Ako je toliko mnogo povreda, mogu pismeno da vam odgovorim, a ne mogu sada.
Dužan sam da reagujem na ono što uočavam kao suštinu. Kažete da nisam reagovao na upotrebu reči - laž i neistina - odnosno da sam ostao nem kod korišćenja tih reči. Zaista povremeno, kao predsedavajući, ostajem, ne samo nem, nego i glup na ono što se ovde dešava.
Zaista je teško odrediti da li je reč "laž" ili "neistina" koja se upućuje nekom narodnom poslaniku, ili poslaničkoj grupi, uvredljiva ili nije. Ne mogu da odredim neuvredljivu reč koja bi označila istinu.
S druge strane, ozbiljnije od ovih šest tačaka jeste završetak sednice kojoj ja zaista nisam prisustvovao i ne mogu da vam dam odgovor. Čuo sam da je istaknuta primedba da se sednice završavaju izlaganjem predstavnika Vlade, međutim, po Poslovniku, predstavnik Vlade dobija reč kada je zatraži. Pošto je oni, po mom uverenju sasvim logično, traže na kraju sednice, stvar je predsedavajućeg, bio to ja ili gospođa Mićić, da predstavniku Vlade da reč. Kada procene da treba da se jave, a oni procenjuju da je najefektnije da reč traže na završetku sednice, predsednik je dužan da predstavniku Vlade da reč po Poslovniku.
Za ovo ostalo moram da pogledam, pa ću se izjasniti.
Da li ove predloge treba da stavimo na glasanje? (Ne.)
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – ZAJEDNIČKI NAČELNI PRETRES O GRUPI PORESKIH ZAKONA (nastavak)
Nastavljamo zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o porezu na dobit preduzeća, Predlogu zakona o porezima na imovinu, Predlogu zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Predlogu zakona o porezu na finansijske transakcije, Predlogu zakona o izmeni Zakona o stanovanju, Predlogu zakona o izmeni Zakona o lokalnoj samoupravi, Predlogu zakona o porezu na fond zarada.
Ima reč narodni poslanik Veroljub Arsić, posle njega narodni poslanik Radojko Petrić.

Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, ovo je već, i sam ne znam koja rasprava, o porezima u ovoj skupštini u poslednjih mesec dana. Mogu da kažem da je ova vlada, najverovatnije, rekorder u uvođenju novih poreza, propisa, proširenja osnovica za plaćanje poreza i proširenja i povećanja poreskih dažbina.
Gospodine ministre, do sada ste dobrim delom i sa ovim novim zakonima, o kojima se raspravlja u načelu, zaokružili verovatno prvi krug uvođenja poreza, gde ste pokušali da naplatite od građana sve što je moglo da se naplati, pa i više od toga. Uveli ste porez na hranu, vodu, stanove, lekove. Sada bih vam preporučio, da biste zaokružili te svoje poreske propise, da uvedete porez u cilju povećanja nataliteta u Republici Srbiji, i porez na nerođenu decu, da bi naši građani mogli da biraju šta im se više isplati - da li da plaćaju taj porez ili porez na pelene za jednokratnu upotrebu, porez na dečiju hranu, porez na lekove za decu, porez na krevetac, na šetalice, na školski pribor itd. S tim biste dali mogućnost građanima da biraju kojih im se porez više isplati da plaćaju. Do sada su se poreski propisi uglavnom ticali pravnih subjekata ili zanatlija, a na standard građana su se odražavali kasnije, kroz inflaciju ili smanjenje ličnih primanja. Sada prvi put uvodite poreze, koje građani moraju direktno da plaćaju.
Jedan kolega iz Gornjeg Milanovca pokušao je pre nekoliko dana da me demantuje. U suštini, njegov demanti se svodio na to da radnici jednog poljoprivrednog kombinata nisu poslati na prinudni godišnji odmor, nego su uz svoj pristanak i znanje sindikata poslati na takva odsustva. Tom prilikom nije rečeno da radnik koji je na plaćenom ili neplaćenom odsustvu gubi pravo na dve beneficije, na koje ste uveli porez. I to je verovatno jedan od razloga zašto su na takvim odsustvima. To su beneficije po pitanju toplog obroka i regresa za godišnji odmor.
Kada smo o svemu tome raspravljali, pomislio sam tada da su direktori, znači odgovorna lica tih preduzeća, radnike poslali i možda im saopštili da odu kući da rade na crno, na belo, da se snalaze kako će da prehrane svoje porodice. Međutim, sada kada uvodite ovaj porez na dobra, stanove i svu moguću privatnu imovinu, sada dolazim do zaključka, znači nisam onda bio sasvim u pravu, da su im direktori saopštili: ljudi, idite, zaradite da platite porez, da vam poreznici ministra Đelića ne bi upadali noću u kuće i isterivali vam ženu i decu na ulicu. Po tom pitanju, kao što je ova vlada ekspertska, mogu da kažem da ste prekršili Ustav Republike Srbije član 21. i Ustav SRJ u članu 31. Voleo bih da je tu gospodin Batić i da vam kaže gde su ta kršenja. Međutim, njega sada nema.
Kada je u pitanju predlog poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara, gospoda eksperti u Vladi Republike Srbije predložila su nam da se, između ostalog, porez plaća i na oružje za ličnu bezbednost, lovačko, sportsko i svako drugo, kojeg su mogli da se sete. Tako je u članu 24. pod tačkom 11. gospodin ministar Đelić uveo porez na automatsku pušku. Ako je od eksperta, mnogo je.
Prvo, gospodin ministar nije razdvojio šta je automatska puška i šta je to automatsko naoružanje. Postoje dve vrste, gospodine ministre. Postoji automatski pištolj ili popularno automat, gde možete da svrstate "škorpion", "hekler" i automatsku pušku. Po Zakonu o držanju i nošenju oružja i municije automatskim naoružanjem mogu da raspolažu samo pripadnici državne bezbednosti, policije i vojske. Automatsko naoružanje ne može da ima ni jedan jedini građanin Republike Srbije, koji ne radi u ovim institucijama. Ne može da poseduje na svoje ime. U stvari, gospodine ministre, ovde ste stvarno pomalo lukavo nastupili, da se to za automatsku pušku ne odnosi na onih 500 miliona dinara, koji su namenjeni gospodinu Čoviću. Vi ste verovatno uveli ovaj porez da gospodin Čović od šiptarskih terorista, koji sebe nazivaju nekom vojskom, naplati ovaj porez. Mogu da vam kažem da mi je vrlo drago i lakše zbog toga ... (glasovi: tema). Pa, pričam o temi, o puškama. I one se oporezuju. Vrlo mi je drago, jer taj porez od 500 miliona dinara će verovatno da plate teroristi, pa bih vam predložio, pošto je teritorija Kosova još uvek deo teritorije Republike Srbije, da uvedete neki sličan porez i KFOR-u dole na Kosovu.
Stvarno mi je čudno o čemu se ovde radi.
Što se tiče gospodina Batića, na kraju sednice koja se održavala u četvrtak dao vam je predlog da zavedete još jedan novi porez. Neću da vređam poslanike i ministre, pa da kažem o kom porezu se radi, ali mislim da jedini razlog zašto taj porez nije uveden jeste on sam, jer bi vam on dobro punio budžet, tako da ne biste sa njim imali problema.
U svom izlaganju rekli ste da poslanici, koji su pričali o inflaciji i o posledicama ovih poreskih propisa, lažu. Rekli ste da se ništa ne povećava, sve je isto, pa čak i manje. Neću da budem uvredljiv, gospodine ministre, da vam kažem tu reč, ja ću da vam kažem da ne govorite istinu, jer ste povećali poreske stope na hranu, na ono najosnovnije i proširili ste listu svega što je moglo da se oporezuje. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Radojko Petrić, posle njega narodni poslanik Srđa Popović.

Poštovano predsedništvo, poštovani predsednici, poštovani članovi Vlade, u okviru ovog seta zakona koji sada razmatramo želim da ukažem na neka pitanja, koja bi, smatram, trebalo drugačije regulisati. Ovo se odnosi na dva zakona, na Predlog zakona o stanovanju i Predlog zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara.
Kao što smo čuli prošle nedelje, veliki broj poslanika ukazao je na neopravdanost ukidanja obaveze da preduzeća, ustanove i državni organi plaćaju 1,3% doprinosa na bruto zarade, iz čega su obezbeđivana sredstva za solidarnu stambenu izgradnju, i to od ekonomski loše stojećih poslodavaca, za rešavanje stambenih potreba ratnih vojnih invalida i članova njihovih porodica od posledica oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine.
Poznato je da ima veliki broj zaposlenih sa 20, 30 i više godina radnog staža, bez rešenog stambenog pitanja. Ista je situacija i sa ratnim vojnim invalidima i članovima njihovih porodica od ovih posledica ratnih operacija koje su usledile posle avgusta 1990. godine. Iz prikupljenih sredstava u fondove solidarnosti izgrađen je i dodeljen veliki broj uglavnom skromnih stanova i odobren znatan broj povoljnih stambenih kredita. Ovo je bio veliki doprinos Vlade SPS da ova kategorija građana sa niskim primanjima, invalidi reše jedno od najosnovnijih životnih pitanja, a to je obezbeđenje krova nad glavom.
Vlada sada predlaže ukidanje obaveze plaćanja doprinosa za solidarnu stambenu izgradnju i objašnjava, između ostalog, da je to u cilju decentralizacije finansiranja na nivou opština. Svima nam je poznato da je to bespredmetno, jer su ta sredstva i do sada isključivo prikupljana i plasirana na nivou opština.
Zakonom je bilo jasno regulisano da o sredstvima solidarnosti vode brigu upravni odbori na nivou opština i da u njima na paritetnoj osnovi svoje predstavnike daju i sindikati. Takođe je neodrživo objašnjenje Vlade da treba ukinuti obavezu plaćanja doprinosa za solidarnu stambenu izgradnju, iz razloga da su u tim fondovima vršene razne nepravilnosti i zloupotrebe. Poređenja radi, to bi bilo kao kada bi u nekom preduzeću doneli odluku da zatvore neku prodavnicu, jer se u njoj krade, umesto da pooštre kontrolu, pohvataju i kazne kradljivce.
Isto treba postupiti i kod fondova solidarnosti. Vinovnike zloupotreba, normalno uz dokaze, pozvati na odgovornost. Postojanje fondova solidarnosti bilo je značajno za angažovanje građevinske operative. Isto je bilo značajno i za više proizvodnih preduzeća, iz različitih delatnosti, koja rade za građevinsku operativu. Zna se da građevinarstvo dinamizira, ubrzava rad skoro svih proizvodnih delatnosti, pa setimo se krize iz 30-ih godina prošlog veka i američkog nju dila javnih radova. Bilo bi dobro da mi danas razgovaramo kako da realizujemo plan izgradnje 10 hiljada stanova za mlade stručne kadrove, koji je započela vlada SPS-a. Bilo bi dobro da se taj plan proširi, a ne da se ukida i solidarna stambena izgradnja. Bio bi to naš mini nju dil. Pored toga što bi obezbedili stanove za veliki broj mladih stručnih kadrova, kao i za ostale građane bez stanova, pokrenuo bi ukupnu ekonomiju za izlazak iz krize. Zna se koliki je uticaj i povezanost za razvoj privrede, stvaranje novih robnih i kupovnih fondova.
Prilika je da se podsetimo da je višedecenijska stambena izgradnja najvećim delom finansirana iz doprinosa za stambenu izgradnju. Ta stopa doprinosa iznosila je 4% na bruto lične dohotke ili oko 5,5% na neto lične dohotke. Budžetom za ovu godinu za stanogradnju obezbeđeno je dve milijarde dinara, a to je svega oko 1.200 stanova na području cele Srbije. Vlada sada predlaže da se uvede porez na fond zarada u visini od 3,5%. Ovim porezom zamenio bi se dosadašnji doprinos za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa, koji se u opštinama plaćao u visini do 3,5%, odnosno i do 5%, kao i doprinos za stambenu i solidarnu izgradnju, koji se plaćao u visini od 1,3% na bruto zarade. Ostavlja se mogućnost skupštinama da same odrede namenu trošenja ovih sredstava, pa i delom za solidarnu i stambenu izgradnju. Međutim, znajući kolike su potrebe opština za komunalnu potrošnju i koliko su do sada trošile, a na primer Beograd je imao stopu doprinosa 5%, a to je dosadašnja stopa koja važi, bez solidarne izgradnje. Skoro je izvesno, da ukoliko se vladin predlog usvoji, da se gasi solidarna stambena izgradnja. Zbog svega rečenog, bilo bi razumno da Vlada odustane od ovog svog predloga.
Poštovani poslanici, kao što sam najavio na početku, želim da ukažem i na neka pitanja koja bi na drugačiji način trebalo regulisati u odnosu na Predlog zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara. Prvo, kod poreza na upotrebu motornih vozila, mislim da je neopravdano što su u znatnom iznosu povećane poreske obaveze, a na šta je već više poslanika ukazalo prošle nedelje. Prihvatljiv je princip pravičnosti, da se plaća veći porez na skuplja kola. Međutim, nije ispoštovan princip pravičnosti, da se adekvatno oporezuju polovni automobili koji su u višegodišnjoj upotrebi. U predlogu zakona se kaže da se vrši umanjenje poreza na ime amortizacije i to po 5% za godišnju upotrebu, a najviše do 30% ili, drugim rečima, za 6 godina. U prošlu sredu, vi ste, ministre Đeliću, ovde rekli za govornicom da je Vlada korigovala iznos umanjenja do 40% ili za 8 godina upotrebe motornog vozila.
Međutim, poznato je da je prosečna starost motornih vozila 12 godina. Bilo bi logično da maksimum oslobođenja iznosi bar 60%, to jest da se prizna amortizacija za tih 12 godina, ako ne može više, a bilo bi logično za svaku godinu da se vrši umanjenje za taj iznos amortizacije. Moj predlog ima smisla da se prihvati, ako ga dovedemo i u analogiju sa Zakonom o porezu na imovinu, gde Vlada predlaže da se porez na imovinu umanjuje zbog amortizacije za 60%.
Drugo pitanje, na koje želim da ukažem, tiče se Predloga zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, a odnosi se na porez na držanje oružja. Iznosim vam jedan događaj od prošlog četvrtka. Pred ulazom u Skupštinu sačekao me je jedan moj prijatelj, pukovnik Vojske Jugoslavije sa kojim se dugo nisam video i kaže da me je čekao 30 minuta. Pričao mi je da je dobio kao nagradu pištolj kada je završio Vojnu akademiju kao najbolji u klasi. Kada je završio ratnu školu, opet je kao nagradu dobio pištolj, opet kao najbolji u klasi. Zbog zdravstvenih razloga otišao je nešto ranije u penziju i ispraćen je zvanično i tom prilikom dobio je na poklon lovački karabin. Tvrdi da iz tog karabina nijedno zrno nije ispalio. Kao oficiru, sva tri komada oružja su mu drage uspomene. Za njih je, zbog navedenih razloga, izuzetno emotivno vezan. Dalje navodi da je sinu ostavio u zavet, da ova oružja sačuva i prenese unuku kao dedine drage uspomene. Pomenuti pukovnik kaže, ako se vladin predlog oporezivanja prihvati, da će brusilicom iseći navedeno oružje na komade i iste odneti i predati MUP-u. Zaista, postoje ubedljivi razlozi da Vlada izmeni svoj predlog o oporezivanju oružja i predvidi oslobođenja ovakvih i sličnih slučajeva. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Srđa Popović, a posle njega narodni poslanik Dragan Pantelić.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada sam se prijavio za ovu diskusiju bila mi je namera da programski govorim o paketu novih zakona, da programski nešto kažem o novinama koje DOS-ova vlast ima namere da uvede u ovoj sferi. Bila mi je ideja da pomenem tu kampanju DOS-a, na koju se toliko poslanika opozicije poziva. Da vas podsetim, na početku te kampanje prosečna plata u Srbiji bila je 80 maraka, a sada je prosečna plata u Srbiji 150 maraka i to bez pravog povećanja proizvodnje. Povećanje proizvodnje je veliki problem i to je sledeći podatak, a nama je bilo vrlo važno da znamo kako da povećamo realnu platu u Srbiji i to građani znaju i to se desilo.
Nameravao sam da pomenem i drugu stvar, vrlo važnu, stratešku u kampanji DOS-a, a to je decentralizacija i povratak nadležnosti opštinama. Bila mi je namera da pričam o 3,5% na fond zarada, o porezu na imovinu koji se sada knjiži kao opštinski prihod, a što je vrlo važno ljudima u opštinama, jer kao što neki kažu - vojvođanske pare u vojvođanski džep, moji birači iz 96. su tvrdili - lazarevačke pare u lazarevački džep. Neće više nikada biti ono: Niš radi, Beograd se gradi. Nadam se da je to jedna važna stvar o kojoj moramo da pričamo. Nemojte Trepču, molim vas.
Moja tema trebalo je da bude i 3,5% olakšica za preduzeća koja izdvajaju sredstva za ekološke namene. Naime, DOS ima nameru da se problemima životne sredine ozbiljno pozabavi. To je moja struka. Ja sam to malo proučio. U međuvremenu je rasprava o porezima postala javna tema, broj 1 u Srbiji, a to je nešto o čemu građani pričaju, to je nešto o čemu ćete moći da čujete na ulici. Mi, poslanici DOS-a, vrlo smo zadovoljni zbog toga. Mislimo da je jedna od tekovina naše pobede i to što će i ovaj parlament i ljudi u Srbiji ubuduće raspravljati o ekonomskim temama, o socijalnim temama, a što će se u ovoj skupštini i u izbornim kampanjama bitka za partije gubiti i dobijati na onim temama koje su vezane za standard građana. Znači, ekonomija, socijala, životna sredina, osnovne stvari. Nikada više u praznim guslarskim pričama koje su se obično završavale, da vas podsetim, u ovom parlamentu vrlo tužnim raspravama i u vrlo lošoj atmosferi o raznim planovima, Dejtonima, Ahtisari - Černomirdin, a to nije bila tema koja je usrećivala naše društvo, kao što ni poslanici nisu preterano usrećivali naše društvo.
S druge strane, to me je nateralo da, pošto nisam stručnjak za poreski sistem, uzmem digitron pošto znam tablicu množenja, obratim se nekim ljudima koji su eksperti iz Vlade i pokušam da odgovorim na osnovna pitanja kojih je za ovom govornicom bilo i koje građani svakodnevno postavljaju. Dobili smo jedan rezultat. To je jedna tabela koja je dostupna i poslanicima i novinarima. U pitanju je komparativni prikaz malih, kako kaže opozicija, neznatnih nameta iz 1998. godine koji su se zvali takse i raznih dažbina i poreza koje mi ovom poreskom reformom uvodimo. Vrlo je jednostavno, verujte mi, ne mora čovek da bude ekspert da bi to izračunao. Evo rezultata: prvo i osnovno, očigledno je da se ovom reformom ne uvode novi porezi. Ukidaju se neki porezi, nameti i takse koje već postoje.
Nabrojaću vam samo neke, pošto mi se čini da su neki poslanici to zaboravili. Građani verujte mi, nisu zaboravili ni beogradsku taksu od 3%, ni čuvenu taksu, nikad shvaćenu, za izlazak iz zemlje, ni prirez za železnicu, ni dnevnice solidarnosti, a to je sve bilo i toga više nema. Znači, prvo i osnovno, ne uvodimo mi nikakve nove poreze, mi sređujemo poreski sistem, a ukidamo neke prilično besmislene takse. Drugo, treba dati javni odgovor, i to u ciframa, na ona pitanja koja muče i ljude koji su oko mene i ljude sa kojima se svakodnevno srećem i građane ove zemlje. Radi se, naime, o nekim osnovnim stvarima koje uglavnom, svaki građanin pita. One se tiču pre svega imovine. Prva i osnovna stvar za koju ljudi postavljaju pitanje je stan. Gospodo, stan je vrlo važna stvar. Ovo su ključevi od stana koji je moj otac pošteno zaradio, 62 kvadrata: uzeo sam digitron da proverim koliko sam plaćao 98. godine, koliko ću platiti ove godine porez na taj stan. Konkretno, on se vodi kao vlasnik. Ustanovio sam da se bez obzira na to što smo ovde čuli različita mišljenja, dažbine ne uvećavaju. One ostaju 0,4% na nivou dažbina iz 1998. godine. Istina je da svi čija vrednost stanova je, a pri čemu se priznaje amortizacija od 70%, do 6 miliona dinara neće platiti uvećan porez ove godine.
Tačno je da će neki, čija vrednost stana prelazi tu sumu, a prema računu stručnjaka iz Ministarstva finansija radi se o stanovima većim od 250 kvadrata u užoj zoni centra Beograda, većim od 300 kvadrata u široj zoni centra Beograda, platiti progresivnu stopu, i neka plate.
Sledeća važna stavka u imovini naših građana, koju je pomenuo i moj prethodnik, je onaj krš koji građani zovu automobil. Automobil je vrlo važno pitanje kod poreza na imovinu. Ja sam uzeo digitron, parče papira i olovku i izračunao da sam 1998. godine na automobil do 2.000 kubika platio tadašnjih dve hiljade dinara. Podsetiću vas da je tada crni kurs bio osam dinara za jednu marku. To je bilo oko 333 marke zvanično, 250 maraka po realnom, crnom kursu. Ove godine mi sleduje da platim četiri hiljade dinara po jedinom kursu, pošto više nema crnog kursa, što bi bilo oko 133 marke, uz amortizaciju na svaku godinu vozila - 5%, a maksimalno 40%, što mene jako zanima. Prosečan vek starosti automobila je 12 godina. Moj automobil će ove godine da napuni 18, znači biće punoletan, pa sam i to pitao.
Sledeća važna stvar o kojoj treba nešto reći, znači, radi se o cifri između 30 i 40% manje. To je proverljivo. Znate, svake godine kad registrujem kola, čuvam tu uplatnicu, pa postoji dokaz za to. Ovde je bilo reči o porezu na mobilni telefon. Postojala je taksa na mobilni telefon 1998. godine. Tadašnja taksa na mobilni telefon, da vas podsetim, bila je tačno 100 dinara, po tadašnjem kursu - osam dinara za marku, tačno 16, 6 maraka. Novopredloženo rešenje je 200 dinara, po sadašnjem kursu 6,6 maraka. Znači, više nego duplo umanjena je dažbina na mobilni telefon. To mogu da provere svi koji, kao ja, imaju pripejd kartice. Zna se koliko košta pri pejd kartica, odnosno ona grebalica od 500 ili 1.000 dinara na kioscima. To je vrlo jednostavno proveriti, ma šta neki za ovom govornicom mogli da pričaju.
Taksa na čamce je bila tema ovde. Dame i gospodo, verujte mi, kao klinac sam počeo da pecam. Jasno mi je da ljudima koji vole vodu taj čamčić sa motorom predstavlja mnogo više od komada imovine, predstavlja život. Malo sam se raspitao oko te takse na čamce, uzeo digitron i izračunao da taj namet za plovne objekte do pet metara, znači za šiklje kakve koriste dunavski alasi i plastične vikendaške čamce, i za čuveni motor "tomos" od četiri ili četiri i po konja, iznosi 300 dinara ili 500 sa motorom. Pošto naši ljubitelji reka koriste uglavnom starija plovila, i tu postoji amortizacija na svaku godinu starosti plovnog objekta i ona ide do 50%. Većina vlasnika čamaca u ovoj zemlji, a u pitanju su i stariji i manji plovni objekti sa malim motorima, platiće ove godine taksu između 250 i 300 dinara. Tačno je da smo uveli taksu na jahte, ali ne znam koga bi to osim gospodina Radeta Markovića trebalo da se mnogo dotiče.
Na kraju, ne treba zaboraviti ni 80 hiljada lovaca. Neko mi dobacuje o oružju. Osamdeset hiljada lovaca u ovoj zemlji su čuli ovde da će morati da vrate svoje karabine, svoje lovačko oružje. Dame i gospodo, u poređenju s dažbinama koje su do sada plaćali, a koje su 1998. iznosile 37,5 maraka za lovački karabin, 25 maraka za lovačku pušku, te dažbine su smanjene i iznose 20 maraka za karabin i 13,3 marke za lovačku pušku, na godišnjem nivou. To što se neki brinu koliki će da bude porez za pištolje, o tome se brinu ljudi kojima je i Skupština bila mesto za potezanje pištolja, ali 80 hiljada lovaca u ovoj zemlji ne treba da se brinu.
Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da glasamo za ovaj paket poreskih zakona i tako napravimo jedan važan korak napred. Slede važne reforme iz oblasti investicija, privatizacije, paket socijalnih zakona. Borba za reformu u ovoj zemlji biće duga i teška, kao što je bila borba za osnovna demokratska prava. Mi smo pokazali da smo vrlo uporni kada se zainatimo. Ova zemlja se 5. oktobra zainatila da ide napred. Slovenački parlament sedam meseci je svakog dana zasedao dok nije uskladio regulativu sa regulativom Evropske unije.
(Predsednik: Vreme.)
Antireformske snage su se i tamo koprcale, nisu uradile ništa i taj proces je išao dalje. Radi se o jednom istorijskom procesu. Tako će biti i u Srbiji. Ova zemlja ide prema Evropi, polako ali sigurno, i to je ono što je misija nas, narodnih poslanika DOS-a u ovoj skupštini, da dovedemo Srbiju do one tačke sa koje više nema povratka nazad u onu izolovanu i kriminalizovanu državu koju ste nam ostavili. Dame i gospodo, velika je Evropa i ima mesta u njoj za sve građane ove zemlje, ima mesta i za vas koji se tog puta u Evropu toliko plašite zato što ne vidite dalje od priča o svetskoj zaveri protiv Srba. Protokolu sionskih mudraca, mondijalizmu. Verujte mi, idemo u Evropu, i taj proces ne može da se zaustavi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Pantelić, a posle njega narodni poslanik Mujo Muković.
Pošto je Dragan Pantelić odustao, reč ima narodni poslanik Mujo Muković, a posle njega narodni poslanik Božidar Vučurović.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ove načelne rasprave hteo sam da se osvrnem na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi. Naime, radi se o izmenama odredaba ovog zakona, kojima se daju veća ovlašćenja lokalnim organima vlasti, kako prilikom određivanja stepena opterećenosti poreskih obveznika na njihovim teritorijama, tako i kada se radi o određivanju namene prikupljenih sredstava iz javnih prihoda.
Ove promene idu u pravcu decentralizacije vlasti. Hteo bih, kao poslanik Sandžačke demokratske partije, dakle jedne regionalne stranke, da podržim napore Vlade koji idu u tom smeru, iako se radi o prvim i početnim koracima u tom pravcu. Dakle, radi se o osnovnim programskim opredeljenjima naše stranke. Neko je ovde vrlo slikovito rekao da je klatno centralizacije vlasti bilo maksimalno zategnuto u jednom pravcu.
Sada Vlada pravi napore da se to klatno postepeno kreće u drugom smeru. Kretaće se tako dok ne dostigne svoj optimalni položaj. Ja, kao i građani, imam razumevanja da sada to klatno ne treba odjednom gurnuti u suprotnom smeru. Građani će sigurno podržati Vladu u tom nastojanju, kao što imaju razumevanja i za još uvek loš standard i za tešku ekonomsku situaciju. Međutim, ono što građani, eventualno, mogu zamerati Vladi, to je sporost Vlade, odnosno resornih ministarstava u sprovođenju kadrovskih promena u republičkim, državnim organima vlasti, javnim preduzećima i ustanovama na nižim nivoima. Te promene bi, u kombinaciji sa vraćanjem određenih ingerencija lokalnoj samoupravi, praktično bile poštovanje izborne volje građana, jer građani su 5. oktobra glasali za promene.
Ovih dana i danas čuli smo ovde mnogo kritika od strane opozicije na rad Vlade, na predloge novih zakonskih rešenja koje Vlada predlaže. Naravno, tu nema ništa sporno. Opozicija je tu da kritikuje Vladu, često i bez pravih argumenata.
Međutim, postavlja se pitanje kredibiliteta ove opozicije, obzirom da je ona do juče bila vlast. Posebno se postavlja pitanje pojedinaca iz te opozicije koji su bili kao što znamo perjanice bivšeg režima. Takođe, postavlja se pitanje dokle te kritike mogu ići, a da ne pređu granice dobrog ukusa i to, ne sa stanovišta Vlade ili sa stanovišta poslaničke većine u Parlamentu, već sa stanovišta građana koji sigurno nemaju kratko pamćenje i koji znaju, ko je proteklih 10 godina bio na vlasti, ko je ovu zemlju doveo do ovakvog stanja. Dakle, eventualne kritike građana na račun Vlade koje će stići ili možda već stižu, potpuno su drugačije prirode. Rekao bih da su potpuno suprotne od kritika koje čujemo ovde u Parlamentu, od strane opozicije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović, a posle njega Jakov Stamenković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram prvo malo da se divim mom mladom prijatelju, koji će jednog dana sigurno postati veliki političar. Ume da izabere podatke, ume da ih plasira, ali na žalost, ne ume da računa. Za reper taksi je uzeo 1998. godinu, pa je to sa kursom ispalo tako kako je rekao. Međutim, zaboravio je da kaže da su te takse 2000. godine bile isto tolike i da je 2000. godine taj crni kurs, kako ga on zove, bio 40 dinara. Taksa od 100 dinara je bila pet maraka, a sada je taksa od 200 dinara više od osam maraka. Odlično priča, samo slabo računa.
Kurs miruje, a druga stvar, očigledno nije odavno kupovao ništa i nije dobijao račune od firmi, o kojima na dnu strane, onako stidljivo, piše, obračunski kurs za jednu nemačku marku je 33,5 dinara. Pokazaću mu posle računicu. Ali, o ovom budžetu i o poreskim zakonima, do sada je govorilo mnogo poslanika i nekoliko ministara. Iz njihovih govora za sada je moguće izvući nekoliko nebitnih činjenica.
Prvo, da je gospodin ministar pre podnošenja predloga ovog zakona Skupštini na odlučivanje, morao da obavi konsultacije sa svim stručnjacima iz ove oblasti, bar unutar svoje koalicije.
Drugo, da gospodin ministar tvrdi da su budžet i prateći zakoni transparentni, a ako dokažemo i ako smo dokazali da se krije skoro četvrtina prihoda budžeta, i to samo prihodi od akciza i poreza u poređenju sa količinama roba i usluga, oporezovanih prošle godine, to pokazuje da budžet nije transparentan, nego da je to budžet kako ga na Zapadu zovu - crnih fondova. Da nema crnih fondova, ne bi bilo ni ovoliko zavlačenja ruke u džepove građana. To je treće.
Četiri je, da su svi poreski zakoni neustavni, tj. da su u koliziji sa Zakonom o osnovama poreskog sistema, koji a priori ne dozvoljava dvojno oporezivanje, odnosno naplatu poreza na promet.
Peto, da ovi zakonski projekti pogađaju pre svega najsiromašnije slojeve društva, pa onda srednji sloj, dok oni koji imaju imovinu vrednu od nekoliko miliona maraka, umiru od smeha na godišnje izdatke od desetak hiljada maraka. Oni koji voze džipove i besna auta, potroše više para na bakšiš, nego što su iznosi kojima ste im zapretili za plaćanje za registraciju vozila.
Šesto, da se poreska dugovanja od sada pa ubuduće imaju naplaćivati u maniru poreskih izvršitelja sa Zapada, pre svega Idi Amin Dade i Bokase, koji su isto tako noću naplaćivali poreze, pa ako poreski obveznici nisu imali para, oni ih pojeli. Da su poreski zakoni posledica predizbornih laži o velikoj finansijskoj pomoći, onih zlikovaca koji su nam inače naneli štetu od 50 milijardi dolara.
Osmo, da i budžet i poreski zakoni predstavljaju osnov za krivično gonjenje njihovih kreatora koji su samo jednim potezom, Uredbom o prometu nafte i naftnih derivata, oštetili državu Srbiju za 35 miliona dolara koje su gurnuli u hrvatski budžet, i 15 miliona maraka direktne štete budžetu od poreza na promet usluga koji neće biti naplaćen od domaćih prevoznika, od rečne flote, od železnice i vlasnika auto-cisterne. Osnov za krivičnu prijavu je to što je bez posla ostalo više od 10.000 radnika, u prevozničkim firmama, u rečnoj floti, u špediterskim firmama i kod prometnika naftnih derivata.
Deveto, kako ste uopšte mogli da podnesete zakone na usvajanje Skupštini a da ih prethodno niste poslali u Hag ili u Evropsku uniju. Imate li vi dozvolu da te zakone podnesete Skupštini na usvajanje, ako vam ih nije odobrio bar Bodo Hombah. Sada kada ste sve ovo uradili, ostaje vam samo da ljudima naplatite porez na imovinu koju su godinama sticali uz sva odricanja, na krševe od automobila koje ste im tako galantno dozvolili da uvezu sa evropskih grobalja automobila i na koje su već uzgred platili sve dažbine. Da naplatite porez na plate, koje radnici ne moraju da prime, ali moraju da plate doprinose na bruto iznos. Onaj ko priča o povećanju penzijskog osnova i blagodetima penzija, očigledno nema pojma o Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, i odredbama tog zakona, u proseku. Tempirana bomba, gospodine ministre, koja će eksplodirati u srcu Srbije, koju treba demontirati, nije penzijski osnov. Tempirana bomba koju treba demontirati je ova vlada. Ova vlada koja kaže da nam se uz nju smeši srećnija budućnost. Ne smeši nam se, nego crkava od smeha.
Treba naplatiti porez na dobit koji većina preduzeća može samo da priželjkuje, osim ako im poresko oslobođenje od 3,5% što pomenu moj mladi prijatelj, ne pomogne u tome. Sa ovim paketom poreskih zakona, nema potrebe za brigom o ekologiji. Sve fabrike ćemo zatvoriti i bićemo apsolutno ekološka država.
Porez na fond zarada, kojim se ukida solidarna stambena izgradnja. Ubili ste se objašnjavajući nam kako se ne ukida, već se ostavlja da to rešava lokalna samouprava. Ako oni neće da grade stanove, ako hoće taj novac da potroše negde drugde, da li zakon njih obavezuje da urade to što im vi preporučujete. Normalno da ih ne obavezuje. Sada i poljoprivredni proizvođači, po vašem rešenju odvajaju 3,5%, 1,5%, ili ne znam koliko za solidarnu stambenu izgradnju. Oni te stanove još nisu dobili, a kada će, kao kod Đekne ne znamo.
Porezom na finansijske transakcije zaokružujete zajedno sa provizijom ZOP-a troškove na 1%. Međutim, najlošije su u ovom Matijinom pevcu poreskih zakona prošli davaoci usluga. Prvo je uveden porez na promet usluga po stopi od 20%, zatim kada vlasnici tih preduzeća ili poslodavci privrednih jedinica isplaćuju zarade sebi i zaposlenima ponovo pored zdravstvenog i invalidsko-penzijskog doprinosa plaćaju još 20% poreza na bruto iznos zarada, znači i na doprinos za zdravstveno i socijalno osiguranje. Konačno, kada posle ovog šišanja izvuku neku crkavicu gde god da pođu čeka ih novih 20% poreza na sve što žele da kupe ili da koriste i nije mi jasno da tvrdoglavo odbijate dobronamerne savete, predloge i amandmane. Ja sam predložio amandman kojim se apsolutno eliminiše mogućnost manipulacije kod obračuna i naplate poreza, a vi ste ga odbili. Jasno je da je to uticaj nekog lobija koji ovo koristi kao ventil da bi uvozio bez poreza.
Inače, niko normalan ne bi odbio stotinak miliona budžetskih prihoda ukoliko nije instruiran da to tako uradi iz viših interesa i nemojte više da nakaradne predloge zakona branite time što ćete reći - to smo preuzeli iz važećeg zakona ili - i prethodna vlast to isto je radila. Nije narod vas birao da budete vlada kontinuiteta, nego vlada promena. Sve što ste promenili, promenili ste nakaradno. Grešiti je ljudski, gospodine ministre i priznati grešku je ljudski, ali mi se čini da je problem u tome što vi mislite da je prebaciti krivicu na drugoga malo ljudskije.
Da razjasnimo još jednu stvar u vezi prošle Vlade. U potpunosti se slažem sa vama da je prošla Vlada bila najgora koja je vladala Srbijom još od kada je, kako kažu stari ljudi, prase rep iskrivilo. Od te Vlade je možda bila gora samo ona u kojoj je Nova demokratija četiri godine harala Srbijom i zbog toga mi je veoma drago što Srpska radikalna stranka nije učestvovala u toj prošloj Vladi.