Ali, ovo je bila replika. Na vaše izlaganje po Poslovniku. Nemate pravo na repliku. Imali biste da ...

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 51, protiv 123, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 6, od ukupno prisutnih 180 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 43. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.

Pošto su amandman Vlade prihvatili Odbor za finansije i Zakonodavni odbor, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 44. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.

Pošto su amandman Vlade prihvatili Odbor za finansije i Zakonodavni odbor, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 49. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.

Pošto su amandman Vlade prihvatili Odbor za finansije i Zakonodavni odbor, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima i odlučivanje o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o porezima na imovinu, u celini.

Molim narodne poslanike da se izjasne.

Za 118, protiv 59, uzdržan jedan, nije glasalo 9, od ukupno prisutnih 187 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona o porezima na imovinu.

Pošto je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o porezima na imovinu u celini, napominjem da će se prilikom pripreme Zakona za objavljivanje u "Službenom glasniku Republike Srbije", u tekst Zakona uneti predlog Zakonodavnog odbora, koji se odnosi na pravno-tehničku redakciju u članu 2. stav 1. tačka 4, a koji je sadržan u izveštaju Zakonodavnog odbora, sa kojim se saglasio predstavnik predlagača zakona.

Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O POREZIMA NA UPOTREBU, DRŽANjE I NOŠENjE DOBARA.

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Božidar Vučurović, Petar Jojić, Karolj Kermeci, Miroljub Veljković, Branislav Blažić, Toma Bušetić, Stevan Kesejić, Dragan Marković, Arsen Kurjački, Živanko Radovančev, Slobodan Pavlović, Miloš Nešović, Borislav Pelević, Dragan Jovanović, Zoran Radovanović, Dragan Tomić, Veroljub Arsić, Dragan Čolić, Ljubomir Kragović, Nataša Jovanović, Predrag Bajčetić, Gordana Pop-Lazić, Joca Arsić, Božidar Vujić, Milorad Mirčić, Slobodan Janjić, Srboljub Živanović, Vitomir Plužarević, Lazar Marjanski, Dragoljub Stamenković i Goran Cvetanović, kao i amandmane Vlade Republike Srbije.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o amandmanima podnetim na Predlog zakona.

Pošto je načelni pretres o ovom Predlogu zakona obavljen u okviru zajedničkog načelnog pretresa, a pre prelaska na odlučivanje o Predlogu zakona, u načelu, potrebno je da se izjasnimo o predlogu narodnog poslanika Dragana Jovanovića da se glasanje o ovom Predlogu zakona obavi prozivkom.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 53, protiv 119, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 14, od ukupno prisutnih 186 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, u načelu.

Za 122, protiv 56, uzdržan jedan, nije glasalo 8, od ukupno prisutnih 187 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić, jednim podneskom predložio je da se brišu članovi od 1-32. Predloga zakona, što znači da je predložio da se brišu svi članovi Predloga zakona.

Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li podnosilac amandmana želi reč? Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Obrazložiću predlog da se ukine član 1. Predloga zakona. Naime, naša država je proživela teških 10 godina. Hteli vi to da priznate ili ne, radovali ste se svakom novom danu u kome se sve teže živelo, jer vas je svaki taj novi dan bližio vlasti.
U takvim uslovima, kada je privreda objektivno bila sputana sankcijama, koje su sa manje ili više popuštanja trajale skoro 9 godina, u uslovima kada nam ništa više nisu mogli nego su morali da bombarduju SRJ, odnosno, u većini teritoriju Republike Srbije, Vlada Republike Srbije u kojoj je bila Srpska radikalna stranka, da bi rešila nagomilane socijalne probleme i da bi delimično ispravila zaostajanja u isplatama socijalnih davanja koja država duguje građanima, odlučila se da uvede određene takse na upotrebu i nošenje dobara, za koje je mislila da su u tako teškom vremenu luksuz.
Pošto, a na to upozoravam i predlagača, a i vas, kako se zovete, predsedništvo Skupštine, pošto u osnovama poreskog sistema SRJ, koji je u nadležnosti isključivo Savezne vlade, nije postojala mogućnost da uvedemo novi porez, izuzev onih poreza koji su predviđeni osnovama poreskog sistema, mi smo, da ne bismo zloupotrebljavali prava, da ne bismo ljude izvodili pred Ustavni sud da tamo dokazuju svoja prava, odlučili da uvedemo takse, na šta je Vlada imala pravo, a da tim taksama popunjavamo fondove, koji su formirani budžetom Vlade Republike Srbije.
Zbog toga je došlo do uvođenja taksi na određena dobra, koja građani imaju u upotrebi. U međuvremenu, promenila se vlast. Došla je vlast DOS-a, koja kaže da nas je uvela u svet, da sarađujemo sa celim svetom, da donacije stižu sa svih strana, da šest milijardi putuje (šest milijardi dolara putuje, samo se ne zna kada će stići) i prestaje potreba za izvesnim davanjima koja su bila nužna, i zbog kojih smo bili izuzetno kritikovani od strane svih vas, koji sada predstavljate DOS-ovu vlast.
Ja sam vas pre dvadesetak dana pozvao da se bar izvinite Vojislavu Šešelju, za sve napade koje je tadašnja opozicija izvršila na njega, zbog ovih taksi koje sada uvodite u poreski sistem naše države. Predlažem vam da odustanete od ovog predloga zakona, iz više razloga - najpre, što zaista nije u sklopu poreskog sistema SRJ, a drugo, ovo više nije nužda, a pojedina od ovih dobara više nisu luksuz za građane Srbije.
Šta god vi o nama rekli, od vremena kada smo uveli taksu na mobilni telefon, do danas, mobilni telefon je prestao da bude luksuz. Kao što nosite svi vi, dame i gospodo, narodni poslanici, hemijsku olovku u džepu, tako nosite i mobilni telefon. Jedan neka digne ruku, koji nema, i kome bar još jedan član porodice nema mobilni telefon. Jeste li vi svi enormno bogati - ja mislim da niste. Možda planirate da budete, ali trenutno još uvek niste.
Zbog toga, ovaj zakon treba povući, treba ga povući da sprečite povlačenja po Ustavnom sudu, a sigurno će biti predstavki, zato što je zakon potpuno neprihvatljiv za današnje uslove i za ovo što se zove SRJ. Možda ćete imati prilike da krojite neku drugu državu.
A s druge strane, dokažite jednom da je Srbija imala razloga da menja vlast. Ovim poreskim zakonima, čitavim paketom, reformom poreskog sistema, u kojoj ne izbaciste nijednu obavezu koju su građani Srbije imali, samo ubacujete nove, uopšte ne dokazujete da je trebalo menjati vlast.

Gospodine Nikoliću, samo da Vam kažem, šesti je minut.

Da, ovo je na amandman, imate pravo.
Jedino što se desilo - drugačije se zovu državni funkcioneri, skupštinski funkcioneri, ali šta se promenilo. Je li ovaj zakon ogledalo nove vlasti, ili je preuzet jedan način da se namiruje budžet i čak ubačen u zakon, koji više ne možete ni da ukinete?
Evo, još jednom pozivam da glasate za prvi amandman. Naravno, neću obrazlagati amandmane na sve tačke zakona, ali vas pozivam da glasanjem za amandman broj 1. pokažete da ovaj zakon nije trebalo donositi i da obavežete Vladu da izvore prihoda za budžet pronađe na neki drugi način. Na stranu to što ćemo vam dokazati u daljem toku rasprave da je ovo mnogo veće opterećenje za građane, nego u vreme kada je bilo uvedeno. Ovo je opterećenje na skoro sve građane Republike Srbije, a u vreme kad su takse uvedene, ni 10% građana nije bilo opterećeno tim taksama. Hvala vam.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu za reč? Izvolite, ima reč gospodin Vojislav Šešelj, kao predsednik poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman Tomislava Nikolića vam je poslednje upozorenje da ne donosite protivustavan i protivzakonit zakon. Da, da, protivzakonit zakon, sada ću vam to objasniti -republički zakoni moraju da budu u skladu sa saveznim zakonima - vama kojima je to čudno. I, protivzakonit zakon može da bude, jer naš ustavni poredak trebalo bi da se zasniva na principima ustavnosti i zakonitosti. Svi republički zakoni iz ove oblasti treba da budu u skladu sa saveznim zakonima, i vi sada donosite nešto što je protivno saveznom zakonu. Savezni zakon je viši u odnosu na republički zakon koji pokušavate da donesete.
Ali, znate, ne mogu ja sada vama da držim predavanje, jer imam svega pet minuta na raspolaganju. Po članu 77. Ustava SRJ, SRJ utvrđuje osnove poreskog sistema, a po Zakonu o osnovama poreskog sistema, striktno se precizira šta to obuhvata, pa osnove poreskog sistema čine vrstu poreza na teritoriji cele Jugoslavije. Predmet oporezivanja, poreski obveznici, poreska osnovica, vrste poreskih stopa, kao i visina, odnosno raspon poreskih stopa, poreska oslobođenja, poreske olakšice za poreze koji su od značaja za jedinstveno tržište. To vam je prvi član saveznog Zakona o osnovama poreskog sistema.
A onda član 2. kaže - vrste poreza na teritoriji Jugoslavije su: porez na promet, porez na dobit, porez na dohodak, porez na imovinu i porez na prihod od međunarodnog saobraćaja.
Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara ne može nigde ovde da se uklopi, ne može da postoji u pravnom poretku. Postojale su takse, doduše, ali u uslovima sankcija, blokade, ratnog stanja, dakle, u vanrednim okolnostima. Te takse su bile jedan specifičan ledž specialis, ali Zakon o porezima ne može da bude ledž specialis. Vi mislite da ono što su bile takse u vanrednim okolnostima sada jednostavno može da se pretoči u poreze. Ne može, apsolutno je to nemoguće sa aspekta principa pravnog poretka.
Ako vi sad svesno želite da kršite Ustav i savezni zakon, onda je to druga stvar, ali bi trebalo da otvoreno kažete da želite da kršite. Jer, vi ste nam stavili do znanja, na posredan način, da se na to spremate, jer ste ukinuli Ustavni sud. Ustavni sud sada ne postoji. I ono što je malopre rekao Čedomir Jovanović, tačno je da smo učestvovali u promenama zakona o porezima na imovinu, ali u poboljšanju tog zakona, parcijalno, delimičnom poboljšanju, a celi zakon ste vi doneli 1994. godine. Sada donosite mnogo opasniji zakon, za koji unapred znate da je protivustavan i nezakonit, sa aspekta saveznog zakonodavstva. Da, da, nezakonit, ali kako da ja to vama objasnim, kada niste talentovani za suštinu prava, kada to nešto ne dopire do vašeg mozga, ali sigurno dopire do mozga onih koji su kreirali ovaj zakon, jer su najočiglednije namerno hteli da taj zakon krši i Ustav i savezno zakonodavstvo.

Da li se još neko javlja za reč od ovlašćenih učesnika za reč?

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ustavni okvir za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, kojim Republika obezbeđuje i uređuje, pored ostalog, finansijski sistem, kao i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa. Mnogo su šira neusklađenja republičkog zakonodavstva, između ostalog i Ustava sa saveznim, od onog do kojeg se delimično dolazi kroz Predlog ovog zakona, koji je, pre svega, posledica nemogućnosti Republike Srbije da u vremenu, za koje smatramo da je potrebno,  redefiniše fiskalni sistem, u društvu, u kome mi imamo pravo kreiranja politike. Zašto je država, koju čine Srbija i Crna Gora, onakva kakva je danas, mi možemo odgovoriti. Delimično smo svoj odgovor ponudili još 1992. godine, kada smo kao opozicija bojkotovali savezne izbore, uvereni da je Ustav, sačinjen na Žabljaku partijskom voljom SPS i Demokratske partije socijalista, koalicionih partnera Srpske radikalne stranke i uz podršku Srpske radikalne stranke, koja je izašla na te izbore, duboko pogrešan, loš i da će on sasvim sigurno imati tragične konsekvence.
Brojna pravna nasilja koja su počinjena u prethodnom vremenu, obesmislila su i pojam savezne države i njeno funkcionisanje. U ovom trenutku ne možemo biti taoci nefunkcionalnog Saveznog parlamenta, niti možemo biti taoci državne tvorevine, koja se sasvim sigurno i po našem mišljenju mora ozbiljno promeniti.
Zadatak Republičke skupštine jeste da u okviru postojećeg republičkog Ustava pronađe pravni osnov za donošenje ovog zakona i da uvaži potrebu Vlade za ovakvim obimom finansiranja, da odgovori onim potrebama društva, koje su veoma konkretne i jasno su iskazane u budžetskim rashodima.
Mislim da je konkretno gospodin Šešelj rekao jednu notornu neistinu navodeći 1994. godinu kao godinu, u kojoj je Demokratska stranka navodno podržala ovakav poreski zakon. Molim ga da ovde, pred parlamentom, pronađe zapisnik sa sednice iz 1994. godine na kojoj su poslanici Demokratske stranke glasali za zakon SPS. Unapred tvrdim da tako nešto nije tačno i tvrdim da je svih 28 poslanika Demokratske stranke glasalo protiv ovakvog poreskog zakona.
Ovim se čini bitan iskorak u odnosu na nešto što je samo po sebi činjenica i nešto što se samo po sebi primenjuje i u ovom trenutku. Dakle, takse i dažbine nisu samo bile posledica namere prethodnog režima da poštuje SR Jugoslaviju i Ustav, jer je u mnogo kritičnijim situacijama grubo prekršen Ustav savezne države, već pre svega posledica namere da se, kroz posebne račune i na zakonom neutvrđen način, vrši finansiranje onih državnih potreba, za koje oni smatraju da shodno potrebama društva tako nešto treba uraditi. Koliko je u tome bilo opravdanog, koliko neopravdanog, utvrdiće budžetske inspekcije koje već u ovom trenutku evidentiraju konkretne zloupotrebe, između ostalog i predmet jednog oduzimanja poslaničkog imuniteta je zloupotreba po stavu budžetskih inspektora.
Važno je reći da se ovim zakonom tako nešto sprečava. Ovo nije zakon o porezu na mobilne telefone, ovo je zakon o porezu na motorna vozila, o porezu na oružje. Kada se napravi analiza onoga što ste vi uradili kroz takse i dažbine 1998. godine, i onoga što mi sada činimo, vidi se da je u proseku za motorna vozila opterećenje društva za 48% niže nego što je bilo tada, da je opterećenje društva po porezu na oružje 38% niže nego što je bilo 1998. godine. Isti je slučaj i sa mobilnim telefonom.
Nemojte suditi o rezultatima vaših odluka. Istovremeno, vi procenjujete da će inflacija biti mnogo veća od tih 30%, koliko mi tvrdimo da će biti. 1998. godine, kada je prosečna plata u Srbiji bila od 60 do 70 maraka, vi ste imali 48% veće poresko opterećenje po pitanju motornih vozila, nego što mi to činimo u ovom trenutku, kada je prosečna plata 150 maraka. To je jasna slika vaših namera i to je jasna slika naših namera. Šira poreska osnovica je garant manjeg poreskog opterećenja i, istovremeno, većeg prihoda države, koji će biti potrošen za saniranje posledica u društvu, sa kojima se suočavamo u ovom trenutku i koje su, pre svega, socijalnog karaktera. (Vojislav Šešelj traži repliku, pošto mu je pomenuto ime.)

Ima pravo na repliku Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok smo mi bili na vlasti, za 50 maraka se moglo mnogo više kupiti nego za 150 maraka sada.  To je direktna posledica DOS-ovske vlasti. Kod vas i marka devalvira.
Drugo, 1994. godine Demokratska stranka je bila u idiličnoj simbiozi sa SPS, pa su jedni drugima izglasavali zakone. Čak su socijalisti izglasali Đinđićev zakon, bez glasova socijalista to ne bi bilo moguće.
Treće, gospodine Čedomire Jovanoviću, možda savezni Ustav nije dobar. Ali to što nije Ustav dobar, nije dovoljan argument da bi se kršio.
I treće, republički Ustav govori o finansijskom sistemu. Ali, savezni Ustav je stariji od republičkog. Ovde čak i nema kolizije. U nekim drugim odredbama ima kolizije između republičkog i saveznog Ustava. Tamo gde postoji kolizija primenjuje se savezni. Dok se ne promeni savezni Ustav, nemate pravo da ga kršite, pa makar to bio najgori ustav na svetu.
Što se tiče 1992. godine, Srpska radikalna stranka nije mogla učestvovati u izglasavanju saveznog Ustava, jer nije bila u saveznom parlamentu.
Drugo, mi smo to podržali u republičkom parlamentu, jer smo hteli što pre zajednički Ustav da imaju Srbija i Crna Gora.
Treće, mi smo izašli u maju 1992. na izbore po tom Ustavu, a i vi ste u decembru. Znači, u maju vam nije valjao taj Ustav, a valjao vam je u decembru 1992, pa vam je valjao 1996, pa vam je valjao 2000, pa ste uz pomoć tog Ustava 2000. godine došli na vlast i vi i Koštunica itd.
Ako taj Ustav ne valja, a po njemu ste došli na vlast, onda i vi ne valjate. Ja bih izvukao takav zaključak. Neću da kažem da je Ustav dobar i da ste vi dobri, ali vas pozivam da poštujete osnovne principe pravnog poretka. Ako je to najgori Ustav na svetu, on mora da se primenjuje dok se na Ustavom propisan način ne promeni. A taj Ustavom propisan način je samo onaj način koji je sadržan u samom tekstu Ustava.