Reč ima ministar Đelić, zatim poslanik Vujić.

Poštovani predsedniče, potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, samo tri reakcije na nekoliko prethodnih izlaganja. Prvo što se tiče poreza na imovinu. Tu prisustvujemo do neke mere zaplašivanju naših građana, kao što je bio slučaj sa porezom na promet koji je trebao da razruši standard, koji je trebalo da dovede ogromnu inflaciju, koji je  trebalo da dovede do gladi naših građana. Mi već živimo tri nedelje sa tim porezom na promet. Ako pogledamo koji su efekti vidimo da velikih povećanja cena nema, doduše u nekim namirnicama i nekim stvarima toga ima, ali vidimo da su mnoge prodavnice iskoristile ovo da čak skinu cene na nekoliko desetina veoma važnih proizvoda za naše građane.

Što se tiče poreza na imovinu, šta se dešava? Imamo usklađivanje kao i svakih prethodnih godina za tzv. tržišnu vrednost, koja će u stvari ove godine pratiti striktno inflaciju. Znači, za sve naše građane, oni neće platiti više nego ono što je usklađeno za imovinu. Jedino što se dešava to je da će ove godine oni koji imaju mnogo veće kuće, mnogo veće stanove platiti proporcionalno više i to je ona razumna progresivnost koju smo uveli u naš sistem kao svuda u svetu.

Znači, za naše građane, da bi ušli u zonu povećanja stope od onih 0,40% koje postoje do danas, tržišna vrednost, a to je ona koja je procenjena i koja je mnogih godina u stvari nešto niža, značajno niža od one prave tržišne vrednosti i koja prati ono što se dešava i u seoskim opštinama, i u drugim opštinama, oni neće preći ovu zonu, ako to nije više od šest miliona dinara. Znači, samo oni, i ako uzmemo jedan primer, koji živi u Beogradu i koji imaju stan veći od 350 kvadrata će početi da ulaze u zonu većih stopa. Znači, to je jedna manjina ljudi i treba da imaju veoma velike stanove da bi počeli da plaćaju proporcionalno mnogo veće stope.

Druga stvar o kojoj se pričalo, to je oko sredstava za solidarnu stambenu izgradnju. Meni se čini da ovde baš vidimo jedan pametni kompromis, kompromis između važnog pitanja stambene izgradnje i jednog drugog veoma važnog pitanja, a to je fiskalna decentralizacija. Uvođenjem te stope, koja nije definisana unapred, ali postoji od 0,3 do 1%, pravimo jedan pametni kompromis. Ostaje solidarna stambena izgradnja, ali ostavlja se lokalnoj samoupravi da proceni i to je valjda jedna kontrola građanstva i to je isto demokratija na lokalnom nivou, mogućnost da lokalna samouprava odredi, a ne neko iz Beograda, ne znajući tačno kakva je situacija lokalno, da se zna koliko treba odvojiti za to sredstava.

Najzad, ako se govori, recimo, o filozofiji javnih finansija, i govori se da je mnogo bolje imati namenske takse, da se zna na šta ide, za nekoliko nedelja dobićete završni račun budžeta 2000. godine, kao i prvi izveštaj budžetske kontrole i videćete vi prvi, a samim tim javnost, da su se najveći problemi javili baš u tim namenskim taksama, baš u tim namenskim porezima, jer tu nije bilo dovoljno kontrole vas narodnih poslanika, pa i javnosti. Tu su se rodili najveći problemi.

Uzmimo 3% za železnicu, ono što je namenski trebalo da bude za obnavljanje infrastrukture i videćemo koje su to činjenice. Videćemo da li se tu nešto izdvojilo za infrastrukturu i za nešto drugo. Zbog toga ovaj budžet i to nenamensko u mnogim slučajevima ubiranje poreza je ona prava stvar za demokratiju, jer to onda mora biti na rashodnoj strani, i železnica i obnavljanje, i to mora proći kroz budžetsku proceduru, izveštavanje vas narodnih poslanika i cele javnosti. To je pravi put, kontrole naših javnih finansija i pravi nadzor naših građana na tome na šta se troši i za šta treba da se troši.

Nema potrebe da me podsećate na moje obaveze. Prekinuo bih i ministra Đelića, kao što sam uostalom već i prekidao ovde ministre kada su izmakli temi, ali vi ste ovde govorili, bar jedno desetak poslanika, o ukidanju Fonda za stambenu izgradnju i onda ne možete da otrpite da se dva minuta na to odgovori.

Vojislav Šešelj, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, nemojte nas da napadate braneći ministra Đelića. Ministar Đelić je došao za ovu govornicu  a nije znao koji je zakon na dnevnom redu. Njegovo izlaganje se tiče ukidanja Zakona o solidarnoj stambenoj izgradnji, on je ovde u obrazloženju ovog zakonskog projekta i govorio je o njemu. Mi nismo skretali sa dnevnog reda, a ministar Đelić uopšte nije govorio o ovom zakonu o porezu na fond zarada. On je govorio o nekim drugim, davno apsolviranim zakonima. Zakon o fondu zarada je direktno povezan sa bivšim obavezama na osnovu solidarne stambene izgradnje i naplate doprinosa za korišćenje komunalnih dobara. To je u najdirektnijoj vezi. Ovde je reč da ono što je ranije imalo neku namenu sada predstavlja sredstvo u rukama birokratije. Tu vodimo raspravu.

Vi ste se javili po Poslovniku, ako se ne varam.

Vi ste prekršili Poslovnik, jer ovde zlonamerno dezenterpretirate ono o čemu smo mi govorili. Mi smo govorili u skladu sa Poslovnikom i ja sam vam naveo dokaz. Ne možete da opravdavate ministra Đelića optužujući nas da smo kršili Poslovnik.

Gospodin Vujić se javio za reč. Izvolite.

Gospodine ministre, svi naši građani, svi stanovnici ove naše države Srbije su normalni. Nije ovo Pariz, gospodine ministre.
Amandman koji sam podneo na Predlog zakona o porezu na fond zarada, amandman na član 1, tražim da se on ukine. Amandmanom 2 tražim da se ceo zakon ukine. Ono što nisam uspeo da iskažem za ovom govornicom od prve vanredne sednice do danas, evo u prilici ću biti sada. Odajem dužno priznanje ovoj vladi na donošenju ovakvog predloga. Pozivam sve građane u Srbiji da ovom zakonu pridaju toliku pažnju da shvate koliko je ova vlada ekspertska, koliko je stručna, koliko je sposobna, a koliko je neekspekrtska i nestručna. Predložio bih da u narodu ovaj zakon umesto zakon o porezu na fond zarada nazovemo zakon o skupljanju kajmaka iz praznog lonca.
Ono što je obrazloženo u ovom zakonu, a što će neke dovesti do poštovanja i divljenja do imbecilnosti leži u razlozima za donošenje zakona. Kaže - jedan od ciljeva sprovođenja reformi javnih finansija Republike Srbije je ukidanje mnoštva namenskih poreza i taksi. Ovaj zakon je novi zakon. Ukidanjem mnoštva zakona i donošenjem novih zakona. Toliko kontradiktornosti od ovih eksperata da je prosto za čuđenje. Ovo što je ministar predložio i što mi danas raspravljamo jeste u svakom slučaju, ako ne za osudu, onda za duboke analize i za krupna razmatranja.
Mislio sam i bio sam ubeđen da u Parizu ima dobrih škola, da ima visokovrednih i da se u Parizu da nešto naučiti. I danas to verujem, hoću da verujem da je i ministar Đelić takve škole završio i prosto me čudi da me ministar Đelić tera da u to ne verujem, kao da je išao na kurseve u istambulskim amamima u Parizu, zbog stalnih haračenja.
Zašto jedan ovakav zakon?
Ukinuti su - naknada koju je opština koristila za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa i doprinos za solidarnu stambenu izgradnju. Te dve naknade i doprinos ukidaju se i sada se donosi ovaj jedinstven zakon. Ostaju druge komunalne naknade koje opština ubira, prihoduje i koje će koristiti. Postoje strogo određene i definisane namene tih komunalnih doprinosa, prireza i taksi.
Ono što je sada ovim zakonom predviđeno, više niko ne zna koja mu je namena. Postoji očekivanje da će, ono što se prikupljalo doprinosima za solidarnu stambenu izgradnju, dobrovoljno, to je preporuka, opštine i dalje, kao određeni deo sredstava, i sada iz ovih novih poreza izdvajati.
Jednu lepu, doduše upakovanu, demagošku, praznu priču, koju reče Čeda Jovanović i da nam je reper Arilje, a ako je reper Arilje, mi imamo 190 opština. Ono što se uskoro očekuje, da one opštine koje se graniče sa Ariljem svoje beskućnike usmere ka Ari lju i da oni nagrnu u to Arilje i, hvala Bogu, reše svoj stambeni problem. Ali, gde ste vi ugradili u ovaj zakon obavezu, a ne preporuku, u čega će se iskoristiti ovako prikupljena sredstva.
Gde postoji obaveza solidarne stambene izgradnje? Kada smo govorili o Zakonu o stanovanju, to su poslanici SRS vama i govorili, čak i deo koji se odvaja za porodice poginulih, koji su učestvovali u ratnim sukobima od 1991. do danas, svega toga u opštinama neće biti. Ono što će biti jeste nepoznato građanima, plaćaće se porez od 3,5%. Gde idu sredstva, niko ne zna. Znaju samo oni koji će to koristiti. Lokalni opštinski čelnici i moćnici.
Do sada toga nije bilo. Sada je ova DOS-ova vlast dala mogućnost dodatnog manipulisanja i malverzacija.
Ono što amandman predlaže je ukidanje ovog člana, brisanje kompletnog zakona i povlačenje iz procedure, jeste jedno analitičko promišljanje, što vi niste radili, i ponovo uvođenje onoga što ima stroge namene. Ovde toga nema, i zato stvarno jeste sakupljanje kajmaka iz praznog lonca. Zato ovo stvarno jeste haračenje, haračenje, haračenje.
Neko je u Bugarskoj oterao ministra, a on je sam rekao - socijalisti. Neko je u Rusiji oterao ministra, a on je sam rekao - mafija. Ovde mu vi dajete da svi građani Srbije budu kunići u njegovim stalnim ispitivanjima i u nekoj stalnoj želji za haračenjem.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, kao predsednik poslaničke grupe.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne radi se kroz ovaj predlog zakona o našem nastojanju za uspostavljanje samoupravljanja u društvu. Baš naprotiv. Ovo je ozbiljan iskorak u odnosu na sve ono što su bila nasleđa vremena sa kojim smo se mi rastali.
Prosto, radi se o poverenju u građane i u njihove izabrane predstavnike. Zašto oduzimati predstavnicima građana u opštinama, pa i mesnoj zajednici, odgovoran nastup prema svemu, pa i između ostalog prema sredstvima sa kojima se raspolaže na osnovu samodoprinosa raspisanog na nivou mesne zajednice i u skladu sa potrebama te mesne zajednice.
Što se tiče problema sa Fondom solidarne stambene izgradnje, prosto ne mogu da razumem ljude koji odbijaju da nas čuju. Toliko puta smo do sada rekli da će opštine biti dužne da iz Fonda izdvoje 0,3 do 1% sredstava i da su ta sredstva bitno veća od onih sredstava sa kojima se raspolagalo do sada, da je prosto neverovatno nerazumevanje takvih argumenata i činjenica.
Primer Arilja je upravo jedan konkretan dokaz o ozbiljnosti onoga što smo mi uradili. Da li je potrebno da u svakoj od 190 opština u Srbiji iznosimo primere, analize, primenjujemo ovakvu procentualnu matematiku, da bi dokazali da će lokalna samouprava raspolagati sa više sredstava nego što je to bio slučaj do sada.
Mi vas ne optužujemo za stanje u lokalnoj samoupravi po tom pitanju u ovom trenutku. Možemo da razgovaramo o pojedinačnoj odgovornosti za eventualne zloupotrebe i odgovornosti koja proističe iz kreiranja određenog ambijenta u društvu. Ali, zašto odbijate da prihvatite konkretne činjenice, koje upravo govore o nama kao o vlasti koja pokušava da uveća sredstva lokalne samouprave za fondove solidarne stambene izgradnje, jer mi kroz to upravo nameravamo da razvijamo našu građevinsku industriju i da istovremeno izađemo u susret potrebama našeg društva, bilo da je reč o invalidima rata ili o onim građanima koji se nalaze na već postojećim listama kao prioriteti u rešavanju stambenih problema.
Dakle, pokušajmo parlament da vratimo stvarnosti, da uvažimo činjenice sa kojima možemo da razgovaramo i da onda razmenimo i argumente. Svejedno je šta ste vi do sada izrekli u primedbama, jer nema argumenata za nešto tako. Možemo uzeti bilo koju opštinu u Srbiji, primeniti ovakav metod i videćete da će opština raspolagati sa većim sredstvima. Vi sumnjate u to i da će ta sredstva biti namenski potrošena. Mi vas unapred upozoravamo da sve činjenice kojima sada raspolažemo idu u prilog nenamenskog trošenja namenski obezbeđenih sredstava.
Gospodin Đelić je naveo primer takse na železnicu, svi su svedoci toga da ta taksa nije trošena na izgradnju infrastrukture u domenu železnice. Naprotiv, išla je na trošenje i pokrivanje drugih određenih potreba u društvu.
Vlada i Ministarstvo finansija, odnosno lokalna samouprava će znati sa kojim sredstvima raspolaže i u skladu sa prioritetima u datom trenutku će trošiti ta sredstva. Na kraju svake godine građani će imati pravo da vide kako su ta sredstva potrošena.
Mi ne želimo da vežemo sredstva namenski i da onda kršimo zakone nenamenski trošeći ta sredstva u određenim situacijama. Dakle, ovo nije ništa drugo do konkretizacija određenih fiskalnih reformi koje mi sprovodimo i konkretizacija koja sasvim sigurno već sada u analizi daje bolje rezultate od onih koje su trenutno na sceni.