Tu treba neka apsolutna prava da se oporezuju. Tražim da se to unese u ovaj član 27. Nema ministra Đelića, ne verujem da me dobro razume njegov zamenik Dejan Popović. Imamo mi tu još nekih slučajeva, poput supruga Milane Milošević, funkcionera DS koji je direktor "Infostana", supruga Srbe Antića je bila šef njegovog kabineta u onoj prethodnoj Vladi, onoj maloj Vladi koja je trajala 3,4 meseca, koliko je već trajala.

Gospodine Šešelj, ja vam oduzimam reč.

Oduzimate mi reč? Nemojte, molim vas, samo pauzu da proglašavate, samo nemojte pauzu da proglašavate.

Onda siđite sami.

Naravno da ću da siđem sam, obećajte da nećete pauzu odmah da date.

Neću, evo obećavam.

Po Poslovniku, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Poslovnik nam omogućava da ne dolazimo u ovakvu situaciju. Povređena je odredba člana 105. Poslovnika koja glasi: mere koje je izrekao predsednik Narodne skupštine primenjuju se dok traje pretres po tački dnevnog reda u toku koga su izrečene. Što znači, jedanput kada je nekom oduzeta reč, ona je oduzeta dok god je ta tačka dnevnog reda u toku. (Poslanik Šešelj, s mesta: Ma nemojte.) Prema odredbi člana 105. Poslovnika. Prema tome, potrebno je da konstatujemo da je ta povreda učinjena i da u daljem toku, po ovoj tački dnevnog reda, oni kojima je mera izrečena više ne mogu dobijati reč. Hvala. (Poslanik Tomislav Nikolić, sa mesta: Bravo.)

Nesumnjivo je da ste u pravu i to ćemo primeniti u daljem radu.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Ako ne, stavljam amandman na glasanje.
Za 40, protiv 107, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 26, ukupno je prisutno 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 30. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Arsen Kurjački i narodni poslanici Dragoljub Stamenković i Goran Cvetanović, zajedno.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosioci amandmana žele reč?
Izvolite.

Poštovano predsedništvo, članovi Vlade, uvažene kolege, rizikovaću da budem nezanimljiv pošto ću se držati dnevnog reda, ali to nam je, valjda, osnovni posao.
Uložio sam amandman na član 30. tačka 2. ovog zakona koji se odnosi na stope poreza, na prenos ostalih apsolutnih prava, konkretno na nepokretnosti koje čine zgrade, stanovi i drugi građevinski objekti. Suština mog amandmana je bila da se ostavi ona poreska stopa koja je do sada bila, 3%, umesto predloženih 5%.
Obrazloženje koje sam naveo je da je uvođenjem stope od 3%, u odnosu na raniji period nekoliko puta u apsolutnom i relativnom iznosu povećana naplata u odnosu na ranije stanje kada je stopa bila daleko veća, bila je oko 20% sa nekim oslobađanjima. Znači da su građani počeli masovnije da plaćaju ovaj porez. Uvođenjem stope od 5% po ovom predloženom zakonu, tzv. odbrambeni mehanizmi obveznika bili bi aktivirani. Znači, ugovori se ne bi overavali, ne bi se prikazivali poreskim ustanovama, radile bi se neke fiktivne zamene, nastao bi zastoj sa plaćanjem, itd. Dakle, promet nepokretnosti bi rapidno pao i doveo do smanjenja zahvatanja po ovom osnovu, pa bi sve ovo dovelo do smanjenja naplate iz ovog osnova.
Pored zdravstvene, stambena potreba građana je jedna od vrlo važnih potreba, i sigurno da bi povećanjem stope od 5% bilo otežano ostvarenje ove potrebe. Vlada je dala obrazloženje zašto ne može da prihvati ovaj amandman i mogli bi ga grupisati u tri tačke.
Prvo, visina stope poreza obezbeđuje pravičnost u raspodeli poreskih tereta. Po meni je to prilično proizvoljno i diskutabilno tumačenje pravičnosti, povećanjem stopa određenih poreza.
Drugo, porez na prenos apsolutnih prava kao javnog prihoda propisan je u korist budžeta opština, te bi prihvatanje ovog amandmana imalo za posledicu umanjenje prihoda navedenih budžeta. Ovo obrazloženje vrlo često se od strane predlagača pominje i po drugim amandmanima. Mislim da apsolutno to ne može da stoji, jer poreskim obveznicima je sasvim svejedno u koji budžet će otići njihove pare, da li u republički, da li u opštinski, ili bilo koji drugi. Bitno je koliko je sredstava još potrebno dodatno da svako izdvoji, a ne u čiji budžet će ona da se sliju.
Treće obrazloženje koje je predlagač dao je da sticanje prava svojine na nepokretnosti pretpostavlja overu ugovora kod suda, upis u javne knjige ne vrši se bez dokaza o plaćenom porezu itd, te su neosnovani navodi podnosioca amandmana da će predložene poreske stope imati za posledicu umanjenje poreza na promet. Mislim da predlagač zakona ili nije čuo, ili ignoriše institut tzv. vangruntovnog vlasništva.
Mnoštvo ugovora o prometu nepokretnosti se radi u prisustvu dva svedoka, bez zvaničnog overavanja. Mi smo svedoci da je to posebno izraženo u seoskim sredinama, gde se čak neke ostavinske rasprave se ne vode do kraja, jer jednostavno kod našeg sveta još uvek su reč i obraz važni kao i neki overeni papir. Dakle, u želji za izbegavanjem plaćanja povećanog nameta koji zbog vrednosti nekretnina nije ni malo zanemarljiv, sigurno će doći do smanjenja javnog zvaničnog prometa nekretnina, te samim tim i do bitnog smanjenja ubiranja poreza.
Zbog toga treba ostaviti stopu od 3%, kako je predviđeno ovim amandmanom. Dakle, na prvi pogled, možda se čini da je ovaj amandman uperen protiv budžeta. Naprotiv, praksa je pokazala da sa manjim stopama možemo više da uberemo, i samim tim, bolje da napunimo budžet. Zbog toga predlažem da se prihvati ovaj amandman.

Izvolite.