osetili kako to izgleda dobiti dividendu.

Naše najveće firme su u stalnim gubicima i one zadugo neće imati profit iz koga se može isplaćivati dividenda. Tamo gde izvestan profit i postoji, skupštine akcionara su uglavnom donosile odluku da se ide u reinvestiranje. Onaj ko ima akcije, još nije video neke, bar male opipljive koristi od tih akcija, osim na papiru. On sada neće imati od čega da plati porez, akcija mu je na papiru, ostaće mu još 10 godina na papiru, a on sada od ove svoje male bedne plate, treba još da plaća porez na te akcije. Naravno, mi smo imali Zakon o privatizaciji koji je predviđao svakom zaposlenom pravo na besplatne akcije, u vrednosti od 400 maraka, na svaku godinu radnog staža. Sada, vidite, tih akcija u jednoj porodici se može i nagomilati popriličan broj, ali uglavnom na to niko nije dobijao dividende, a sada bi trebalo da plaća porez. Ova odredba ukoliko bi se preformulisala, možda bi imala smisla, pa da se kaže da se porez plaća samo na one akcije kod kojih je došlo do isplate dividendi u određenom procentu i da taj procenat bude u odnosu na vrednost dividendi, podnošljiv, a ne destimulativan, tako da se svaki interes akcionara u startu suzbije.

Znate, akcionar mora da ima i interes, da povećava broj svojih akcija, da kupuje nove akcije, a građanin mora da ima interesa i tamo gde ima pravo da besplatno dođe do akcija. Na ovaj način, neće imati interesa nizašta. Ni da besplatno dođe u posed akcija, a kamoli, ne daj bože, da ih kupuje, pa da dividende budu "mačka u džaku", nešto što je krajnje neizvesno, a da bude izvesno samo plaćanje poreza na akcije čiji je formalni vlasnik, a još nije bio u mogućnosti da proveri da li je zaista vlasnik, jer kod nas još ne postoji pravo da se jednom stečene akcije, u bivšim društvenim firmama, prodaju na tržištu. Dakle, nije vlasnik u pravom smislu reči. Čim neko ko je akcionar ne može da proda svoje akcije, on nije vlasnik u pravom smislu reči, a mora da plati porez.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Hvala. Za reč se javio ministar, gospodin Đelić. Izvolite.

Božidar Đelić

Prof. dr Šešelj je u pravu, ne bi  bilo primereno da radnici koji nemaju visoke prihode plaćaju porez i zbog toga pozivam sve poslanike da pročitaju član 12, pretposlednji stav, koji glasi: "Porez na imovinu na pravo svojine na akcije, izdate na ime i na udele u društvima sa ograničenom odgovornošću ne plaća obveznik koji je to pravo stekao po osnovu upisa ili kupovinom sa popustom u postupku svojinske transformacije, pet godina, računato od dana kada je stekao to pravo".
Znači, to je odgovor na to pitanje.
Dodajem, u drugom tekstu, a to je porez na dohodak, mi smo dodatno dali podsticaj na sticanje akcija, s tim što smo oslobodili od poreza na dohodak ovog puta 50% od dohotka, od dividendi. Hvala.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: replika)
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Nema replike, niste bili spomenuti.
(Vojislav Šešelj, s mesta: pomenuo me je).
Hajde, tražićete po Poslovniku.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Ja neću po Poslovniku,  tražim pravo na repliku jer me je ministar pomenuo. Jeste, počeo je pominjanjem mog imena svoje izlaganje i meni je odgovaralo.
Ministre Đeliću, vi ste ovde naveli član 12. u kome se predviđa oslobađanje od plaćanja poreza na akcije, u roku od pet godina, od dana sticanja tog prava.
Prva prava na akcije kod nas su stečena još 1990. godine u vreme prve privatizacije koju je provodila vlada Ante Markovića, pa je to 1994. godine revalorizovano, ali je ostao izvestan procenat akcija u formalnom vlasništvu zaposlenih i građana, a mnogi su u proces privatizacije ulazili i posle 1994. godine. Mnogima je već odavno istekao taj rok od pet godina, a da im se situacija uopšte nije promenila, niti su ranije imali bilo kakve dividende, niti sada u dogledno vreme mogu očekivati dividende, a ne mogu ni da prodaju te akcije, dakle ne mogu da ih se otarase na bilo koji način, ne mogu da prenesu vlasništvo na bilo koga, a moraju da plaćaju porez, tako da vas ja ovog puta pozivam da ipak malo razmislite o ovom problemu.
Veoma je važno, nije ovde reč o tome što opoziciona partija vama skreće pažnju, nego o našoj želji da ovaj zakon bude što bolji i da odgovara našim okolnostima. Dakle, ovde bi moglo da bude jedno jedino realno ograničenje - da ne plaća porez onaj ko nije počeo da prima dividendu od svoje akcije, i dok se ne donese savezni Zakon o slobodnom prometu akcija i o tržištu akcija i ne pomišlja na oporezivanje akcija. Sve dok čovek ne može da proda svoje akcije, da ih se odrekne na bilo koji način, on nije u pravom smislu vlasnik tih akcija.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč po amandmanu gospodina Miroljuba Veljkovića? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 49, protiv 92, troje uzdržanih, nije glasalo 36, uklupno 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Lukić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

Miloš Lukić

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, podneo sam ovaj amandman na član 3. imajući u vidu da neće biti prihvaćen prethodni amandman. S obzirom da je on prihvaćen to bi verovatno zadiralo u realizaciju plana i ostvarivanje budžeta koji je usvojen na početku, ali imam čisto tehničke primedbe i motivisan sam time da izbegnemo mogućnost da i pored toga što su pravni subjekti i fizička lica opterećeni sa izuzetno visokom stopom poreza na imovinu, ne dođemo u situaciju da se to dogodi dva ili više puta.
Naime, amandman glasi ovako: "Porez na imovinu ne plaća se na akcije izdate na ime i na udele u društvu sa ograničenom odgovornošću u kojima je sadržana vrednost nepokretnosti oporezovanih članom 2. ovog zakona".
Šta to znači? Ako dovedemo u vezu član 2, član 3. i član 4. Zakona, ostavlja se mogućnost dvostrukog i čak višestrukog oporezivanja iste nepokretnosti. S obzirom da poreskim oslobođenjima nije obuhvaćena ova situacija kada je jedna nepokretnost opterećena obavezom plaćanja poreza iz člana 2, pa se ta ista nepokretnost pojavi u obliku akcionarskog kapitala ili deoničarskog kapitala iz člana 3, smatram, kao i poslanici Stranke srpskog jedinstva, da ovaj deo koji je već jednom oporezovan po članu 2. ne bi trebalo oporezovati po članu 3. ili bi trebalo izuzeti ovu vrednost.
Ko će biti najviše pogođen ovakvom primenom Zakona? Pre svega, mislim da se ostavlja mogućnost da dođe do određenog subjektivnog pristupa u tumačenju ovog člana, pa će one firme koje nisu u milosti nekih moćnika biti dva ili više puta oporezovane, a najviše će biti pogođene firme koje rade sa društvenim kapitalom, koje su registrovane kao holding kompanije, gde ima više društava, pa imamo situaciju da se jedno društvo pojavljuje kao osnivač drugog, ovo trećeg itd. To bi značilo da jednu imovinu koju u startu oporezujemo sa 0,4% kasnije oporezujemo kao akcionarski kapital sa 0,25% i ako se to još jednom dogodi ponovo bismo imali isto oporezivanje.
U članu 2, pri kraju, postoji jedna klauzula koja bi ovo mogla da relativizuje, jer kaže da "u slučaju kada na nepokretnosti postoje neka od prava iz stava 1. tačka 2. do 6. ovog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, a ne na pravo svojine". Međutim, mi praktično imamo situaciju da je pravno lice vlasnik nepokretnosti, posebno sa donošenjem zakona o privatizaciji to će verovatno biti još češći slučaj.
Ukoliko bi se ovaj amandman usvojio ne bi se narušio smisao ovih poreskih propisa, niti bi to uticalo na budžet, sem ako Vlada namerno nije želela da dva ili više puta oporezuje iste nepokretnosti. Ukoliko je Vlada to stvarno želela zamolio bih ministra da to za ovom govornicom potvrdi, pa bismo onda znali da je to stvarno želja predlagača. Inače, mislim da bi bilo sasvim u redu da se ona nepokretnost koja je kao vlasništvo pravnog lica članom 2. oporezovana, izuzme ili članom 3, znači ovim amandmanom koji sam podneo, ili da se u članu 12. doda posebno oslobođenje za ovu vrstu već plaćenog poreza.