Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, cenjeni članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, postoji, naravno, više razloga zbog kojih mislim da Predlog ovog zakona ne bi trebalo prihvatiti. Ja ću navesti samo četiri.
Prvo, ovim zakonom se predlaže smanjenje iznosa predviđenog za otpremnine, od 3 do 2,4 puta, a obrazloženje da je to zbog toga što sada umesto minimalnih, idemo na garantovane i bruto zarade, nije u redu, jer ne postoji korelacija između ovog smanjenja od 3 do 2,4 puta, i nekih iznosa koji bi, ako se radi o korelaciji, trebalo da budu.
Postavlja se pitanje - zašto se to radi? Iskreno ne želim da verujem da se to radi namerno, jer po dosadašnjoj praksi, predmet otpuštanja bili su najčešće članovi, ili simpatizeri opozicionih partija. Hoću da verujem da to nije zbog toga.
Druga stvar, zbog koje se protivim ovom zakonu, jeste obrazloženje koje kaže (citiram): "Pored toga, uvođenjem bruto principa u sistem zarada eliminiše se siva ekonomija pri isplati zarada, s obzirom da su sva primanja, regres, topli obrok, prekovremeni rad, razne vrste naknada koje su bile najčešći predmet izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa, sadržana u novom pojmu zarada".
Molim vas lepo, topli obrok itd. - otkuda to siva ekonomija? To je, pre svega, bila sirotinjska ili iznuđena ekonomija, ekonomija preživljavanja, koja se praktično ovim predlogom eliminiše. Takođe, u obrazloženju razloga za donošenje ovog zakona se kaže da je na ovaj način izvršeno usaglašavanje sa zakonodavstvo EU. I ja kažem da je to dobro, ali što ne počesmo prvo sa usaglašavanjem plata prema standardima EU, što ne počesmo prethodno sa usaglašavanjem ambijenta za poslovanje koje će omogućiti da se ovo može plaćati, nego počesmo odmah od toga kako ćemo i šta ćemo sa porezima.
Treći razlog, zbog koga mislim da ne bi bilo dobro prihvatiti ovaj zakon, jeste i to što su u starom zakonu obaveze koje su bile po osnovu garantovane zarade imale prioritet u odnosu na sve drugo. Tvrdim da će dobar broj preduzeća poslovati na ivici ekonomije. Otuda, mora to najpre da se plati, pa onda, da bi se održao neki socijalni mir, onda da se plati nešto drugo. I naravno, tu su imale nekog uticaja i privredne komore. Sada vidim da su i one izbrisane. Mislim da je i jedno i drugo nepotrebno izbrisano.
I četvrto, moj kolega Jović pomenuo je da postoji jedna kontradikcija - da li je to 35% ili 40%? Dakle, na strani 2. obrazloženja razloga piše (citiram): "Predloženim izmenama, umesto garantovane neto zarade, utvrđuje se pravo zaposlenog na minimalnu zaradu, kojom se obezbeđuje minimum materijalne i socijalne sigurnosti zaposlenog. Minimalna zarada iznosi 40% od prosečne zarade u Republici. Minimalna zarada isplaćuje se po nalogu direktora ...", itd.
Na strani 4. obrazloženja članova koji se takođe menjaju, isto piše - "Minimalna zarada iz stava 1. ovog člana iznosi 40%", a u članu 6. zakona kaže se da je to 35%. Molim vas da se odlučite, molim predlagača da se odluči - da li je to 35%, ili 40%, da bismo to znali.
Toliko o ovom zakonu, a pošto ima još vremena, iskoristio bih to vreme da zahvalim predstavnicima Vlade i Vladi Republike Srbije za sve ono što su učinili i čine da se reši problem naraslih tenzija u Zavodima "Crvena zastava". To iskreno činim, kao čovek koji je 27 godina svog radnog veka proveo u "Zastavi", pokojni otac 40 i deda isto toliko.
Ali, gospodo, zašto smo čekali tri meseca da to rešavamo? Mislim da postoji stenogram, na jednoj od prvih sednica pričao sam da je osnovni problem narastanja socijalnih tenzija u velikim sistemima. Pa zar mora to da se desi, da bismo to počeli da rešavamo?
U svakom slučaju, drago mi je da se to tako dešava i želim da komentarišem to onom kineskom poslovicom: "Nije važno da li je mačka crvena ili crna, važno je da lovi miševe".
Važno je da znamo koji su tih 5.500 od 6.500 radnika potpisali taj sporazum. Molim vas, u fabrici automobila ima 3,5 puta više radnika, u "Zastavi" ima 5 puta više radnika. Ko su ti onda koji su potpisali? Šta je to onda sa ostalim? Šta se to time rešava. Dakle, zalažem se, uz svu zahvalnost da ovde govorimo na osnovu podataka koji neće izazivati uznemirenje u javnosti, možda će neko pomisliti da se time rešila namenska proizvodnja u "Zastavi", a njih ima 6.500, ili se rešio neko drugi. Moramo znati šta se rešava. Moramo istrajati da rešimo ovaj problem u "Zastavi", da to bude putokaz kako treba i druge stvari rešavati. Zahvaljujem se na vremenu koje ste mi dali. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Pavlović, a posle njega narodni poslanik Toma Bušetić.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovane koleginice i kolege, u  zadnjem obraćanju poslanicima Narodne skupštine, ministar Đelić, koja sada više nije prisutan zbog toga što ovo nije na dnevnom redu iz njegove nadležnosti, želeo sam da se jednim argumentom suprotstavim njegovoj oceni o visini budžetskih zahvatanja koju je on ovde izrekao, ali iskren da budem pošto sada ovde njega nema, a posle onako emotivnog izlaganja koje je imao za ovom govornicom, možda malo nije ni etički da tu stvar ponavljam.
Zato hoću narodnim poslanicima i parlamentarnoj skupštini da pokažem dokument koji se zove Zakon o izmeni Zakona o saveznom budžetu za 2001. godinu. Zašto? Zato što kada govorimo o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu, o njegovom učešću u društvenom proizvodu, koliko je on u celini, govorili smo samo o ovom budžetu, a nismo pominjali iznos saveznog budžeta, fondove socijalne, fondove zdravstvene, da bi se videlo koliko je to ukupno zahvatanja, koliko to opterećuje društveni proizvod, koliko će društveni prozvod da raste itd.
Ovo govorim zbog toga što je u predlogu Savezne vlade, dakle ako ne verujete ekspertima SPS-a, a ne morate, to sam i prošli put rekao, ali pretpostavljam da verujete ekspertima i ministrima Savezne vlade, stoji da se u Zakonu o saveznom budžetu za 2001. godinu u članu 3. tačka 2. menja i glasi: "Iz prihoda koji SRJ pripadaju u visini od 23% svih naplaćenih prihoda od poreza na promet (porez na promet proizvoda i porez na promet usluga), kao i 6% od svih naplaćenih proizvoda od akciza", dakle, ukupno 29, umesto 40 kako je bilo projektovano pre donošenja budžeta i ovih sistemskih zakona vezanih za finansiranje Republike Srbije. To potvrđuje da su u ovoj meri povećani obimi prihoda po svim osnovama, a da je savezni budžet i Savezna vlada svoje učešće je smanjila sa 40 na 29.
Obrazloženje stoji ovde, ne bih da čitam, ne bi imalo smisla, samo ilustruje da je ono što su narodni poslanici SPS-a, uostalom i drugi poslanici opozicionih partija govorili, da je budžet veliki, da je nominalno tri puta veći nego prošli put, da su zahvatanja velika i za građane i za privredu, u stvari ovaj dokument to potvrđuje. Toliko o tome i da ne bi ispalo da mi ipak nismo znali o čemu pričamo. Znali smo o čemu pričamo, a dokaz je ovaj papir koji sam ovde pokazao.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, u obrazloženju zakona je napisano da su u stvari razlozi za njegovo donošenje pre svega uvođenje bruto principa u sistem zarada zaposlenih, kao u svim ostalim sistemskim zakonima koji su doneti. Sa tog stanovišta uvođen je bruto princip, nećemo to dovoditi u pitanje. Drugo, eliminiše se siva ekonomija pri isplati regresa, toplog obroka itd. Kolege koje su govorile ispred mene su to prokomentarisale, a ja neću da komentarišem pošto se sa tim ocenama slažem. Utvrđen je, dakle, adekvatan obim prava kod poreza i doprinosa u oblasti socijalnog osiguranja, jer je to navodno u narednom periodu bilo neredovno i tu su se krile određene zloupotrebe. Usaglašavanje sa zakonodavstvom Evropske unije i umesto garantovane neto zarade, uvodi se bruto, kao pravo na minimalnu zaradu koja podrazumeva minimum materijalne i socijalne sigurnosti. Kada se to sada lepo složi, ruku na srce to izgleda i sjajno, i moderno, izgleda pravedno, izgleda evropski, izgleda transparentno, a kada se pređe na članove od prvog pa dokle ih ima, to ne potvrđuje na žalost to i žao mi je što to moram da kaže. Ni uvodničar ministar Milovanović me nije uverio u ovo što piše u obrazloženju.
Član 1. govori o onome što govori, a da ne ponavljam, to su rekli svi poslanici ispred mene, ali je sasvim sigurno da račun koji je ministar Milovanović izneo, vezano za naknadu kada radnik ostane bez posla po bilo kom osnovu, da je povoljnije dva umesto šest, tri umesto osam, četiri umesto 10, ili pet umesto 12 plata, ne stoji. Mislim da je to kolega Rade Bajić vrlo ilustrativno na jednom primeru pokazao. Da ne bih obrazlagao i dalje članove o kojima je bilo reči, želim da ministru Milovanoviću, a ako on nije u stanju sam, onda Vladi Republike Srbije da postavim tri kompletna pitanja, koja su u kontekstu zakona o kome razgovaramo.
Prvo, najavljuje se novi Zakon o svojinskoj transformaciji. Mi smo imali pre nekoliko dana razgovor sa ministrom Vlahovićem, a koji nam je dao koncept tog budućeg zakona. Mi smo, u vreme kada smo ukidali određene članove postojećeg zakona, rekli na šta to liči i šta možemo očekivati. Očigledno je da ovo što sada imamo u Nacrtu zakona i po onome što je ministar Vlahović objašnjavao, nesporno je da će se naše prognoze ostvariti bez obzira koliko to smetalo ili teško moglo da se podnese od strane predstavnika Vlade, doćiće ipak do promene sistema transformacije, doći će do prodaje preduzeća u Republici Srbiji strateškim partnerima, domaćim ili evropskim svejedno i veliki broj radnika ostaće bez posla. To je na kraju i premijer Đinđić pre neki dan rekao i to je sigurno tako. Moje pitanje jeste, kako će u konktekstu novog zakona o transformaciji, sa ovakvim načinom sprovođenja i ostankom radnika bez posla, biti rešen njihov problem?
Drugo, šta će se, ili kako će, dakle, uvođenjem minimalne zarade, uraditi sa onim organizacijama i sa onim radnicima kojima neće biti isplaćeno 35% prosečne zarade u Republici, a čak i da se ne sporimo da li je 35 ili 37, potpuno je svejedno. Kako misli da tu stvar reši, ako to ne bude moglo? To u zakonu, naravno, ne stoji.
I treće, želim da pitam, gde je sindikat? Pripremajući se za ovaj razgovor, za ovo izlaganje, u međuvremenu je stav sindikata u vezi sa predloženim zakonom stigao. To je pročitao šef naše poslaničke grupe prof.dr Ivković i drugi su ga pominjali, a odgovor i stav sindikata u vezi sa predloženim zakonskim projektom je vrlo precizno definisan, a i štrajkovi na ulicama otprilike ukazuju kakav je odnos i radnika prema ovome što se predlaže. Drugo, u vezi sa ovim trećim pitanjem, gde je ili gde su privredne komore u vezi sa predloženim rešenjima? Nigde nisam čuo da je bilo određenih razgovora, koordinacije, dogovaranja i mi imamo sreću da je predsednik Privredne komore Srbije gospodin Veselinović, narodni poslanik. A na žalost ga ne vidim ovde, a pitao bih i njega šta je Privredna komora Srbije uradila ili nije uradila ili šta misli u vezi sa ovim projektom i kako će se kao asocijacija privrede, zbog čega i postoji, odnositi u vezi sa zakonom koji je na dnevnom redu.
Prema tome, iz svega ovoga očigledno je da ukoliko odgovora na sva ova pitanja, nema, a očigledno u ovim stvarima nema, onda ni ja kao poslanik ni naša poslanička grupa nećemo glasati za usvajanje ovakvog zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, a posle njega narodni poslanik Miloš Nešović.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, zakonska rešenja koja nudi Vlada u oblasti rada, socijalne politike i zapošljavanja su restriktivna i nepovoljna i po radnike, i zaposlene i po preduzeća. Ekonomske reforme, koje su se u novoj vlasti ipak svele na nove poreske namete i dažbine, kada je reč o socijalnoj politici te reforme su se svele, pre svega, na ograničavanje određenih prava zaposlenih. Konkretno je rečeno u samom Zakonu o radnim odnosima, u članu 34. koji se menja - zaposlenom kome prestaje radni odnos po bilo kom osnovu  mora se isplatiti otpremnina. Prethodna zakonska rešenja su daleko kvalitetnija i bolja, bez obzira kako preračunavali neto plate i bruto zarade.
U svakom slučaju, prethodna rešenja, koja govore o šestostrukom iznosu neto zarade do 10 godina, osmostrukom od 10 do 20 godina, desetostrukom od 20 do 30 i dvanestrostrukom i preko 30 godina staža osiguranja, znatno su bolja. Otpremnine ne možemo da gledamo samo kao neku veliku socijalnu sigurnost. Pre svega, otpremnine znače ublažavanje određenih posledica za one ljude koji ostaju bez posla.
Ono što je važno, posebno i za Pomoravski okrug gde imamo velike gigante, imamo Fabriku kablova, Staklaru, Cementaru, imamo veliki broj radnika u tim kolektivima, veliki broj radnika će ostati bez posla, naročito posle svojinske transformacije, premda je i sada veoma alarmantna stvar, na primer kada je reč o Fabrici kablova, jer proizvodnja u Fabrici kablova je trenutno manja za 40% nego u vremenu najžešćih sankcija. Nešto je slično i u Staklari, možda nešto malo bolje. Ali, otpremnine su važne i za one kolektive koji sada veoma dobro posluju. Primera radi, kada je reč i o Cementari, ona će se sigurno kao profitabilna fabrika veoma brzo prodati, naći će se strateški partner, ali taj strateški partner neće dozvoliti da u Cementari radi 3.000 radnika, nego će to svakako svesti na polovinu, a ona druga polovina će ostati bez posla. Ove otpremnine, u svakom slučaju bi značile neko ublažavanje njihovog novog statusa.
Takođe smatram da u samom Predlogu zakona ima i niz drugih manjkavosti. Primera radi, u članu 64a treba brisati tač. 6. i 7. koje govore o ishrani u toku rada i o regresu za korišćenje godišnjeg odmora. U članu 65. u stavu 2, koji govori o tome da minimalna zarada iz stava 1. ovog člana iznosi 35% od prosečne zarade u privredi Republike, prema poslednjem obavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, treba promeniti ovo 35% na 40%, jer je to i zahtev u Rezoluciji 11. kongresa Saveza sindikata Srbije. Lično najviše verujem ovom Samostalnom savezu sindikata. To je sindikat koji ima najveći broj radnika. Sasvim sigurno, on najviše brine o položaju radnika, kad govorimo o sindikatima.
U samom članu 66. koji se menja, takođe bih predložio da se doda još jedan stav, i to stav 4. koji bi glasio: "Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati razliku između minimalne zarade koju je primio i zarade koju bi ostvario u skladu sa kolektivnim ugovorom." Mislim da bi ova rešenja bila značajno poboljšanje u ovom celokupnom tekstu predloženog zakona.
Isto tako, kada govorimo o minimalnim zaradama, ovde treba ukazati na jednu veoma značajnu činjenicu. Govorilo se ovde i o značajnom poboljšanju u oblasti ukupne socijalne politike, a posebno u oblasti socijalnog osiguranja, ako govorimo o minimalnoj zaradi. Ukoloko bi zbirna stopa socijalnog doprinosa iznosila 19%, a ona treba da bude otprilike između 15 i 20%, odredbe Zakona o minimalnoj zaradi bile bi neprimenljive, jer bi za sedmu i osmu grupu zahtevane stručnosti obračunati porezi i doprinosi iz bruto zarade bili veći od same bruto zarade. U toj situaciji bi lica kada primaju minimalnu zaradu morala da doplate određene iznose kako bi se mogli namiriti obračunati porezi i doprinosi. O ovome ćemo, svakako, više govoriti u narednom zakonskom paketu.
U svakom slučaju, osnovice koje su date, kada govorimo o Zakonu o zapošljavanju, o penzijskom osiguranju, o zdravstvenom osiguranju, su značajno visoke, tako da će retko ko moći da ih primeni. Pa bez obzira koliko umanjivali stope doprinosa, to će biti značajni nameti. Na kraju, Socijalistička partija Srbije smatra da ovaj predlog ima dosta manjkavosti i mi sigurno nećemo ovakav predlog zakona prihvatiti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Nešović, a posle njega narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni članovi Vlade, reći ću samo nekoliko reči o članu 34. predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima. Naime, o čemu se radi? Mi možemo, prema informacijama koje  čujemo ovde u Skupštini, vrlo brzo da očekujemo ubrzanu vlasničku transformaciju. Znači, možemo da očekujemo da dolaze novi strateški partneri, novi poslodavci koji će preduzeća urediti na ekonomskim principima, što je sasvim i razumljivo.
Ko će doći pod udar od radnika? Doći će pre svega, oni koji neće moći da se uklope u novu tehnologiju. Znači, doći će do primene nove tehnologije, što je i normalno, i prema tim radnicima verovatno neće moći poslodavac ispuniti nijednu obavezu, bilo da ih prekvalifikuje, bilo da ih zaposli kod drugog poslodavca, bilo da ih prekvalifikuje i zaposli kod sebe, već će doći u situaciju da se utvrdi kao tehnološki višak i da, praktično, napusti preduzeće.
Radim preko 38 godina u privredi i mogu da kažem da Srbija može da se ponosi majstorima koje imamo u preduzećima i inžinjerima. O ekonomistima ne govorim, oni sumiraju poslove koji se završavaju u preduzećima. Ja to kažem, ako nečije lice nije lepo, ogledalo nije krivo. Znači, to sve što se događa, potiče, po meni, od te strukture radnika. Otpremnina koja se nudi sada od nekih pet zarada maksimalno, mislim da je isuviše mala. Bojim se da te ljude ne dovedemo u položaj nekog socijalnog stanja, kako su do sada dali veliki doprinos u razvoju ovih preduzeća. Istina je da je naša tehnologija zastarela. Zato imamo i razloga, kažemo da su bile i sankcije, ratovi itd. Ali, ti ljudi u preduzećima su najmanje krivi.
Mislim da njihovom otpremninom oni treba da reše, na neki način, svoje radno angažovanje, bilo kod drugog poslodavca - privatnika, bilo da otvore niki kiosk, neku svoju radionicu ili neku svoju prodavnicu, gde bi mogli da rade sa ovim sredstvima. Ne pravim sada upoređivanje, da li je to manje nego onih prethodnih 12 neto zarada ili ovih šest, odnosno pet bruto, ali sam ubeđen da sa ovim neće moći da reše problem. Pored toga, kad ih sačeka još i Zakon o zapošljavanju, gde će posle 25 godina rada dobijati neka primanja samo 24 meseca. Znači, ostaje još 13 godina neregulisanog staža. Mislim da o ovome treba dobro razmisliti. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a posle njega narodni poslanik Dragan Čolić.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima stupiće na snagu 1. juna ove godine, ukoliko narodnio poslanici posle rasprave prihvate Predlog koji je ponudila Vlada. Za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini Republike Srbije određen je Dragan Milovanović, ministar za rad i zapošljavanje. Zaista nisam mogao da verujem da prvi zakon koji obrazlaže ministar Milovanović bude ovakav zakon, a slušao sam gospodina Milovanovića u predizbornoj kampanji, koji je često govorio o pravima radnika, o jednoj nesrećnoj i zloj državi koja ta prava guši, uskraćuje i da je vreme da dođe neka druga politička snaga koja će omogućiti radnicima da za ono što ulože kroz rad u svojim preduzećima, dobiju pravičnu naknadu i da imaju određena prava. Doduše, tada je Dragan Milovanović bio predsednik Unije slobodnih i nezavisnih sindikata, danas je ministar, i verovatno je taj službeni "audi" ili "mercedes" uticao da se i neka mišljenja u međuvremenu promene.
Srpski radikali su uputili brojne amandmane na Predlog zakona, želeći da poprave ovaj predlog zakona. Valjda će na taj način saznati šta misle oni ljudi koji su glasali za Srpsku radikalnu stranku, jer od predstavnika vladajuće većine to neće čuti - njih obično nema u sali i sada je sumnjiv kvorum, jer ima bar 40-tak kartica radikala i ostalih poslanika opozicionih partija - i kada su tu, često ne znaju o kom se zakonskom projektu raspravlja. Oni će sačekati da glasanjem potvrde predlog Vlade. Vlada poručuje narodnim poslanicima da se fiskalni sistem u Republici Srbiji postavlja na nove osnove, polazeći od fiskalnog sistema utvrđenog u evropskom zakonodavstvu i da je izvršeno usaglašavanje sa zakonodavstvom Evropske unije. Srpski radikali ne osećaju to približavanje Evropi, ali se bojim da to vaše približavanje Evropi ne dođe glave Srbiji.
Uvode se evropske cene i evropski porezi, a zarade su i dalje naše, srpske zarade. Ne može se sve preko noći, mora se korak po korak, kažete. Zašto prvo cene i porezi. Pođite drugim smerom, iskoristite onih šest milijardi dolara inostrane pomoći koju ste dobili, oporavite privredu, povećajte zarade i standard, a onda krenite sa cenama i porezima. Ovako ćete morati da naplaćujete poreze automatskim puškama i heklerima, baš kao što ste nedavno krenuli na poslanike Srpske radikalne stranke.
Uvođenjem bruto principa u sistem zarada eleminiše se siva ekonomija pri isplati zarada, s obzirom da su sva primanja kao što su regres, topli obrok, prekovremeni rad, razne vrste naknada itd, koja su bila najčešće predmet izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa, sadržana u novom pojmu zarade, kažete takođe. I nastavljate, utvrđivanjem obaveze isplate zarade u novcu eleminiše se drugi rasprostranjeni oblik sive ekonomije u oblasti zarada, s obzirom da više nije moguća isplata zarada u robi, bonovima itd.
Moguće je da se tako eliminiše siva ekonomija, ali se verovatno eliminiše i mogućnost isplate, bilo kakve zarade. Kako će na primer u tekstilnoj industriji, recimo u "Niteksu", isplatiti zarade u novcu, ako prethodno plate sve poreze na zarade, na sva primanja i plate, i topli obrok, i regres, eventualni prekovremeni rad, noćni rad, plate porez na ukupan fond zarada, plate poreze koji su uglavnom povećani, račune za struju koja je poskupela, račune za telefone čiji su impulsi poskupeli, plate dobavljačima za isporučene sirovine, a ne mogu da naplate isporučene proizvode.
Do sada su i nešto primali, malo u robi, a malo u novcu i nije to bilo bog zna šta, ali nekako se životarilo. Sada će biti još gore. Ne kažem da nećemo kad tad morati da pređemo na ovakav način primene fiskalnog sistema, ali zašto ne ostavite duži prelazni period, zašto se počinje od 1. juna. Sve je moguće u teoriji, ali je u praksi malo teže. Znate kako ide ono, kada je Ciga učio konja da ne jede, 20 dana je konj uporno učio, i taman kada je konj naučio da ne jede, on je crkao. Plašim se da ćete ovakvim učenjem i privredu naterati na to.
Pozivam ministre ove vlade da se strpe, da ostave duži vremenski period, jer neće privreda izdržati ovu šok terapiju, a u reforme moramo ići, ali postepeno. Šta vredi što umesto garantovane neto zarade utvrđujete pravo na minimalnu zaradu, kojom kažete da se obezbeđuje minimum materijalne i socijalne sigurnosti zaposlenog, kada to mnogi neće moći da isplate. Doduše, možda ćete i biti u prilici da isplaćujete te zarade onima koji ostaju na poslu, jer se sprema, to nije tajna, to je više puta rečeno, i otpuštanje radnika. Po prvi put će se desiti da se otpuštaju radnici i sa preko 30 godina radnog staža. Dakle, to su oni ljudi koji imaju minimum 52 godine života.
To kažete i u zakonu o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica koji ćemo kasnije razmatrati, jer je u ovom ponuđenom paketu zakona. Ne znam šta da vam kažem, mislim da ovaj predlog dobija sivu masku za razliku od one svetle maske, koju smo sinoć videli i dok god ovako razmišljate, moram da kažem da je DOS zaista najgori.

Reč ima ministar Milovanović.